Grafička novela domaćeg autora Uroša Savića osvanula na Kickstarteru – za tri dana prikupljeno 60% sredstava

Journey of a Troubled Mind je grafička novela inspirisana fantastičnim romanima kao što su Alisa u zemlji čuda i Mali princ, mitologijom i pop artom. Spoj teksta i grafičke umetnosti stvaraju jedinstvenu alegoriju koja na prvi pogled izgleda kao klasična bajka o putovanju junaka, ali na svojim stranicama skriva mnogo više. U pitanju je dnevnik nesvesnog uma, neka vrsta ogledala za tamnu stranu ljudske prirode, koje referiše na Jungov koncept arhetipova ličnosti.

Autor novele je Uroš Savić, grafički dizajner koji je na svom karijernom putu dugom 15 godina radio u okviru raznih delatnosti. Konačno, odvažio se da preko Kickstarter crowdfunding kampanje započne vlastiti projekat koji je, nakon dve i po godine posvećenog rada, ugledao svetlost dana. Kako sam autor kaže, njegov životni put se u mnogome poklapa sa avanturama mladog Vilijama, glavnog junaka ove grafičke novele.

Sve grafike u knjizi su ručno nacrtane i naslikane, a onda ih je umetnik sam i digitalizovao. Na svakoj stranici skriveno je mnoštvo simbola koji bude niz asocijacija i nagoveštaja, dodajući dodatni sloj priči.

Za ovaj projekat je na Kickstarteru do sada prikupljeno 7.000 dolara, a ostalo je još 22 dana do ostvarenja cilja u iznosu od 9.382 dolara. O tome kako je došao na ideju da otpočne ovaj projekat, zašto se odlučio za Kickstarter kampanju, kao i o planovima za budućnost, razgovarali smo s Urošem u, kako on kaže, prvoj javnoj diskusiji vezanoj za njegovu grafičku novelu.

Crteži kao odraz umetnikove podsvesti

Autor u početku nije imao plan niti jasnu ideju. Knjiga se desila, a on ju je zabeležio. Preispitujući svoje životne odluke osetio se potišteno i nezadovoljno. Shvatio je da uopšte ne živi u skladu sa svojom prirodom, te da se njegovo ja preselilo u podsvest. Usledile su depresija i anksioznost, a svaki pokušaj da razume situaciju u kojoj se našao bio je jalov.

To ga je podstaklo da nakon dvadeset godina pauze ponovo počne da crta, i to svako veče do kasno u noć. Pošto je crtanje njegova pasija još od detinjstva, nakon par sati provedenih nad papirom, opustio bi se i dobio novu perspektivu situacije u kojoj se nalazi. Vrativši se onome što ga istinski ispunjava, uspeo je da izađe iz začaranog kruga loših raspoloženja.

Podstaknut novim saznanjima o sebi, odlučio je da poseti psihoterapeuta kome je pokazao svoje crteže, koji su sada sastavni deo novele. Na crtežima, psihoterapeut je odmah prepoznao Jungove arhetipove, nakon čega je Uroš počeo da tumači svoje radove, iz nove perspektive. Na njima je prepoznao arhietip Heroja, Lakrdijaša, Maga, Velike Majke, svih onih psiholoških struktura oko kojih se odvija naš unutrašnji život, dodajući:

Crteži su mi dali uvid u jedinstvenu konstalaciju navedenih likova u mojoj podsvesti. Radnja novele počela je da otkriva predrasude i pasivno usvojene doktrine kojih sam se slepo držao, iako su me one vodile suprotno od smera u kom sam želeo da idem. Trebalo je pomiriti zastarele predrasude i novostečeno iskustvo, a ova priča mi je jasno dala do znanja na čemu treba da radim da bih promenio svoj život iz korena.

Autor je shvatio da je put glavnog junaka ove grafičke novele zapravo njegov lični životni put. Znao je kuda ide ali ne i šta će se sa njim desiti, a svoju sudbinu je poistovetio sa sudbinom glavnog junaka, dečaka Vilijama. Još uvek ne spoznavši svrhu vlastitog života, rešio je da postane Vilijamov biograf. Tako je izgledalo dok se jednog dana nije otopila granica između realnog i imaginarnog. Vilijam je dobio priliku da se obračuna sa sopstvenim demonima uz opasnost da postane njihova žrtva ako se isuviše prepusti fantaziji, a sve to vreme autor je sedeo pored njega i crtao.

Dobar odabir hobija – ključ do srećnijeg života

Uroš je prestao da crta još u srednjoj školi kako bi se, kako kaže, “uozbiljio” i našao “kršten” posao. Završio je Akademiju lepih umetnosti u Beogradu, smer grafički dizajn, ali se suštinski nije bavio umetnošću. Punih petnaest godina radio je isključivo na komercijalnim projektima, menjajući razne profesije.

Bio je nastavnik u srednjoj školi, dizajner u FK Crvena Zvezda, direktor marketinga u pozorištu, i najzad UX dizajner. Već šest godina živi u Cirihu gde radi u IT sektoru. O ideji da se vrati umetnosti, Uroš govori na sledeći način:

Instinktivno sam se borio za stabilno okruženje, priliku za život veći od preživljavanja, mesto na svetu i ćošak u duši gde je kreativnost neminovnost, lenjost vrlina kao preduslov za stvaranje novih ideja. Dakle, sve te stvari za odrasle ljude – to sam sve odradio, tu su i neće pobeći. Red je došao da radim ono zbog čega sam se rodio – da pričam priče, rečima i slikama.

Rad na grafičkoj noveli mu je doneo potpuno nov pogled na život. Sada podjednako radi ono što mora i ono što želi. Karijera mu više nije imperativ, ali i na tom polju se dešava značajan napredak. Otkada se vratio umetnosti, Uroš je zadovoljniji sobom. Smatra da ljudi to osećaju i da je postao pristupačniji i otvoreniji. Umetnost ga je naučila da ne robuje vlastitim očekivanjima, već da se prepusti i neguje spontanost u svim segmentima života.

Uroš svoju pasiju ne namerava da pretvori u posao, jer ne želi da pristane na kompromise i rokove. Čak i kada bi moglo da se živi samo od umetnosti, on veruje da će to ostati njegov part time activity. Trenutno je zaposlen u kompaniji Swisscom-u (švajcarski Telecom) u odeljenju Data Analytics and AI.

U pitanju je sektor koji eksperimentiše sa novim tehnologijama u pokušaju da osmisli proizvode koje će kompanije prodavati u budućnosti. U svom radnom okruženju stekao je prijatelje koji mu pružaju veliku podršku, kako na projektima u okviru kompanije tako i na polju njegovog umetničkog rada:

Vučem papir i olovke sa sobom gde god da krenem. Sedim na sastancima u kompaniji i skiciram. Prosto, otkada sam opsesivno krenuo da se bavim umetnošću, postao sam mnogo efikasniji u ostalim aspektima života.

Kreativni rad pruža volju i istrajnost kad svakodnevnica postane zamorna, a Uroš je sebi postavio cilj da na kraju svakog dana sebi ostavi vreme za crtanje i pisanje.

Vidljivost je jedan od najvećih benefita Kickstarter kampanje

Uroš se za Kickstarter spremao jako dugo. Prema njegovim rečima, to je kompleksan, težak i zamoran proces, pa je čak pomislio da je lakše bilo da štampu plati iz sopstvenog džepa. Ali time bi svojoj grafičkoj noveli uskratio vidljivost, jer zahvaljujući Kickstarter kampanji stekao je publiku do koje drugačije ne bi mogao da dopre. Takođe, distribucija knjiga je jedan od ključnih izazova pri čemu Uroš ističe:

Pre Kickstarter-a sam se raspitivao za izdavače. Autor dobija između sedam i deset posto od prodatog primerka. Izdavač nudi kanale distribucije, marketing, logistiku, ali zauzvrat insistira da utiče na sadržaj  – “Možeš li da sakriješ genitalije pa da možemo i deci da prodajemo knjigu?”.

Mogu ali neću. Sve više poznatih autora beži od izdavača jer žele da zadrže autentičnost dela, makar to značilo i značajno manju zaradu i užu publiku.

Prema njegovim navodima, 80% budžeta za kreativne kampanje (knjige, muzika, performansi) dolazi od  ljudi dobre volje – porodice, prijatelja i pozanika. Zato je čekao sam mesec dana sa lansiranjem kampanje kako bi unapred obavestio prijatelje šta sprema. Smatra da je pravovremena podrška jako važna, jer ako imate dovoljno donatora u prvih par dana, Kickstarter zadržava vaš projekat blizu vrha liste.

U suprotnom ostaje nevidljiv u moru informacija. Dobar početak je rezultat promišljene strategije, pa je Uroš vreoma zahvalan svojim prijateljima koji su pravovremeno reagovali i bili inicijatori crowdfundinga, zahvaljujući čemu je dobio i Projects We Love oznaku od Kickstarter Editorial tima.

Nakon toga, jedan kupac iz Australije je kupio originalni crtež za 1.200 švajcarskih franaka i ponude su počele da se nižu. Autor je siguran da će kampanja na kraju biti uspešna, jer je nakon samo tri dana 75% budžeta već tu.

Knjigu pod mišku, pa u svet

Uroš navodi da što se tiče njegove IT karijere, tu ne manjka ponuda, ali da bira da ostane u okruženju koje mu je pružilo priliku za razvoj u prethodnih pet godina. Trenutno se nalazi na mestu gde može sebi da priušti sve ono što ga interesuje, a to ima više veze sa vremenom nego sa novcem.

Kada je u pitanju grafička novela Journey of a Troubled Mind, Uroš ističe da sve zavisi od publiciteta koji ona dobije. Potencijalni uspeh donosi dodatne obaveze, a kako kaže, najlakše je crtati i pisati. Želja mu je da svoje delo objavi i na srpskom jeziku. U tom slučaju, kontaktirao bi izdavača, jer bi bilo previše posla da i to radi sam. Kada opisuje svoje viđenje umetničke karijere, on kaže:

Hoću da odštampam knjigu, stavim je pod mišku i izađem u svet, da radim promocije, festivale i okrugle stolove. Ova novela treba da bude povod za diskusiju, ne da ja sedim na bini i pametujem, već da knjiga bude povod za intimnu razmenu između mene i publike.

Pre četiri godine, Uroš je posetio Como Lake Comic Festival gde je imao priliku da priča sa Frankom Čoom i Viktorom Kalvačevim. Obojica su van imena u svetu stripa, a sarađuju sa velikim produkcijama kao što su Marvel, DC, Pixar i Disney. Oni su mu opisali svoj razvojni put i inspirisali ga da uloži dodatni trud u svoje crtanje, podeli svoje iskustvo sa drugima i inspiriše one koji oklevaju, uz nadu da će njegova grafička novela uspeti u tom poduhvatu.

Posle svih godina napornog rada Uroš je na korak ka ostvarenju sna da sa svojim delom izađe u svet. On se nada da će svojoj publici i ljudima koji su ga podržali prirediti knjigu u kojoj će uživati, makar upola onoliko koliko je on uživao dok ju je stvarao, a mi verujemo da će u tome i uspeti.