Šta je posao UX dizajnera i zašto još uvek edukuju klijente?

Kako se UX dizajneri bore sa ‘vetrenjačama’ i zašto još uvek edukuju klijente?

Zašto UX dizajneri u Srbiji ne mogu da rade svoj posao i šta je, zapravo, njihov zadatak?

UX i UI pre par godina bili su ultimativna hot tema. Oni upućeniji su čak znali i šta podrazumevaju pojmovi User Experience i User Interface, a onda su se javile rasprave da se način na koji korisnik doživljava neku aplikaciju/softver zapravo uopšte ne može kreirati jer smo svi mi, ipak, individue za sebe.

Stoga posao UX dizajnera da „ideje klijenata pretoči u lako, razumljivo i prijatno iskustvo za krajnjeg korisnika uz pomoć anketa, intervjua, pravljenja prototipa, AB testiranje, card sorting-a, storymapping-a i slično.“ ponekad biva znatno otežan.

Pored toga, činjenica da nam čak i današnji dominantni profesionalni standard na ovom polju nije na dovoljno visokom nivou takođe nije baš od pomoći. Miloš Cvetković, Senior UX/UI Designer u kompaniji Wireless Media, za Netokraciju objašnjava da uprkos tim izazovima svaki brend koji želi da uspostavi kvalitetnu i dugotrajnu komunikaciju sa svojim korisnicima ima potrebe za UX dizajnerom, onim kog bi pustio da radi svoj posao.

Kako kod nas čak ni ne postoji škola za digitalnog dizajnera, a da se pritom ne uči i kodiranje, zadatak podizanja nivoa profesije i njena demistifikacija su još teži. A onda na scenu stupaju klijenti

Kako se, dakle, UX dizajneri danas suočavaju sa izazovima koje njihova profesija nosi?

Da li i dalje postoje predrasude da se korisničko iskustvo u suštini ne može stvoriti?

Miloš: Realnost je da postoji više načina na koji ono može da se kreira i sve se, uglavnom, svodi na menjanje navika ljudi. Bolja praksa je kada korisničko iskustvo stvara korak po korak, kada se korisnik lagano privikava na nove funkcionalnosti. Nekada se, ipak, promene uvode naglo, a korisniku se ne ostavlja drugi izbor nego da se prilagodi. U idealnom svetu bi se i u jednom i u drugom slučaju pratilo ponašanje korisnika, da li im broj raste ili se smanjuje, kako se snalaze u novim promenama, pratili bi se komentari…. Ako se posle recimo, pola godine, kroz brojke i statistike utvrdi da korisnici pozitivno reaguju, onda su te promene bile uspešne.

Kakva je situacija kod nas, zašto i dalje dominiraju sajtovi koji nisu user friendly?

Miloš: Kod nas se u većini slučajeva ne obraća preterana pažnja na to šta korisnici žele. Odluke u stvaranju korisničkog iskustva u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija vođeni idejom brze zarade. Zato i dalje imamo previše portala koji su zatrpani promotivnim sadržajima koji nemaju veze sa onim što korisnicima treba.

Takav vid ponašanja kod nas i dalje prolazi iz dva razloga. Prvi je nizak procenat tehnički opismenjenih i osvešćenih ljudi. Drugi razlog je monopolizam usled kojeg ljudi nemaju izbor, već koriste ono što im je dato. Na nekim normalnijim tržištima postoji (ne)zdrava konkurencija, te se više obraća pažnja na to šta je korisnicima potrebno, stvara se svest o proizvodu kao brendu, pazi se na održavanje vernosti korisnika kroz dobro korisničko iskustvo (kako kroz funkcionalnost,i tako i kroz brigu o korisniku) i konstantno se radi na privlačenju novih.

U čemu se razlikuju UX dizajn danas i pre par godina? Koliki smo napredak postigli na nivou industrije?

Miloš: Pre desetak godina jedino što je postojalo u smislu UX-a kod nas bila je odlična knjiga Don’t make me think, a sve ostalo zavisilo je od toga šta klijent zamisli i kako dizajner to interpretira. Rezultat toga bio je veliki broj malih sajtova koji ničemu nisu služili, ali su zato bili lepi na oko, i to samo u slučaju kada su klijenti upošljavali profesionalne dizajnere (jer je tada vladalo mišljenje da svačiji bratanac(ica) ili sestrić(čina) ume da dizajnira sajt).

Pet godina kasnije kod nas počinje veliki hype oko termina User Experience, svi pričaju o korisničkom iskustvu, organizuju se radionice, konferencije na lokalnom nivou. Tu su se, međutim, pojavljivali jedni te isti ljudi i pričali istu priču, ali je ipak bilo nekog napretka.

Odluke u stvaranju korisničkog iskustva, kaže Miloš, i dalje u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija, te je zato potrebna stalna edukacija za sve.

Danas imamo dve dominantne struje u pogledu UX-a: sa jedne strane imamo velike sisteme koji i dalje rade po starom principu – oni su najbolji, najpametniji i gledaju da utrape korisniku uslugu koja mu nije potrebna, tvrdeći da su UX istraživanja preskupa i beskorisna.

Sa druge strane postoje startapi koji uvode inovacije, pogađaju u centar korisnike i njihove potrebe i sve to bez trošenja velikih novčanih resursa na UX istraživanja. Poenta svega je da uopšte nije potrebno uraditi svako moguće istraživanje, dovoljno je izdvojiti dve, tri metode i na njih se fokusirati.

Kako održavaš ‘korak’ sa aktuelnim trendovima u ovoj oblasti?

Miloš: Uglavnom pratim članke po digitalnim medijima i gledam videe na YouTube-u. Ranije sam išao i na neke lokalne konferencije, a sada pratim ponudu velikih konferencija po Evropi i planiram na koju da odem. Dobro je ponekad uporediti beleške sa kolegama iz branše.

Uz to, tu je i jedan od najvažnijih aspekata mog posla koji se radi gotovo neprestano i kroz koji se i ti sam razvijaš – edukacija kako klijenta, tako i korisnika. Istrajnost, upornost i revnost u tome, kao i u ličnom poslovnom unapređenju, su jako važni

Koliko se od dizajnera danas očekuje da budu ‘full-stack’?

Miloš: Mislim da je pola pola. Moje mišljenje je da jedna osoba ne može da bude odlična u dve stvari u isto vreme. Još uvek nisam upoznao nikoga ko je bio odličan i u kodiranju i u dizajniranju. Čak i oni ljudi za koje sam znao da su full stack u nekom momentu su se opredelili ili za dizajn ili za kodiranje.

Koji su najveći profesionalni izazovi u ovoj oblasti?

Miloš: Naplata.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

E-commerce

Mesec dana kasnije i dalje ne znamo gde su naši Aliexpress paketi – ali barem imamo neke odgovore

Enigma zvana AliExpress poštarina za Srbiju, podelila je mišljenja mnogih kupaca, organizacija i svih ostalih koji se za ovu temu zanimaju. Iako je razloga za astronomsko poskupljenje poštarine mnogo, neki odgovornost prebacuju na Poštu, drugi na avio prevoz i kineske trgovce, ali se ipak čini da je istina 'negde tamo'. Mi smo na osnovu svih dosadašnjih podataka pokušali da rešimo misteriju.

Startapi i poslovanje

Najavljene nove mere za pomoć privredi – država plaća 60% minimalca i odlaže plaćanje poreza i doprinosa

Preduzetnici i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u julu i avgustu dobiće dodatnu ekonomsku pomoć države usled krize izazvane epidemijom korona virusa - plaćanje 60% od minimalca u julu i avgustu, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za mesec dana, a najavljen je i novi projekat 'Moja prva plata'.

Propustili ste

Kultura 2.0

Serbia Business Run nastavlja sa aktivnim tim bildingom u kojem zbližava kolege – ovaj put kroz ‘online’ trku

Peto izdanje Serbia Business Run, serije poslovnih trka i najveći sportsko-kompanijski događaj u Srbiji, održaće se u septembru 2020. godine - ovoga puta 'online'. Kako izgleda trka u ovom potpuno drugačijem formatu, otkriva nam direktor ove organizacije.

Društvene mreže

Ima li oglašavanja van Facebook platformi?

Možda ste primetili kako pojedini brendovi nisu bili prisutni na vašem Instagram i Facebook feedu tokom jula. To me je navelo na razmišljanje, a šta da se sutra probudimo i da Facebook i Instagram ne postoje, šta onda?

Office Talks Podcast

Kako je KK Crvena Zvezda osvojila Evropu najboljom marketing strategijom

Košarkaška Evroliga nije se zasnivala samo na utakmicama u sportskim halama, već i na jednom sasvim drugačijem terenu - u pitanju je digitalni marketing u sportu.

Gaming

Šest godina od Astroids igre i srpski studio Superverse osvaja Steam sa novim naslovom!

Pre šest godina studio Superverse Industries, tada još pod nazivom Industry Entertainment, predstavio je svoju novu igru - Astroids, koja je kasnije postala Superverse, a sa kojom je ovaj game development studio iz Srbije zabeležio uspeh. Mi smo sa osnivačima razgovarali kako je izgledao put od prvog naslova 2002. godine pa sve do jedne uspešne igre na platformi Steam.

E-commerce

Novi vodiči za sigurnu Internet trgovinu pomažu početnicima da kupuju ‘online’

Za potrošače koji još uvek nisu upoznati sa Internet trgovinom, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i USAID obezbedili su digitalne vodiče koji nastoje da korisnicima objasne sve prednosti 'online' kupovine i edukuju ih o toj aktivnosti.

Startapi i poslovanje

City Expert uvodi beskontaktno gledanje nekretnina – direktno sa vlasnikom putem video poziva

Kako bi dodatno osigurali bezbednost svojih korisnika i klijenata usled COVID-19 pandemije, agencija City Expert uvela je mogućnost beskontaktnog pregleda nekretnina putem video poziva između zainteresovanih korisnika i vlasnika.