O otvorenim podacima na Fakultetu političkih nauka

Program događaja

O tome šta su to otvoreni podaci, čemu služe, ko ih koristi i kako mogu da otvore nove razvojne mogućnosti za državu, preduzetnike i građane, i o tome kakvo je stanje u Srbiji, na događaju će govoriti:

Irena Cerović, menadžerka Programa za reformu javne uprave u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj, koja će se osvrnuti na svetske trendove u oblasti otvorenih podataka i Vladimir Trkulja iz udruženja SEE ICT. Sa druge strane, svoju reč imaće i Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa Internet zajednicom u RNIDS-u, koji ce govoriti o stanju otvorenih podataka u Srbiji. Nakon uvodnog razgovora, timovi sa #HackingPolitics hakatona će prisutnima predstaviti svoja digitalna rešenja.

Doba podataka i vrednost otvorenih podataka

Podaci su svuda i predstavljaju krvotok digitalne ekonomije. Samo u proteklih nekoliko godina čovečanstvo je generisalo više podataka nego u čitavoj svojoj istoriji. Razlog je opšta digitalizacija naših života i svakodnevnice. Podaci koji nastaju kroz naše međusobne digitalne interakcije i svakodnevnim korišćenjem digitalnih alata imaju izuzetnu praktičnu vrednost za najširi spektar aktera, na prvom mestu biznise.

Oko zanimanja vezanih za podatke proizveden je neverovatni hype (HBR: data scientist – najseksi zanimanje 21. veka), a profesionalci koji se bave podacima spadaju u jednu od najplaćenijih kategorija u IT industriji. Vestačka inteligencija i mašinsko učenje, oblasti u razvoju koje možda imaju potencijal da nas unište (zanimljivo štivo Superinteligence), u svojoj biti se oslanjaju na algoritme koji barataju i koji se snalaze sa velikom količinom podataka.

Javne institucije, takođe, sakupljaju i proizvode ogromnu količinu različitih podataka. To čine od kada su nastale – u opisu im je posla. Ono što je novo jeste koncept da ti podaci treba da budu dostupni svima slobodno i dokaz da otvaranje podataka predstavlja razvojnu šanšu za građane, državu, biznise, naučnu i istrazivačku javnost.

Koncept otvorenih podataka odnosi se na skupove podataka koji su javno dostupni u obliku pogodnom za dalju računarsku obradu, koje svako može slobodno da koristi bez ograničenja, kombinuje sa podacima iz drugih izvora i dalje distribuira. Obezbeđivanjem njihove dostupnosti u formi otvorenih podataka (bez ugrožavanja poverljivosti ili privatnosti) oni se čine dostupnim širem krugu korisnika, koji iz njih mogu da izvlače korisne analize, prave vizuelizacije, da ih kombinuju sa podacima iz drugih izvora, prave aplikacije koje građanima olakšavaju život, poslovanje itd. Razna istraživanja govore u prilog da otvaranje podataka sa sobom nosi veliku ekonomsku dobit.

Open Data u Srbiji

U Srbiji se polako ali sigurno sve više priča o otvorenim podacima. Očekuje nas nacionalni portal otvorenih podataka, koji je pravljen uz pomoć Francuske države. Ovaj portal omogućiće javnim institucijama da lako podele skupove podataka koje poseduju, a svim zainteresovanim subjektima da do otvorenih podataka dođu na jednom mestu.

Otvoreni podaci svoj smisao dobijaju tek njihovom primenom, koja u Srbiji nedostaje. To je jedan od razloga zašto se organizuju hakatoni. Pre nešto više od godinu dana u Startitu organizovan je prvi open data hakaton u Srbiji, za koji je 6 institucija privremeno i delimično svoje podatke učinilo dostupnim. Nakon toga, ove godine, organizovan je open data hakaton na Fakultetu organizacionih nauka. Od 11. do 13. novembra GAJP, CRTA i ICT Hub organizovali su prvi #HackingPolitics hakaton u Srbiji, sa ciljem da se u procese demokratizacije uključi i IT zajednica koja bi kreirala inovativna digitalna rešenja koja osnažuju građane, dok su timovi koristitli otvorene podatke kojima su imali pristup.