EU finalno glasa o Direktivi o autorskom pravu. Kako će to uticati na Srbiju?

EU finalno glasa o kontraverznoj Direktivi o autorskom pravu. Kako će to uticati na Srbiju?

Prašina povodom usvajanja kontraverzne Direktive o autorskim pravima od strane Evropskog parlamenta polako se sleže, ali se približava 15. april, datum kada o pomenutom dokumentu glasa Savet EU. Šta možemo da očekujemo ukoliko Direktiva bude zvanično usvojena?

Sada već čuveni Član 17 (koji je prvobitno bio Član 13) Direktive o autorskim pravima EU mogao bi zauvek da promeni način na koji se ponašamo na Internetu, tvrde kritičari i brojni domaći i strani mediji.

Sama Direktiva, uprkos spekulacijama, nije zadržala prvobitni oblik, te su meme-ovi i GIF-ovi izuzeti iz ovog dokumenta, linkovi novinskih članaka uz sopstvene reči ili kratak dodatak mogu se slobodno deliti, a startap platforme podležu lakšim obavezama.

Međutim, Internet platforme biće odgovorne za sadržaj koji njeni korisnici postavljaju. Ukoliko neko vašoj platformi postavi nešto što krši autorska prava – krivac ste vi i za to plaćate kaznu. Naravno, uradićete sve da to sprečite – čak ćete preduzeti i više nego što je potrebno, a možda čak, za ne daj bože, zabraniti stvari koje Direktiva odobrava, da biste se stoprocentno obezbedili.

Direktan udarac na Facebook i Google.

Kontraverzama ovde ipak nije kraj – tek sledi potencijalno zvanično usvajanje od strane Saveta EU i moguća primena Direktive u naredne dve godine. Zbog toga o spornim stvarima razgovaramo sa Bojanom Perkovim, istraživačem u SHARE Fondaciji i Urošem Nedeljkovićem, advokatom.

Pokušaj obuzdavanja međunarodnih giganata

Jedna od stvari o kojoj se stručna javnost u ovom trenutku najviše spori jesu sami upload filteri koji bi se koristili za blokiranje sadržaja koji krši autorska prava na platformama. Kako kaže Perkov, oni su se pokazali kao vrlo nepouzdani i skloni greškama, naročito u prepoznavanju šta je zapravo legitiman sadržaj čija svrha nije kršenje prava intelektualne svojine već, recimo, parodija ili satira:

Sami korisnici neće biti sigurni da li će njihov sadržaj uopšte moći da bude postavljen na neku platformu za deljenje sadržaja, na primer YouTube, što može imati velike implikacije po slobodu izražavanja i informisanja.

Različita su mišljenja zašto je ova Direktiva izglasana i uopšte predložena, dodaje Uroš. „Radi se o pokušaju obuzdavanja velikih međunarodnih kompanija da zarađuju na tuđim delima s obzirom da su se na njima i obogatile“, kaže Uroš i dodaje da je namera, kao i kod GDPR-a, vrlo slična:

Radi se o tome što su i Google i Facebook i s njima vezani portali, odnosno aplikacije i platforme, postale moćne zato što su na osnovu tuđe intelektualne svojine dobile na popularnosti i broju korisnika. Dakle, ne radi se više o primarnoj komunikaciji već o multimediji.

Ali zašto se ova oblast baš sada reguliše? Razlog je jednostavan, kaže Nedeljković: pravna regulativa, čak i u najrazvijenijim državama, obično kasni 10 do 20 godina. „Ako ovo urodi plodomvelike kompanije bi mogle da shvate da ne mogu da otvaraju nogom vrata kafane gde god da se pojave“, kaže Uroš.

Revolucija u oblasti autorskih prava – da ili ne?

Šta je, sa druge strane, najgore što može da se desi?

„Svojevrsne zloupotrebe kod parodija i slično, koje su inače dozvoljene prilikom upotrebe autorskih dela, uz određena ograničenja“, kaže Nedeljković.

Internet bi bio vraćen unazad, dodaje Bojan, te bi se „samo učvrstila pozicija kompanija u čijem su vlasništvu najpopularnije platforme, jer one imaju dovoljno sredstava da ulože u primenu tehnologije filtriranja sadržaja i dalje je razvijaju kako bi pre svega štitile sebe i nosioce prava intelektualne svojine, takođe moćne i uticajne kompanije“. On zatim dodaje:

Moguć scenario je da recimo YouTube za korisnike u nekoj državi članici EU bude potpuno drugačiji nego korisnicima koji mu pristupaju iz Kanade ili SAD, zbog čega se postavlja pitanje kako bi se odredbe Direktive implementirale u praksi, imajući u vidu globalni karakter mnogih online platformi za deljenje korisnički generisanih sadržaja.

Sa druge strane, to da li će sloboda izražavanja ovime biti ugrožena ne može se sa sigurnošću reći s obzirom na to da treba tačno odrediti na koju se konkretno slobodu izražavanja misli, ocenjuje Nedeljković:

Svaka sloboda ima i mora da ima ograničenja, ali to ne sme da zalazi u cenzuru. Čini mi se da je ova direktiva i proizvod lobiranja velikih izdavačkih kuća u domenu multimedije, s obzirom na to da svako želi svoj deo kolača, ali ne samo to – tu su i novinske kuće i portali kojima s jedne strane deljenje sadržaja po mrežama pozitivno utiče na čitanost, dok s druge strane od te čitanosti nemaju mnogo nužno koristi s obzirom na to da najveći uvdeo od reklama uzimaju kompanije koje omogućavaju da se sadržaj deli.

Kako će to zaživeti u praksi, videćemo, kaže Nedeljković. „Možda se ne desi ništa revolucionarno, dok se možda desi baš – revolucija, pogotovo u automatizaciji koja je proizvod mašinskog učenja kroz algoritme, koji su – nasuprot uvreženom mišljenju, itekako pogrešivi“, dodaje on.

Šta čeka Srbiju?

I dok polemike o primeni mogu da traju beskonačno, ono što je pred Srbijom kao kandidatom za članstvo u EU je da, ako Savet EU prihvati Direktivu, ona mora da svoje nacionalno zakonodavstvo usaglasi sa pravom EU. Uroš kaže:

Srbiji predstoji da svoj Zakon o autorskom i srodnim pravima prilagodi Direktivi, ali kada će se to dogoditi još se ne zna.

Trenutno je u izradi rešenje koje je proizvod lobiranja domaćih medijskih kuća u cilju lakšeg korišćenja tuđih autorskih dela uz plaćanja niže naknade autorima, ili neplaćanje uopšte, što je donekle u suprotnosti sa smernicama Međunarodne organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), čak i Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela. Neka predložena rešenja su, doduše, solidna, ali sačekaćemo da se završi skupštinska procedura i zakon izglasa, kako ne bi trčali pred rudu.

Do tada, čekamo 15. april i odluku Saveta EU.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Ekskluzivno

Francuski Groupe Up kupio manjinski udeo u kompaniji FitPass – u startu ekspanzija na 5 novih tržišta

Domaća kompanija FitPass upravo je ekskluzivno za Netokraciju objavila prodaju udela u kapitalu ovoj francuskoj multinacionalnoj kompaniji i partnerstvo koje je tom prilikom sklopljeno.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?

E-commerce

Boban ranac osvojio je Srbiju zahvaljujući Oskaru koji je u e-commerce ušao – slučajno

Jedan Novosađanin, potraga za praktičnim rancem i slučajni susret sa Kickstarter kampanjom neke holandske firme bili su dovoljni da Srbija dobije Bobana.