EU finalno glasa o kontraverznoj Direktivi o autorskom pravu. Kako će to uticati na Srbiju?

Sada već čuveni Član 17 (koji je prvobitno bio Član 13) Direktive o autorskim pravima EU mogao bi zauvek da promeni način na koji se ponašamo na Internetu, tvrde kritičari i brojni domaći i strani mediji.

Sama Direktiva, uprkos spekulacijama, nije zadržala prvobitni oblik, te su meme-ovi i GIF-ovi izuzeti iz ovog dokumenta, linkovi novinskih članaka uz sopstvene reči ili kratak dodatak mogu se slobodno deliti, a startap platforme podležu lakšim obavezama.

Međutim, Internet platforme biće odgovorne za sadržaj koji njeni korisnici postavljaju. Ukoliko neko vašoj platformi postavi nešto što krši autorska prava – krivac ste vi i za to plaćate kaznu. Naravno, uradićete sve da to sprečite – čak ćete preduzeti i više nego što je potrebno, a možda čak, za ne daj bože, zabraniti stvari koje Direktiva odobrava, da biste se stoprocentno obezbedili.

Direktan udarac na Facebook i Google.

Kontraverzama ovde ipak nije kraj – tek sledi potencijalno zvanično usvajanje od strane Saveta EU i moguća primena Direktive u naredne dve godine. Zbog toga o spornim stvarima razgovaramo sa Bojanom Perkovim, istraživačem u SHARE Fondaciji i Urošem Nedeljkovićem, advokatom.

Pokušaj obuzdavanja međunarodnih giganata

Jedna od stvari o kojoj se stručna javnost u ovom trenutku najviše spori jesu sami upload filteri koji bi se koristili za blokiranje sadržaja koji krši autorska prava na platformama. Kako kaže Perkov, oni su se pokazali kao vrlo nepouzdani i skloni greškama, naročito u prepoznavanju šta je zapravo legitiman sadržaj čija svrha nije kršenje prava intelektualne svojine već, recimo, parodija ili satira:

Sami korisnici neće biti sigurni da li će njihov sadržaj uopšte moći da bude postavljen na neku platformu za deljenje sadržaja, na primer YouTube, što može imati velike implikacije po slobodu izražavanja i informisanja.

Različita su mišljenja zašto je ova Direktiva izglasana i uopšte predložena, dodaje Uroš. „Radi se o pokušaju obuzdavanja velikih međunarodnih kompanija da zarađuju na tuđim delima s obzirom da su se na njima i obogatile“, kaže Uroš i dodaje da je namera, kao i kod GDPR-a, vrlo slična:

Radi se o tome što su i Google i Facebook i s njima vezani portali, odnosno aplikacije i platforme, postale moćne zato što su na osnovu tuđe intelektualne svojine dobile na popularnosti i broju korisnika. Dakle, ne radi se više o primarnoj komunikaciji već o multimediji.

Ali zašto se ova oblast baš sada reguliše? Razlog je jednostavan, kaže Nedeljković: pravna regulativa, čak i u najrazvijenijim državama, obično kasni 10 do 20 godina. “Ako ovo urodi plodomvelike kompanije bi mogle da shvate da ne mogu da otvaraju nogom vrata kafane gde god da se pojave”, kaže Uroš.

Revolucija u oblasti autorskih prava – da ili ne?

Šta je, sa druge strane, najgore što može da se desi?

„Svojevrsne zloupotrebe kod parodija i slično, koje su inače dozvoljene prilikom upotrebe autorskih dela, uz određena ograničenja“, kaže Nedeljković.

Internet bi bio vraćen unazad, dodaje Bojan, te bi se „samo učvrstila pozicija kompanija u čijem su vlasništvu najpopularnije platforme, jer one imaju dovoljno sredstava da ulože u primenu tehnologije filtriranja sadržaja i dalje je razvijaju kako bi pre svega štitile sebe i nosioce prava intelektualne svojine, takođe moćne i uticajne kompanije“. On zatim dodaje:

Moguć scenario je da recimo YouTube za korisnike u nekoj državi članici EU bude potpuno drugačiji nego korisnicima koji mu pristupaju iz Kanade ili SAD, zbog čega se postavlja pitanje kako bi se odredbe Direktive implementirale u praksi, imajući u vidu globalni karakter mnogih online platformi za deljenje korisnički generisanih sadržaja.

Sa druge strane, to da li će sloboda izražavanja ovime biti ugrožena ne može se sa sigurnošću reći s obzirom na to da treba tačno odrediti na koju se konkretno slobodu izražavanja misli, ocenjuje Nedeljković:

Svaka sloboda ima i mora da ima ograničenja, ali to ne sme da zalazi u cenzuru. Čini mi se da je ova direktiva i proizvod lobiranja velikih izdavačkih kuća u domenu multimedije, s obzirom na to da svako želi svoj deo kolača, ali ne samo to – tu su i novinske kuće i portali kojima s jedne strane deljenje sadržaja po mrežama pozitivno utiče na čitanost, dok s druge strane od te čitanosti nemaju mnogo nužno koristi s obzirom na to da najveći uvdeo od reklama uzimaju kompanije koje omogućavaju da se sadržaj deli.

Kako će to zaživeti u praksi, videćemo, kaže Nedeljković. „Možda se ne desi ništa revolucionarno, dok se možda desi baš – revolucija, pogotovo u automatizaciji koja je proizvod mašinskog učenja kroz algoritme, koji su – nasuprot uvreženom mišljenju, itekako pogrešivi“, dodaje on.

Šta čeka Srbiju?

I dok polemike o primeni mogu da traju beskonačno, ono što je pred Srbijom kao kandidatom za članstvo u EU je da, ako Savet EU prihvati Direktivu, ona mora da svoje nacionalno zakonodavstvo usaglasi sa pravom EU. Uroš kaže:

Srbiji predstoji da svoj Zakon o autorskom i srodnim pravima prilagodi Direktivi, ali kada će se to dogoditi još se ne zna.

Trenutno je u izradi rešenje koje je proizvod lobiranja domaćih medijskih kuća u cilju lakšeg korišćenja tuđih autorskih dela uz plaćanja niže naknade autorima, ili neplaćanje uopšte, što je donekle u suprotnosti sa smernicama Međunarodne organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), čak i Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela. Neka predložena rešenja su, doduše, solidna, ali sačekaćemo da se završi skupštinska procedura i zakon izglasa, kako ne bi trčali pred rudu.

Do tada, čekamo 15. april i odluku Saveta EU.