Šta je posao UX dizajnera i zašto još uvek edukuju klijente?

Kako se UX dizajneri bore sa ‘vetrenjačama’ i zašto još uvek edukuju klijente?

Zašto UX dizajneri u Srbiji ne mogu da rade svoj posao i šta je, zapravo, njihov zadatak?

UX i UI pre par godina bili su ultimativna hot tema. Oni upućeniji su čak znali i šta podrazumevaju pojmovi User Experience i User Interface, a onda su se javile rasprave da se način na koji korisnik doživljava neku aplikaciju/softver zapravo uopšte ne može kreirati jer smo svi mi, ipak, individue za sebe.

Stoga posao UX dizajnera da „ideje klijenata pretoči u lako, razumljivo i prijatno iskustvo za krajnjeg korisnika uz pomoć anketa, intervjua, pravljenja prototipa, AB testiranje, card sorting-a, storymapping-a i slično.“ ponekad biva znatno otežan.

Pored toga, činjenica da nam čak i današnji dominantni profesionalni standard na ovom polju nije na dovoljno visokom nivou takođe nije baš od pomoći. Miloš Cvetković, Senior UX/UI Designer u kompaniji Wireless Media, za Netokraciju objašnjava da uprkos tim izazovima svaki brend koji želi da uspostavi kvalitetnu i dugotrajnu komunikaciju sa svojim korisnicima ima potrebe za UX dizajnerom, onim kog bi pustio da radi svoj posao.

Kako kod nas čak ni ne postoji škola za digitalnog dizajnera, a da se pritom ne uči i kodiranje, zadatak podizanja nivoa profesije i njena demistifikacija su još teži. A onda na scenu stupaju klijenti

Kako se, dakle, UX dizajneri danas suočavaju sa izazovima koje njihova profesija nosi?

Da li i dalje postoje predrasude da se korisničko iskustvo u suštini ne može stvoriti?

Miloš: Realnost je da postoji više načina na koji ono može da se kreira i sve se, uglavnom, svodi na menjanje navika ljudi. Bolja praksa je kada korisničko iskustvo stvara korak po korak, kada se korisnik lagano privikava na nove funkcionalnosti. Nekada se, ipak, promene uvode naglo, a korisniku se ne ostavlja drugi izbor nego da se prilagodi. U idealnom svetu bi se i u jednom i u drugom slučaju pratilo ponašanje korisnika, da li im broj raste ili se smanjuje, kako se snalaze u novim promenama, pratili bi se komentari…. Ako se posle recimo, pola godine, kroz brojke i statistike utvrdi da korisnici pozitivno reaguju, onda su te promene bile uspešne.

Kakva je situacija kod nas, zašto i dalje dominiraju sajtovi koji nisu user friendly?

Miloš: Kod nas se u većini slučajeva ne obraća preterana pažnja na to šta korisnici žele. Odluke u stvaranju korisničkog iskustva u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija vođeni idejom brze zarade. Zato i dalje imamo previše portala koji su zatrpani promotivnim sadržajima koji nemaju veze sa onim što korisnicima treba.

Takav vid ponašanja kod nas i dalje prolazi iz dva razloga. Prvi je nizak procenat tehnički opismenjenih i osvešćenih ljudi. Drugi razlog je monopolizam usled kojeg ljudi nemaju izbor, već koriste ono što im je dato. Na nekim normalnijim tržištima postoji (ne)zdrava konkurencija, te se više obraća pažnja na to šta je korisnicima potrebno, stvara se svest o proizvodu kao brendu, pazi se na održavanje vernosti korisnika kroz dobro korisničko iskustvo (kako kroz funkcionalnost,i tako i kroz brigu o korisniku) i konstantno se radi na privlačenju novih.

U čemu se razlikuju UX dizajn danas i pre par godina? Koliki smo napredak postigli na nivou industrije?

Miloš: Pre desetak godina jedino što je postojalo u smislu UX-a kod nas bila je odlična knjiga Don’t make me think, a sve ostalo zavisilo je od toga šta klijent zamisli i kako dizajner to interpretira. Rezultat toga bio je veliki broj malih sajtova koji ničemu nisu služili, ali su zato bili lepi na oko, i to samo u slučaju kada su klijenti upošljavali profesionalne dizajnere (jer je tada vladalo mišljenje da svačiji bratanac(ica) ili sestrić(čina) ume da dizajnira sajt).

Pet godina kasnije kod nas počinje veliki hype oko termina User Experience, svi pričaju o korisničkom iskustvu, organizuju se radionice, konferencije na lokalnom nivou. Tu su se, međutim, pojavljivali jedni te isti ljudi i pričali istu priču, ali je ipak bilo nekog napretka.

Odluke u stvaranju korisničkog iskustva, kaže Miloš, i dalje u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija, te je zato potrebna stalna edukacija za sve.

Danas imamo dve dominantne struje u pogledu UX-a: sa jedne strane imamo velike sisteme koji i dalje rade po starom principu – oni su najbolji, najpametniji i gledaju da utrape korisniku uslugu koja mu nije potrebna, tvrdeći da su UX istraživanja preskupa i beskorisna.

Sa druge strane postoje startapi koji uvode inovacije, pogađaju u centar korisnike i njihove potrebe i sve to bez trošenja velikih novčanih resursa na UX istraživanja. Poenta svega je da uopšte nije potrebno uraditi svako moguće istraživanje, dovoljno je izdvojiti dve, tri metode i na njih se fokusirati.

Kako održavaš ‘korak’ sa aktuelnim trendovima u ovoj oblasti?

Miloš: Uglavnom pratim članke po digitalnim medijima i gledam videe na YouTube-u. Ranije sam išao i na neke lokalne konferencije, a sada pratim ponudu velikih konferencija po Evropi i planiram na koju da odem. Dobro je ponekad uporediti beleške sa kolegama iz branše.

Uz to, tu je i jedan od najvažnijih aspekata mog posla koji se radi gotovo neprestano i kroz koji se i ti sam razvijaš – edukacija kako klijenta, tako i korisnika. Istrajnost, upornost i revnost u tome, kao i u ličnom poslovnom unapređenju, su jako važni

Koliko se od dizajnera danas očekuje da budu ‘full-stack’?

Miloš: Mislim da je pola pola. Moje mišljenje je da jedna osoba ne može da bude odlična u dve stvari u isto vreme. Još uvek nisam upoznao nikoga ko je bio odličan i u kodiranju i u dizajniranju. Čak i oni ljudi za koje sam znao da su full stack u nekom momentu su se opredelili ili za dizajn ili za kodiranje.

Koji su najveći profesionalni izazovi u ovoj oblasti?

Miloš: Naplata.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Propustili ste

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Tehnologija

10 zanimljivih gedžeta koji mogu biti vaši na Crni petak!

Crni petak, dan poznat po velikim popustima na razne proizvode polako nam se bliži. Ako želite da izbegnete stampedo ljudi u šoping centrima, mi smo za vas pripremili zanimljive gedžete koje možete kupiti preko domaćih web prodavnica.