TikTok izaziva zavisnost, EU staje na put!

Ovaj propis ne uređuje samo nezakonit sadržaj, već postavlja obaveze u vezi sa transparentnošću, oglašavanjem i upravljanjem sistemskim rizicima koje platforme stvaraju. Nedavni postupci protiv velikih tehnoloških aktera pokazuju da DSA više nije samo normativni okvir, već instrument aktivne primene.

Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da će navedeni propisi važiti i za Srbiju, usled delimičnog ili potpunog prilagođavanja domaćih zakona sa onim iz EU, kao što je to bio slučaj sa GDPR-om. Dakle, TikTok u Srbiji, ali i njegovi korisnici neće biti pošteđeni pomenutim regulatornim okvirom, o kojem ćemo detaljnije govoriti u nastavku teksta.

U trenutku pisanja ovog bloga (6. februar 2026. godine) Evropska komisija je objavila da je preliminarno utvrdila da je popularna platforma TikTok prekršila Akt o digitalnim uslugama – Digital Service Act (DSA) – EU uredba koja nameće obaveze velikim onlajn platformama da štite korisnike i upravljaju rizicima nastalim korišćenjem njihovih servisa.

Prema zvaničnoj pres-objavi, Komisija je utvrdila da TikTok nije adekvatno procenio kako njegove “zavisničke” funkcije mogu štetiti fizičkom i mentalnom zdravlju korisnika, naročito dece i ranjivih odraslih osoba.

A koje su funkcije problematične? Komisija je posebno kritički ocenila elemente TikTok-ovog dizajna, koje smatra rizikom po bezbednost korisnika kao što su Infinite scroll (beskonačno listanje sadržaja) i Autoplay (automatsko puštanje videa), kao i personalizovani sistem preporuka sadržaja jer oni potencijalno mogu da dovedu do štetnih posledica.

Ove funkcije, kako se navodi, kontinuirano „nagrađuju“ korisnika novim sadržajem i mogu podstaći kompulzivno ponašanje i smanjenu samokontrolu, što dovodi korisnički mozak u tzv. “autopilot” režim korišćenja.

Komisija smatra da TikTok nije uzeo u obzir ključne pokazatelje prekomerne upotrebe, poput vremena provedenog noću ili često otvaranje aplikacije. Takođe je ocenila da su postojeći alati za kontrolu vremena i roditeljski nadzor nedovoljni da efikasno umanje rizik. Odluka Komisije je preliminarni stav, što znači da TikTok ima pravo da odgovori i brani svoje postupke u narednim fazama postupka.

Međutim, ako se nalazi Evropske komisije potvrde kao konačni, TikTok bi mogao biti obavezan da promeni ključne funkcije dizajna svoje aplikacije – uključujući onemogućavanje beskonačnog skrolovanja, uvođenje efektivnijih “pauza za ekran” i prilagođavanje sistema preporuka – a takođe bi mu pretila finansijska kazna do 6% globalnog godišnjeg prometa.

DSA – O čemu se zapravo radi?

DSA predstavlja novi skup jedinstvenih pravila Evropske unije koji se primenjuju na digitalne usluge to jest posrednke između korisnika i robe, tačnije usluge ili sadržaja na internetu. U tu kategoriju spadaju, između ostalog, hosting provajderi, onlajn tržišta (marketplace) i društvene mreže.

Osnovna ideja DSA jeste da se izgradi bezbednije i pravednije onlajn okruženje, u kojem su svi korisnici u EU podjednako zaštićeni – kako od nezakonitog sadržaja i usluga, tako i u pogledu svojih osnovnih prava, poput slobode izražavanja, privatnosti i zaštite podataka.

Za razliku od ranijih pristupa, DSA ne ostaje na apstraktnim principima. On uvodi konkretne, primenljive obaveze za platforme, koje se odnose na način na koji upravljaju sadržajem, oglašavanjem, algoritmima i ukupnim rizicima koje njihovi sistemi stvaraju po društvo.

DSA, između ostalog, obezbeđuje:

• jednostavne i efikasne mehanizme za prijavu nezakonitog sadržaja, robe ili usluga;
• jaču zaštitu korisnika od onlajn uznemiravanja i zlostavljanja, posebno ranjivih kategorija;
• veću transparentnost onlajn oglašavanja, uključujući informacije o poreklu i logici prikazivanja oglasa;
• zabranu određenih oblika ciljanih reklama, naročito kada se zasnivaju na osetljivim podacima ili podacima maloletnika;
• besplatne i lako dostupne mehanizme za prigovor, kada platforma ukloni ili ograniči korisnički sadržaj;
• jasnije i razumljivije uslove korišćenja, bez nejasnih ili zbunjujućih pravila.

Upravo ove obaveze dolaze u fokus kroz nedavni preliminarni nalaz Evropske komisije u vezi sa TikTok-om. Komisija je ocenila da određeni elementi dizajna platforme mogu stvarati sistemske rizike po mentalno zdravlje korisnika, naročito maloletnika, te da ti rizici nisu bili adekvatno procenjeni i ublaženi, kako DSA zahteva.

Ovaj slučaj jasno pokazuje da DSA nije usmeren samo na uklanjanje nezakonitog sadržaja, već i na strukturne karakteristike digitalnih servisa – način na koji su dizajnirani, koje obrasce ponašanja podstiču i kakve posledice mogu imati po korisnike i društvo.

TikTok slučaj služi kao praktičan primer kako DSA funkcioniše u praksi, ali i kao signal drugim platformama da se odgovornost više ne meri samo reakcijom na prijave korisnika, već i proaktivnim upravljanjem rizicima koje njihovi sistemi stvaraju. Drugim rečima, DSA pomera težište sa pitanja “da li je nešto dozvoljeno” na pitanje “da li je dizajn platforme društveno odgovoran i zakonit”.

Pravna nesigurnost kao okidač za DSA

Razlog za donošenje Akta o digitalnim uslugama leži i u činjenici da su se, tokom prethodnih godina, regulatorni odgovori na izazove digitalnih platformi razvijali neujednačeno na nacionalnom nivou. Pitanja koja danas obuhvata DSA bila su uređena kroz različita, često međusobno neusaglašena pravila u državama članicama EU, što je stvaralo pravnu nesigurnost i konfuziju – kako za kompanije koje posluju prekogranično, tako i za same korisnike.

Takav fragmentisan regulatorni okvir nije samo povećavao troškove usklađivanja, već je i umanjivao efikasnost zaštite korisnika širom EU. DSA upravo zato uvodi jedinstven skup pravila na nivou Unije, uz uspostavljanje mehanizama saradnje i koordinisanog nadzora između nadležnih organa u svim državama članicama. Na taj način, cilj DSA nije samo harmonizacija propisa, već njihova unifikacija čime se obezbeđuje pravna sigurnost, dosledna primena pravila i ravnopravnih uslova za sve pružaoce digitalnih usluga na jedinstvenom evropskom tržištu.

Koga DSA obavezuje – i zašto su velike platforme u posebnom režimu?

DSA se primenjuje na sve onlajn posredničke usluge koje posluju na tržištu Evropske unije, bez obzira na to gde im je sedište. To obuhvata širok spektar digitalnih aktera – kao što je već objašnjeo DSA reguliše poslovanja onlajn tržišta, društvenih mreža i platformi za deljenje sadržaja, prodavnica aplikacija, pretraživača i platformi za putovanja i smeštaj i još mnogo toga.

Međutim, DSA ne uvodi jednu, to jest jedinstvenu meru za sve učesnike na tržištu. Naprotiv, on se zasniva na principu proporcionalnosti, što znači da obaveze koje platforme imaju zavise od njihove uloge, veličine i uticaja u digitalnom ekosistemu.

Mikro i mala preduzeća podležu olakšanim obavezama, prilagođenim njihovim kapacitetima i realnim rizicima koje stvaraju. Cilj ovakvog pristupa nije da se manji akteri izuzmu od odgovornosti, već da se izbegne regulatorno opterećenje koje bi moglo da uspori inovacije i rast, naročito u ranim fazama poslovanja.

Evropska komisija je pritom najavila da će pažljivo pratiti uticaj primene DSA na mala i srednja preduzeća, kako bi se obezbedila ravnoteža između zaštite korisnika i zdravog digitalnog tržišta.

DSA prepoznaje da najveće onlajn platforme i pretraživači imaju nesrazmerno veliki uticaj na društvo, javni diskurs i demokratske procese. Zbog toga su za njih predviđene dodatne, strože obaveze. U ovu kategoriju spadaju tzv. vrlo velike onlajn platforme i vrlo veliki onlajn pretraživači (VLOPs i VLOSEs) – odnosno oni servisi koji imaju 45 miliona ili više prosečnih mesečnih korisnika u EU, što odgovara oko 10% ukupnog stanovništva Unije.

Razlog za poseban režim leži u činjenici da ovakve platforme mogu:

• masovno amplifikovati nezakonit ili štetan sadržaj;
• uticati na formiranje javnog mnjenja u velikim razmerama;
• biti zloupotrebljene od strane malicioznih aktera sa ozbiljnim društvenim posledicama.

Zbog toga DSA od ovih platformi zahteva da proaktivno identifikuju, procene i ublažavaju sistemske rizike koje njihovi servisi mogu stvoriti, umesto da reaguju tek nakon što se šteta već desi. Najzad, Evropska komisija je izradila listu velikih onlajn platformi i vrlo velikih onlajn pretraživača na koje se primenjuju strožije odredbe DSA.

DSA u odnosu na druge izvore regulacije digitalnog okruženja

DSA ne postoji u regulatornom vakumu. Naprotiv, on je deo šireg pravnog okvira koji obuhvata zaštitu podataka, tržišnu konkurenciju i odgovornost platformi. Razumevanje DSA zahteva njegovo pozicioniranje u odnosu na postojeće propise.

Pre svega, DSA ne zamenjuje Direktivu o elektronskoj trgovini (e-commerce Directive), koja je godinama predstavljala temelj pravila o odgovornosti internet posrednika. Umesto toga, DSA preuzima i dodatno precizira postojeća pravila o izuzeću od odgovornosti za hosting i druge posredničke usluge, zadržavajući ključni princip da posrednici nisu automatski odgovorni za sadržaj koji postavljaju korisnici. Ono što se menja jeste stepen preciznosti i harmonizacije: DSA uvodi jasnije obaveze postupanja po prijavama nezakonitog sadržaja i jača mehanizme transparentnosti, čime se smanjuje regulatorna fragmentacija koja je postojala između država članica.

Posebno je značajan odnos DSA i Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). DSA ne menja niti derogira pravila o zaštiti podataka, već ih dopunjuje u kontekstu funkcionisanja digitalnih platformi, naročito kada je reč o oglašavanju i profilisanju korisnika. Kada platforme obrađuju lične podatke u svrhu prikazivanja personalizovanih oglasa, one istovremeno podležu pravilima GDPR-a i dodatnim ograničenjima koje uvodi DSA.

Tako se, pored opštih uslova zakonite obrade podataka, zabranjuje ciljanje reklama na osnovu profilisanja koje se oslanja na posebne kategorije podataka, poput podataka o etničkom poreklu, verskim uverenjima ili seksualnoj orijentaciji. Dodatno, zabranjeno je korišćenje profilisanja za ciljano oglašavanje kada je platformi sa razumnom sigurnošću poznato da je korisnik maloletnik. Na taj način DSA ne duplira GDPR, već podiže standard zaštite u specifičnom kontekstu digitalnih platformi.

Važno je napraviti razliku i između DSA i Akta o digitalnim tržištima – Digital Markets Act (DMA). Dok se DSA fokusira na odgovornost platformi u pogledu sadržaja, transparentnosti i upravljanja sistemskim rizicima, DMA uređuje ponašanje velikih tzv. “gatekeeper” platformi na tržištu, sa ciljem sprečavanja zloupotrebe dominantnog položaja i obezbeđivanja ravnopravne konkurencije.

Jedan instrument je usmeren na zaštitu korisnika i društva, dok je drugi usmeren na očuvanje fer tržišnih uslova. Zajedno, oni čine regulatorni okvir koji istovremeno adresira i društvene i ekonomske dimenzije digitalnog ekosistema Evropske unije.

Nadzor i sprovođenje DSA

Primena DSA-a zasniva se na podeljenoj nadležnosti između Evropske komisije i država članica. Komisija je primarno nadležna za nadzor vrlo velikih onlajn platformi i pretraživača, dok su države članice odgovorne za ostale subjekte koji su osnovani na njihovoj teritoriji.

Komisija raspolaže širokim istražnim i nadzornim ovlašćenjima, sličnim onima koja ima u oblasti zaštite konkurencije, uključujući mogućnost izricanja novčanih kazni do 6% ukupnog godišnjeg globalnog prometa pružaoca usluge. Visina kazne zavisi od prirode, težine, trajanja i ponavljanja povrede, ali mora ostati proporcionalna.

Države članice su obavezne da imenuju nacionalne nadležne organe, tzv. Koordinatore za digitalne usluge (Digital Services Coordinators), koji učestvuju u nadzoru, sarađuju sa Komisijom i imaju ovlašćenja da zahtevaju pristup podacima, sprovode inspekcije i izriču sankcije u slučaju povrede pravila.

DSA je stupio na snagu u novembru 2022. godine, dok su sve obaveze u potpunosti postale primenljive od 17. februara 2024. godine. Time je Evropska unija dobila operativni i institucionalno zaokružen okvir za nadzor digitalnih platformi – okvir koji danas, kroz konkretne postupke protiv velikih aktera, prelazi iz normativne faze u punu primenu u praksi.

DSA: od normativnog okvira do konkretnih posledica

U praksi, DSA predstavlja mnogo više od tehničkog regulatornog instrumenta. On signalizira promenu paradigme u evropskom pristupu digitalnim platformama – od reaktivnog modela zasnovanog na prijavama i samoregulaciji, ka proaktivnom upravljanju rizicima i sistemskoj odgovornosti.

Slučajevi poput TikTok-a pokazuju da se digitalna regulacija u EU više ne zadržava na deklarativnim principima, već postaje operativni mehanizam sa stvarnim posledicama po poslovne modele najvećih tehnoloških aktera.