Šta povezuje povrtarstvo i IT? Objasnili su nam studenti FON-a, tvorci platforme Farmit

Ono najvažnije što su nam donele dvadesete godine veka u kojem živimo jeste sve veća svest mladih ljudi o svetu koji ih okružuje. Uspešni studenti tehnoloških i srodnih fakulteta, još na studijama kreću da razmišljaju u pravcu ekološke i društvene održivosti, pronalazeći rešenja i patente koji ne samo da će im doneti zaradu, već će i koristiti zajednici u kojoj žive. Upravo ovim principima vođeni su Lazar Jovanović i Sava Pavlović, dvojica kolega sa Fakulteta organizacionih nauka koji su osmislili platformu Farmit, namenjenu malim poljoprivrednicima i svima onima koji žele da se hrane iz zdravog uzgoja.

Njihova platforma veoma podseća na kultnu video igru FarmVille kojom smo svi bili opsednuti kada smo tek pootvarali Facebook naloge. Dakle, kupci imaju mogućnost da se “igraju” u digitalnoj farmi i kreiraju plantaže po svojoj meri, a da istovremeno, na fizičkoj farmi poljoprivrednici isto to rade u realnom svetu. Za vreme uzgoja, kupci imaju mogućnost da prate napredak svog povrća — kako online tako i uživo — a ono će im na kraju biti isporučeno na kućnu adresu.

A, kako izgleda egzekucija ove interesantne ideje, kao i sve o svom proizvodu, ispričali su nam pomenuti tvorci platforme Farmit koji su za svoje rešenje dobili treću nagradu na Svetskom samitu vlada u Dubaiju.

Za početak, da li biste mogli da se predstavite našim čitaocima?

Lazar: Mi smo dvojica ambicioznih studenata Fakulteta organizacionih nauka. Ja sam trenutno četvrta godina studija, a Sava je na trećoj. Ja iz Beograda, on iz Kragujevca. Ipak, putevi su nam se ukrstili, jer delimo zajednička interesovanja i preduzetnički duh. Od prvog dana poznanstva, vodili smo česte razgovore o biznisu i delili među sobom poslovne ideje, pa je samo pitanje vremena bilo kada ćemo krenuti u njihovu realizaciju. Tako se rodio FarmIt.

Kada i sa kojim ciljem ste došli na ideju da pokrenete FarmIt?

Sava: Kao što je Lazar pomenuo u prethodnom odgovoru, na fakultetu smo oko godinu i po dana svakodnevno razgovarali o novim poslovnim idejama. FarmIt se ispostavio kao najzrelija i najpotpunija od njih, jer predstavlja koncept koji u sebi nosi potencijal i tržišnu tražnju. Inspiraciju sam pronašao u planetarno popularnoj video igri FarmVille i poželeo sam da je oživim u stvarnom svetu! Odmah sam pozvao Lazara da sa njim razmotrim da li je realizacija moguća.

Lazar: Spojili smo dve velike potrebe – da  ljudi u gradovima jedu zdravu kvalitetnu hranu i da mali poljoprivrednici prodaju ono što proizvedu. Iz igrice smo to shvatili i krenuli. Prvo smo pričali sa ljudima, kako bismo mogli da menjamo inicijalnu ideju u ono što je izvodljivo. Prvo smo tu bili samo Sava i ja. Znali smo da nemamo nikakvo domensko znanje iz ugla poljoprivrede i odlučili smo da odmah proširimo tim u tom pravcu.

Doveli smo drugara koji je završio master na Poljoprivrednom fakultetu, kako bi nas usmerio i vodio poljoprivredni deo našeg biznisa. Nakon toga smo pola godine proveli u samom pričanju sa ljudima, mentorima, potencijalnim korisnicima, kako bi uvideli da li zaista postoji tražnja za našim projektom i koji je najbolji način da ga realizujemo.

Nakon formiranog biznis plana, projekcija, osiguravanja zemljišta i infrastrukture potrebne za poljoprivredni deo, nedostajao nam je softver. Prijavili smo se na jedan program na fakultetu i preko njega i firme koja sarađuje sa fakultetom, dobili prvu verziju softvera. Nakon toga smo ubrzo krenuli u komercijalizaciju i plasiranje proizvoda, odnosno usluge na tržište.

Kako ste prikupili finansije za otpočinjanje biznisa?

Sava: Od ideje do realizacije i do dana današnjeg, uspeli smo sve da uradimo bez investicije, kako mi to volimo da kažemo,”pomoću štapa i kanapa” do prvih prihoda. Kada smo otvorili firmu u martu i počeli da prihodujemo, javila se potreba da ulažemo i pokrivamo troškove od operativnih prihoda.

Usput, novac koji ćemo u narednoj sezoni koristiti dolazi od treće nagrade koju smo osvojili na Svetskom samitu vlada u Dubaiju 2023. godine, i to u konkurenciji sa više od hiljadu drugih timova, sa 63 svetska univerziteta. Nagradu od 65 hiljada evra iskoristićemo kao pre-seed investiciju za dalje skaliranje naredne sezone.

Da li možete da nam objasnite koncept platforme i način na koji ona funkcioniše?

Lazar: Stvaramo višestranu platformu za povezivanje kupaca iz urbanih sredina sa malim poljoprivrednicima. Kupci su u mogućnosti da kreiraju sopstvenu baštu na našoj aplikaciji, tako što će izabrati svoje omiljeno povrće i digitalno ga zasaditi. Istovremeno, mali farmeri kreiraju bašte po meri sa povrćem, koje je korisnik izabrao u aplikaciji, sade je i održavaju tokom cele godine na svojoj zemlji.

Kada dođe sezona berbe, korisnici biraju da li žele da im povrće bude dostavljeno kući ili žele da ga doniraju u dobrotvorne svrhe. Korisnik se registruje preko web aplikacije, odabere kulture koje želi da zasadi i nakon toga prati njen proces uzgajanja preko aplikacije, slika i grafika. Tokom sezone, svake nedelje stiže mu povrće koje sazri sa njegove parcele, na kućnu adresu – od kraja maja do novembra.

Pored virtuelne, tu je i fizička bašta. Koliko ljudi je uključeno u realizaciju oba nivoa poslovanja?

Lazar: Pored nas, u timu su i Bojan, master agronom sa poljoprivrednog fakulteta, koji je stvarno ključan igrač i vodi brigu o kvalitetu i načinu uzgoja povrća, Marija i Veljko kao potpora za dizajn i društvene mreže i naravno imamo ljude zadužene za logistiku i sam rad na njivi. Farmit bašte nalaze se u okolini sela Varvarin, na ušću Južne i Zapadne Morave. Pre svega smo tu lokaciju izabrali jer je zemljište prve klase i kraj je generalno poznat kao povrtarski kraj.

A, kako funkcioniše plaćanje? Koji su sve modeli pretplate dostupni na vašoj platformi?

Lazar: Trenutno postoje dve opcije plaćanja. Prva, godišnja, zapravo znači da korisnik unapred plaća za celu sezonu, odnosno za prinose od maja do novembra i ona iznosi 420 evra. S druge strane oni se mogu opredeliti i na mesečno plaćanje koje iznosi 50 evra tokom sezone od maja do novembra, s tim što pre maja moraju izvršiti rezervaciju bašte u iznosu od 100 evra.

Oba načina plaćanja obezbeđuju parcelu od 0.5 ari sa koje stiže 25 isporuka povrća tokom sezone, očekivan prinos od 150-200kg izabranih kultura sa sopstvene bašte, kao i personalizovanu tablu za svoju baštu. Svako od korisnika ima mogućnost da se najavi i obiđe svoju parcelu kada god poželi, i naravno ubere svoje plodove!

Koliko vrsta povrća imate u ponudi i da li imate nameru da u nju uključite i ostale proizvode?

Sava: Trenutno imamo 17 kultura u ponudi, od kojih korisnik bira 8 za svoju baštu od 0.5 ari. Kulture smo odabrali na osnovu saveta našeg agronoma i kao kulture koje najčešće završavaju na trpezama ljudi.

Trenutno nam je fokus za ovu sezonu da dokažemo da ovakav koncept funkcioniše i da sledeće godine pozovemo i ostale poljoprivrednike da nam se priključe na platformi. Za ovu i narednu sezonu će fokus biti na povrtarskim kulturama, a što se tiče širenja na ostale proizvode, pratite nas i videćete uskoro!

Kako uspevate da poslujete u skladu sa principima održivosti i sprečite prekomernu proizvodnju i bacanje hrane?

Sava: Ceo naš koncept zasniva se na tome da poljoprivrednicima obezbedimo siguran plasman. Što znači da unapred znaju za koliko ljudi proizvode i da će se sve što proizvedu prodati i konzumirati. Na taj način apsolutno ne postoji ni kilogram bačenog ili neiskorišćenog povrća i zemlje koje oni poseduju. Farm-to-fork koncept je inače i pravac razvijanja Evropske unije ka održivoj poljoprivredi s kojim se farmit u potpunosti podudara.

Sa koliko malih proizvođača trenutno poslujete i kakva je njihova reakcija na vaš koncept?

Lazar: Naš cilj za ovu sezonu je da sa jednim poljoprivrednikom dokažemo koncept i da od naredne sezone pridobijemo nove na našoj platformi. Tako da, u 2023. godini sve naše korisnike iz Beograda snabdeva jedan poljoprivrednik. Na početku je bilo teško objasniti ceo koncept, ali tokom vremena smo pronašli zajednički jezik i sada se stvarno vide prednosti Farmit platforme.

Najistaknutija stvar je sigurni plasman koji je malim poljoprivrednicima najvažniji, uz to naravno idu i veći prihodi, jer oni sada direktno prodaju svoje proizvode našim korisnicima i fokusiraju se isključivo na proizvodnju. Tokom sezone su već počeli da se javljaju drugi poljoprivrednici, koji vide vrednost koju možemo da im pružimo, tako da smo poprilično zadovoljni odzivom, ali videćemo sledeće sezone koliko ćemo ih stvarno imati.

Da li ste zadovoljni trenutnim poslovanjem, zaradom i rastom i šta biste voleli da promenite?

Sava: Za ovu sezonu smo u potpunosti popunili kapacitete koji čine korisnici iz Beograda kao i jedan lanac restorana, takođe iz Beograda. Počeli smo sa prodajom krajem marta i do kraja aprila smo uspeli da popunimo kapacitete.

Lazar: Definitivno smo zadovoljni trenutnim rezultatima jer nam je glavni cilj bio da dokažemo da naša ideja i koncept stvarno radi. U tome smo uspeli na ovoj skali korisnika i sledeći korak je da skaliramo i vidimo kako sve funkcioniše na mnogo većem broju ljudi. Tako da, jesmo zadovoljni učinkom jer smo za godinu dana uspeli da od ideje napravimo nešto što ljudi zaista žele i za šta postoji tražnja na tržištu uz jako ograničene resurse za samo pokretanje biznisa. S druge strane ostajemo gladni daljih uspeha i ciljeva i nećemo stati uskoro.

Kakvi su vaši planovi za narednih godinu dana — po pitanju poslovanja i potencijalnih apdejta aplikacije?

Sava: Plan je da proširimo mrežu poljoprivrednika na našoj platformi i podignemo ceo projekat na jedan viši nivo. To podrazumeva znatno poboljšanje trenutnog softvera, tako da se mi već bavimo potencijalnim rešenjima za apdejt aplikacije koja bi trebalo da izađe u januaru 2024. godine, pred početak nove sezone na Farmitu!

Naš krajnji cilj je da osnažimo male poljoprivrednike u Srbiji, tako što ćemo im omogućiti da se po našem modelu bave poljoprivredom i zarade do četiri puta više nego ranije. A sa druge strane da korisnici iz urbanih sredina imaju svoje lokalne dobavljače kvalitetnog i domaće uzgajanog povrća.