Gube li fotografije u Srbiji pravnu (autorsku) zaštitu?

U toku jučerašnjeg dana fotograf Nenad Kostić objavio je na svom Facebook profilu poduži post u kome objašnjava predlog za tumačenje jedne od odredbi Zakona o autorskim i srodnim pravima koji će se u toku sutrašnjeg dana naći pred Narodnom skupštinom, a koji bi, ukoliko bude usvojen, trebao da liši autorskog prava fotografije koje su rezultat “isključivo mehaničke, rutinske, odnosno fizičke radnje”, navodi se u postu.

Jednostavno govoreći, selfi ili fotografija zalaska Sunca koju ste napravili, mogla bi sutra krasiti naslovnicu nekog od dnevnih izdanja, biti embed-ovana sa vašeg profila na društvenim mrežama direktno u web članak, ali i mnogo gore – biti iskorišćena u komercijalne svrhe bez uživanja prava autora koji stoji iza nje.

Samo u Srbiji?

Razlog ovome jeste predlog tumačenja jedne od odredbi Zakona o autorskim i srodnim pravima koju je bliže objasnila SHARE Fondacija, iz koje između ostalog navode:

Predlogom tumačenja, skupštinski Odbor pokušava da uspostavi razliku između “obične“ fotografije i one koja je “autorsko delo” kao kriterijum pravne zaštite, što se kosi sa međunarodnim standardima i konvencijama među čijim potpisnicama je i Srbija.

Iz SHARE Fondacije posebno ističu da evropsko pravo i svetska praksa zaštite autorskog dela ne poznaju ovakvo tumačenje ograničenja autorsko-pravne zaštite, pa se kriterijum za slobodno korišćenje fotografija postavlja u zavisnosti da li su ispunjeni uslovi za ograničavanje autorskog prava, da li se ona nalazi u javnom domenu ili ne, a ne da li je nosilac autorskog prava istovremeno i kreator dela umetničke vrednosti.

Štaviše, prema Bernskoj konvenciji o zaštiti književnih i umetničkih dela, koju je ratifikovala i Srbija, predviđa se da izraz “književna i umetnička dela” obuhvata i dela iz oblasti fotografija, sa kojima su izjednačena dela izražena postupkom sličnom fotografiji (putem vašeg pametnog telefona, GoPro kamere, pa makar i kamere vašeg automobila za vožnju u rikverc). Konvencijom se eksplicitno navodi da autori književnih i umetničkih dela uživaju isključivo pravo da daju odobrenje za reprodukovanje dela, bez obzira na koji način i u kom obliku.

Sedmica na lotu za domaće medije

I dok je pomenuti predlog naišao ne veliko negodovanje profesionalnih fotografa ali i amatera, postavlja se pitanje kako bi odredba mogla da se reflektuje na rad domaćih medija. Danas, kada je istraživačko novinarstvo prepušteno NVO sektoru, a dobar deo novina i “medija” ništa više nego produžetak kiča i šunda, novinarski i autorski moral i etika ostali su zaboravljeni u istom onom skladištu gde i ploče sa Studija B.

Upravo domaći mediji poznati su po slobodnom preuzimanju, kako tekstova, tako i vizuelnog sadržaja, a u poslednje vreme sve češće i fotografija, selfija, sa društvenih mreža. Retki su dani kada ne znamo kako se neka pevačica obukla, te kako je poznati sportista izgledao na gala večeri. I dok deljenje ove vrste sadržaja pojedincima ide u korist, vaša fotografija koju ste podelili sa prijateljima isto tako može završiti u medijima – pod pretpostavkom da vi niste umetnik ili umetnica, već osoba koja je vršila samo “mehaničku radnju”.

Urednik fotografije portala Kolubarske.rs, Đorđe Đoković, prokomentarisao je u razgovoru za Netokraciju predlog odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima:

Ovako nešto je neverovatno. Nažalost, to nije prvi pokušaj da se progura jedan ovakav predlog. Po mom mišljenju svaka fotografija je autorsko delo i pravo je autora da li će da je zaštiti, kao i da li želi da je neko podeli. Preuzimanje fotografije sa društvenih mreža nije samo kršenje autorskog prava već i ozbiljno narušavanje nečije privatnosti.

Ovo se odnosi na sve fotografije, bez obzira na kvalitet, da li su snimljene profesionalnom foto opremom ili mobilnim telefonom, da li je u pitanju profesionalni fotograf ili se time bavi iz hobija.

SHARE Fondacija dodatno ističe da obrazloženjem predloga nije utvrđeno koje se to nejasnoće i nepreciznosti otklanjaju i sa kojim ciljem. “Ukoliko je namera tumača da se unapredi javni interes i omogući šira upotreba fotografija koje su pod zaštitom autorskog prava u funkciji javnog informisanja i obrazovanja, zakonodavac treba da kreira šira ograničenja koja će obezbediti medijima, ali i ostalim autorima, da koriste tuđa autorska dela u javnom interesu, bez opasnosti da snose pravnu odgovornost”, navodi se iz ove organizacije, pozivajući na javnu raspravu pre daljih i konkretnijih koraka.