Kragujevački ‘Airbnb za pčele’ određuje idealan raspored košnica – za povećan prinos i stabilan prihod

Pčelarstvo je verovatno poslednja grana poljoprivrede koju zamišljate digitalizovanu, kaže naš sagovornik Đorđe Đokić, jedan od osnivača kragujevačkog startapa BeeWeb koji nastoji da optimizuje raspored pčelinjaka na terenu. Može li digitalno okruženje unaprediti odnos priroda-pčelari i kako to BeeWeb pomaže pčelarima-hobistima? Saznali smo u razgovoru sa osnivačima.

BeeWeb: Spoj dugogodišnjeg iskustva rada u IT-ju i ljubavi prema pčelarstvu / Đorđe Đokić i Dušan Jagličić

Pčelari su, kako kaže Đorđe, uglavnom ljudi koji izuzetno vole svoje pčele i spremni su da prihvate sve što može da im pomogne kako bi unapredili proizvodnju. Međutim, najveći izazov je to što tehnoloških pomagala ima jako malo. „Upravo iz tih razloga, nama nije veliki problem da pronađemo pčelare koji bi koristili BeeWeb„, dodaje on.

Softver koji nastoji da kreira idealan raspored košnica širom Srbije i regiona (a kasnije i u inostranstvu), nešto je od čega korist imaju obe strane – i poljoprivrednici i pčelari. Oprašivanjem zasađenih kultura poljoprivrednici povećavaju prinos, a pčelari seljenjem košnica dobijaju znatno veću količinu meda.

Nažalost, kako primećuje naš sagovornik, teško je pronaći poljoprivrednike koji shvataju koliku korist njihovim zasadima pčele mogu da donesu oprašivanjem i koji su spremni da pomognu pčelama i zaštite ih. Nedostatak svesti o tome, za krajnji rezultat ima činjenicu „da se u ovom trenutku u Srbiji ne prikupi ni trećina meda koja bi mogla da se prikupi kad bi sve parcele bile pokrivene i kad ne bi bilo prenaseljavanja“.

Niži troškovi za pčelare i veći prinosi za poljoprivrednike

Sa prvom suncokretovom pašom, nakon što je pčelarstvom počeo da se bavi kao razbibrigom u slobodno vreme, Dušan Jagličić, suosnivač BeeWeb platforme, došao je na ideju kako da reši problem idealnog rasporeda košnica tokom paše.

Par godina kasnije, tim koji stoji iza BeeWeb-a saznao je da EU za finansiranje inovativnih IT rešenja u poljoprivredi organizuje konkurs FRACTALS, te su konkurisali za sredstva i dobili ih. Tako počinje njihova „misija“ da digitalizuju pčelarstvo:

Prva ideja i prvi korak koji smo napravili kroz taj projekat bilo je softversko rešenje zasnovano na jedinstvenom algoritmu, koji je u stanju da idealno rasporedi sve košnice koje pčelari žele da presele na površine sa suncokretom (a koje imaju potrebu za oprašivanjem). Uzmemo u obzir već postojeće dogovore, veličine parcela, kao i udaljenost od lokacije – sa ciljem da svi pčelari imaju slične troškove, da sve parcele budu oprašene i sav potencijalni med prikupljen.

Kako države daju subvencije i pčelarima i poljoprivrednicima, propuštanjem podataka koje oni već poseduju kroz naš sistem, dobijamo idealnu raspodelu, a samim tim i povećanje prinosa suncokreta, kao i količinu proizvedenog meda.

Prepoznajući sve veći uticaj pčelarstva na razvoj ishrane, bitno je povećati prinose i iskoristiti pune potencijalne oprašivnaja.

Međutim, od početne ideje se pivotiralo. Od modela okrenutor državama kao kupcima, poslovni model okrenuo se direktno pčelarima i poljoprivrednicima. Naši sagovornici dodaju da je BeeWeb tako postala platforma za iznajmljivanje košnica za oprašivanje, odnosno lokacija za pčelinje paše. Upravo takav proizvod predstavljen je na TechCrunch Disrupt konferenciji u San Francisku 2016. godine, a za potrebe stranog tržišta, proizvod je okarakterisan kao „Airbnb za košnice i pomoćni alat za bee brokere koji taj posao pre svega rade na tržištu Severne Amerike, ističe Đokić i dodaje:

Komercijalni pčelari tamo iznajmljuju košnice za oprašivanje za taksu koja se kreće od 50 do 200 dolara po košnici i mi želimo da omogućimo lakše obezbeđivanje oprašivanja uz povoljniju cenu i direktne dogovore. Recimo u lokalnim prilikama, ako imate plac u blizini neke bagremove šume, vi možete kod nas oglasiti svoju lokaciju i sačekati ponude od strane pčelara koji su spremni da dođu na pašu kod vas.

Slično je i sa voćarima – oni koji, recimo, imaju jabuku i prepoznaju da bi oprašivanje sa nekoliko košnica po hektaru donelo značajno veći rod, mogu da iznajme košnice od pčelara iz okruženja i tako dobiju veći prinos.

‘Data Sharing’ za benefit svih igrača

Pored toga, u narednom periodu pčelarima će biti na raspolaganju i mogućnost vođenja dnevnika, lakša promocija i prodaja proizvoda lokalnim kupcima. Najbitnija novina, pak, biće mogućnost alarmiranja o prskanjima i krađama u okruženju (iako poljoprivrednici imaju zakonsku obavezu da obaveste pčelare o prskanju, oni nemaju jednostavan način da to efikasno urade). „Ujedno smo otpočeli i međunarodnu saradnju i inicijativu za deljenje podataka o pčelinjacima i prskanju između različitih platformi, na čemu radimo sa nekoliko većih imena svetske poljoprivrede“.

Kako naši sagovornici ističu, BeeWeb tim trenutno radi i na razvoju i testiranju IoT uređaja koji bi na osnovu analize podataka iz košnice, mogao da pomogne pčelarima u daljem odlučivanju – ali i da im obzbedi mogućnost da se pojedine situacije predvide na osnovu praćenja određenih šablona.

Prilika za proboj na EU tržište uz strateškog partnera VEON

Kako se ispostavlja, idealan model za BeeWeb i ovaj kragujevački tim, mogao bi pak biti onaj koji se bazira na saradnji sa telekomima i partnerima koji su okrenuti poljoprivrednicima. Takva saradnja, rezultovala bi činjenicom da najveći deo troškova korišćenja softvera telekomi preuzimaju na sebe, dok bi osnovne funkcije bile besplatne za pčelare i poljoprivrednike. S druge strane, krajnji korisnici plaćali bi godišnju pretplatu za korišćenje platforme – uz obavezan probni period.

Manjak hrane pogađa ogroman deo populacije, dok se glad može iskoreniti povećanjem prinosa i primenom tehnologije u poljuprivredi.

Pored njih, vrlo značajan partner BeeWeb platforme jeste i udruženja pčelara. „Atmosfera u ekološki zdravom delu društva nam ide u prilog, pošto je već svima jasno da moramo poraditi na tome da promenimo pravac u kome idemo kao društvo kako bi sa jedne strane zaštitili planetu i sa druge obezbedili dovoljne količine hrane za rastuću populaciju„. U tu svrhu, uspostavljena je i saradnja sa švajcarskom kompanijom DataLab Agro koja radi na razvoju Pantheon Farming softvera za upravljanje farmama:

BeeWeb će praktično biti dodatna vrednost za korisnike ovog softvera u narednom periodu. Zajedno sa partnerom potpisan je ugovor sa VEON-om koji je jedan od vodećih telekomunikacionih provajdera u CIS, po kome će BeeWeb biti deo paketa za poljoprivrednike i pčelare – korisnike telekomunikacionih usluga ove kompanije.

Sam VEON, dodaje, ima preko 200 miliona korisnika od kojih su trećina poljoprivrednici u 12 zemalja, pa ovaj ugovor predstavlja odličnu priliku za globalnu promociju BeeWeb-a, ali i promociju odgovornog odnosa prema pčelama u svim zemljama u kojima bude puštena platforma.

Bez primene tehnologije nema ni većih prinosa – samim tim ni rasta prihoda

Iako konkurenata širom sveta ima (poput bee brokera u SAD), ne postoji sveobuhvatno rešenje poput onog koje je kreirao BeeWeb tim. Đorđe zaključuje:

Naravno, ima dosta lokalnih pokušaja, ali još uvek nema globalnog rešenja. Postoje i uređaji koji mere težinu košnice i neke dodatne parametre, ali im je cena prevelika za masovno korišćenje i prikupljanje podataka koji bi bili korisni u donošenju odluka, te više služe za informisanje.

Na globalnom nivou je obezbeđivanje bolje paše, bolje i sigurnije lokacije ozbiljan problem – problem koji se jedino može rešiti tehnologijom. Međutim, prema oceni naših sagovornika, pravo rešenje nalazi se u boljem obrazovnom sistemu domaćih poljoprivrednika, kao i u promeni mentaliteta i razumevanju da tehnologija nije invanzivna stvar koja će uništiti agro industriju – već neophodan činilac koji će pčelarima i poljoprivrednicima pomoći da bolje optimizuju svoje troškove, povećavajući na taj način prinose i prihode.

Više informacija o BeeWeb platformi dostupno je na zvaničnom sajtu.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra u IT-ju – bahatost ili potreba?

Kada govorimo o IT sceni u Srbiji, jasno nam je da je to mala bara sa još manje 'krokodila'. Stoga se ponekad desi da neki od 'krokodila' koji su tek zaplivali dobiju posao koji možda još uvek ne zaslužuju. Ili je to samo mit? Otkrivamo u našoj analizi.

Društvene mreže

Neguj mo srbski jezik: Čak i oni koji nam prete priznaju da nas vole!

Oni su momci iza jedne od najpoznatijih satiričnih stranica na domaćem Internetu. U razgovoru sa dvojicom admina, otkrivamo kako je nastao Neguj mo srbski jezik, kakav je njihov odnos sa poznatima koji su često predmet viralnih šala, ali i šta danas predstavlja ova zajednica od nekoliko stotina hiljada pratilaca.

Propustili ste

E-commerce

Sredom i subotom cena karte u javnom prevozu od 1 dinar prilikom ‘cashless’ plaćanja

Do 15. septembra svake srede i petka korisnici Mastercard i Maestro beskontaktnih kartica svoje karte za gradski prevoz u Beogradu kupovaće po promotivnim cenama od 1, 2 i 3 dinara.

Kultura 2.0

Pitali smo mlade da li uspevaju da uštede novac – i da li to rade u banci ili u koverti

Kakav je odnos mladih prema ličnim finansijama i da li smo zaboravili šta znači štednja?

Sponzorisano

Kvalitetan sadržaj uvek ima primat – a kako to radi Coca-Cola u Srbiji?

Putovanje kompanije Coca-Cola u oblast 'content' marketinga u Srbiji počelo je u martu. Da li je ovaj projekat ispunio očekivanja?

Tehnologija

Google uz novi ‘Video Carousel’ organski povećava pregled videa

Kompanija iz Mountain View-a rešena je da pomogne kreatorima video sadržaja da generišu veći broj pregleda u rezultatima pretrage.

Društvene mreže

Humanost u doba lajkova

Možemo li u isto vreme biti humani i raditi na ličnoj promociji? Ako je suditi prema poslednjim trendovima na Instagramu, to se od nas i očekuje...

Tehnologija

Naši e-servisi zabeležili su pad na svetskom nivou – razvoj novih može nam povećati globalni indeks

Srbija ostvarila pad od nekoliko mesta na globalnoj 'UN E-Government Survey 2018' listi kada je rad državnih e-servisa u pitanju.