Digitalizacija medija narušila je naš kritički imunitet. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.

Glavna tema kojom se ovogodišnji forum bavio jeste na koje načine projekti i modeli organizovanja u kulturi mogu da sarađuju – boreći se protiv mržnje, stereotipa i različitih oblika društvene nejednakosti.

O ovoj temi, ali i o generacijskom jazu komunikacije u digitalnom okruženju, na panelu su govorili Ana Mirković, direktorka Instituta za digitalne komunikacije, Jelisaveta Lazarević, rukovodilac projekta u AFA Asocijaciji za afirmaciju žena i Netokracijin osnivač Marko Mudrinić, dok je razgovor vodila Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Već na samom početku Maja je nagovestila da smo ekspanzijom tehnologije koja je danas dostupna svima, doživeli da od tradicionalnog načina informisanja veoma brzo pređemo na digitalne platforme putem kojih se danas najčešće informišemo. Otuda se nameće i logično pitanje – kako su i na koji način novi mediji uticali na društvo i kako su oblikovali našu digitalnu informisanost, kulturu i pismenost?

Društvene mreže formiraju naše stavove, svidelo se to nama ili ne

Govoreći o digitalizaciji medija i industrije izdavaštva, Maja je upitala Mudrinića koje su to promene doneli moderni načini komunikacije i širenje informacija digitalnim putem? On kaže:

Informacija kao takva se nije promenila i verovatno se neće ni promeniti. Ipak, promenilo se to da publika danas jednostavno neće da plaća za proces informisanja, svesni su da za to imaju portale i društvene mreže. Jedna od krucijanih promena dogodila se i na polju brzine prenosa informacija.

Danas se kritičko mišljenje kod publike formira na osnovu onoga što su negde pročitali i videli na Internetu. Vi na sadržaj danas reagujete tako što ga šerujete i lajkujete, ali to je moderan način reakcije prema sadržaju na koji smo se već navikli. Smatram da se danas od telefona ne odvajamo uparvo zbog broja informacija koje nas okružuju, samo je potrebno pametno filtrirati te informacije.

Nastavivši dalje razgovor, Maja je upitala sagovornike o novim načinima poslovanja organizacija u okruženju digitalnih komunikacija, postavljajući pitanje Ani Mirković o tome koja je uloga Instituta za digitalne komunikacije u tom procesu. Ana odgovara:

Zanimljivo je bilo kako su nam se mediji obratili za vrstu pomoći, posebno fokusirani na oglašavanje. To je bio onaj trenutak kada su morali da shvate novi način konzumiranja sadržaja. Došli su sa idejom da su društvene mreže najveći protivnik medija u Srbiji, te da se danas okreću više ka banerima i native sadržajem.

Ljudi više neće promociju, reklame i PR tekstove. Poenta je da ispričate neku korisnu priču, da edukujete ljude, plaćeni tekst i reklama su u drugom planu. Ljudi žele interaktivnost i priliku da ih takav sadržaj angažuje.

Sa druge strane, publici se predstavila i Jelisaveta Lazarević iz AFA organizacije koja je posvećena ekonomskom osnaživanju žena i njihovoj profesionalnoj afirmaciji, o čemu je Jelisavata rekla:

Mi smo rekli još na početku da kao organizacija želimo da ciljamo dve stvari: da žene budu kompetentni radnici za 21. vek i da učestvuju i kreiranju naprednih tehnoloških rešenja. Gledamo da kroz naše događaje ohrabrujemo žene da ova tehnološka revolucija svima obećava da niko neće da ostane po strani.

Kada je na primer u pitanju kreiranje veštačke inteligencije, onda su tu uglavnom uključeni muškarci, a nama je cilj da upravo tu uključimo žene da učestvuju u kreiranju modernog sveta – da osnažimo mlađe generacije, posebno devojčice koje u tom smeru treba da krenu od malih nogu.

Jelisavata kaže da se iz ove organizacije trude da repozicioniraju obrazovanje i da promovišu mlade koji su uspešni u predmetima kao što su na primer matematika i fizika. Kako kaže, poenta je pokazati deci da ako je neko obrazovan, sa tim sleduje i uspeh i smatra da edukacijom devojčica i dečaka pokazujemo kao društvo da uspešni ljudi mogu da im budu uzor a uloga medija jeste da im to približi.

Današnji mediji prva su velika prepreka ka digitalnoj pismenosti i digitalnom imunitetu

Da bi se mladima približilo kritičko razmišljanje, potrebno je kreirati i publikovati kvalitetan sadržaj, a čini se da smo na nivou industrije daleko od toga. Maja je iskoristila ovu priliku da upita sagovornike šta je to što nam je potrebno da bismo napravili kvalitetan sadržaj u medijima i zašto ga nema više? Mudrinić kaže:

Svaka osoba na svoj način percipira “kvalitet” na medijskoj sceni. Ako uzmemo za primer Netokraciju, mi nastojimo da ispričamo i produkujemo kvalitetne priče kroz autorske tekstove, to je ona vrednost koju pružamo publici i koja to zna da ceni. Uvažavamo ih i tretiramo kao ravnopravne, ne kao “robu” što je slučaj sa drugim medijima.

Međutim, koliko je tehnologija danas promenila mlade i njihov način shvatanja i upotrebe iste, gde se oni danas informišu? Jelisavata smatra da su mlađe generacije danas već od 10. godine aktivno na Internetu odakle prikupljaju veliki broj informacija, te smatra da se današnje aplikacije i mobilni telefoni mogu upotrebiti i kao edukativni alati:

Mladi žive u “screen” svetu, pa čak i stariji. Dve trećine mladih ima pametne telefone, što su pokazala i pojedina istraživanja. Ono što je rezultat svega toga a što primećujem u radu sa studenitma jeste učestala upotreba obrazovnog sadržaj putem tehnologije, što nam pokazuje kako se tehnologija koristi na pravi način.

Sa druge strane, veliki je izazov ako se ne koristi u tom ili nekom drugom pozitivnom smeru. Smatram da svet u kojem mladi i studenti žive je svet u kojem postaju multitakseri jer skupljaju informacije sa različitih strana.

Kada već govorimo o mladima i konzumaciji sadržaja na Internetu, logično je bilo nadovezati se i o aktuelnoj drami koja je pogodila srpsku YouTube scenu, a koja u isto vreme direktno utiče na vaspitavanje i obrazovanje više od milion mladih ljudi. Marko je bio inspirisan da prokomentariše nedavni rat jutjubera:

To možda nije sadržaj za mene i lično smatram da je očajan, ali sam odvojio vikend da pogledam o čemu je reč. Nisam verovao da YouTube kreatori generišu toliko pregleda, daleko više od svih televizija, radija i dnevnih novina. Za mlade, to je danas glavni izvor informisanja, stoga ne bismo trebali da dozvolimo toliko negativnog uticaja provučenog kroz sadržaj koji danas prate milioni dece.

Upravo zbog toga, smatram da bi roditelji trebali da budu više informisani o tom “paralelnom univerzumu” na Internetu. Upravo ti kanali su mediji za današnju decu i oni grade njihovu digitalnu (ne)pismenost, zato moramo da shvatimo kako oni komuniciraju i šta njihov jezik znači. Mislim da se upravo tu javlja taj generacijski jaz koji će biti sve teže premostiti.

Ovako kreiran sadržaj, kao što su panelisti već napomenuli, u velikoj meri utiče na tinejdžere, pa i mlađu publiku. Ana smatra da što su roditelji manje involvirani, to je uticaj onih koji kreiraju taj sadržaj sve veći:

Roditelji su potpuno nemoćni jer prvi put u civilizaciji smo svedoci da deca mnogo više znaju od roditelja. Roditelji moraju da preuzmu ulogu da bi napravili balans u komunikaciji sa decom koja velikom brzinom prisvajaju rečnik i termine sa Interneta i YouTube-a. Mislim da su roditelji problem, jer se niko ne bavi decom da im objasni i edukuje o sadržaju na Internetu. Oni brzo upijaju stvari i sa njima se mora razgovarati.

Na samom kraju panela, sagovornici su se složili da, ukoliko krenemo da gradimo digitalnu pismenost, zadatak medija bio bi prvenstveno da istinu predstave onakvom kakva zaista jeste – a po svemu sudeći od toga smo daleko u 2019. godini.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Novost

Google Street View automobili ponovo na putevima Srbije

Njihova misija je ažuriranje Google Street View fotografija srpskih gradova, arhitektonskih i prirodnih dobara na Google mapama.

Takmičenje

Predstavljen žiri SoMo Borca: Evo ko će odabrati najbolje digitalne projekte u regionu

Prijave se zatvaraju 25. septembra, a 'early bird' prijave otvorene su do 1. septembra 2024. godine!

Sponzorisano

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.

Office Talks Podcast

Mily Tech: Startap koji pomaže da vam paketi stižu na vreme

Gost 197. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Zlatković, osnivač i CEO kompanije Mily Technologies. On nam je predstavio razvojni put kompanije — od osnivanja do milionske investicije i planova za budućnost!

Intervju

Mastercard lansirao alat ‘Shopping Muse’ za jednostavnu i personalizovanu kupovinu

Kompanija Mastercard je razvila novi alat 'Shopping Muse' koji je zasnovan na AI tehnologiji a sve u cilju da se napravi veliki korak ka interaktivnijoj i angažovanijoj trgovini u budućnosti.