Digitalizacija medija narušila je naš kritički imunitet. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.

Glavna tema kojom se ovogodišnji forum bavio jeste na koje načine projekti i modeli organizovanja u kulturi mogu da sarađuju – boreći se protiv mržnje, stereotipa i različitih oblika društvene nejednakosti.

O ovoj temi, ali i o generacijskom jazu komunikacije u digitalnom okruženju, na panelu su govorili Ana Mirković, direktorka Instituta za digitalne komunikacije, Jelisaveta Lazarević, rukovodilac projekta u AFA Asocijaciji za afirmaciju žena i Netokracijin osnivač Marko Mudrinić, dok je razgovor vodila Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Već na samom početku Maja je nagovestila da smo ekspanzijom tehnologije koja je danas dostupna svima, doživeli da od tradicionalnog načina informisanja veoma brzo pređemo na digitalne platforme putem kojih se danas najčešće informišemo. Otuda se nameće i logično pitanje – kako su i na koji način novi mediji uticali na društvo i kako su oblikovali našu digitalnu informisanost, kulturu i pismenost?

Društvene mreže formiraju naše stavove, svidelo se to nama ili ne

Govoreći o digitalizaciji medija i industrije izdavaštva, Maja je upitala Mudrinića koje su to promene doneli moderni načini komunikacije i širenje informacija digitalnim putem? On kaže:

Informacija kao takva se nije promenila i verovatno se neće ni promeniti. Ipak, promenilo se to da publika danas jednostavno neće da plaća za proces informisanja, svesni su da za to imaju portale i društvene mreže. Jedna od krucijanih promena dogodila se i na polju brzine prenosa informacija.

Danas se kritičko mišljenje kod publike formira na osnovu onoga što su negde pročitali i videli na Internetu. Vi na sadržaj danas reagujete tako što ga šerujete i lajkujete, ali to je moderan način reakcije prema sadržaju na koji smo se već navikli. Smatram da se danas od telefona ne odvajamo uparvo zbog broja informacija koje nas okružuju, samo je potrebno pametno filtrirati te informacije.

Nastavivši dalje razgovor, Maja je upitala sagovornike o novim načinima poslovanja organizacija u okruženju digitalnih komunikacija, postavljajući pitanje Ani Mirković o tome koja je uloga Instituta za digitalne komunikacije u tom procesu. Ana odgovara:

Zanimljivo je bilo kako su nam se mediji obratili za vrstu pomoći, posebno fokusirani na oglašavanje. To je bio onaj trenutak kada su morali da shvate novi način konzumiranja sadržaja. Došli su sa idejom da su društvene mreže najveći protivnik medija u Srbiji, te da se danas okreću više ka banerima i native sadržajem.

Ljudi više neće promociju, reklame i PR tekstove. Poenta je da ispričate neku korisnu priču, da edukujete ljude, plaćeni tekst i reklama su u drugom planu. Ljudi žele interaktivnost i priliku da ih takav sadržaj angažuje.

Sa druge strane, publici se predstavila i Jelisaveta Lazarević iz AFA organizacije koja je posvećena ekonomskom osnaživanju žena i njihovoj profesionalnoj afirmaciji, o čemu je Jelisavata rekla:

Mi smo rekli još na početku da kao organizacija želimo da ciljamo dve stvari: da žene budu kompetentni radnici za 21. vek i da učestvuju i kreiranju naprednih tehnoloških rešenja. Gledamo da kroz naše događaje ohrabrujemo žene da ova tehnološka revolucija svima obećava da niko neće da ostane po strani.

Kada je na primer u pitanju kreiranje veštačke inteligencije, onda su tu uglavnom uključeni muškarci, a nama je cilj da upravo tu uključimo žene da učestvuju u kreiranju modernog sveta – da osnažimo mlađe generacije, posebno devojčice koje u tom smeru treba da krenu od malih nogu.

Jelisavata kaže da se iz ove organizacije trude da repozicioniraju obrazovanje i da promovišu mlade koji su uspešni u predmetima kao što su na primer matematika i fizika. Kako kaže, poenta je pokazati deci da ako je neko obrazovan, sa tim sleduje i uspeh i smatra da edukacijom devojčica i dečaka pokazujemo kao društvo da uspešni ljudi mogu da im budu uzor a uloga medija jeste da im to približi.

Današnji mediji prva su velika prepreka ka digitalnoj pismenosti i digitalnom imunitetu

Da bi se mladima približilo kritičko razmišljanje, potrebno je kreirati i publikovati kvalitetan sadržaj, a čini se da smo na nivou industrije daleko od toga. Maja je iskoristila ovu priliku da upita sagovornike šta je to što nam je potrebno da bismo napravili kvalitetan sadržaj u medijima i zašto ga nema više? Mudrinić kaže:

Svaka osoba na svoj način percipira „kvalitet“ na medijskoj sceni. Ako uzmemo za primer Netokraciju, mi nastojimo da ispričamo i produkujemo kvalitetne priče kroz autorske tekstove, to je ona vrednost koju pružamo publici i koja to zna da ceni. Uvažavamo ih i tretiramo kao ravnopravne, ne kao „robu“ što je slučaj sa drugim medijima.

Međutim, koliko je tehnologija danas promenila mlade i njihov način shvatanja i upotrebe iste, gde se oni danas informišu? Jelisavata smatra da su mlađe generacije danas već od 10. godine aktivno na Internetu odakle prikupljaju veliki broj informacija, te smatra da se današnje aplikacije i mobilni telefoni mogu upotrebiti i kao edukativni alati:

Mladi žive u „screen“ svetu, pa čak i stariji. Dve trećine mladih ima pametne telefone, što su pokazala i pojedina istraživanja. Ono što je rezultat svega toga a što primećujem u radu sa studenitma jeste učestala upotreba obrazovnog sadržaj putem tehnologije, što nam pokazuje kako se tehnologija koristi na pravi način.

Sa druge strane, veliki je izazov ako se ne koristi u tom ili nekom drugom pozitivnom smeru. Smatram da svet u kojem mladi i studenti žive je svet u kojem postaju multitakseri jer skupljaju informacije sa različitih strana.

Kada već govorimo o mladima i konzumaciji sadržaja na Internetu, logično je bilo nadovezati se i o aktuelnoj drami koja je pogodila srpsku YouTube scenu, a koja u isto vreme direktno utiče na vaspitavanje i obrazovanje više od milion mladih ljudi. Marko je bio inspirisan da prokomentariše nedavni rat jutjubera:

To možda nije sadržaj za mene i lično smatram da je očajan, ali sam odvojio vikend da pogledam o čemu je reč. Nisam verovao da YouTube kreatori generišu toliko pregleda, daleko više od svih televizija, radija i dnevnih novina. Za mlade, to je danas glavni izvor informisanja, stoga ne bismo trebali da dozvolimo toliko negativnog uticaja provučenog kroz sadržaj koji danas prate milioni dece.

Upravo zbog toga, smatram da bi roditelji trebali da budu više informisani o tom „paralelnom univerzumu“ na Internetu. Upravo ti kanali su mediji za današnju decu i oni grade njihovu digitalnu (ne)pismenost, zato moramo da shvatimo kako oni komuniciraju i šta njihov jezik znači. Mislim da se upravo tu javlja taj generacijski jaz koji će biti sve teže premostiti.

Ovako kreiran sadržaj, kao što su panelisti već napomenuli, u velikoj meri utiče na tinejdžere, pa i mlađu publiku. Ana smatra da što su roditelji manje involvirani, to je uticaj onih koji kreiraju taj sadržaj sve veći:

Roditelji su potpuno nemoćni jer prvi put u civilizaciji smo svedoci da deca mnogo više znaju od roditelja. Roditelji moraju da preuzmu ulogu da bi napravili balans u komunikaciji sa decom koja velikom brzinom prisvajaju rečnik i termine sa Interneta i YouTube-a. Mislim da su roditelji problem, jer se niko ne bavi decom da im objasni i edukuje o sadržaju na Internetu. Oni brzo upijaju stvari i sa njima se mora razgovarati.

Na samom kraju panela, sagovornici su se složili da, ukoliko krenemo da gradimo digitalnu pismenost, zadatak medija bio bi prvenstveno da istinu predstave onakvom kakva zaista jeste – a po svemu sudeći od toga smo daleko u 2019. godini.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?