Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Pravila takmičenja koje koje organizuju Vip mobile i ICT Hub nalažu da svaki tim mora da koristi Narrowband IoT mrežu pomenutog operatera, kako bi njihova rešenja omogućila povezivanje u uslovima loše radio pokrivenosti ili u uslovima bez stabilnog napajanja električnom energijom.

Pored pronalaska najboljeg rešenja, Vip IoT Challenge nastao je i sa ciljem da okupi timove koji će za realizaciju svojih ideja dobiti tromesečnu stručnu podršku mentora, opremu, pristup laboratorijama, testiranje rešenja u realnim uslovima u prvom Living Lab poligonu u zemlji i drugo, dok je za najbolja rešenja namenjen fond od 10.000 evra.

Do proglašenja pobednika nije ostalo još mnogo. Timovi sada sve napore ulažu u finalnu završnicu svojih projekata, a mi smo kroz razgovor sa predstavnicima startapa Malci (Miloš Milosavljević) i Kuc-Kuc (Goran Knežević) probali da saznamo više o njihovim rešenjima i daljim planovima za takmičenje.

Kako funkcioniše vaše rešenje i kome je namenjeno?

Miloš: Naše rešenje omogućava vlasnicima mali i srednjih plastenika određene nivoe zaštite samih objekata i kultura u njima, kao i automatizaciju stvaranja mikroklime odgovarajuće za biljke koje se gaje u plasteniku. Rešenje je modularno i sadrži modul protiv neovlašćenog ulaska u objekat, modul za brzo javljanje da je došlo do cepanja folije usled oluje i modul koji nadzire i reguliše uslove u samom plasteniku (vlažnost zemljišta i vazduha, nivo svetla, temperaturu, strujanje vazduha i sl.).

Goran: Kuc-Kuc je pametna (elektronska) brava koja se montira na postojeću mehaničku bravu i kojom je moguće upravljati putem aplikacija na telefonu. Pametna brava omogućava jednostavan pristup objektu pomoću vremenski ograničenog digitalnog ključa koji gost dobija na svoj telefon od vlasnika putem aplikacije. Sva komunikacija je zaštićena 256-bitnom enkripcijom, što je signurnost veća nego u mnogim bankarskim online transakcijama.

Vlasnik, sa druge strane, dobija potpunu daljinsku kontrolu nad objektom – daljinsko upravljanje bravom, proveru njenog statusa, obaveštenja o pristupu objektu (tj. kada gost stigne i otključa), obaveštenje ako neko kuca na vrata, pokušava da obije ili skine pametnu bravu.

IoT Challenge takmičenje će pobednike dobiti u januaru, dok timovi za sada prolaze kroz proces mentorstva.

Kako izgleda njegova praktična primena?

Miloš: Praktična primena bi se ogledala u njegovom postavljanju na već postojeći plastenik ili u implementiranju tokom same faze gradnje plastenika. Modul 1 imao bi zadatak da u slučaju neovlašćenog ulaska hitno alarmira vlasnika kako putem aplikacije, tako i putem SMS poruke. Modul 2 bi na isti način alarmirao vlasnika u slučaju cepanja folije zbog oluje, tako da bi on mogao brzo odreagovati, sprečavajući štetne posledice kako po sam objekat tako i po kulturu u njemu.

Osim toga, treći modul bi nadzirao objekat i uslove u njemu, po potrebi aktivirao pumpu, motore, podizao luftere i kontrolisao ventilatore, aktivirao raspršivače vazduha i veštačko osveteljenje. Narrowband mreža bi se koristila zbog komunikacije sa vlasnikom, a njena velika prednost je u tome što pruža veliku pokrivenost signalom i ujedno omogućava protok koji je sasvim dovoljan za potrebe rada ovog sistema.

Goran: Postoje mnogi scenariji u kojima nastaju problemi prilikom pristupa iznajmljenom privatnom smeštaju, a glavni je primopredaja ključeva. Dešavaju se kašnjenja aviona, kvarovi na automobilu ili jednostavno dolazak u vreme kada vlasnik nije u mogućnosti da dođe. Takođe mnogi hoteli nemaju recepciju koja radi 24h dnevno.

Kuc-Kuc teži automatizaciji procesa iznamljivanja i pristupa smeštaju. Narrowband tehnologija koju brava koristi omogućava nezavisnost od Internet konekcije i stalnog napajanja strujom, omogućava povezanost na udaljenim i teško pristupačnim mestima sa veoma slabim telefonskim signalom, pruža mnogo duži životni vek baterije (čak i nekoliko godina) i bolju sigurnost.

Koji su vam bili najveći izazovi na ovom takmičenju?

Miloš: Na takmičenje smo se prijavili sa željom da steknemo pre svega nova znanje i iskustva po pitanju nove opreme, rada sa njom i mreže koja će se koristiti. Međutim, kako su počele obuke, uvideli smo multidisciplinarnost celog projekta, pa nam je sada izazov da se bavimo i poslovnim aspektom cele priče, odnosno razvojem biznisa baziranog na našoj ideji.

Goran: Takmičenje je sada otprilike na polovini i trudimo se da postignemo što više do završetka koje je predviđeno za kraj januara. Prototip pametne brave je završen, tu je uključeno kućište i unutrašnja elektronika, i testiran u laboratoriji. Trenutni izazov, verovatno najveći do sada, je povezivanje na NB mrežu i testiranje brave u realnom okruženju.

Ekipu Malci čine profesor informatike (Miloš) i njegova tri učenika koji su se do sada odlično pokazali na raznim takmičenjima, ali i kao polaznici prošlogodišnje radionice programiranja, robotike i IoT-a.

Radite li i na izradi biznis modela? Kako izgledaju vaši planovi za monetizaciju rešenja?

Miloš: Naš biznis model se zasniva prvo na saradnji sa institucijama i pravnim licima kojima bi se ponudila saradnja i besplatno korišćenje sistema, a da zauzvrat dobijemo potrebne validne i proverene informacije o parametrima koji su potrebni za svaku vrstu i svaku sortu koja bi se gajila u plastenicima. U pitanju su instituti za ratarstvo i srednje poljoprivredne škole, koji poseduju neophodno znanje iz agrarnih oblasti.

Modul jedan i modul dva se mogu plasirati na tržište odmah, jer za njihovu implementaciju nije potrebna baza znanja kao za modul tri. Krajnji kupci bili bi vlasnici plastenika koji bi se opredelili za neki ponuđeni modul (ili paket njih) Do kupaca bi se stizalo preko distributera sa kojima oni već sarađuju.

Goran: U početku će osnovni izvori prihoda će biti prodaja brava, a sa razvojem tržišta ponudićemo dodatne servise koji će unaprediti usluge iznajmljivanja smeštaja i stvoriti dodatnu vrednost.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Miloš: Sa obzirom na to da najveći deo ekipe čine školarci, njihov plan definitivno jeste nastavak školovanja i sticanje novih znanja iz oblasti programiranja, elektronike i IoT tehnologija. Što se tiče samog projekta, iskreno se nadamo i verujemo da će isti naći svoj put do kompletno razvijenog biznisa, da li kao našeg ili kao deo neke veće priče, to trenutno ne znamo.

U svakom slučaju, uložićemo maksimalni trud da celu priču razvijemo u potpunosti, da popravimo sve nedostatke i da implementiramo sve nove ideje koje bi se pokazale kao praktične i isplative.

Goran: Plan je razvoj i proizvodnja serije naprednih pametnih brava koje će pokriti različite potrebe – privatni smeštaj; hotele; udaljene objekte bez interneta, struje, koji se često nalaze u ektremnim uslovima (toplota, hladnoća, vlažnost); brave za kontrolu pristupa pojedinačnim prostorijama unutar objekta (npr. u stanovima gde se sobe posebno izdaju) ili drugim specifičnim odeljcima (ormani sa pićem, čistom posteljinom, sredstvima za čišćenje, i slično).

U realizaciji ovog takmičenja učestvovali su i Nokia, Mikroelektronika, Friedrich Nauman fondacija i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. 

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.