Pitali smo knjigovođe koliko je njihov posao danas digitalan i gde ima prostora za poboljšanje

Sa ciljem da pronađemo odgovore na ova i mnoga druga pitanja koja se tiču elektronskog poslovanja u Srbiji, razgovarali smo sa knjigovođama koje već dana koriste sve prednosti digitalizacije kako bi klijentima ponudili sigurna i brza rešenja.

Jasno je da Srbija i dalje kaska za razvijenijim zemljama Evrope kada je digitalno knjigovodstvo u pitanju. Međutim, činjenicu da i ovde postoje pozitivni primeri potvrdili su nam Marija Đorđić (Experta) i Milan Trbojević (Knjiški moljac).

“Samo knjiženje poslovnih promena je gotovo potpuno digitalizovano. Danas se taj posao obavlja u računovodstvenim softverima. U odnosu na raniji period, praksa se razlikuje u tome što određeni broj kolega knjiži na osnovu dokumentacije u papiru, a zapise iz programa štampa i čuva u papirnoj formi”, ocenjuje na početku Marija.

Njen kolega Milan sa druge strane dodaje kako je posao knjigovođa jednom rečju digitalizovaniji, ali ne potpuno digitalizovan – kako bi se stvorilo kompletno online knjigovodstvo.

Pouzdani e-servisi doprinose i bržem poslovanju

Nije tajna da mnoge knjigovođe idu par koraka dalje u procesu digitalizacije, tačnije da promene evidentiraju na osnovu elektronskih ili digitalizovanih dokumenata. Đorđić  napominje da digitalizacija ima brojne prednosti i zbog toga će prirodno u godinama koje dolaze zahvatiti nove segmente poslovanja.

Jasno je i da se digitalizacija ističe kao jedan od važnijih ciljeva državne administracije. Ako tome dodamo da skoro sve poreske prijave koje pravna lica i preduzetnici u ovom trenutku predaju elektronskim putem, ne može se osporiti nastojanje da se ovaj cilj ostvari. Marija pak naglašava da prostora za poboljšanje svakako ima:

Ako izuzmemo početne napore koje svaka promena sa sobom nosi, mislim da je danas svima lakše – firmama i državi pre svega, a u mnogim segmentima i računovođama. Elektronski servisi su brži, stalno dostupni, unificirani, tačnije programirani da slede uvek isto pravilo – za razliku od različitih postupanja “od šaltera do šaltera” koji mogu da se sretnu u praksi. No, prostora za poboljšanje svakako ima.

Ipak, pitanje je koliko su takvi servisi pouzdani budući da se često dešava da isti ne funkcionišu – posebno u momentima kada im pristupa veliki broj korisnika. “To za nas kao korisnike znači gubitak vremena i nemogućnost da ispunimo zahtev klijenta, što nije dobra stvar”, kaže nacaša sagovorni, dodajući da ponekad poteškoće stvara nekompatibilnost nekih programa i alata koje knjigovođe koriste, a za koje je predviđeno da rade zajedno:

Recimo, elektronski potpisi nekih sertifikacionih tela rade besprekorno, dok se sa drugim redovno “mučimo”. Knjigovođama su ove šeme već poznate, pa se prvo konsultujemo sa kolegama kada sistemi “zakažu”.

“S vremena na vreme se dešava pad servisa, te je onemogućen rad u tim trenucima. To vidim kao dečije bolesti sistema e-uprave koji je u nastajanju”, podseća Trbojević, te se nada će se to prevazići i svesti na minimalnu meru.

Preduzetništvo zvuči cool, ali upoznajte se sa sitnim printom

Postavlja se i pitanje u kom segmentu kaskamo kada govorimo o e-poslovanju na prostoru Srbije? Milan smatra da ovde postoji nekoliko segmenata, među kojima su:

• koraci ka potpunoj digitalizaciji poslovanja,
•  uvođenje online kasa kako bi i fiskalni računi mogli biti online,
• uvođenje “online šaltera” gde bi se umesto poštom ili lično, dokumenti poreskoj upravi dostavljali putem digitalnih kanala.

“U svim važnim operacijama u našoj delatnosti, digitalizacija je otpočela”, smatra Marija, dodavši da kaskanje postoji u pojedincima koji iz nepoverenja ili navike ne prihvataju digitalnu formu kao ravnopravnu papirnoj (analognoj). Prema njenim rečima, poželjno bi bilo da sledeći korak obuhvati druge obrasce i dokumentaciju koja se razmenjuje sa Poreskom upravom (trenutno se elektronski predaju samo poreske prijave i pojedini prilozi):

Na primer, ukoliko izlazite iz sistema PDV-a, poresku prijavu podnosite elektronski, ali do kraja meseca morate predati i zahtev za brisanje u papirnoj formi. Ukoliko bi bilo omogućeno elektronsko podnošenje ovog jednostavnog obrasca, privreda bi uštedela vreme na jedan odlazak u Poresku upravu a inspektori veliki broj poseta od strane privrednika i knjigovođa.

Ipak, bez obzira na olakšice koje digitalizacija uvodi u svet poslovanja, preduzetnici u Srbiji i dalje prave određene greške koje predstavljalju prepreke za dalji razvoj biznisa. Prema  rečima naših sagovornika, jedni od najčešćih propusta su njihova slaba informisanost o procesu vođenja knjiga, ali i polaganje računa bez bilo kakve identifikacione oznake lica koje je račun izdalo – stoga na te stvari treba obratiti posebnu pažnju.

Veštačka inteligencija u službi vođenja knjiga?

Već neko vreme se govori o inicijativama koje Srbija razvija kako bi dodatno digitalizovala procese knjigovodstva. Milan nam nešto detaljnije otkriva o čemu je tačno reč:

Ono što treba napomenuti jeste da se ukidaju nepotrebni obrasci gde su knjigovođe ustvari bili posrednici između dve državne institucije. Digitalizuju se gotovo sve poreske prijave, a najavljeno je da će svako moći da proveri koliko poreza i doprinosa duguje. Ono što bi moglo bolje da se digitalizuje jeste Uprava javnih prihoda koja je nekada bila i deo poreske uprave, a sada je ona zasebna.

“Nedavno su na portalu ePorezi unete poreske prijave poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava”, podseća Marija.

Sve ovo govori u prilog činjenici da će vremenom više ljudi obaviti poslovne obaveze ako im se taj zadatak uz pomoć tehnologije učni lakšim, te da su knjigovođe aktivni nosioci digitalizacije, iako se više priča o pojedincima koji joj se odupiru.

Na kraju, nameće se jasan zaključak naših sagovornika koji se u velikoj meri zasniva na tome da bi digitalizacija u razmeni papira i informacija i veća implementacija veštačke inteligencije mogli da u potpunosti stvore “digitalnog knjigovođu”. Na taj način bi zamenili one analogne, kako kaže Marija, kojima je potreban odmor od brojnih obaveza, procedura i česte izmene zakona.