Šta digitalna industrija misli o programmaticu – i gde je tu Srbija?

Kako kažu iz IAB Serbia, učesnici u istraživanju su naveli smanjenje medijskog rasipanja, velike troškove i efikasnost prodaje kao najvažnija poboljšanja koje donosi pomenuti sistem. Ovo istraživanje takođe stavlja u prvi plan veće prepoznavanje benefita programatskog oglašavanja od strane čitave industrije, onako kako vreme prolazi i kako tehnološki provajderi programmatic-a poboljšavaju kvalitet svog rešenja i usluge.

Takođe, istraživanje je pokazalo da se uz programmatic ostvaruju ciljevi kao što su skaliranje mobilnih kampanja i ostvarivanje efektivnijeg dosega sa marketinškim porukama. Sa druge strane, ono što je veoma bitno napomenuti jeste da preko 90% ispitanika navodi da će povećati investiciju u ovu vrstu oglašavanja u narednih godinu dana.

U Srbiji ‘programmatic’ nedovoljno zastupljen

Kako bi nešto više saznali o pomenutom istraživanju, kao i o tome na šta bi sve trebalo da se fokusiraju agencije, oglašivači i izdavači kada je reč o ovom tipu oglašavanja, upitali smo Aleksandra Petkovića, izvršnog direktora IAB Serbia, koji je tom prilikom istakao:

Programmatic advertajzing je tu da ostane i to je tehnološki trend koji se polako prenosi i u offline advertajzing. Razvijena tržišta se kroz planirane investicije već sada u velikoj meri oslanjaju na ovaj tip oglašavanja, dok tržišta koja zaostaju polako ali sigurno hvataju korak. Među njima je i Srbija, u kojoj je programatsko oglašavanje zastupljeno u maloj meri, što se videlo i kroz poslednje AdEx istraživanje.

Da bi programmatic koristili kao strateški alat, oglašivači, izdavači i agencije bi pored svojih ciljeva morali više da razmišljaju o samim Internet korisnicima i njihovim navikama korišćenja digitalnih medija. Odluku na koji način krenuti u celu priču moraju da zasnuju na analizi i istraživanju o tome koji operativni programmatic modeli postoje i koji se najbolje uklapaju u njihov model poslovanja.

Petković takođe dodaje da celokupan proces ima veze sa količinom i načinom prikupljanja podataka, kao i sa samom strategijom korišćenja tih podataka kroz programatsko oglašavanja. Pored toga, kompanije moraju da prate i prilagode putovanje korisnika (customer journey) – odnosno da nađu način kako da u svoje programatske strategije inkorporiraju povratne informacije koje prikupe od svojih korisnika.

“IAB Serbia je tu da pomogne, odnosno da kroz edukaciju i druge inicijative pruži mogućnost svojim članovima, ali i svim drugim zainteresovanim stranama da na odgovarajući način sagledaju čitav ekosistem i da donesu što bolje poslovne odluke. Upravo je ovo istraživanje jedna od tih inicijativa”, zaključio je Aleksandar.

Nedostatak kadrova kao glavni problem

Ipak, najveći problem koji postoji u ovom procesu jeste nedostatak odgovarajućih kadrova i veština zaposlenih koji se bave programmatic advertajzingom, što je nešto na čemu će IAB Serbia dosta raditi u narednom periodu, navodi se na sajtu. Bitno je i napomenuti da oglašivači uglavnom započinju svoje programmatic operacije sa jednim, nezavisnim specijalistom, zatim se prebacuju kod trading agencija ili DSP-eva, da bi na kraju svoje linije progresa radili sa jednom većom agencijom ili kroz multi strategije.

Sa druge strane, izdavači razvijaju svoje specifične strategije tako što uglavnom počinju sa hibridnim modelima, zatim se u velikoj meri oslanjaju na SSP-eve i na kraju razviju svoju in-house ekspertizu.