David Kasali za Netokraciju: Otvorenost tima za kritike i dobar 'feedback' ključ su za rešavanje problema

David Kasali za Netokraciju: Otvorenost tima za kritike i dobar ‘feedback’ ključ su za rešavanje problema

Beograd će od 14. do 16. juna biti domaćin godišnjoj WordCamp Europe konferenciji, najvećem događaju na Starom kontinentu koji je posvećen WordPress platformi. Jedan od mnogobrojnih stručnjaka koji će posetiti prestonicu je i Davide Casali, 'product design' direktor i startap savetnik koji ima veliko radno iskustvo u globalnim i lokalnim kompanijama, a sa kojim je redakcija Netokracije imala priliku da porazgovara povodom dolazeće konferencije.

Naš sagovornik, poznat i pod nadimkom „Folletto“, ostavio je popriličan trag na polju dizajna, psihologije, poslovanja i tehnologije, a sve sa ciljem da se pronađu rešenja koja će dodatno uticati na što bolji kvalitet života ljudi. U svojoj 15 godina dugoj karijeri, David je imao priliku da radi u telco industriji, industriji mode i finansija, i to sve putem B2B i B2C kanala.

U prethnodnih četiri godine David Kasali je deo WordPress.com zajednice, dok će pred publikom u Beogradu govoriti na temu Mastering Feedback, uz poseban osvrt na to koliko je povratna informacija unutar jednog tima važna kako bi se dodatno unapredilo radno okruženje i sama produktivnost. Mi smo sa njim imali priliku da detaljnije porazgovaramo kako o njegovom predavanju, tako i o značaju komunikacije i pružanja konstruktivne kritike unutar kompanija i startapova.

Koja je najbolja praksa da se iskaže konstruktivna kritika članu tima?

David: Kada govorimo o ovoj temi, potrebno je napomenuti da se ovde pojavljuje jedna ključna stvar tokom pregleda dobrih i loših povratnih informacija – ona konstruktivna koja uvek dolazi od povrenja i utiče ohrabrujuće na osobu kojoj je upućena. Ukoliko nakon pisanja konstruktivne kritike zaključimo da ona ne utiče na zaposlenog ohrabrujuće, to se onda ne može smatrati kvalitetnom povratnom informacijom. Čitav proces će samo zahtevati dodatni rad za tu osobu koja mora da pronađe pravu vrednost kroz upućenu kritiku.

S druge strane, ukoliko neki tim već ima kreiranu kulturu transparentnosti i slobodu da diskutuje o teškim i komplikovanim stvarima, čitava priča o povratnoj informacij i kritikama dolazi prirodno. Potrebno je konstantno raditi na stvaranju takvih timskih okruženja koje karakteriše otvorenost za konverzaciju i rešavanje problema.

Kako prepoznati situacije kada je potrebno dati feedback i koliko bi pritom trebalo biti oprezan?

David: Generalno gledano, ja uvek savetujem da se razgovor unutar kompanija o pružanju feedback-a odvija uz pristanak i saglasnost te osobe. Ona bi uvek trebalo da pita iskusnije za povratnu informaciju o svom radu i to je definitivno najbolja praksa. Ukoliko osoba nije sigurna da li želi određeni feedback, potrebno je zapitati se da li te osobe zaista žele razgovor i da li su otvorene za dijalog.

Čitav proces može da ima i dvostruki efekat – otvaranje dijaloga i pripremanje osobe za razgovor, kao i kreiranje poverenja pokazivanjem poštovanja za perspektivu druge osobe o određenoj temi, a koja je uključena u konverzaciju.

Da li postoji univerzalan način za pružanje feedback-a ili se sve razlikuje od osobe do osobe? Na koji način primeniti dobre metode?

David: Ovde zasigurno postoje dobri principi i prakse za svaki dobar deo feedbacka, a samo jedan od tih principa jeste taj da je svaka povratna informacija koju dajete određenoj osobi zapravo različita. Feedback predstavlja dinamičnu vezu između dve individue jer ako nešto funkcioniše kod jedne osobe, ne mora da znači da će i kod druge, a u isto vreme on predstavlja subjektivnu vezu za obe strane.

Svakako treba napomenuti i kulturalne i lingvističke faktore koji igraju veoma važnu ulogu. Različite karakterne i kulturne pozadine ljudi mogu lako uticati na razliku u davanju i primanju feedback-a, dok jezičke barijere mogu veoma lako dovesti do nerazumevanja. Uvek treba zapitati sebe da li se razumemo u potpunosti sa određenom osobom i to je dobra metoda na kojoj uvek treba raditi.

Kako izbeći kontraverzne povratne informacije u diskusijama?

David: Kako bih odgovorio na ovo pitanje, veoma je važno da napravimo podelu između teme o kojoj se diskutuje i o ljudima koji vode diskusiju. Kontraverznost se vrlo često može javiti u oba slučaja i to je normalna stvar  kada treba proceniti važnost feedback-a za određeno pitanje i identifikovati ko su osobe koje treba da donesu važne odluke na kraju.

Inače, kontraverze između ljudi koji vode diskusiju o određenom predmetu možda gledaocu sa strane izgledaju veoma izazovno, ali ipak nije tako, radi samo o nerešenim problemima između ljudi. Veoma je važno naučiti i spoznati razlike u komunikaciji.

Koji je najbolji način da se feedback prihvati na konstruktivan način?

David: Loš feedback je često onaj koji je upućen prema određenoj osobi i koji je generalizovan, usmeran ka rešenju ali koji ne prikazuje jasno o kom problemu je reč. Iz tih razloga, za loše pruženu povratnu informaciju, važno je odvojiti subjektivno od objektivnog i pokušati da se dopre do specifičnog problema, a ne da se on zaobilazi.

U idealnim situacijama sve ovo bi moglo da se izbegne, jer ukoliko ljudi unaprede svoje mogućnosti da daju pravu povratnu informaciju, postaće manje važno da rade na tome da izvuku dodatne vrednosti iz lošeg feedbacka.

Da li povratne informacije mogu da se podele u grupnoj ili jedan na jedan konverzaciji?

David: Neko opšte pravilo jeste da pohvale budu otvorenog tipa, a da se konstruktivne kritike  upute samoj osobi. Da, svakako je moguće stvoriti grupe ljudi sa otvorenom i transparentnom kulturom, gde se svi osećaju sigurno da podele sa drugima svoje izazove i probleme. U ovom slučaju gotovo sve može da bude tema diskusije na otvorenom, upravo zato što se svi osećaju ohrabrujuće da rastu i dalje se unapređuju na svojim radnim pozicijama.

Više informacija o ulaznicama za konferenciju možete pronaći na zvaničnom sajtu

Netokracija Srbija je ove godine medijski partner WordCamp Europe konferencije koja se održava od 14. – 16. juna u Beogradu. U narednom periodu možete očekivati novi sadržaj sa ove konferencije na kojoj će prisustvovati i naša redakcija.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.

Kultura 2.0

Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Kembridž analitika naučila nas je šta može da se desi ako se lični podaci zloupotrebljavaju. Zato na nivou društva moramo naučiti kako mediji i marketing utiču na nas - a naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.

Kultura 2.0

Programeri, da li vam je zaista bitno da vam poslodavac obezbedi priliku za edukaciju – ili to možete i sami?

O tome da li su interni treninzi i budžeti za samousavršavanje 'nice to have' ili stvar bez koje se danas ne može, razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Startapi i poslovanje

CarGo predstavio biznis klasu i nova električna vozila, najavljen i sledeći krug investicija u flotu

Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja građana CarGo, predstavio je danas najnoviju biznis klasu koju čini 100 vozila, među kojima se nalazi i električni Jaguari I-Pace. Cilj je, kaže, podići kvalitet usluge ovog servisa uz poštovanje strogih ekoloških normi.