Dejan vodi Azure SQL tim u Microsoftu, sprema doktorsku tezu i otkriva nam zašto je snalažljivost preduslov za sticanje novih znanja

Dejan vodi Azure SQL tim u Microsoftu, sprema doktorsku tezu i otkriva nam zašto je snalažljivost preduslov za sticanje novih znanja

Od lične priče preko profesionalnog razvoja, pa sve do akademske budućnosti. Sa inžinjerom koji vodi Azure SQL tim u Microsoft Development Centar Srbija razgovaramo o životu, poslu i prilikama za mlade profesionalce iz Srbije.

Malo je kompanija čije se poslovanje vezuje za sam početak onoga što danas znamo kao IT industrija u Srbiji. Među njima je svakako i Microsoft Development Centar Serbia (MDCS) koji je nedavno obeležio punih 15 godina poslovanja u Srbiji, a koji u ovom trenutku zapošljava više od 300 inženjera, program menadžera i drugih profesionalaca u svom poslu. Njihov rad vidljiv je milionima korisnika Microsoft usluga širom sveta, pri čemu će mnogi zaposleni upravo ovu činjenicu sa ponosom istaći kada ih pitate zašto su ostali u Srbiji i šta je to što ih motiviše da svaki dan rade i stvaraju.

Kao što je Microsoft poznato ime u Srbiji, tako je poznato i da kompanija pruža priliku kako iskusnim kadrovima, tako i početnicima koji se dobro pokažu – a sve to opravdano je prilikama i mogućnostima koje sam Centar nudi. Otuda nas valjda i ne treba čuditi što MDCS već godinama važi za jednog od najpoželjnijih poslodavaca.

Međutim, kako je to kada je ime Microsoft ono koje vas prati kroz vašu profesionalnu karijeru i to kroz njen najveći deo? Odgovor na ovo pitanje potražili smo kod menadžera jednog od Azure SQL timova, Dejana Dunđerskog, koji se u industriji ističe ne samo po znanju, iskustvu i projektima na kojima je radio, već i po želji da stekne zvanje doktora nauka, čvrsto verujući u svoju odluku da se iz Srbije može raditi za globalno tržište. Ovo je Dejanova priča.

Dejane, za početak, možeš li nam otkriti kako je izgledao tvoj prvi susret sa programiranjem?

Moji prvi susret sa programiranjem potiče iz porodice u periodu pohađanja osnovne škole. Bliski rođaci, zet i teča bavili su se programiranjem. Tako sam video da je vrlo zanimljivo kada kreiraš nešto bez fizičkog materijala, a da u isto vreme ne praviš nered po kući. Glavni razlog zašto sam upisao Matematičku gimnaziju je bilo programiranje sa idejom da se dalje usavršavam u tom smeru, tako da, mogu reći da sam već tada znao da će to biti moj poziv. Ono što nisam mogao baš da zamislim jeste da ću raditi u Microsoftu.

Pored osnovnih i master studija na ETF-u, odlučio si se i za doktorske studije. Otkud ovaj korak u trenutku kada si već full-time zaposlen?

Zapravo, još uvek nisam završio doktorske studije. U toku je prijava same disertacije, ali očekujem da ću ih završiti do sredine sledeće godine. Ne postoji samo jedan konkretan razlog za taj korak, već više aspekata. Mama je oduvek mislila da ću biti doktor, doduše medicine, dok sa druge strane ima i jedna duža priča o doktorantima tokom Drugog svetskog rata, ali ne bih išao u toliko detalja.

Suština je da danas radim u Microsoftu, što ne znači da ću to želeti za 15-20 godina. U početku sam imao aspiracije da ostanem na fakultetu kao asistent, ali me je igrom slučaja put odveo ka industriji – no aspiracija je i dalje ostala tu. Jack Ma tvrdi da je u 50 – 60 godinama najefikasnije učiti buduće generacije, a sa tim razmišljanjem se i sam slažem. Tako da to je jedan od primarnih razloga zašto sam upisao doktorske studije. Jednog dana želim da predajem.

Elem, imao sam i sreću da tokom doktorskih studija, (prethodni) projekat na kome sam radio 2 godine u Microsoftu (Intelligent Insight) mogu da iskoristim i za doktorsku disertaciju. To mi je dosta olakšalo jedan deo procesa, a sa druge strane da bih zaštitio Microsoft, morali smo da prođemo kroz ceo proces patentiranja tehnologije. No, ni to nije bilo toliko teško, koliko je potrebno imati dobru ličnu organizaciju. Potrebno je ustajati rano ujutro i odvojiti privatno vreme kako bi se neke od ovih stvari završile. Tu je najveći izazov iskontrolisati sebe da nešto što nema neposrednu vrednost, nego možda za 10 do 20 godina, ipak radite kao da je bitno za nešto što će doći sledeće nedelje.

Ne slažeš se sa mišljenjem onih koji danas tvrde da te fakultet ničemu ne nauči? Kako vidiš akademski život i stvaralaštvo – posebno kada su informacione nauke u pitanju?

Tako je, fakultet je mesto gde ćete upoznati neke nove ljude, tehnoglije, sresti neke stare poznanike i to je solidna osnova. Imate mogućnost na fakultetu da za neke stvari o kojima možda niste razmišljali dobijete priliku i usmerenje i da o njima razmišljate. Na vama je da radite, učite, istražujete dalje. Naravno možete to i bez fakulteta. Upravo sam primer čoveka koji je kada je završio srednju školu odlučno tvrdio kako se može bez fakulteta, dok mi je familija tvrdila suprotno.

Iako i dalje verujem da se može, daleko sam skloniji da kažem da je bolje završiti fakultet. Kritičari će uvek reći, zašto da studiram, program je zastareo i slično, ali svi ćemo se složiti da se na kraju dosta stvari svede na prostu “if” naredbu ili “for” petlju, a to postoji već desetinama godina. Neke stvari mogu biti i modernije, ali eto prilike da se iz industrije vratimo na akademiju i da te “moderne” koncepte podelimo i sa akademijom.

Microsoft Development Centru u Srbiji priključio si se u leto 2012. godine – prvo kao softverski inženjer, a danas kao menadžer tima koji radi na razvoju Azure SQL MI. Možeš li nam opisati kako je tekao tvoj profesionalni razvoj?

Nema tu neke velike mudrosti. Na početku sam imao neke manje izazove da rešavam, a vremenom su se ti izazovi/problemi sve više usložnjavali. Posle nekog vremena dođete do tačke da ne možete kao pojedinac da rešite problem, već vam treba tim sa kojim ćete zajedno da rešite problem.

U principu volim sam da isprobavam, istražujem i pravim nove stvari. Danas kao menadžer se ne bavim toliko više isprobavanjem (nažalost), ali se trudim da ostanem i dalje u code-u, pošto je istina uvek tamo. Na PowerPoint prezentacijama uvek sve radi bez bugova.

Ističući važnost fakulteta kao platforme koja ti daje neophodnu širinu, Dejan se za zadovoljstvom priseća studentskih dana (sredina) ističući da kasnije u životu i sam planira da se bavi akademskim radom, ali i da isti oplemeni iskustvima iz industrije.

Prostom matematikom utvrdićemo da si duže od 8 godina u MDCS. Zašto si odlučio da svoju profesionalnu karijeru u najvećoj meri vežeš za jednog poslodavca i kako ti je Microsoft omogućio da napreduješ u svom poslu?

Iako sam ostao u istoj kompaniji, okolnosti su se značajno menjale tokom vremena.
Kompleksnost problema je rasla, a neke vrste izazova ne možete naći na drugim mestima ako pričamo o Srbiji. Postojala je i ta dilema da li otići u inostranstvo, ali ipak je kod kuće najlepše (sa svim nedostacima koji postoje).

Tako da, u pogledu jednog poslodavca, ljudi su ti koji su ostali isti (mada se i tim značajno proširio u međuvremenu), ali projekti i sve ostalo je kao da ste promenili tri različite firme.

Šta je to što prema tvom mišljenju odvaja MDCS u odnosu na ostatak IT poslodavaca – da li je u pitanju samo ime ili kultura i prilike koje se zaista retko viđaju na ovim prostorima?

Microsoft kao ime svakako doprinosi toj činjenici, ali mislim da su ljudi i kultura ti koji pre svega privlače nove ljude da se priključe timu. Čovek se jako lako navikne na stvari koje samo funkcionišu u međuljudskim odnosima. Kada zađete u neke druge sfere i oblasti, vidite da neke svakodnevne stvari jednostavno tamo nisu takve i ne funkcionišu. Takođe, prilika za razvoj kako u tehnološkom smislu tako i finansijskom predstavljaju jedan odličan paket koji se teško dobija na drugom mestu.

Upravo sada se na primer dešava uzbudljiva stvar za ceo tim, a to je investicija koju smo dobili, u vidu 60 novootvorenih pozicija, koja predstavlja rast od 20% za MDCS, a čak 30% za Azure Data tim. Mislim da je ovo sjajna prilika za sve koji bi želeli da postanu deo MDCS tima i rade na izazovnim projektima, kako za stručnjake iz Srbije i regiona, tako i za one koji žive u inostranstvu, a žele da se vrate i nastave svoju karijeru u Srbiji.

Šta nam možeš reći o proizvodu koji ti i tvoj tim danas razvijate za enterprise korisnike?

Mi razvijamo Azure SQL Managed instance koji predstavlja Cloud verziju Microsoft SQL servera. Najveći izazov dolazi od veličine i tipa klijenata. U našem slučaju klijenti su banke, osiguravajuće kuće, bolnice, državne ustanove, uglavnom “enterprise” korisnici. Oni su pre svega zahtevni što zbog prirode posla koji obavljaju, što zbog regulativa koje su nametnute njima samima od strane regulatornih tela kako bi zadovoljili određene standarde. Samim tim i mi moramo da razvijamo servis koji ispunjava sve te standarde, i to ne samo za jednog korisnika nego za više različitih.

Na kojim si to još projektima radio na koje si ponosan? Šta nam možeš reći o njima i kako te je rad na tim projektima spremio za posao kojim se danas baviš?

Bilo je puno izazova, ali bih naveo tri ključna. Prvi prototip projekta na kome sam imao priliku da radim zajedno sa kolegom Vukom Jovanovićem je prototip za druge vrste SQL servera (mysql i postgree), na arhitekturi koju koristimo za Microsoft Azure SQL. Za mesec i po dana napravili smo prototip (i za taj period sam naučio toliko, da i dan danas koristim to znanje). Zahvaljujući tom prototipu Microsoft je odlučio dalje da investira i zato danas imamo Azure verzije open source SQL servera.

Drugi projekat je u narodu poznat kao “Intelligent insight”, ujedno i tema moje doktorske disertacije. Tu smo implementirali naša znanja kroz data science modele i ekspertski sistem.

Treći je projekat na kome sada radim. On nije bio toliko mentalno kompleksan kao Intelligent insight, gde smo napravili nešto što niko nije do sada. U ovom slučaju kompleksnost dolazi od toga što je ceo servis, uključujući sve njegove komponente, u našim rukama. Rad na mysql prototipu je u mom slučaju bio esencijalan za rad na projektu ove veličine pošto sam tada naučio sve komponente do sitnih detalja i to mi je olakšalo put do ovoga čime se danas bavim.

Interesantno je da si još u srednjoj školi želeo da ostaneš u Srbiji, ali da imaš mogućnost da radiš za stranu kompaniju. Da li je odlazak u inostranstvo po svaku cenu zaista jedina opcija za mlade profesionalce ili u toj želji za boljitkom često izostaje i ona druga strane slike?

Imao sam ideju i želju, dok je puka sreća što se sve to sprovelo i u realnost. Pre svega treba reći veliko hvala ljudima koji su doveli strane kompanije, osnovali svoje i predstavili Srbiju u najboljem svetlu na globalnom IT tržištu. Kad sam završavao osnovne studije još uvek nije bilo tako i dosta mojih kolega je otišlo posle četvrte godine u Cirih, Lozanu, Barselonu, USA. Verovao sam i dalje da je to moguće i kod nas. Danas je drugačije i imate značajno više izbora. Odlazak u inostranstvo donosi neke druge opcije poput lakšeg osnivanja startapa, ali i u tom segmentu bih rekao da smo sve bolji.

Pored profesionalnih mogućnosti koje život u Srbiji nudi, naš sagovornik ističe i važnost slobodnog vremena, a posebno hobija, naglašavajući kako isprobavanje raznih stvari pospešuje kreativnost kod svih nas.

Često možemo čuti izreku kako je Srbija dobra sve dok ne dođe porodica – potom tvoje lične želje padaju u drugi plan. Pored posla, ti si neko ko je i na porodičnom planu ostvaren, ali si ipak odlučio da ostaneš ovde?

Ovo će možda biti nepopularan odgovor i možda donekle kopija onoga što i Novak Đoković govori. Ono što smo mi na ovim prostorima proživeli tokom godina je neko iskustvo koje se jako teško stiče u sređenim sredinama. To izuzetno utiče pre svega na vašu snalažljivost. Kada naučite da budete snalažljivi, znaćete i sami kako da se razvijate i da učite dalje. Ne treba vam sistem.

U skorašnjoj prezentaciji dr Ranka Rajovića naučio sam da su istočnjačke kulture daleko snalažljivije i razvijenije u nekom pogledu asocijativnog učenja u odnosu na zapadne kulture gde uglavnom imamo jedan sređeni sistem. Smatram da je to pre svega do nas samih i da ako mi uložimo vreme u našu decu, oni će imati više prilika.

Pripremajući se za razgovor, saznali smo da pored posla gajiš i veliku ljubav prema nekolicini hobija – prema majstorlucima i jedrenju. Kako se razvila ljubav prema hobijima i šta oni danas predstavljaju za tebe?

Pre svega moram da se zahvalim mom tati (on i dan danas majstoriše iako je u penziji), koji me je uvukao u sve to. Danas i ja postupam isto sa svojim sinom iako ima tek godinu i nešto dana. Tata majstoriše, a on se mota okolo, gleda i “pomaže”. Nije sve čisto učenje kroz čitanje knjiga. Isprobavanje raznih stvari vam pospešuje kreativnost i omogućava da posle rešite neke izazove na alternativne načine koje ste možda videli na jedrenju, u mašinskoj radionici i slično.

Smatraš li da je važno za čoveka koji je profesionalac u svom poslu da ima hobije i da ih praktikuje kao jedan vid ventila?

Apsolutno! Uvek postoje stvari koje ne idu u nekom trenutku vremena. Tada je vrlo zgodno imati nešto drugo što možete da uradite i napravite, a što će vas lično oraspoložiti i relaksirati. Druga stvar, kod jedrenja na primer, činjenica je da iako jedrite na istom mestu, vetar, vreme, talasi, uslovi nikad nisu isti, tako da je svaki put nešto novo i tera vas da razmišljate kako da iskoristite prirodni pogon da biste negde stigli.

Takođe, uči vas i životu. Nekad je potrebno puno vremena da pređete 100 metara kako bi izašli iz senke šume na primer, a da onda dobijete pravi vetar u leđa, koji će vas za duplo manje vremena odvesti 10 puta dalje.

Za kraj, kako vidiš svoj dalji profesionalni razvoj? Koje su to stvari u kojima želiš profesionalno da se ostvariš? Šta bi bio tvoj sledeći izazov kada je posao u pitanju i kako se u tu ideju uklapa MDCS?

Trenutno radimo na modernizaciji platforme za SQL Managed instance. Biti deo tima i voditi tim na takvom putovanju je nešto što je totalno nova vrsta izazova za mene, a takvu priliku teško da bih dobio bilo gde van MDCS-a. A nakon toga, ko zna, sve je moguće!


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.