Digitalizacija medija narušila je naš kritički imunitet. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.

Glavna tema kojom se ovogodišnji forum bavio jeste na koje načine projekti i modeli organizovanja u kulturi mogu da sarađuju – boreći se protiv mržnje, stereotipa i različitih oblika društvene nejednakosti.

O ovoj temi, ali i o generacijskom jazu komunikacije u digitalnom okruženju, na panelu su govorili Ana Mirković, direktorka Instituta za digitalne komunikacije, Jelisaveta Lazarević, rukovodilac projekta u AFA Asocijaciji za afirmaciju žena i Netokracijin osnivač Marko Mudrinić, dok je razgovor vodila Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Već na samom početku Maja je nagovestila da smo ekspanzijom tehnologije koja je danas dostupna svima, doživeli da od tradicionalnog načina informisanja veoma brzo pređemo na digitalne platforme putem kojih se danas najčešće informišemo. Otuda se nameće i logično pitanje – kako su i na koji način novi mediji uticali na društvo i kako su oblikovali našu digitalnu informisanost, kulturu i pismenost?

Društvene mreže formiraju naše stavove, svidelo se to nama ili ne

Govoreći o digitalizaciji medija i industrije izdavaštva, Maja je upitala Mudrinića koje su to promene doneli moderni načini komunikacije i širenje informacija digitalnim putem? On kaže:

Informacija kao takva se nije promenila i verovatno se neće ni promeniti. Ipak, promenilo se to da publika danas jednostavno neće da plaća za proces informisanja, svesni su da za to imaju portale i društvene mreže. Jedna od krucijanih promena dogodila se i na polju brzine prenosa informacija.

Danas se kritičko mišljenje kod publike formira na osnovu onoga što su negde pročitali i videli na Internetu. Vi na sadržaj danas reagujete tako što ga šerujete i lajkujete, ali to je moderan način reakcije prema sadržaju na koji smo se već navikli. Smatram da se danas od telefona ne odvajamo uparvo zbog broja informacija koje nas okružuju, samo je potrebno pametno filtrirati te informacije.

Nastavivši dalje razgovor, Maja je upitala sagovornike o novim načinima poslovanja organizacija u okruženju digitalnih komunikacija, postavljajući pitanje Ani Mirković o tome koja je uloga Instituta za digitalne komunikacije u tom procesu. Ana odgovara:

Zanimljivo je bilo kako su nam se mediji obratili za vrstu pomoći, posebno fokusirani na oglašavanje. To je bio onaj trenutak kada su morali da shvate novi način konzumiranja sadržaja. Došli su sa idejom da su društvene mreže najveći protivnik medija u Srbiji, te da se danas okreću više ka banerima i native sadržajem.

Ljudi više neće promociju, reklame i PR tekstove. Poenta je da ispričate neku korisnu priču, da edukujete ljude, plaćeni tekst i reklama su u drugom planu. Ljudi žele interaktivnost i priliku da ih takav sadržaj angažuje.

Sa druge strane, publici se predstavila i Jelisaveta Lazarević iz AFA organizacije koja je posvećena ekonomskom osnaživanju žena i njihovoj profesionalnoj afirmaciji, o čemu je Jelisavata rekla:

Mi smo rekli još na početku da kao organizacija želimo da ciljamo dve stvari: da žene budu kompetentni radnici za 21. vek i da učestvuju i kreiranju naprednih tehnoloških rešenja. Gledamo da kroz naše događaje ohrabrujemo žene da ova tehnološka revolucija svima obećava da niko neće da ostane po strani.

Kada je na primer u pitanju kreiranje veštačke inteligencije, onda su tu uglavnom uključeni muškarci, a nama je cilj da upravo tu uključimo žene da učestvuju u kreiranju modernog sveta – da osnažimo mlađe generacije, posebno devojčice koje u tom smeru treba da krenu od malih nogu.

Jelisavata kaže da se iz ove organizacije trude da repozicioniraju obrazovanje i da promovišu mlade koji su uspešni u predmetima kao što su na primer matematika i fizika. Kako kaže, poenta je pokazati deci da ako je neko obrazovan, sa tim sleduje i uspeh i smatra da edukacijom devojčica i dečaka pokazujemo kao društvo da uspešni ljudi mogu da im budu uzor a uloga medija jeste da im to približi.

Današnji mediji prva su velika prepreka ka digitalnoj pismenosti i digitalnom imunitetu

Da bi se mladima približilo kritičko razmišljanje, potrebno je kreirati i publikovati kvalitetan sadržaj, a čini se da smo na nivou industrije daleko od toga. Maja je iskoristila ovu priliku da upita sagovornike šta je to što nam je potrebno da bismo napravili kvalitetan sadržaj u medijima i zašto ga nema više? Mudrinić kaže:

Svaka osoba na svoj način percipira „kvalitet“ na medijskoj sceni. Ako uzmemo za primer Netokraciju, mi nastojimo da ispričamo i produkujemo kvalitetne priče kroz autorske tekstove, to je ona vrednost koju pružamo publici i koja to zna da ceni. Uvažavamo ih i tretiramo kao ravnopravne, ne kao „robu“ što je slučaj sa drugim medijima.

Međutim, koliko je tehnologija danas promenila mlade i njihov način shvatanja i upotrebe iste, gde se oni danas informišu? Jelisavata smatra da su mlađe generacije danas već od 10. godine aktivno na Internetu odakle prikupljaju veliki broj informacija, te smatra da se današnje aplikacije i mobilni telefoni mogu upotrebiti i kao edukativni alati:

Mladi žive u „screen“ svetu, pa čak i stariji. Dve trećine mladih ima pametne telefone, što su pokazala i pojedina istraživanja. Ono što je rezultat svega toga a što primećujem u radu sa studenitma jeste učestala upotreba obrazovnog sadržaj putem tehnologije, što nam pokazuje kako se tehnologija koristi na pravi način.

Sa druge strane, veliki je izazov ako se ne koristi u tom ili nekom drugom pozitivnom smeru. Smatram da svet u kojem mladi i studenti žive je svet u kojem postaju multitakseri jer skupljaju informacije sa različitih strana.

Kada već govorimo o mladima i konzumaciji sadržaja na Internetu, logično je bilo nadovezati se i o aktuelnoj drami koja je pogodila srpsku YouTube scenu, a koja u isto vreme direktno utiče na vaspitavanje i obrazovanje više od milion mladih ljudi. Marko je bio inspirisan da prokomentariše nedavni rat jutjubera:

To možda nije sadržaj za mene i lično smatram da je očajan, ali sam odvojio vikend da pogledam o čemu je reč. Nisam verovao da YouTube kreatori generišu toliko pregleda, daleko više od svih televizija, radija i dnevnih novina. Za mlade, to je danas glavni izvor informisanja, stoga ne bismo trebali da dozvolimo toliko negativnog uticaja provučenog kroz sadržaj koji danas prate milioni dece.

Upravo zbog toga, smatram da bi roditelji trebali da budu više informisani o tom „paralelnom univerzumu“ na Internetu. Upravo ti kanali su mediji za današnju decu i oni grade njihovu digitalnu (ne)pismenost, zato moramo da shvatimo kako oni komuniciraju i šta njihov jezik znači. Mislim da se upravo tu javlja taj generacijski jaz koji će biti sve teže premostiti.

Ovako kreiran sadržaj, kao što su panelisti već napomenuli, u velikoj meri utiče na tinejdžere, pa i mlađu publiku. Ana smatra da što su roditelji manje involvirani, to je uticaj onih koji kreiraju taj sadržaj sve veći:

Roditelji su potpuno nemoćni jer prvi put u civilizaciji smo svedoci da deca mnogo više znaju od roditelja. Roditelji moraju da preuzmu ulogu da bi napravili balans u komunikaciji sa decom koja velikom brzinom prisvajaju rečnik i termine sa Interneta i YouTube-a. Mislim da su roditelji problem, jer se niko ne bavi decom da im objasni i edukuje o sadržaju na Internetu. Oni brzo upijaju stvari i sa njima se mora razgovarati.

Na samom kraju panela, sagovornici su se složili da, ukoliko krenemo da gradimo digitalnu pismenost, zadatak medija bio bi prvenstveno da istinu predstave onakvom kakva zaista jeste – a po svemu sudeći od toga smo daleko u 2019. godini.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.