CM-ovi, sećate li se šta znači poštovati autorska prava?

CM-ovi, sećate li se šta znači poštovati autorska prava?

Evropski sud pravde presudio je da se prilikom ponovnog objavljivanja javno dostupnih fotografija uvek mora tražiti dozvola fotografa. Kakva je situacija u Srbiji?

Sve je počelo kada je učenik u Nemačkoj u svrhu pisanja rada sa sajta posvećenog putovanjima preuzeo fotografiju. Nakon toga fotografija je objavljena na školskom sajtu. Budući da je fotograf dao dozvolu travel sajtu, ali ne i školi, na sudu je zahtevao zaštitu svojih autorskih prava i pobedio.

Iako ova odluka suda ni po kom kriterijumu nije revolucionarna, ipak je dobro podsetiti se da je i intelektualna krađa – krađa. Čak i u Srbiji.

Zakonska regulativa kojom se područje intelektualne svojine uređuje prilično je univerzalna, te su eventualne razlike između država male. To, objašnjava Uroš Nedeljković, znači da srpski Zakon o autorskom i srodnim pravima uglavnom sadrži slična rešenja kao što postoje u drugim državama članicama EU.

Zato nije loše podsetiti se da, čak i ako ste freelancer koji vodi društvene mreže ili mala agencija i nemate dovoljno resursa za izradu sopstvenih fotografija, ipak možete biti tuženi i izgubiti ako postavljate fotografiju za koju niste tražili dozvolu. I to se svakodnevno dešava.

Kada se autorsko pravo krši?

Autorsko pravo krši se svaki put kada se preuzme nešto što nije naše i što ne smemo koristiti bez dozvole ili novčane naknade autoru. „Ako ste vi autor fotografije i postavili ste je negde na web, niko drugi bez vaše dozvole ne sme je preuzeti i objaviti bilo gde i pod bilo kojim uslovima“ objašnjava Nedeljković:

Međutim, nekih prava se možete odreći, odnosno možete dati dozvolu ili propisati uslove pod kojima se nešto može koristiti, kao što je na primer to slučaj sa creative commons licencom, mada i kod nje postoje ograničenja i treba pažljivo čitati uslove pod kojima je autor dozvolio dalje korišćenje ili preradu svog dela.

Ipak, čak i kada vam je autor ustupio fotografiju za dalje korišćenje, morate poštovati njegova moralna prava kao autora, a to je pravo da ga potpišete i da delo objavite u integralnom obliku. „Ako vam autor dozvoli da objavite njegovu fotografiju, bez dozvole je ne smete prekrajati, menjati boje i slično. U suprotnom to je opet povreda prava.

Nedeljković takođe podseća da se autorska prava ne štite po automatizmu osim ako je u pitanju krivično delo. Svaki autor može zaštititi svoje pravo kada uoči povredu, ali i ne mora – na njemu je da izabere. „Ako mu medijska kuća uzme fotografiju, velika verovatnoća je da će tražiti ostvarenje svog prava i pravičnu naknadu, ali ako mu fotografiju preuzme neprofitno udruženje entuzijasta koji iz ljubavi pišu o planini, iako povreda postoji autor nije u obavezi nikoga da tuži niti da od njega zahteva naknadu štete“, pojašnjava Nedeljković.

Poštuju li se autorska prava u Srbiji?

Ni kod nas, a ni regionu, primećuje Nedeljković, još nema svesti da ljudi mogu da žive od svog intelektualnog rada i da je poštovanje nečijeg autorskog dela neprikosnoveno:

Iz mog dosadašnjeg iskustva mogu da zaključim da se ljudi obraćaju advokatu kada treba da se vadi kestenje iz vatre – kada su povredili nečije autorsko pravo. Sa druge strane, postoji problem i u autorima dela jer ne znaju koja su njihova prava i kako ih mogu ostvariti.

Međutim, u poslednje vreme sve više marketinških agencija, novinarskih udruženja, medijskih i produkcijskih kuća i slično se obraćaju na vreme kako bi regulisali ovu oblast i da kasnije ne bi imali problema, što govori da je svest o poštovanju autorskih prava kod ljudi koji se bave profesionalno svojom delatnošću, došla na red.

S tom konstatacijom slaže se i Igor Grmuša, Country Manager u agenciji Degordian. I po njemu je situacija u pogledu poštovanja autorskih prava iz godine u godinu sve bolja: „Na primer, kod velikih medijskih mreža striktno se poštuju prava, jer je sistem utuženja i rešavanja sporova jako dobro i efikasno postavljen u slučaju domaći fotograf – domaći medij“. Slična situacija, dodaje, je i u slučajevima inostrana agencija – domaći medij, jer te agencije aktivno rade na praćenju distribucije svog sadržaja i šalju upozorenja i tužbe.

Zakon kaže jedno – praksa nešto drugo

Zakon o autorskom i srodnim pravima i drugi slični zakoni uglavnom su dobri. Problem leži u drugom grmu, Nedeljković objašnjava:

Problem je, zapravo, pretrpanost postupajućih sudova, kao što je Viši sud u Beogradu koji je isključivo nadležan za rešavanje sporova iz ove materije, ali ne samo njih. Svaki sudija ima po 1.100 predmeta u radu i za sada nema izgleda da će se to u budućnosti promeniti odnosno ubrzati. O privrednim sudovima ne treba trošiti reči, ali važi slično.

Naravno, do suda ne mora nikad doći, a čak se i slučaj ograničenih budžeta ne mora biti prepreka za marketare. Grmuša podseća da čak i manji biznisi mogu samostalno proizvoditi originalan sadržaj veoma povoljno. „Originalan sadržaj mogu dobiti i od nekog usko stručnog mikro influensera koji bi se dobro preklopio sa njihovim brendom, a na taj način bi dobili i veći doseg“. Tako se i dalje poštuju pravila struke i reguliše tržište u kom svi i dalje po malo pipaju u mraku.

I to, isključivo, zbog neobaveštenosti.

Kako predlog o reformi autorskog prava nije usvojen u Evropskom parlamentu, dosadašnji način zakonske regulacije će ostati isti, a na nama je da ga što pre usvojimo ili ponovimo ono što već znamo.

Međutim, zaključuje Nedeljković, pojedine države EU koje izuzetno drže do poštovanja intelektualne svojine neće odustati od predloga za dodatnu regulaciju. Neki od njih su još rigidniji, sa još većim odštetama, ali dobra vest je da se sankcije lako mogu izbeći – potrebno je samo igrati po pravilima.

Ostavi komentar

  1. Vladimir

    Vladimir

    26. 8. 2018. u 18:22 Odgovori

    Slikari i fotografi koji pod plastom zaštite autorskih zajedno sa “ starim dobrim advokatima“ ucenjuju ljude koji koriste „njihove fotografije“ (gradova,sela,reka, i sl.) su obično vrhunski prevaranti.Regulisanje ovih stvari nije jasno ni sudijama u Evropskoj Uniji,a da ne pominjemo Srbiju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?

Kultura 2.0

Kreativni direktori agencija otkrivaju da li je ekonomska kriza ubica kreativnosti – ili ne

Ako se bavite poslom koji počiva na originalnosti i kreativnosti, da li ste u tome u prethodna dva meseca bili uspešni? Ukoliko niste, kreativni direktori marketinških agencija otkrivaju svoje savete.

Novost

Google imenovao svog predstavnika u Srbiji – saopštava SHARE Fondacija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se kompaniji Google i nakon pregovora sa njihovim pravnim timom, ova kompanija odredila je svog predstavnika u Srbiji u skladu sa domaćim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.