CM-ovi, sećate li se šta znači poštovati autorska prava?

Evropski sud pravde presudio je da se prilikom ponovnog objavljivanja javno dostupnih fotografija uvek mora tražiti dozvola fotografa. Kakva je situacija u Srbiji?

Sve je počelo kada je učenik u Nemačkoj u svrhu pisanja rada sa sajta posvećenog putovanjima preuzeo fotografiju. Nakon toga fotografija je objavljena na školskom sajtu. Budući da je fotograf dao dozvolu travel sajtu, ali ne i školi, na sudu je zahtevao zaštitu svojih autorskih prava i pobedio.

Iako ova odluka suda ni po kom kriterijumu nije revolucionarna, ipak je dobro podsetiti se da je i intelektualna krađa – krađa. Čak i u Srbiji.

Zakonska regulativa kojom se područje intelektualne svojine uređuje prilično je univerzalna, te su eventualne razlike između država male. To, objašnjava Uroš Nedeljković, znači da srpski Zakon o autorskom i srodnim pravima uglavnom sadrži slična rešenja kao što postoje u drugim državama članicama EU.

Zato nije loše podsetiti se da, čak i ako ste freelancer koji vodi društvene mreže ili mala agencija i nemate dovoljno resursa za izradu sopstvenih fotografija, ipak možete biti tuženi i izgubiti ako postavljate fotografiju za koju niste tražili dozvolu. I to se svakodnevno dešava.

Kada se autorsko pravo krši?

Autorsko pravo krši se svaki put kada se preuzme nešto što nije naše i što ne smemo koristiti bez dozvole ili novčane naknade autoru. „Ako ste vi autor fotografije i postavili ste je negde na web, niko drugi bez vaše dozvole ne sme je preuzeti i objaviti bilo gde i pod bilo kojim uslovima“ objašnjava Nedeljković:

Međutim, nekih prava se možete odreći, odnosno možete dati dozvolu ili propisati uslove pod kojima se nešto može koristiti, kao što je na primer to slučaj sa creative commons licencom, mada i kod nje postoje ograničenja i treba pažljivo čitati uslove pod kojima je autor dozvolio dalje korišćenje ili preradu svog dela.

Ipak, čak i kada vam je autor ustupio fotografiju za dalje korišćenje, morate poštovati njegova moralna prava kao autora, a to je pravo da ga potpišete i da delo objavite u integralnom obliku. „Ako vam autor dozvoli da objavite njegovu fotografiju, bez dozvole je ne smete prekrajati, menjati boje i slično. U suprotnom to je opet povreda prava.

Nedeljković takođe podseća da se autorska prava ne štite po automatizmu osim ako je u pitanju krivično delo. Svaki autor može zaštititi svoje pravo kada uoči povredu, ali i ne mora – na njemu je da izabere. „Ako mu medijska kuća uzme fotografiju, velika verovatnoća je da će tražiti ostvarenje svog prava i pravičnu naknadu, ali ako mu fotografiju preuzme neprofitno udruženje entuzijasta koji iz ljubavi pišu o planini, iako povreda postoji autor nije u obavezi nikoga da tuži niti da od njega zahteva naknadu štete“, pojašnjava Nedeljković.

Poštuju li se autorska prava u Srbiji?

Ni kod nas, a ni regionu, primećuje Nedeljković, još nema svesti da ljudi mogu da žive od svog intelektualnog rada i da je poštovanje nečijeg autorskog dela neprikosnoveno:

Iz mog dosadašnjeg iskustva mogu da zaključim da se ljudi obraćaju advokatu kada treba da se vadi kestenje iz vatre – kada su povredili nečije autorsko pravo. Sa druge strane, postoji problem i u autorima dela jer ne znaju koja su njihova prava i kako ih mogu ostvariti.

Međutim, u poslednje vreme sve više marketinških agencija, novinarskih udruženja, medijskih i produkcijskih kuća i slično se obraćaju na vreme kako bi regulisali ovu oblast i da kasnije ne bi imali problema, što govori da je svest o poštovanju autorskih prava kod ljudi koji se bave profesionalno svojom delatnošću, došla na red.

S tom konstatacijom slaže se i Igor Grmuša, Country Manager u agenciji Degordian. I po njemu je situacija u pogledu poštovanja autorskih prava iz godine u godinu sve bolja: „Na primer, kod velikih medijskih mreža striktno se poštuju prava, jer je sistem utuženja i rešavanja sporova jako dobro i efikasno postavljen u slučaju domaći fotograf – domaći medij“. Slična situacija, dodaje, je i u slučajevima inostrana agencija – domaći medij, jer te agencije aktivno rade na praćenju distribucije svog sadržaja i šalju upozorenja i tužbe.

Zakon kaže jedno – praksa nešto drugo

Zakon o autorskom i srodnim pravima i drugi slični zakoni uglavnom su dobri. Problem leži u drugom grmu, Nedeljković objašnjava:

Problem je, zapravo, pretrpanost postupajućih sudova, kao što je Viši sud u Beogradu koji je isključivo nadležan za rešavanje sporova iz ove materije, ali ne samo njih. Svaki sudija ima po 1.100 predmeta u radu i za sada nema izgleda da će se to u budućnosti promeniti odnosno ubrzati. O privrednim sudovima ne treba trošiti reči, ali važi slično.

Naravno, do suda ne mora nikad doći, a čak se i slučaj ograničenih budžeta ne mora biti prepreka za marketare. Grmuša podseća da čak i manji biznisi mogu samostalno proizvoditi originalan sadržaj veoma povoljno. „Originalan sadržaj mogu dobiti i od nekog usko stručnog mikro influensera koji bi se dobro preklopio sa njihovim brendom, a na taj način bi dobili i veći doseg“. Tako se i dalje poštuju pravila struke i reguliše tržište u kom svi i dalje po malo pipaju u mraku.

I to, isključivo, zbog neobaveštenosti.

Kako predlog o reformi autorskog prava nije usvojen u Evropskom parlamentu, dosadašnji način zakonske regulacije će ostati isti, a na nama je da ga što pre usvojimo ili ponovimo ono što već znamo.

Međutim, zaključuje Nedeljković, pojedine države EU koje izuzetno drže do poštovanja intelektualne svojine neće odustati od predloga za dodatnu regulaciju. Neki od njih su još rigidniji, sa još većim odštetama, ali dobra vest je da se sankcije lako mogu izbeći – potrebno je samo igrati po pravilima.

Ostavi komentar

  1. Vladimir

    Vladimir

    26. 8. 2018. u 18:22 Odgovori

    Slikari i fotografi koji pod plastom zaštite autorskih zajedno sa “ starim dobrim advokatima“ ucenjuju ljude koji koriste „njihove fotografije“ (gradova,sela,reka, i sl.) su obično vrhunski prevaranti.Regulisanje ovih stvari nije jasno ni sudijama u Evropskoj Uniji,a da ne pominjemo Srbiju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Tehnologija

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Startapi i poslovanje

Tim Energym sa pametnom teretanom pobednik konkursa ‘IMAM REŠENJE za pametniji grad’

Konkurs 'IMAM REŠENJE za pametniji grad' kompanije Belgrade Waterfront sinoć je završen, a nagradu od pet hiljada evra osvojio je pobednički tim Energym Group. Drugo i treće mesto osvojili timovi Smart Light sa projektom Eco Light i tim Smart Solutions, sa projektom Smart Waste Monitoring System.

Kultura 2.0

Zadruga, Svetsko prvenstvo i Ubice mog oca najpretraživaniji pojmovi na Guglu u 2018. godini

Obrni-okreni i dalje smo nacija koja se ne odvaja od malih ekrana - čak i kada smo na Internetu.

Izrada web stranica

.RS domen uveo podršku za dijakritičke znakove i postao deo svetske IDN mreže

Nacionalni .RS domen od juče podržava čak 13 novih jezika uključujući i njihova pisma tj. dijakritike koji čine sastavni deo ovih jezika. Time se .RS domen priključuje velikoj svetskoj IDN mreži u okviru koje je registrovano oko 7,5 miliona IDN domena.

Startapi i poslovanje

Startap Akademija čeka vaše prijave – zatvaraju se za dva dana!

Startap akademija je projekat namenjen unapređivanju srpske startap scene koji je ove godine za učesnike potpuno besplatan, a prijave traju do srede u ponoć.

Startapi i poslovanje

Ogledalo Firme zaposlenima daje mogućnost da ocene svog šefa – potpuno anonimno

Većina zaposlenih retko će javno izneti utiske o svom radnom mestu i time budućim kolegama staviti do znanja šta ih čeka. Ovaj izazov pokušava da reši domaći servis Ogledalo Firme.