Pitali smo knjigovođe koliko je njihov posao danas digitalan i gde ima prostora za poboljšanje

Koliko se proces vođenja knjiga u Srbiji promenio na bolje i da li je država sa e-servisima prepoznala značaj efikasnog knjigovodstva? Koje su najčešće greške koje pravimo u e-poslovanju? Odgovore na ova pitanja daju nam knjigovođe.

Sa ciljem da pronađemo odgovore na ova i mnoga druga pitanja koja se tiču elektronskog poslovanja u Srbiji, razgovarali smo sa knjigovođama koje već dana koriste sve prednosti digitalizacije kako bi klijentima ponudili sigurna i brza rešenja.

Jasno je da Srbija i dalje kaska za razvijenijim zemljama Evrope kada je digitalno knjigovodstvo u pitanju. Međutim, činjenicu da i ovde postoje pozitivni primeri potvrdili su nam Marija Đorđić (Experta) i Milan Trbojević (Knjiški moljac).

„Samo knjiženje poslovnih promena je gotovo potpuno digitalizovano. Danas se taj posao obavlja u računovodstvenim softverima. U odnosu na raniji period, praksa se razlikuje u tome što određeni broj kolega knjiži na osnovu dokumentacije u papiru, a zapise iz programa štampa i čuva u papirnoj formi“, ocenjuje na početku Marija.

Njen kolega Milan sa druge strane dodaje kako je posao knjigovođa jednom rečju digitalizovaniji, ali ne potpuno digitalizovan – kako bi se stvorilo kompletno online knjigovodstvo.

Pouzdani e-servisi doprinose i bržem poslovanju

Nije tajna da mnoge knjigovođe idu par koraka dalje u procesu digitalizacije, tačnije da promene evidentiraju na osnovu elektronskih ili digitalizovanih dokumenata. Đorđić  napominje da digitalizacija ima brojne prednosti i zbog toga će prirodno u godinama koje dolaze zahvatiti nove segmente poslovanja.

Jasno je i da se digitalizacija ističe kao jedan od važnijih ciljeva državne administracije. Ako tome dodamo da skoro sve poreske prijave koje pravna lica i preduzetnici u ovom trenutku predaju elektronskim putem, ne može se osporiti nastojanje da se ovaj cilj ostvari. Marija pak naglašava da prostora za poboljšanje svakako ima:

Ako izuzmemo početne napore koje svaka promena sa sobom nosi, mislim da je danas svima lakše – firmama i državi pre svega, a u mnogim segmentima i računovođama. Elektronski servisi su brži, stalno dostupni, unificirani, tačnije programirani da slede uvek isto pravilo – za razliku od različitih postupanja “od šaltera do šaltera” koji mogu da se sretnu u praksi. No, prostora za poboljšanje svakako ima.

Ipak, pitanje je koliko su takvi servisi pouzdani budući da se često dešava da isti ne funkcionišu – posebno u momentima kada im pristupa veliki broj korisnika. „To za nas kao korisnike znači gubitak vremena i nemogućnost da ispunimo zahtev klijenta, što nije dobra stvar“, kaže nacaša sagovorni, dodajući da ponekad poteškoće stvara nekompatibilnost nekih programa i alata koje knjigovođe koriste, a za koje je predviđeno da rade zajedno:

Recimo, elektronski potpisi nekih sertifikacionih tela rade besprekorno, dok se sa drugim redovno “mučimo”. Knjigovođama su ove šeme već poznate, pa se prvo konsultujemo sa kolegama kada sistemi “zakažu“.

„S vremena na vreme se dešava pad servisa, te je onemogućen rad u tim trenucima. To vidim kao dečije bolesti sistema e-uprave koji je u nastajanju“, podseća Trbojević, te se nada će se to prevazići i svesti na minimalnu meru.

Preduzetništvo zvuči cool, ali upoznajte se sa sitnim printom

Postavlja se i pitanje u kom segmentu kaskamo kada govorimo o e-poslovanju na prostoru Srbije? Milan smatra da ovde postoji nekoliko segmenata, među kojima su:

  • koraci ka potpunoj digitalizaciji poslovanja,
  •  uvođenje online kasa kako bi i fiskalni računi mogli biti online,
  • uvođenje „online šaltera“ gde bi se umesto poštom ili lično, dokumenti poreskoj upravi dostavljali putem digitalnih kanala.

„U svim važnim operacijama u našoj delatnosti, digitalizacija je otpočela“, smatra Marija, dodavši da kaskanje postoji u pojedincima koji iz nepoverenja ili navike ne prihvataju digitalnu formu kao ravnopravnu papirnoj (analognoj). Prema njenim rečima, poželjno bi bilo da sledeći korak obuhvati druge obrasce i dokumentaciju koja se razmenjuje sa Poreskom upravom (trenutno se elektronski predaju samo poreske prijave i pojedini prilozi):

Na primer, ukoliko izlazite iz sistema PDV-a, poresku prijavu podnosite elektronski, ali do kraja meseca morate predati i zahtev za brisanje u papirnoj formi. Ukoliko bi bilo omogućeno elektronsko podnošenje ovog jednostavnog obrasca, privreda bi uštedela vreme na jedan odlazak u Poresku upravu a inspektori veliki broj poseta od strane privrednika i knjigovođa.

Ipak, bez obzira na olakšice koje digitalizacija uvodi u svet poslovanja, preduzetnici u Srbiji i dalje prave određene greške koje predstavljalju prepreke za dalji razvoj biznisa. Prema  rečima naših sagovornika, jedni od najčešćih propusta su njihova slaba informisanost o procesu vođenja knjiga, ali i polaganje računa bez bilo kakve identifikacione oznake lica koje je račun izdalo – stoga na te stvari treba obratiti posebnu pažnju.

Veštačka inteligencija u službi vođenja knjiga?

Već neko vreme se govori o inicijativama koje Srbija razvija kako bi dodatno digitalizovala procese knjigovodstva. Milan nam nešto detaljnije otkriva o čemu je tačno reč:

Ono što treba napomenuti jeste da se ukidaju nepotrebni obrasci gde su knjigovođe ustvari bili posrednici između dve državne institucije. Digitalizuju se gotovo sve poreske prijave, a najavljeno je da će svako moći da proveri koliko poreza i doprinosa duguje. Ono što bi moglo bolje da se digitalizuje jeste Uprava javnih prihoda koja je nekada bila i deo poreske uprave, a sada je ona zasebna.

„Nedavno su na portalu ePorezi unete poreske prijave poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava“, podseća Marija.

Sve ovo govori u prilog činjenici da će vremenom više ljudi obaviti poslovne obaveze ako im se taj zadatak uz pomoć tehnologije učni lakšim, te da su knjigovođe aktivni nosioci digitalizacije, iako se više priča o pojedincima koji joj se odupiru.

Na kraju, nameće se jasan zaključak naših sagovornika koji se u velikoj meri zasniva na tome da bi digitalizacija u razmeni papira i informacija i veća implementacija veštačke inteligencije mogli da u potpunosti stvore „digitalnog knjigovođu“. Na taj način bi zamenili one analogne, kako kaže Marija, kojima je potreban odmor od brojnih obaveza, procedura i česte izmene zakona.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Izrada web stranica

.RS domen uveo podršku za dijakritičke znakove i postao deo svetske IDN mreže

Nacionalni .RS domen od juče podržava čak 13 novih jezika uključujući i njihova pisma tj. dijakritike koji čine sastavni deo ovih jezika. Time se .RS domen priključuje velikoj svetskoj IDN mreži u okviru koje je registrovano oko 7,5 miliona IDN domena.

Startapi i poslovanje

Startap Akademija čeka vaše prijave – zatvaraju se za dva dana!

Startap akademija je projekat namenjen unapređivanju srpske startap scene koji je ove godine za učesnike potpuno besplatan, a prijave traju do srede u ponoć.

Startapi i poslovanje

Ogledalo Firme zaposlenima daje mogućnost da ocene svog šefa – potpuno anonimno

Većina zaposlenih retko će javno izneti utiske o svom radnom mestu i time budućim kolegama staviti do znanja šta ih čeka. Ovaj izazov pokušava da reši domaći servis Ogledalo Firme.

Internet marketing

Domaća Taqoo mreža digitalizuje OOH sektor – sa 1,8 miliona jedinstvenih korisnika

Da li je moguće spojiti doseg 'outdoor' kampanje i mogućnosti digitalnog oglašavanja?

Intervju

Pagan Online je nova igra novosadskog Mad Head Gamesa koju izdaje poznati Wargaming

Izvršni direktor Mad Head Games studija iz Novog Sada Nenad Tomić, u razgovoru za Netokraciju otkriva detalje razvoja najnovije Pagan Online igre, kao i nove velike planove za budućnost.

Društvene mreže

Facebook, Twitter i Google konačno pod lupom Evropske komisije

Izbori za Evropski parlament se polako bliže, a samim ti sve je veći strah od širenja lažnih vesti na Internetu. Evropska komisija napravila je važan korak ka suzbijanju istih zahtevajući izveštaje o lažnim vestima od Gugla, Facebooka i Tvitera.