Roditelji Gejmera: Mame i tate moraju da promene mišljenje o video igrama – u tome im pomažemo

Ovaj edukativni program razvijen je uz podršku Kreativnog mentorstva i Prijatelja dece Srbije, a iza čitave priče stoji idejni tvora Milica Crkvenjakov. Sa Milicom smo razgovarali o potrebi za jednim ovakvim programom, sadržaju na sajtu Roditelji Gejmera, ali i važnosti aktivnog učešća roditelja u gejmerskom životu svoje dece.

“Gejming nikada nije bio na dobrom glasu kod ljudi koji i sami nisu gejmeri, a pogotovo kod roditelja koji ne ulaze previše u temu”, kaže Crkvenjakov i dodaje da sa jedne strane postoji dosta neosnovanih tvrdnji o lošim stranama video igara. S druge, ovaj projekat nastoji da prekine krug nepoverenja i nerazumevanja između roditelja i mladih gejmera koji postoji već decenijama:

Roditelji Gejmera je pre svega program edukacije za roditelje, staratelje i bilo koga ko radi sa decom koja su gejmeri. Približiti čari gejminga ljudima koji nikada nisu odigrali igru nije lak zadatak i obično krećemo iz minusa pokušavajući da raspletemo ta negativna mišljenja koja već imaju – kroz seriju tekstova na sajtu. Mislim da je ključno da roditelji nauče kako da pričaju sa decom o gejmingu, kako da im pomognu da izaberu pravu igru i uopšte kako da konzumiraju sardžaj igara na konstruktivan način.

Iako kaže da su Roditelji Gejmera više od hobija, Milica ne može ovaj projekat nazvati poslom:

Kada sam osnovala projekat radila sam kao dizajnerka video igara u jednoj novosadakoj firmi, a sada frilensujem i kao game dizajnerka i kao spisateljica, uz studije na Akademiji umetnosti.

Gejming – predrasuda ili korisna stvar za mlađe generacije

Gejming danas može da bude mač sa dve oštrice. Sa jedne strane ova aktivnost može se shvatiti kao pozitivna stvar za razvoj refleksa i kreativnog razmišljanja kod mlađih, ali se isto tako često dovodi u negativan kontekst. Milica ocenjuje da je igranje video igara sjajan alat i odličan hobi, ali ako se dete ne nauči kako da ovoj aktivnosti pristupa na pravi način, onda se mogu javiti i negativne posledice:

Ja ću prva reći da ima mnogo loših igara na tržištu, ali ako ni dete ni roditelji ne znaju da plivaju kroz to da bi došli do onih dobrih, onda će se zadržati na lošim i to je tragedija kako za te gejmere tako i za industriju. Ove godine je aktuelna tema zavisnosti od video igara, mada većina ljudi koji tvrde da su im deca zavisna ni ne znaju definiciju SZO tog poremećaja.

Kako naša sagovornica smatra, ako dete provodi previše vremena sa video igrama (i ne previše u smislu da njihovi roditelji žele da oni rade nešto drugo, već previše u smislu zapostavljanja drugih obaveza, zdravlja, itd.), to je mnogo češće simptom neke lošije situacije, pre nego njen uzrok.

Iako Milica sama radi na projektu, ona kaže da je veliku mentorsku podršku za osnivanje programa dobila od Ive Eraković, izvršne direktorke organizacije Prijatelja dece Srbije, bez koje, kako kaže, Roditelji gejmera ne bi bili ni blizu onoga što su sada. Sa druge strane, pomoć stručnjaka uvek dobro dođe. “Kad god pišem neki tekst koji izlazi van sfere gejminga, konsultujem se sa pedagozima i psiholozima po potrebi”, otkriva nam Crkvenjakov.

Saradnja sa gejming kompanijama u cilju širenja projekta?

Kako svaki posao sa sobom nosi i niz izazova, Milica kaže da se na početku plašila da će joj ponestati tema za pisanje, shvativši kasnije da su gejming i odnosi roditelj-dete potpuno neiscrpne teme – ali izazovima tu nije kraj:

Ponekad kada se neki od tekstova dovoljno proširi, bude i negativnih komentara od ljudi koji nisu uopšte pogledali o čemu se radi – dešavalo se čak i da me gejmeri optužuju da govorim ljudima kako deca ne treba da igraju video igre, što je potpuno obrnuto od toga što radim. Najteže je pronaći balans i pričati realno o potencijalnim benefitima i opasnostima gejminga, tako da niko ne pomisli da naginjem i na jednu stranu.

Na pitanje Netokracije da li je do sada imala priliku da ostvari saradnju sa određenim gejming kompanijama sa ciljem širenje ove inicijative, Milica ističe da za sada nije napravila ovakav vid saradnje, ali joj je to svakako u planu da uradi. Prema njenim rečima, trenutno projekat nema nijednog sponzora i sve što radi je dosta skromno, te bi vrlo rado prihvatila da sarađuje sa kompanijama čija se politika poklapa sa onim što ona radi.

Crkvenjakov ne skriva da je veoma zadovoljna vidljivošću projekta koji je za nešto manje od godinu dana kombinovano kroz blog, Facebook stranicu i radionice došao do nekoliko hiljada ljudi:

Većina čitalaca i posetilaca reaguje dosta pozitivno, ili su barem zainteresovani da vide o čemu je reč. Omiljeni momenat za ovih godinu dana svakako je evaluacija jedne mame koja je napisala da joj je program u potpunosti promenio mišljenje o video igrama – to je najbolji pokazatelj krajnjeg cilja kojem Roditelji Gejmera stremi.

Da li osim radionica postoji i plan za nove vrste edukacija namenjene roditeljima? Milica odgovara:

Ne smem da previše obećavam, mada imam razne ideje za edukacije, kao što su vikend-događaji koje planiram za proleće. U ovoj prvoj fazi projekta mi je bitnije to da sklonimo na stranu negativna mišljenja o gejmingu, pa ćemo posle lako. Za sada imam ceo asortman radionica u planu, ali dok ne bude prilike za realizaciju, tu su tekstovi o ovim temama koji se nalaze na blogu.

Na kraju našeg razgovora, Milica se nada da Roditelji Gejmera kroz desetak godina više neće biti potrebni kao eduaktivni program, obzirom na to da će generacija koja je odrasla uz video igre biti generacija roditelja koja se neće susretati sa predrasudama sa kojima se susreću današnji roditelji tinejdžera.