David Kasali za Netokraciju: Otvorenost tima za kritike i dobar 'feedback' ključ su za rešavanje problema

David Kasali za Netokraciju: Otvorenost tima za kritike i dobar ‘feedback’ ključ su za rešavanje problema

Beograd će od 14. do 16. juna biti domaćin godišnjoj WordCamp Europe konferenciji, najvećem događaju na Starom kontinentu koji je posvećen WordPress platformi. Jedan od mnogobrojnih stručnjaka koji će posetiti prestonicu je i Davide Casali, 'product design' direktor i startap savetnik koji ima veliko radno iskustvo u globalnim i lokalnim kompanijama, a sa kojim je redakcija Netokracije imala priliku da porazgovara povodom dolazeće konferencije.

Naš sagovornik, poznat i pod nadimkom „Folletto“, ostavio je popriličan trag na polju dizajna, psihologije, poslovanja i tehnologije, a sve sa ciljem da se pronađu rešenja koja će dodatno uticati na što bolji kvalitet života ljudi. U svojoj 15 godina dugoj karijeri, David je imao priliku da radi u telco industriji, industriji mode i finansija, i to sve putem B2B i B2C kanala.

U prethnodnih četiri godine David Kasali je deo WordPress.com zajednice, dok će pred publikom u Beogradu govoriti na temu Mastering Feedback, uz poseban osvrt na to koliko je povratna informacija unutar jednog tima važna kako bi se dodatno unapredilo radno okruženje i sama produktivnost. Mi smo sa njim imali priliku da detaljnije porazgovaramo kako o njegovom predavanju, tako i o značaju komunikacije i pružanja konstruktivne kritike unutar kompanija i startapova.

Koja je najbolja praksa da se iskaže konstruktivna kritika članu tima?

David: Kada govorimo o ovoj temi, potrebno je napomenuti da se ovde pojavljuje jedna ključna stvar tokom pregleda dobrih i loših povratnih informacija – ona konstruktivna koja uvek dolazi od povrenja i utiče ohrabrujuće na osobu kojoj je upućena. Ukoliko nakon pisanja konstruktivne kritike zaključimo da ona ne utiče na zaposlenog ohrabrujuće, to se onda ne može smatrati kvalitetnom povratnom informacijom. Čitav proces će samo zahtevati dodatni rad za tu osobu koja mora da pronađe pravu vrednost kroz upućenu kritiku.

S druge strane, ukoliko neki tim već ima kreiranu kulturu transparentnosti i slobodu da diskutuje o teškim i komplikovanim stvarima, čitava priča o povratnoj informacij i kritikama dolazi prirodno. Potrebno je konstantno raditi na stvaranju takvih timskih okruženja koje karakteriše otvorenost za konverzaciju i rešavanje problema.

Kako prepoznati situacije kada je potrebno dati feedback i koliko bi pritom trebalo biti oprezan?

David: Generalno gledano, ja uvek savetujem da se razgovor unutar kompanija o pružanju feedback-a odvija uz pristanak i saglasnost te osobe. Ona bi uvek trebalo da pita iskusnije za povratnu informaciju o svom radu i to je definitivno najbolja praksa. Ukoliko osoba nije sigurna da li želi određeni feedback, potrebno je zapitati se da li te osobe zaista žele razgovor i da li su otvorene za dijalog.

Čitav proces može da ima i dvostruki efekat – otvaranje dijaloga i pripremanje osobe za razgovor, kao i kreiranje poverenja pokazivanjem poštovanja za perspektivu druge osobe o određenoj temi, a koja je uključena u konverzaciju.

Da li postoji univerzalan način za pružanje feedback-a ili se sve razlikuje od osobe do osobe? Na koji način primeniti dobre metode?

David: Ovde zasigurno postoje dobri principi i prakse za svaki dobar deo feedbacka, a samo jedan od tih principa jeste taj da je svaka povratna informacija koju dajete određenoj osobi zapravo različita. Feedback predstavlja dinamičnu vezu između dve individue jer ako nešto funkcioniše kod jedne osobe, ne mora da znači da će i kod druge, a u isto vreme on predstavlja subjektivnu vezu za obe strane.

Svakako treba napomenuti i kulturalne i lingvističke faktore koji igraju veoma važnu ulogu. Različite karakterne i kulturne pozadine ljudi mogu lako uticati na razliku u davanju i primanju feedback-a, dok jezičke barijere mogu veoma lako dovesti do nerazumevanja. Uvek treba zapitati sebe da li se razumemo u potpunosti sa određenom osobom i to je dobra metoda na kojoj uvek treba raditi.

Kako izbeći kontraverzne povratne informacije u diskusijama?

David: Kako bih odgovorio na ovo pitanje, veoma je važno da napravimo podelu između teme o kojoj se diskutuje i o ljudima koji vode diskusiju. Kontraverznost se vrlo često može javiti u oba slučaja i to je normalna stvar  kada treba proceniti važnost feedback-a za određeno pitanje i identifikovati ko su osobe koje treba da donesu važne odluke na kraju.

Inače, kontraverze između ljudi koji vode diskusiju o određenom predmetu možda gledaocu sa strane izgledaju veoma izazovno, ali ipak nije tako, radi samo o nerešenim problemima između ljudi. Veoma je važno naučiti i spoznati razlike u komunikaciji.

Koji je najbolji način da se feedback prihvati na konstruktivan način?

David: Loš feedback je često onaj koji je upućen prema određenoj osobi i koji je generalizovan, usmeran ka rešenju ali koji ne prikazuje jasno o kom problemu je reč. Iz tih razloga, za loše pruženu povratnu informaciju, važno je odvojiti subjektivno od objektivnog i pokušati da se dopre do specifičnog problema, a ne da se on zaobilazi.

U idealnim situacijama sve ovo bi moglo da se izbegne, jer ukoliko ljudi unaprede svoje mogućnosti da daju pravu povratnu informaciju, postaće manje važno da rade na tome da izvuku dodatne vrednosti iz lošeg feedbacka.

Da li povratne informacije mogu da se podele u grupnoj ili jedan na jedan konverzaciji?

David: Neko opšte pravilo jeste da pohvale budu otvorenog tipa, a da se konstruktivne kritike  upute samoj osobi. Da, svakako je moguće stvoriti grupe ljudi sa otvorenom i transparentnom kulturom, gde se svi osećaju sigurno da podele sa drugima svoje izazove i probleme. U ovom slučaju gotovo sve može da bude tema diskusije na otvorenom, upravo zato što se svi osećaju ohrabrujuće da rastu i dalje se unapređuju na svojim radnim pozicijama.

Više informacija o ulaznicama za konferenciju možete pronaći na zvaničnom sajtu

Netokracija Srbija je ove godine medijski partner WordCamp Europe konferencije koja se održava od 14. – 16. juna u Beogradu. U narednom periodu možete očekivati novi sadržaj sa ove konferencije na kojoj će prisustvovati i naša redakcija.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Mesec dana kasnije i dalje ne znamo gde su naši Aliexpress paketi – ali barem imamo neke odgovore

Enigma zvana AliExpress poštarina za Srbiju, podelila je mišljenja mnogih kupaca, organizacija i svih ostalih koji se za ovu temu zanimaju. Iako je razloga za astronomsko poskupljenje poštarine mnogo, neki odgovornost prebacuju na Poštu, drugi na avio prevoz i kineske trgovce, ali se ipak čini da je istina 'negde tamo'. Mi smo na osnovu svih dosadašnjih podataka pokušali da rešimo misteriju.

Startapi i poslovanje

Najavljene nove mere za pomoć privredi – država plaća 60% minimalca i odlaže plaćanje poreza i doprinosa

Preduzetnici i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u julu i avgustu dobiće dodatnu ekonomsku pomoć države usled krize izazvane epidemijom korona virusa - plaćanje 60% od minimalca u julu i avgustu, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za mesec dana, a najavljen je i novi projekat 'Moja prva plata'.

Office Talks Podcast

Gde su naši AliExpress paketi?

Šestu epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor o trenutnim dešavanjima sa astronomskim poskupljenjem poštarine sa sajta AliExpress. Mi smo pokušali da analiziramo šta je tačno dovelo do ovog problema koji je u velikoj meri pogodio sve one koji kupuju sa ove poznate online prodavnice.

Propustili ste

Karijere

Programiranje možete naučiti bez skupih kurseva, ali samo ako se jako, jako potrudite

Iako je samostalno učenje pre dopuna i usavršavanje nekog postojećeg znanja, postoje ljudi koji na taj način promene čitavu karijeru. Takva situacija poslednjih godina dešava se i u domaćem IT-ju, iako je prati i mnogo zabluda i nerealnih očekivanja. U nastavku teksta, demistifikujemo proces samostalnog učenja programiranja,

Office Talks Podcast

YouTube kao karijera (gosti Miloš Milaković i Daniel Đukić)

Oni su doktori za viral, tvorci i glavni akteri Dnevnjaka, prodavci polovnih automobila i ostvareni kladioničari. Oni su Majkl Džordan i Denis Rodman domaće YouTube scene.

Startapi i poslovanje

Niški ServerBytes omogućava brži i jeftiniji ‘game development’ studijima širom sveta

Filip i Dejan još kao studenti radili su na razvoju mobilnih igara. Nakon mnogo potrošenih sati na korišćenje raznih alata i servisa koji su im pomagali u tom procesu, shvatili su da ne postoji rešenje koje nudi multiplejer, 'chat', 'cloud storage' i druge funkcionalnosti. Tako je nastao njihov proizvod - ServerBytes.

Kultura 2.0

I klijenti su ljudi, što lako zaboraviš kad te od njihovih zahteva zaboli glava

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.

Karijere

Do 30% domaćih frilensera traži sigurnost stalnog posla jer frilensing na globalu pokazuje znake recesije

Šta čeka srpske frilensere u narednom periodu i kako će izgledati budućnost frilensinga na domaćem tržištu?

Kultura 2.0

Serbia Business Run nastavlja sa aktivnim tim bildingom u kojem zbližava kolege – ovaj put kroz ‘online’ trku

Peto izdanje Serbia Business Run, serije poslovnih trka i najveći sportsko-kompanijski događaj u Srbiji, održaće se u septembru 2020. godine - ovoga puta 'online'. Kako izgleda trka u ovom potpuno drugačijem formatu, otkriva nam direktor ove organizacije.