Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Pravila takmičenja koje koje organizuju Vip mobile i ICT Hub nalažu da svaki tim mora da koristi Narrowband IoT mrežu pomenutog operatera, kako bi njihova rešenja omogućila povezivanje u uslovima loše radio pokrivenosti ili u uslovima bez stabilnog napajanja električnom energijom.

Pored pronalaska najboljeg rešenja, Vip IoT Challenge nastao je i sa ciljem da okupi timove koji će za realizaciju svojih ideja dobiti tromesečnu stručnu podršku mentora, opremu, pristup laboratorijama, testiranje rešenja u realnim uslovima u prvom Living Lab poligonu u zemlji i drugo, dok je za najbolja rešenja namenjen fond od 10.000 evra.

Do proglašenja pobednika nije ostalo još mnogo. Timovi sada sve napore ulažu u finalnu završnicu svojih projekata, a mi smo kroz razgovor sa predstavnicima startapa Malci (Miloš Milosavljević) i Kuc-Kuc (Goran Knežević) probali da saznamo više o njihovim rešenjima i daljim planovima za takmičenje.

Kako funkcioniše vaše rešenje i kome je namenjeno?

Miloš: Naše rešenje omogućava vlasnicima mali i srednjih plastenika određene nivoe zaštite samih objekata i kultura u njima, kao i automatizaciju stvaranja mikroklime odgovarajuće za biljke koje se gaje u plasteniku. Rešenje je modularno i sadrži modul protiv neovlašćenog ulaska u objekat, modul za brzo javljanje da je došlo do cepanja folije usled oluje i modul koji nadzire i reguliše uslove u samom plasteniku (vlažnost zemljišta i vazduha, nivo svetla, temperaturu, strujanje vazduha i sl.).

Goran: Kuc-Kuc je pametna (elektronska) brava koja se montira na postojeću mehaničku bravu i kojom je moguće upravljati putem aplikacija na telefonu. Pametna brava omogućava jednostavan pristup objektu pomoću vremenski ograničenog digitalnog ključa koji gost dobija na svoj telefon od vlasnika putem aplikacije. Sva komunikacija je zaštićena 256-bitnom enkripcijom, što je signurnost veća nego u mnogim bankarskim online transakcijama.

Vlasnik, sa druge strane, dobija potpunu daljinsku kontrolu nad objektom – daljinsko upravljanje bravom, proveru njenog statusa, obaveštenja o pristupu objektu (tj. kada gost stigne i otključa), obaveštenje ako neko kuca na vrata, pokušava da obije ili skine pametnu bravu.

IoT Challenge takmičenje će pobednike dobiti u januaru, dok timovi za sada prolaze kroz proces mentorstva.

Kako izgleda njegova praktična primena?

Miloš: Praktična primena bi se ogledala u njegovom postavljanju na već postojeći plastenik ili u implementiranju tokom same faze gradnje plastenika. Modul 1 imao bi zadatak da u slučaju neovlašćenog ulaska hitno alarmira vlasnika kako putem aplikacije, tako i putem SMS poruke. Modul 2 bi na isti način alarmirao vlasnika u slučaju cepanja folije zbog oluje, tako da bi on mogao brzo odreagovati, sprečavajući štetne posledice kako po sam objekat tako i po kulturu u njemu.

Osim toga, treći modul bi nadzirao objekat i uslove u njemu, po potrebi aktivirao pumpu, motore, podizao luftere i kontrolisao ventilatore, aktivirao raspršivače vazduha i veštačko osveteljenje. Narrowband mreža bi se koristila zbog komunikacije sa vlasnikom, a njena velika prednost je u tome što pruža veliku pokrivenost signalom i ujedno omogućava protok koji je sasvim dovoljan za potrebe rada ovog sistema.

Goran: Postoje mnogi scenariji u kojima nastaju problemi prilikom pristupa iznajmljenom privatnom smeštaju, a glavni je primopredaja ključeva. Dešavaju se kašnjenja aviona, kvarovi na automobilu ili jednostavno dolazak u vreme kada vlasnik nije u mogućnosti da dođe. Takođe mnogi hoteli nemaju recepciju koja radi 24h dnevno.

Kuc-Kuc teži automatizaciji procesa iznamljivanja i pristupa smeštaju. Narrowband tehnologija koju brava koristi omogućava nezavisnost od Internet konekcije i stalnog napajanja strujom, omogućava povezanost na udaljenim i teško pristupačnim mestima sa veoma slabim telefonskim signalom, pruža mnogo duži životni vek baterije (čak i nekoliko godina) i bolju sigurnost.

Koji su vam bili najveći izazovi na ovom takmičenju?

Miloš: Na takmičenje smo se prijavili sa željom da steknemo pre svega nova znanje i iskustva po pitanju nove opreme, rada sa njom i mreže koja će se koristiti. Međutim, kako su počele obuke, uvideli smo multidisciplinarnost celog projekta, pa nam je sada izazov da se bavimo i poslovnim aspektom cele priče, odnosno razvojem biznisa baziranog na našoj ideji.

Goran: Takmičenje je sada otprilike na polovini i trudimo se da postignemo što više do završetka koje je predviđeno za kraj januara. Prototip pametne brave je završen, tu je uključeno kućište i unutrašnja elektronika, i testiran u laboratoriji. Trenutni izazov, verovatno najveći do sada, je povezivanje na NB mrežu i testiranje brave u realnom okruženju.

Ekipu Malci čine profesor informatike (Miloš) i njegova tri učenika koji su se do sada odlično pokazali na raznim takmičenjima, ali i kao polaznici prošlogodišnje radionice programiranja, robotike i IoT-a.

Radite li i na izradi biznis modela? Kako izgledaju vaši planovi za monetizaciju rešenja?

Miloš: Naš biznis model se zasniva prvo na saradnji sa institucijama i pravnim licima kojima bi se ponudila saradnja i besplatno korišćenje sistema, a da zauzvrat dobijemo potrebne validne i proverene informacije o parametrima koji su potrebni za svaku vrstu i svaku sortu koja bi se gajila u plastenicima. U pitanju su instituti za ratarstvo i srednje poljoprivredne škole, koji poseduju neophodno znanje iz agrarnih oblasti.

Modul jedan i modul dva se mogu plasirati na tržište odmah, jer za njihovu implementaciju nije potrebna baza znanja kao za modul tri. Krajnji kupci bili bi vlasnici plastenika koji bi se opredelili za neki ponuđeni modul (ili paket njih) Do kupaca bi se stizalo preko distributera sa kojima oni već sarađuju.

Goran: U početku će osnovni izvori prihoda će biti prodaja brava, a sa razvojem tržišta ponudićemo dodatne servise koji će unaprediti usluge iznajmljivanja smeštaja i stvoriti dodatnu vrednost.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Miloš: Sa obzirom na to da najveći deo ekipe čine školarci, njihov plan definitivno jeste nastavak školovanja i sticanje novih znanja iz oblasti programiranja, elektronike i IoT tehnologija. Što se tiče samog projekta, iskreno se nadamo i verujemo da će isti naći svoj put do kompletno razvijenog biznisa, da li kao našeg ili kao deo neke veće priče, to trenutno ne znamo.

U svakom slučaju, uložićemo maksimalni trud da celu priču razvijemo u potpunosti, da popravimo sve nedostatke i da implementiramo sve nove ideje koje bi se pokazale kao praktične i isplative.

Goran: Plan je razvoj i proizvodnja serije naprednih pametnih brava koje će pokriti različite potrebe – privatni smeštaj; hotele; udaljene objekte bez interneta, struje, koji se često nalaze u ektremnim uslovima (toplota, hladnoća, vlažnost); brave za kontrolu pristupa pojedinačnim prostorijama unutar objekta (npr. u stanovima gde se sobe posebno izdaju) ili drugim specifičnim odeljcima (ormani sa pićem, čistom posteljinom, sredstvima za čišćenje, i slično).

U realizaciji ovog takmičenja učestvovali su i Nokia, Mikroelektronika, Friedrich Nauman fondacija i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. 

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

DocsCube iz Srbije efikasno automatizuje dokumentacije za mala i srednja preduzeća

O tome kako je njihov proizvod postao treći proizvod dana na ProductHunt-u i šta im je taj uspeh doneo, razgovarali smo sa suosnivačem DocsCube startapa.

Startapi i poslovanje

Šta posle godine u kojoj se mehur izduvao?

Tema za ovaj, poslednji članak u godini, došla je prirodno. Svakodnevno me prati u razgovorima s kolegama, startapima, investitorima, u sadržajima koje svakodnevno čitam ili slušam.

Novost

NBS: Dodeljene prve dozvole za kripto-menjačnice u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je 16. decembra izdala dozvole dvema domaćim kripto-menjačnicama. Šta to sve podrazumeva pitali smo Aleksandra Matanovića, osnivača kompanije (menjačnice) ECD, jedne od dobitnica dozvole.

Propustili ste

Office Talks Podcast

DevRel – Kako se grade dobri odnosi sa programerima?

Gosti 126. epizode Office Talks podkasta bili su Nenad Vitorović (Tenderly) i Lav Leon Hudak (MVP Workshop) koji su nam govorili o značaju dobrih odnosa sa programerima, ali i o kvalitetnoj zajednici i sadržaju usmerenim ka programerima, a koji sve više dolaze do izražaja.

Novost

Shift Miami: Infobipova konferencija posvećena developerima stiže u Ameriku

Ovo je prvi korak ka internacionalizaciji jedne od najvećih evropskih konferencija posvećenih developerima koja se već 10 godina održava u Hrvatskoj.

Startapi i poslovanje

Degordian akvizirao Shopycode – srpsku agenciju za e-commerce razvoj

Internacionalna digital-first agencija Degordian akvizirala je Shopycode, srpsku programersku kompaniju specijalizovanu za e-commerce.

Istraživanje

Predstavljamo rezultate ankete o platama dizajnera digitalnih proizvoda i usluga u Srbiji

Prva anketa ovog tipa sprovedena je na uzorku od oko 700 učesnika. Podaci pokazuju da je 71% dizajnera ušlo na tržište u poslednjih 8 godina, dok je 57% ušlo u poslednjih 6 godina.

Društvene mreže

OnlyFans: Kako su poznate ličnosti normalizovale ‘online’ prostituciju?

U ovoj kolumni, otkrivam vam zašto 'girl power' na internetu nije izraz feminističke borbe i zašto se 'online' prodaja vlastite intime ne razlikuje od prostitucije.

Kultura 2.0

Beckoning je animirani film Save Živkovića – Epic Games i 3Lateral bili deo projekta

Kreiranje dugometražnih animiranih filmova je oduvek bilo nedostižno malim timovima kreativaca pre svega zbog produkcijskih ograničenja, ali zahvaljujući novim tehnologijama situacija se znatno promenila.