Precizan ‘speech to text’ od sada i na srpskom - uz novi servis Daktilograf - Netokracija.rs

Precizan ‘speech to text’ od sada i na srpskom – uz novi servis Daktilograf

Ne nastaje svaki startap odlukom da se u sred razvoja jednog proizvoda odustane i pivotira u potpuno drugu oblast. Još je interesantnije ako odustanete od razvoja solarne stanice za napajanje elektronike zato što ste se setili starog projekta i kažete sebi - to je to! Upravo tako, rođen je crnogorski startap Daktilograf.

Početkom godine, objašnjava naš sagovornik Mirsad Hadžalić, ekipa okupljena oko Daktilografa bila je u punom zamahu razvoja startapa u oblasti pametne poljoprivrede. „Plan nam je bio da godinu započnemo učešćem na PODIM konferenciji i tražimo podršku investitora“, kaže on:

Tokom pauze pregledali smo neke stare projekte, a onda sam gledajući prototip društvene mreže za decu sa posebnim potrebama ukapirao stvarnu vrednost dela tog koda i uzviknuo – obustavljaj!

Uzeo sam papir i nacrtao layout aplikacije koja služi za konverziju govora u tekst i u vrhu ispisao naše sadašnje ime. Gospodo, mi smo sada Daktilograf i sa ovim projektom idemo na PODIM – rekao sam ostalim članovima tima. Ostatak ekipe me je gledao u neverici, ali smo vrlo brzo zajednički zaključili da je to bolji izbor.

Uspeli su da kreiraju prototip do početka dela konferencije koji se održavao u Podgorici, a ubrzo nakon toga započeli su i pregovore o investiranju sa ICT Hub Venture i sa SC Ventures. Tako počinje njihova misija razvoja softvera koji bi medijima i državnim službama mogao napraviti pravu revoluciju u radu.

Da li je Daktilograf dovoljno ‘pametan’?

Dosadašnji softveri ovog tipa razvijali su se u dva pravca: prvi je zasnovan na upotrebi rečnika ili audio biblioteka, a drugi je baziran na veštačkoj inteligenciji. Kako Mirsad navodi, regionalni konkurenti Daktilografa rade po sistemu rečnika, dok globalna konkurencija koristi oba pristupa. On objašnjava:

Prednost našeg rešenja je u tome što smo mi prevazišli sistem rečnika, a za prepoznavanje reči ne koristimo AI sisteme, pa ne samo što naše rešenja zahteva znatno manju procesorsku snagu već mnogo bolje uči jer su rezultati treninga mnogo predvidljiviji od rezultata dobijenih treniranjem veštačke inteligencije.

Ovaj softver, takođe, nije isključivo oslonjen na audio biblioteke i za sada prototip ima dvostruku proveru sa rečnicima – prvo pokušava da odgonetne audio signal odnosno da „shvati“ koju je to reč „čuo“. On se za sada „konsultuje“ se rečnicima zbog bolje tačnosti, ali će vremenom potreba za „konsultovanjem“ biti sve manja i na kraju nestati.

Međutim, kako vrlo često svakodnevni govor nije isti kao onaj pisani, postavlja se pitanje: da li softver ispravlja gramatičke i logičke greške? Mirsad objašnjava:

U ovom prototipu ne postoje gramatički niti interpukcijski moduli predviđeni planom razvoja. U narednih šest meseci bi trebalo da imamo kreiran tržišni proizvod koji će imati kako lingvističku, tako i interpukcijsku i gramatičku korekciju, kao i mogućnost njenog isključivanja, zavisno od potreba klijenata.

Za sada softver zapisuje ono što je čuo ako je dovoljno siguran u to, ili ga ispraviti ako nije dovoljno siguran.

Podrška i za druge jezike?

Jedna od glavnih karakteristika softvera je da gotovo trenutno pretvara govor u tekst za sve južnoslovenske jezike. „Mi već razvijamo module za ruski, poljski, češki, slovački i ostale slovenske jezike, a početkom 2019. planiran je razvoj rešenja za engleski i španski“:

Dakle, kada kažem da ćemo kreirati rešenja za engleski i španski, to znači da ćemo ih kreirati na osnovu našeg algoritma, dakle srpsko-hrvatskog jezika i ta šifra će biti osnov za razumevanje drugih jezika. Za slovenske jezike je taj posao znatno lakši, dok je za „zapadne“ dosta komplikovaniji ali ne i nemoguć.

Kako navodi Mirsad, oni već sada mogu kreirati aplikaciju za prevođenje koristeći API kompanija kao što je Google za jezike koji su već odlično pokriveni rečnicima a, kako dodaje, i dalje postoji vrlo mali broj specijalizovanih aplikacija, čak i u zemljama čiji su jezici odlično pokriveni rečnicima, te je i to veliki potencijal za razvoj i širenje.

Nadogradnja po potrebama klijenata

Sam softver se, pored jezika, može dodatno nadograditi na zahtev klijenata – „na primer, nakon prezentacije u Podgorici, započeli smo razgovore sa IT službom Skupštine Crne Gore oko moguće saradnje, a prvi uslov je bio da serveri moraju biti instalirani na teritoriji Crne Gore zbog zakonske odredbe koja to predviđa“, kaže Mirsad.

Što više direktnih prezentacija, sastanaka, sistem preporuka, lobiranje, ponude ugovora sa velikim benefitima za klijente koji prvi podrže priču, velike olakšice, popusti i druge beneficije za državne organe, kako kažu članovi tima Daktilograf, ovaj tim trebalo bi da dovedu do softvera broj jedan najpre u medijskim kućama, a zatim i u administrativnim službama, državnim organima i drugim institucijama u kojima postoji potreba za pisanjem teksta.

Bez dodatnih zahteva klijenata, dodaje Hadžalić, postoje dva pricing modela: 50 evra mesečno za jedan korisnički profil aplikacije Snimač/Konvertor namenjene medijima za 24/7 konverziju i oko 150 evra za korisnički profil aplikacije Stenogram namenjene državnoj upravi – vladama, skupštinama, sudovima, službenom glasniku. A to je, dodaje, tek početak.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.