Srpski Agremo razvija napredna AI rešenja za 2.000 agrobiznisa širom sveta

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

AgroTech startapi već nekoliko godina unazad širom sveta, pa i u Srbiji, uvode velike i značajne promene u sektoru poljoprivrede, pomažući tako da se ova tradicionalna industrija, još više digitalizuje i postane savremenija. Uz pomoć uređaja sa senzorima za skeniranje zemljišta i kasnije obrađivanja velikog broja podataka, korisnici dobijaju moćna oruđa koja njihov posao podižu na sasvim novi nivo.

Osim što ima ogroman potencijal u poljoprivredi, Srbija itekako ima da ponudi i talentovane ljude koji su razvili napredne digitalne proizvode za ovu granu privrede koji se koriste širom Evrope i ostatka sveta. Među njima je i kompanija Agremo koja je razvila naprednu AI platformu koja poljoprivrednicima omogućava analizu polja i sadnica upotrebom fotografija sa dronova.

Potencijal ovog startapa prepoznali su i investicioni fondovi South Central Ventures i Start Labs koji su 2018. godine investirali 600.000 dolara u ovaj projekat. Dve godine kasnije, razgovaramo sa Milanom Dobrotom, direktorom kompanije, koji je za čitaoce Netokracije podelio priču o nastanku Agrema, planovima za naredni period i poslovanju firme koja ima oko 2.000 korisnika u 100 zemalja širom sveta, a koja je nedavno osvojila drugo mesto na CEE Startup Challenge takmičenju.

Putem veštačke inteligencije do efikasnije agro proizvodnje

Započinjući razgovor, Milan kaže da je Agremo prvobitno nastao kao projekat unutar tada matične kompanije LOGIT, koja se uspešno bavi softverskim uslugama, ali, kako dodaje, njegova i želja suosnivača Rastka Čarapića i Nebojše Pavičića bila je da započnu rad na kreiranju sopstvenog proizvoda.

„Pored softverskog inženjerstva i data science-a, što su bile naše istaknute kompetencije, svi smo imali i određenu strast prema poljoprivredi koja potiče još iz detinjstva“, otkriva nam naš sagovornik. Prema njegovim rečima, ovaj mali tim od troje ljudi praćenjem svetskih tehnoloških trendova, došao je do prvih ideja koje bi spojile software-as-a-service (SaaS), AI, remote sensing, komercijalnu upotrebu bespilotnih letelica (dronova) i poljoprivredu.

Nakon toga, započeo je i inicijalni razvoj proizvoda koji je prerastao u današnji Agremo. Na početku, prilikom samog razvoja, bilo je angažovano osam stručnjaka, inženjera i konsultanata iz agronomije i drugih oblasti, a kako je firma vremenom rasla, otvarale su se i nove pozicije, što nam Milan i otkriva:

Danas Agremo broji 24 zaposlenih u više timova koji se bave razvojem softvera, veštačkom inteligencijom, mašinskim učenjem i kompjuterskom vizijom, agronomijom, obradom podataka i ekspertskim inputima, marketingom, prodajom i razvojem poslovanja, podrškom korisnicima i administracijom. Baš u ovom momentu tražimo tri nova člana tima, a detalji se mogu lako pronaći na našem web sajtu i društvenim mrežama.

Veštačka inteligencija, dronovi, analiza podataka – ove reči jesu u skladu sa savremenim društvom, međutim Milan nam je detaljno objasnio kakve veze ovi termini imaju sa poljoprivrednom, te na koji način Agremo tačno funkcioniše i šta nudi korisnicima.

Dobrota preciznije objašnjava da Agremo razvija softver koji se, bazirajući na veštačkoj inteligenciji, bavi analizom podataka slika prikupljenih iz vazduha (tipično dronovima, ali takođe i satelitima) kako bi pružio podatke o stanju polja i biljaka. Između ostalog, on posebno stavlja do znanja da nedostatak preciznih digitalnih podataka o stanju useva na velikim poljima (kod kojih su tradicionalne metode nadgledanja neefikasne i neprecizne) značajno doprinosi neefikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji:

Informacije koje pružamo kroz naš servis nisu samo od značaja za proizvođače, već i za druge učesnike u lancu vrednosti – snabdevače poljoprivrednim inputima itekako zanima šta se dešava na poljima njihovih kupaca gde su njihovi inputi primenjeni, kao što i prerađivače zanima stanje njihovih sirovina kojima se moraju snabdevati.

U isto vreme tehnologije koje omogućavaju prikupljanje sirovih podataka (dronovi i sateliti) se brzo razvijaju i njihova upotreba sve više ulazi u poljoprivrednu praksu, pa Agremo kao softver koji se bavi analizom tih podataka sve više dobija na značaju.

Velika investicija – odskočna daska za unapređenje poslovanja

Potencijal proizvoda ove srpske kompanije, pored velikih klijenata iz agro industrije u Srbiji, prepoznali su i oni iz Evrope, Južne Amerike i Sjedinjenih Američkih Država. Tako danas Agremo broji oko 2.000 korisnika od kojih se više od trećine nalazi u SAD-u. Među korisnicima pomenutog servisa nalazi se i nekoliko multinacionalnih kompanija koje su vodeći svetski agrobiznisi.

Kako Milan otkriva u razgovoru za Netokraciju, kompanija ima klijente i saradnju i sa velikim kompanijama u Srbiji, uz konstataciju da im je ovdašnji region prevashodno značajan za R&D (Research and Development) a uz pomoć kojeg stiču iskustvo i znanje, stvarajući tako inovacije na svetskom nivou, koje zatim i primenjuju globalno:

To je sasvim prirodno imajući u vidu koliko nam je u Srbiji olakšana logistika dok kvalitet i znanje stručnjaka, u za nas relevantnim oblastima, ne zaostaje u odnosu na razvijenija tržišta.

Dinamično poslovanje koje ova kompanija ima, uokvireno je sa dva modela monetizacije koji u osnovi imaju isti tehnološki proizvod ali se mogu odvojeno posmatrati i koji su približno podjednako važni za poslovanje kompanije. Dobrota nam pojašnjava da je to sa jedne strane SaaS model – proizvod na koji se korisnici pretplaćuju (ili ređe plaćaju per-use). Pored korisnika, najznačajnija metrika za obim korišćenja je analizirana površina (broj hektara koji se analizira).

Naš sagovornik ističe da takav model tipično odgovara profesionalnim korisnicima koji su SME (mala i srednja preduzeća) ili enterprise korisnicima u prvim fazama korišćenja. S druge strane, korisnicima iz enterprise segmenta i velikim kompanijama, je češće potrebno ponuditi rešenje integrisano u njihove radne procese, koje je po pravilu kompleksnije, sa nekim specifičnostima i prilagođenim uslugama, što Agremo veoma uspešno radi.

Činjenica je da ovu kompaniju danas odlikuje uspešno poslovanje, ali treba se podsetiti i 2018. godine kada su fondovi SC Ventures i StartLabs koinvestirali u ovaj startap 600.000 dolara i tako pomogli njihov rast. Milan se zajedno sa nama podseća ove veoma važne investicije, otkrivajući detaljno na koji način je ista iskorišćena i koje je druge benefite kompanija ovim putem dobila:

Sredstva smo uložili u razvoj operacija i poslovanja, i to kako za razvoj samog proizvoda tako i za ulaganja koja se odnose na pozicioniranje na različita tržišta. Važno je napomenuti da je idealna saradnja sa investicionim fondom uvek više od dobijanja novčanih sredstava, već je to i dugoročno partnerstvo za unapređenje poslovanja na različitim nivoima.

Za nas je saradnja sa SC Ventures i StartLabs pun pogodak i partnerstvo je doprinelo našem razvoju više od svih naših očekivanja. U narednom periodu planiramo novu rundu investicija za rast na jedan novi nivo, u skladu s razvojem globalnog tržišta i potencijalom koji mi na njemu imamo.

Detaljnom analizom podataka, poljoprivrednici na svojim računarima i mobilnim telefonima dobijaju uvid u sve podatke vezane za određeni deo njive. Na ovaj način mogu pravovremeno reagovati kada je reč o efikasnijem održavanju biljaka.

Naredni korak globalna saradnja sa velikim agrobiznisima

Privodeći razgovor kraju, sa Milanom smo prodiskutovali i o tome šta je, prema njegovom mišljenju, potrebno uraditi u našoj zemlji kako bi napredna tehnološka rešenja pronašla svoje mesto u poljoprivrednom sektoru. Kako Dobrota smatra, u Srbiji nije potrebno uraditi ništa posebno u odnosu na ovu industriju u svetu i objašnjava:

Uvođenje novih tehnologija u Srbiji ne zaostaje značajno u odnosu na neka razvijenija tržišta. Treba imati na umu da je poljoprivreda najmanje digitalizovana industrija. Jedan razlog tome je što se teško dolazi do preciznih digitalnih podataka o poljima – što je upravo problem koji mi rešavamo.

Drugi razlog je to što uvođenje novih tehnologija u ovom sektoru ne ide toliko brzo koliko bismo svi želeli. Zato je jednostavno potrebno neko vreme, a naravno sve inicijative koje podižu tehnološku svest u društvu i posebno poljoprivredi, su više nego dobrodošle.

Naš sagovornik nam je otkrio i planove koje kompanija namerava da sprovede u periodu koji sledi. Milan kaže da je za njegov tim veoma važno da se još više ulaže u jačanje marketinga i različitih kanala prodaje, zajedno sa mrežom partnera u različitim delovima sveta. Pored toga, ideja je da se sklope partnerstva i saradnje sa velikim agrobiznisima na globalnom nivou.

„Takođe, sve veći logistički izazov predstavlja bavljenje potencijalnim ali i postojećim klijentima u SAD i Južnoj Americi, pa takođe razmišljamo i o planovima da tamo uspostavimo direktno lokalno prisustvo. Jedno je sigurno, a to je da za nas najuzbudljiviji period tek predstoji“, zaključio je na kraju Milan.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Propustili ste

Kultura 2.0

Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

'Streaming' servisa je sve više, pa se zato pitam da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose, politiku i rijaliti programe ili će i dalje imati šta da ponudi?

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?