Precizan ‘speech to text’ od sada i na srpskom - uz novi servis Daktilograf - Netokracija.rs

Precizan ‘speech to text’ od sada i na srpskom – uz novi servis Daktilograf

Ne nastaje svaki startap odlukom da se u sred razvoja jednog proizvoda odustane i pivotira u potpuno drugu oblast. Još je interesantnije ako odustanete od razvoja solarne stanice za napajanje elektronike zato što ste se setili starog projekta i kažete sebi - to je to! Upravo tako, rođen je crnogorski startap Daktilograf.

Početkom godine, objašnjava naš sagovornik Mirsad Hadžalić, ekipa okupljena oko Daktilografa bila je u punom zamahu razvoja startapa u oblasti pametne poljoprivrede. „Plan nam je bio da godinu započnemo učešćem na PODIM konferenciji i tražimo podršku investitora“, kaže on:

Tokom pauze pregledali smo neke stare projekte, a onda sam gledajući prototip društvene mreže za decu sa posebnim potrebama ukapirao stvarnu vrednost dela tog koda i uzviknuo – obustavljaj!

Uzeo sam papir i nacrtao layout aplikacije koja služi za konverziju govora u tekst i u vrhu ispisao naše sadašnje ime. Gospodo, mi smo sada Daktilograf i sa ovim projektom idemo na PODIM – rekao sam ostalim članovima tima. Ostatak ekipe me je gledao u neverici, ali smo vrlo brzo zajednički zaključili da je to bolji izbor.

Uspeli su da kreiraju prototip do početka dela konferencije koji se održavao u Podgorici, a ubrzo nakon toga započeli su i pregovore o investiranju sa ICT Hub Venture i sa SC Ventures. Tako počinje njihova misija razvoja softvera koji bi medijima i državnim službama mogao napraviti pravu revoluciju u radu.

Da li je Daktilograf dovoljno ‘pametan’?

Dosadašnji softveri ovog tipa razvijali su se u dva pravca: prvi je zasnovan na upotrebi rečnika ili audio biblioteka, a drugi je baziran na veštačkoj inteligenciji. Kako Mirsad navodi, regionalni konkurenti Daktilografa rade po sistemu rečnika, dok globalna konkurencija koristi oba pristupa. On objašnjava:

Prednost našeg rešenja je u tome što smo mi prevazišli sistem rečnika, a za prepoznavanje reči ne koristimo AI sisteme, pa ne samo što naše rešenja zahteva znatno manju procesorsku snagu već mnogo bolje uči jer su rezultati treninga mnogo predvidljiviji od rezultata dobijenih treniranjem veštačke inteligencije.

Ovaj softver, takođe, nije isključivo oslonjen na audio biblioteke i za sada prototip ima dvostruku proveru sa rečnicima – prvo pokušava da odgonetne audio signal odnosno da „shvati“ koju je to reč „čuo“. On se za sada „konsultuje“ se rečnicima zbog bolje tačnosti, ali će vremenom potreba za „konsultovanjem“ biti sve manja i na kraju nestati.

Međutim, kako vrlo često svakodnevni govor nije isti kao onaj pisani, postavlja se pitanje: da li softver ispravlja gramatičke i logičke greške? Mirsad objašnjava:

U ovom prototipu ne postoje gramatički niti interpukcijski moduli predviđeni planom razvoja. U narednih šest meseci bi trebalo da imamo kreiran tržišni proizvod koji će imati kako lingvističku, tako i interpukcijsku i gramatičku korekciju, kao i mogućnost njenog isključivanja, zavisno od potreba klijenata.

Za sada softver zapisuje ono što je čuo ako je dovoljno siguran u to, ili ga ispraviti ako nije dovoljno siguran.

Podrška i za druge jezike?

Jedna od glavnih karakteristika softvera je da gotovo trenutno pretvara govor u tekst za sve južnoslovenske jezike. „Mi već razvijamo module za ruski, poljski, češki, slovački i ostale slovenske jezike, a početkom 2019. planiran je razvoj rešenja za engleski i španski“:

Dakle, kada kažem da ćemo kreirati rešenja za engleski i španski, to znači da ćemo ih kreirati na osnovu našeg algoritma, dakle srpsko-hrvatskog jezika i ta šifra će biti osnov za razumevanje drugih jezika. Za slovenske jezike je taj posao znatno lakši, dok je za „zapadne“ dosta komplikovaniji ali ne i nemoguć.

Kako navodi Mirsad, oni već sada mogu kreirati aplikaciju za prevođenje koristeći API kompanija kao što je Google za jezike koji su već odlično pokriveni rečnicima a, kako dodaje, i dalje postoji vrlo mali broj specijalizovanih aplikacija, čak i u zemljama čiji su jezici odlično pokriveni rečnicima, te je i to veliki potencijal za razvoj i širenje.

Nadogradnja po potrebama klijenata

Sam softver se, pored jezika, može dodatno nadograditi na zahtev klijenata – „na primer, nakon prezentacije u Podgorici, započeli smo razgovore sa IT službom Skupštine Crne Gore oko moguće saradnje, a prvi uslov je bio da serveri moraju biti instalirani na teritoriji Crne Gore zbog zakonske odredbe koja to predviđa“, kaže Mirsad.

Što više direktnih prezentacija, sastanaka, sistem preporuka, lobiranje, ponude ugovora sa velikim benefitima za klijente koji prvi podrže priču, velike olakšice, popusti i druge beneficije za državne organe, kako kažu članovi tima Daktilograf, ovaj tim trebalo bi da dovedu do softvera broj jedan najpre u medijskim kućama, a zatim i u administrativnim službama, državnim organima i drugim institucijama u kojima postoji potreba za pisanjem teksta.

Bez dodatnih zahteva klijenata, dodaje Hadžalić, postoje dva pricing modela: 50 evra mesečno za jedan korisnički profil aplikacije Snimač/Konvertor namenjene medijima za 24/7 konverziju i oko 150 evra za korisnički profil aplikacije Stenogram namenjene državnoj upravi – vladama, skupštinama, sudovima, službenom glasniku. A to je, dodaje, tek početak.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?