Dnevnjak: Od 1.000 dinara po epizodi do 500.000 sabskrajbera

Dnevnjak: Od 1.000 dinara po epizodi do 500.000 sabskrajbera – bez klikbejta, disovanja i plaćene promocije

Svako ko ne živi ispod kamena sigurno je čuo za novosadsku ekipu koja pravi humorističko-satiričan sadržaj za YouTube, a koja je nastala spajanjem reči Vinjak + Dnevnik = Dnevnjak. Ovo je njihova priča.

Od nadasve popularne uzrečice “Neće ona niđe” Crnogorca koji čitavu platu zarađenu na kruzeru troši na darivanjem nebitnih ljudi, preko propalog studenta Sretena Ćiće Srećkovića, avantura naduvanog lika i drugih, Dnevnjak je za četiri godine postojanja postao prava digitalna baza satiričnog sadržaja – čijem su nastanku doprinela svakodnevna dešavanja u našem društvu.

Sajt Tarzanija, na kojem, kako kažu naši sagovornici, “nešto piše, ali nema ko da čita”, bio je samo prva stanica za ono što je usledilo – prebacivanje sa teksta na video. Za sebe kažu da su moralno i fizički nepodobni ljudi koji su čitavu priču oko emisije započeli na RTV-u uz budžet za produkciju od 1.000 dinara po epizodi.

Shvativši da to nije dovoljno kako bi se ozbiljnije ušlo u produkciju i obezbedili pregledi, odlučili su da postanu nezavisni. Sve ostalo je – istorija. Dnevnjak YouTube kanal od tada je zabeležio preko 312.000.000 pregleda i 500.000 pretplatnika, te iznedrio neke od najpopularnijih klipova koje i dan danas prepričavamo.

Jednostavno, priče ove ekipe postale su nezaobilazan deo naše digitalne pop kulture.

Danas Dnevnjak nema onaj kontinuitet objavljivanja videa sa početka i mnogi koji su činili core deo tima, objektiv kamere zamenili su ćoškovima marketinških agencija. Međutim, priči ovde nije kraj – tako kažu Miloš Milaković, Daniel Đukić i Mihajlo Radivojević koji su u velikom intervjuu za Netokraciju podelili svoju priču o nastanku Dnevnjaka i planovima za budućnost

Kako je nastao Dnevnjak? Ko su ljudi koji su započeli ovu priču?

Kao očevi i vlasnici Interneta i prvi ljudi na njemu, mi smo, kao što rekosmo, imali sajt Tarzanija. Međutim, shvatili smo da ljudi neće da čitaju ništa osim preduzetničkih blogova o kreiranju, vođenju i unapređenju biznisa (poput vas) i o literaturi kojoj su predmet bebe. A mi bebe nemamo i ne volimo ih, čak ih se malo i bojimo jer su sve bebe iste, samo imaju drugačiju kosu.

Sa druge strane, što se tiče biznisa, imamo čak dve firme – RIKVERC SOLUTION i GERILA VIRAL, čija imena dovoljno govore o nama. Zapravo, shvatili smo da na tržištu videa postoji vakuum koji bi trebalo popuniti pa smo razmišljali da li da budemo pevači, food blogeri ili skečeri. Sada je taj vakuum, zahvaljujući nama, pun šale i komedije.

Kada je reč o našoj brojnosti, kroz Dnevnjak se, kao kroz javni toalet, tokom ove četiri godine, prošetao i Kurta i Murta, ali istina je ta da je na scenarijima uvek radilo istih četiri, pet ljudi sumnjivih biografija. To su Mihajlo Radivojević, Mihailo Tešić, Miloš Milaković, Daniel Đukić i mitsko biće Vasilije Glomazić.

Šta vas je inspirisalo? Na koje ste epizode najponosniji?

Mi volimo da ismevamo ljude, a ljudi su svuda i svaki čovek može (i treba) biti ismejan, tako da je inspiracija svuda. Najponosniji smo na naš najduži video “Sastanak lokalnog odbora” kao i ceo koncept sa vicevima Jove Nedeljkovića. Svaki vic nam je dragoceno blago.

Umeli ste i umete da se dotaknete i osetljivih tema. Kako publika reaguje na to?

Te teme su uvek prolazile dobro, ali to je zato što je čovek životinja i kada se desi saobraćajna nesreća on stane pa gleda. Shvatamo da mora biti tih osetljivih tema, ali neke takođe i izbegavamo, jer narod voli kad ismevaš onog koga narod ne voli, a mi smo odlučili da se ne dodvoravamo narodu.

Kad pljuješ političara ili starletu narod te voli, ali to ne znači da si duhovit. A pogotovo ne znači da si nešto promenio. Jedini efekat koji možeš da postigneš je “haha, ovo je kul” ili “haha, ovo nije kul”.

Kako biste sumirali dosadašnji period stvaranja?

Sumirali bismo ga kao hladan pakao. Znaš da si u paklu, ali hladno je. Ne znoje ti se noge, pa može da se izdrži. Ponosni smo na većinu epizoda, a najveći izazov je bio kako da sa budžetom za produkciju koji nam je dala RTV, a koji je iznosio 1.000 dinara po epizodi, napravimo pet skečeva koji će biti pogledani četiri miliona puta.

Srećom, više nismo na televiziji. Imamo svoju produkciju i sada češće kucamo u drvo.

Neki od vas su, u međuvremenu, otišli da žive marketinški život u agencijama?

E, ovo je trenutak kad treba plakati! Umesto odgovora ispričaćemo anegdotu kao kakvi akademici. Jednog našeg člana na ulici je sreo fan. Taj fan je u rukama imao alat za vršenje molersko/zidarskih radova i upitao je našeg kolegu “Čime se baviš inače?”. Naš saborac mu je odgovorio: “Marketingom”. Dotični fan ga je pogledao a zatim izgovorio ključne reči koje su se svima nama urezale zauvek u mozak: “Znači smaraš ljude?” Kraj anegdote.

Marketing industrija se bavi proizvodnjom užasnog sadržaja koji truje Internet, a ukoliko vam je cilj da vaše reklame zapravo neko želi da gleda javite se na dnevnjak@gmail.com. Ne pričamo o produkt plejsmentu, pričamo o tome da vam mi smislimo slogane, kampanje, reklame i živote.

Dnevnjak je i sam zašao u industriju reklame, zar ne? Kako ste dolazili do klijenata?

Uglavnom nas zovu, ali stidljivo. Imamo baš dosta mejlova koje smo dobili u kojima su klijenti zainteresovani za saradnju, ali nakon što smo pitali za pare nismo se više čuli. Da ne bude da mračimo stalno, imali smo mnogo uspešnih saradnji sa različitim klijentima: SBB, Guarana, Donesi.com, Rulet GAJA, NeXt, Nescafe, Work and travel, Munchmallow, Tuborg, VIP, MaxBet, Polovni automobili i drugi.

Ispričaćemo vam i ovde jednu anegdotu, zaista istinitu. Kompanija Nestle nas je pozvala da uradimo serijal za njihov brend Nescafe. Mi smo se odazvali pozivu, smilili scenarije i poslali im predloge. Oni su sve odbili. Rekli su da ili promenimo sve scenarije ili jednostavno zaboravimo na saradnju. Mi smo insistirali na tome da se ovo desi, učinili izvesne “ustupke” kada je u pitanju rok plaćanja (ukratko, platili smo iz svog džepa opremu i ljude koji snimaju pa su oni tek nakon postprodukcije uplatili novac) i snimili smo čitav serijal.

Sve epizode su prešle 100.000 pregleda za jako kratak period (jedna je otišla i do pola miliona), a oni su svoju kampanju prijavili na regionalni festival marketinga na kojem su u polufinalu izgubili od VIP-a čini nam se. Uglavnom, klijent prezadovoljan – mi prezadovoljni.

Kako izgleda kreativni proces pred svaku kampanju?

Nemamo kreativni proces, to je oksimoron. To jest imamo ako je kreativni proces to što sede tri čoveka pa jednom nešto padne na pamet, pa on to izusti naglas pa ovom drugom to bude smešno, pa ga podstakne da i on nešto kaže i onda kada svi kažu nešto smešno dobijete Crnogorac raskida s devojkom.

Jedan od vaših poslednjih projekata bio je specijal Betparačke priče. Koliko ste imali kreativne slobode u ovoj kampanji?

Mi smo tu ideju odavno smislili ali smo čekali da sazri. Nakon što je sazrela, MaxBet je prepoznao potencijal i dočekao naš raširenih ruku, a i mi smo rašili ruke pa smo se zagrlili sa njima i iz tog zagrljaja je izašao serijal BETparačke PRIČE koji je za manje od godinu dana na zvanični kanal MaxBet-a, doveo više od 45.000 ljudi koji su kliknuli “Subscribe”. Pregleda ima mnogo više.

Velika prednost u toj saradnji nam je to što nam je MaxBet dao skoro odrešene ruke da radimo kako mi mislimo da treba, što je svakako rezultiralo tome da polako počinjemo da im radimo kampanje i stvari u vezi sa digitalnim marketingom – van našeg serijala. Postoje još dve bitne stvari kada je u pitanju ova saradnja.

Prva stvar je ta da je MaxBet svojim igračima dao na poklon jedan serijal, u kojem oni mogu da se pronađu i uživaju svake nedelje, a druga to što su konkuretne kladionice počele da razmišljaju u ovom pravcu – mada zna se ko je tata.

Kako je izgledala saradnja sa sajtom polovniautomobili.com?

To su dobri ljudi iz Subotice. Naš narod voli polovne automobile i nov nameštaj. Zanimljivo je da smo i ovde smo naišli na predrasude klijenta prema nama. Konkretno, zamerali su nam što psujemo u Dnevnjaku i nisu bili sigurni da smo pravi izbor.

Međutim, objasnili smo im da mi ne moramo da psujemo i da imamo dosta širok vokabular tako da evo, produžili smo ugovor sa njima za još jednu sezonu. Rezultati i brojke na njihovom kanalu govore bolje od psovki.

Zašto danas tek povremeno objavljujete video klipove na kanalu?

Da li vi, gospodo iz Netokracije, mislite da je normalno da neko godinama izbacuje pet klipova nedeljno? To je klip, a ne čips, iako počinju na isto slovo, ne mora čovek svaki dan da se smeje, treba nekad i da plače, a za to ima ostatak našeg Internet neba (dakle, svi sem nas, očeva, i pomalo vas iz Netokracije jer vama dajemo ovaj intervju).

Dnevnjak je danas na svom vrhuncu. Upravo smo prešli pola miliona sabskrajbera i to BEZ klikbejta, disovanja, plaćene promocije, laži i obmana. Video materijal izbacujemo ređe iz više razloga. Prvo, smatramo da je ova količina klipova nadasve dovoljna i da je pet klipova nedeljno teror nad publikom koja se na to privikla kao na drogu i onda očekuje još.

Gde sebe vidite u narednih par godina?

Ili u nekoj zastakljenoj kancelariji sa pogledom na Frušku Goru (u Beograd da se selimo NEĆEMO) u koju nam dolaze “magovi” marketinga da nas pitaju “momci, šta mislite o ovome i da li Vi imate neki predlog?” ili u mračnom podrumu Policijske Uprave Novi Sad gde nas naizmenično tuku, psuju i primoravaju da izgovaramo NEĆE ONA NIĐE.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

Neuralink moždani čip: Revolucija u medicini ili senzacionalizam?

Čip pod nazivom 'Telepatija' uspešno je ugrađen u ljudski mozak, saopštila je kompanija Elona Maska. Analizirali smo da li je reč o velikom naučnom dostignuću, ili tek eksperimentu u testnoj fazi.

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Intervju

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.

Tehnologija

YugoGPT dostupan je open-source sa 7 milijardi parametara za srpski, hrvatski i bosanski jezik

Aleksa Gordić, tvorac najvećeg jezičkog modela za južnoslovenske jezike, lansirao je Runa AI platformu koja nudi API pristup ka svim LLM-ovima koje je razvio i open-source-ovao YugoGPT. U intervjuu za Netokraciju, Aleksa govori zašto je to bitno za razvoj domaćeg AI ekosistema.

Društvene mreže

TikTok pod lupom Evropske komisije: Aplikacija dizajnirana da izazove zavisnost!

Evropska unija je pokrenula istragu u TikTok-u kako bi utvrdila da li je platforma prekršila Zakon o digitalnim uslugama (DSA).