Srpski Agremo razvija napredna AI rešenja za 2.000 agrobiznisa širom sveta

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

AgroTech startapi već nekoliko godina unazad širom sveta, pa i u Srbiji, uvode velike i značajne promene u sektoru poljoprivrede, pomažući tako da se ova tradicionalna industrija, još više digitalizuje i postane savremenija. Uz pomoć uređaja sa senzorima za skeniranje zemljišta i kasnije obrađivanja velikog broja podataka, korisnici dobijaju moćna oruđa koja njihov posao podižu na sasvim novi nivo.

Osim što ima ogroman potencijal u poljoprivredi, Srbija itekako ima da ponudi i talentovane ljude koji su razvili napredne digitalne proizvode za ovu granu privrede koji se koriste širom Evrope i ostatka sveta. Među njima je i kompanija Agremo koja je razvila naprednu AI platformu koja poljoprivrednicima omogućava analizu polja i sadnica upotrebom fotografija sa dronova.

Potencijal ovog startapa prepoznali su i investicioni fondovi South Central Ventures i Start Labs koji su 2018. godine investirali 600.000 dolara u ovaj projekat. Dve godine kasnije, razgovaramo sa Milanom Dobrotom, direktorom kompanije, koji je za čitaoce Netokracije podelio priču o nastanku Agrema, planovima za naredni period i poslovanju firme koja ima oko 2.000 korisnika u 100 zemalja širom sveta, a koja je nedavno osvojila drugo mesto na CEE Startup Challenge takmičenju.

Putem veštačke inteligencije do efikasnije agro proizvodnje

Započinjući razgovor, Milan kaže da je Agremo prvobitno nastao kao projekat unutar tada matične kompanije LOGIT, koja se uspešno bavi softverskim uslugama, ali, kako dodaje, njegova i želja suosnivača Rastka Čarapića i Nebojše Pavičića bila je da započnu rad na kreiranju sopstvenog proizvoda.

“Pored softverskog inženjerstva i data science-a, što su bile naše istaknute kompetencije, svi smo imali i određenu strast prema poljoprivredi koja potiče još iz detinjstva”, otkriva nam naš sagovornik. Prema njegovim rečima, ovaj mali tim od troje ljudi praćenjem svetskih tehnoloških trendova, došao je do prvih ideja koje bi spojile software-as-a-service (SaaS), AI, remote sensing, komercijalnu upotrebu bespilotnih letelica (dronova) i poljoprivredu.

Nakon toga, započeo je i inicijalni razvoj proizvoda koji je prerastao u današnji Agremo. Na početku, prilikom samog razvoja, bilo je angažovano osam stručnjaka, inženjera i konsultanata iz agronomije i drugih oblasti, a kako je firma vremenom rasla, otvarale su se i nove pozicije, što nam Milan i otkriva:

Danas Agremo broji 24 zaposlenih u više timova koji se bave razvojem softvera, veštačkom inteligencijom, mašinskim učenjem i kompjuterskom vizijom, agronomijom, obradom podataka i ekspertskim inputima, marketingom, prodajom i razvojem poslovanja, podrškom korisnicima i administracijom. Baš u ovom momentu tražimo tri nova člana tima, a detalji se mogu lako pronaći na našem web sajtu i društvenim mrežama.

Veštačka inteligencija, dronovi, analiza podataka – ove reči jesu u skladu sa savremenim društvom, međutim Milan nam je detaljno objasnio kakve veze ovi termini imaju sa poljoprivrednom, te na koji način Agremo tačno funkcioniše i šta nudi korisnicima.

Dobrota preciznije objašnjava da Agremo razvija softver koji se, bazirajući na veštačkoj inteligenciji, bavi analizom podataka slika prikupljenih iz vazduha (tipično dronovima, ali takođe i satelitima) kako bi pružio podatke o stanju polja i biljaka. Između ostalog, on posebno stavlja do znanja da nedostatak preciznih digitalnih podataka o stanju useva na velikim poljima (kod kojih su tradicionalne metode nadgledanja neefikasne i neprecizne) značajno doprinosi neefikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji:

Informacije koje pružamo kroz naš servis nisu samo od značaja za proizvođače, već i za druge učesnike u lancu vrednosti – snabdevače poljoprivrednim inputima itekako zanima šta se dešava na poljima njihovih kupaca gde su njihovi inputi primenjeni, kao što i prerađivače zanima stanje njihovih sirovina kojima se moraju snabdevati.

U isto vreme tehnologije koje omogućavaju prikupljanje sirovih podataka (dronovi i sateliti) se brzo razvijaju i njihova upotreba sve više ulazi u poljoprivrednu praksu, pa Agremo kao softver koji se bavi analizom tih podataka sve više dobija na značaju.

Velika investicija – odskočna daska za unapređenje poslovanja

Potencijal proizvoda ove srpske kompanije, pored velikih klijenata iz agro industrije u Srbiji, prepoznali su i oni iz Evrope, Južne Amerike i Sjedinjenih Američkih Država. Tako danas Agremo broji oko 2.000 korisnika od kojih se više od trećine nalazi u SAD-u. Među korisnicima pomenutog servisa nalazi se i nekoliko multinacionalnih kompanija koje su vodeći svetski agrobiznisi.

Kako Milan otkriva u razgovoru za Netokraciju, kompanija ima klijente i saradnju i sa velikim kompanijama u Srbiji, uz konstataciju da im je ovdašnji region prevashodno značajan za R&D (Research and Development) a uz pomoć kojeg stiču iskustvo i znanje, stvarajući tako inovacije na svetskom nivou, koje zatim i primenjuju globalno:

To je sasvim prirodno imajući u vidu koliko nam je u Srbiji olakšana logistika dok kvalitet i znanje stručnjaka, u za nas relevantnim oblastima, ne zaostaje u odnosu na razvijenija tržišta.

Dinamično poslovanje koje ova kompanija ima, uokvireno je sa dva modela monetizacije koji u osnovi imaju isti tehnološki proizvod ali se mogu odvojeno posmatrati i koji su približno podjednako važni za poslovanje kompanije. Dobrota nam pojašnjava da je to sa jedne strane SaaS model – proizvod na koji se korisnici pretplaćuju (ili ređe plaćaju per-use). Pored korisnika, najznačajnija metrika za obim korišćenja je analizirana površina (broj hektara koji se analizira).

Naš sagovornik ističe da takav model tipično odgovara profesionalnim korisnicima koji su SME (mala i srednja preduzeća) ili enterprise korisnicima u prvim fazama korišćenja. S druge strane, korisnicima iz enterprise segmenta i velikim kompanijama, je češće potrebno ponuditi rešenje integrisano u njihove radne procese, koje je po pravilu kompleksnije, sa nekim specifičnostima i prilagođenim uslugama, što Agremo veoma uspešno radi.

Činjenica je da ovu kompaniju danas odlikuje uspešno poslovanje, ali treba se podsetiti i 2018. godine kada su fondovi SC Ventures i StartLabs koinvestirali u ovaj startap 600.000 dolara i tako pomogli njihov rast. Milan se zajedno sa nama podseća ove veoma važne investicije, otkrivajući detaljno na koji način je ista iskorišćena i koje je druge benefite kompanija ovim putem dobila:

Sredstva smo uložili u razvoj operacija i poslovanja, i to kako za razvoj samog proizvoda tako i za ulaganja koja se odnose na pozicioniranje na različita tržišta. Važno je napomenuti da je idealna saradnja sa investicionim fondom uvek više od dobijanja novčanih sredstava, već je to i dugoročno partnerstvo za unapređenje poslovanja na različitim nivoima.

Za nas je saradnja sa SC Ventures i StartLabs pun pogodak i partnerstvo je doprinelo našem razvoju više od svih naših očekivanja. U narednom periodu planiramo novu rundu investicija za rast na jedan novi nivo, u skladu s razvojem globalnog tržišta i potencijalom koji mi na njemu imamo.

Detaljnom analizom podataka, poljoprivrednici na svojim računarima i mobilnim telefonima dobijaju uvid u sve podatke vezane za određeni deo njive. Na ovaj način mogu pravovremeno reagovati kada je reč o efikasnijem održavanju biljaka.

Naredni korak globalna saradnja sa velikim agrobiznisima

Privodeći razgovor kraju, sa Milanom smo prodiskutovali i o tome šta je, prema njegovom mišljenju, potrebno uraditi u našoj zemlji kako bi napredna tehnološka rešenja pronašla svoje mesto u poljoprivrednom sektoru. Kako Dobrota smatra, u Srbiji nije potrebno uraditi ništa posebno u odnosu na ovu industriju u svetu i objašnjava:

Uvođenje novih tehnologija u Srbiji ne zaostaje značajno u odnosu na neka razvijenija tržišta. Treba imati na umu da je poljoprivreda najmanje digitalizovana industrija. Jedan razlog tome je što se teško dolazi do preciznih digitalnih podataka o poljima – što je upravo problem koji mi rešavamo.

Drugi razlog je to što uvođenje novih tehnologija u ovom sektoru ne ide toliko brzo koliko bismo svi želeli. Zato je jednostavno potrebno neko vreme, a naravno sve inicijative koje podižu tehnološku svest u društvu i posebno poljoprivredi, su više nego dobrodošle.

Naš sagovornik nam je otkrio i planove koje kompanija namerava da sprovede u periodu koji sledi. Milan kaže da je za njegov tim veoma važno da se još više ulaže u jačanje marketinga i različitih kanala prodaje, zajedno sa mrežom partnera u različitim delovima sveta. Pored toga, ideja je da se sklope partnerstva i saradnje sa velikim agrobiznisima na globalnom nivou.

“Takođe, sve veći logistički izazov predstavlja bavljenje potencijalnim ali i postojećim klijentima u SAD i Južnoj Americi, pa takođe razmišljamo i o planovima da tamo uspostavimo direktno lokalno prisustvo. Jedno je sigurno, a to je da za nas najuzbudljiviji period tek predstoji”, zaključio je na kraju Milan.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

DocsCube iz Srbije efikasno automatizuje dokumentacije za mala i srednja preduzeća

O tome kako je njihov proizvod postao treći proizvod dana na ProductHunt-u i šta im je taj uspeh doneo, razgovarali smo sa suosnivačem DocsCube startapa.

Startapi i poslovanje

Šta posle godine u kojoj se mehur izduvao?

Tema za ovaj, poslednji članak u godini, došla je prirodno. Svakodnevno me prati u razgovorima s kolegama, startapima, investitorima, u sadržajima koje svakodnevno čitam ili slušam.

Web 3.0

NBS: Dodeljene prve dozvole za kripto-menjačnice u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je 16. decembra izdala dozvole dvema domaćim kripto-menjačnicama. Šta to sve podrazumeva pitali smo Aleksandra Matanovića, osnivača kompanije (menjačnice) ECD, jedne od dobitnica dozvole.

Propustili ste

Office Talks Podcast

DevRel – Kako se grade dobri odnosi sa programerima?

Gosti 126. epizode Office Talks podkasta bili su Nenad Vitorović (Tenderly) i Lav Leon Hudak (MVP Workshop) koji su nam govorili o značaju dobrih odnosa sa programerima, ali i o kvalitetnoj zajednici i sadržaju usmerenim ka programerima, a koji sve više dolaze do izražaja.

Novost

Shift Miami: Infobipova konferencija posvećena developerima stiže u Ameriku

Ovo je prvi korak ka internacionalizaciji jedne od najvećih evropskih konferencija posvećenih developerima koja se već 10 godina održava u Hrvatskoj.

Startapi i poslovanje

Degordian akvizirao Shopycode – srpsku agenciju za e-commerce razvoj

Internacionalna digital-first agencija Degordian akvizirala je Shopycode, srpsku programersku kompaniju specijalizovanu za e-commerce.

Istraživanje

Predstavljamo rezultate ankete o platama dizajnera digitalnih proizvoda i usluga u Srbiji

Prva anketa ovog tipa sprovedena je na uzorku od oko 700 učesnika. Podaci pokazuju da je 71% dizajnera ušlo na tržište u poslednjih 8 godina, dok je 57% ušlo u poslednjih 6 godina.

Društvene mreže

OnlyFans: Kako su poznate ličnosti normalizovale ‘online’ prostituciju?

U ovoj kolumni, otkrivam vam zašto 'girl power' na internetu nije izraz feminističke borbe i zašto se 'online' prodaja vlastite intime ne razlikuje od prostitucije.

Kultura 2.0

Beckoning je animirani film Save Živkovića – Epic Games i 3Lateral bili deo projekta

Kreiranje dugometražnih animiranih filmova je oduvek bilo nedostižno malim timovima kreativaca pre svega zbog produkcijskih ograničenja, ali zahvaljujući novim tehnologijama situacija se znatno promenila.