Izazovi za gejming studije se rešavaju dobrim planiranjem i originalnim igrama – poručuje Igor iz studija Demagog

Gejming industrija je jedna od najbrže rastućih u svetu zabave, dostižući vrednost od čak 135 milijardi dolara u prošloj godini. Na sve više razvijenom tržištu video igara i Srbija ima svoj udeo, koji se prema nekim grubim procenama kreće između 50 i 100 miliona evra na godišnjem nivou.

Ulaganja u gejming i popularizacija istog (kao što, recimo, radi Serbian Games Association), doveli su do toga da danas imamo veliki broj manjih nezavisnih studija koji beleže velike uspehe sa svojim video igrama, lansirajući ih putem Google Play ili AppStore prodavnica na inostrana tržišta.

Jedan od njih je i beogradski Demagog, projekat kolega sa Matematičkog fakulteta, sa čijim smo osnivačem prvi put razgovarali sredinom prošle godine o nastanku nagrađivane igre Golf Club: Wasteland. Danas Igor Simić za Netokraciju govori iz nešto drugačijeg ugla – sa kojim izazovima se sve njegov tim (ali i većina sličnih) suočavao prilikom osnivanja jednog indie studija, kako su vremenom izašli na globalno tržište i šta su sve iz tog perioda naučili.

Najveći izazov – odbraniti model naplate igre bez in-app kupovine

“Ekipa koja je kasnije osnovala Demagog studio radi zajedno od 2013. godine. U tom periodu smo radili male, besplatne eksperimentalne igre. Korak ka osnivanju smo napravili kada smo osmislili ideju koja ima naš pečat, ali i dovoljno sadržaja u vidu priče, igre i muzike da može da ima i komercijalnu vrednost“, započinje razgovor Igor.

Upravo iz te ideje rodila se igra Golf Club: Wasteland koja je za nešto više od godinu dana preuzeta/kupljena blizu 10.000 puta od strane korisnika širom sveta. Iako je, sa jedne strane, proizvod bio urađen na vreme, najveći izazov za ekipu iz Demagoga bio je odbraniti odluku o premium biznis modelu, tačnije naplatiti igre bez in-app kupovine, o čemu nam Igor više otkriva:

S obzirom na to da je model besplatnih igara koje imaju in-app kupovine daleko rasprostranjeniji, a naročito u Srbiji, morali smo da proučimo uspehe igara na koje se mi ugledamo i budemo sigurni u naše dugoročne planove. Prevashodni cilj tog pristupa je bio da nas dovede u poziciju u kojoj smo sad: da pravimo originalnu intelektualnu svojinu na kojoj baziramo igru, ali i muziku i potencijalno animirane serije.

Vođeni unapred postavljenim biznis modelom i planom monetizacije svoje video igre, tim iza Demagog Studija lansira svoj proizvod na AppStore prodavnicu za koji određuje cenu od 2,99 dolara, kao i na Google Play (gde postoji besplatni demo od pet nivoa). Kako bi nešto više proširili mogućnosti naplate, Igor i njegov tim se odlučuju da korisnicima dodatno ponude kupovinu soundtrack-a na servisima Spotify i BandCamp – što naš sagovornik ističe kao jedan od saveta za one koji takođe planiraju da naprave dodatnu zaradu od svoje igre.

Nadovezujući se na takođe važan proces koji se tiče objavljivanja igre na AppStore prodavnici, Simić se osvrće i na drugu veoma važnu temu u vezi sa procesom naplate, kao i na šta treba obratiti pažnju kada se dođe do ovog bitnog koraka:

Za potrebu naplate od App Store-a, odlučili smo se da osnujemo d.o.o. jer smo želeli da na prodavnici stoji Demagog Studio. Takođe je moguće i naplatiti kao fizičko lice, ali onda stoji ime i prezime osobe, što nama nije bio cilj. Štaviše, treba imati na umu da na ovoj prodavnici nije moguće naplatati proizvod kao preduzetnik (“one man company”).

Bitna informacija jeste da je za d.o.o. potreban i D-U-N-S broj koji se može dobiti u Srbiji od ovlašćene agencije, čemu prethodni popunjavanje kratkog formulara. Sa druge strane, naplata od Play Store-a nije bila moguća u Srbiji, pa je vršimo u inostranstvu.

Rast gejming industrije kao motiv za manje timove

Na pitanje Netokracije koliko je intenzivan razvoj video igara u Srbiji uticao vremenom na Igora i njegov tim da uopšte uđu u ovaj svet, a kasnije i razvoj indie studija, Simić ističe da je glavni utisak zapravo bio da se stvari u gejmingu odvijaju dosta brže i ostavljaju više prostora za napredak, nego, recimo, u filmskoj industriji, koja zavisi uglavnom od državnih fondova i čiji je uticaj znatno opao.

Nastavivši dalje razgovor, Igor kao jednu od prednosti ovdašnje industrije igara navodi da ljudi u srpskoj gejming zajednici ne konkurišu jedni drugima za male fondove, već izlaze na svetsko tržište, pa bi svi vrlo rado da pomognu jedni drugima i da se tim putem povežu – samim tim je i ceo ekosistem relevantniji međunarodno.

Kako kažu, rastu ove scene u Srbiji, doprinela je u velikoj meri i nešto jednostavnija administracija prilikom otvaranja studija, ali bi poreska politika države trebala više da favorizuje manje domaće studije u vidu podsticaja ili poreskih olakšica.

Pored toga, prema rečima našeg sagovornika, potrebno je uvesti još važnih promena koje bi u velikoj meri doprinele većem rastu pomenute scene:

Potrebno je ulagati više u edukaciju u gejmingu koja je spoj filmskog i likovnog jezika, scenaristike i programiranja. Katedra za gejming na FDU je dobar primer toga.

Druga napomena je da i dalje većina radnika u ovoj industriji rade u relativno lošim uslovima jer poslodavac računa na njihovu želju da se bave gejmingom.

Treća napomena bi, pak, bila da treba razviti još prošireniju međunarodnu mrežu u svim sektorima industrije od gejming izdavača do svetskih medija koji pokrivaju gejming.

Upitan na samom kraju koje savete bi dao nekome ko takođe planira da krene istim putem i uđe u svet ove industrije, Igor kaže da je veoma važno da se na početku treba odlučiti za projekat koji okupljeni tim može da izvede.

“Imajući u vidu prednosti svakog člana tima, vremenske okvire i budžet, fokusirajte se na pravljenje najboljeg mogućeg iskustva u tim okvirima. Napravite nešto, ako je moguće, originalno. Tržište je preplavljeno sadržajem, ponudite nešto osvežavajuće”, zaključio je na kraju Igor.