Marko Crnjanski
25. 1. 2016.
Prema dosadašnjim istraživanjima NVO Zaštite potrošača, utvrđeno je da čak 84% studenata FON-a, FPN-a, Pravnog ali i Ekonomskog fakultet nema potrebno znanje iz informatike, dok sa druge strane 72% ispitanika u okviru ankete ne zna osnovne stručne izraze iz svojih oblasti na engleskom jeziku.
Surova realnost koja je ogleda u pomenutoj statistici je ništa drugo nego posledica činjenice da skoro nema praktičnih nastava na tim fakultetima, kao i da većina profesora drži nastavu na način na koji je to rađeno pre više od 3 decenije. Sa druge strane, još jedan više razlog za brigu jeste i podatak da studenti nisu ni svesni svog informatičkog neznanja, navodi se u saopštenju NVO Zaštita potrošača.
Kako prenosi portal B92, čak 84% od ukupno 202 anketirana studenta tvrdi da zna da koristi Excel, jedan od tri osnovna programa iz MS Officea koji je sastavni deo skoro svakog računara. Međutim, samo 14% njih znalo je da sabere niz od devet brojeva u ovom programu, a manje od pet odsto ispitanih studenata zna da izradi najjednostavniji grafički prikaz određene računice.
Povodom ove vesti, oglasio se i Nenad Bumbić iz Zaštite potrošača koji je tom prilikom istakao:
Ovo je posledica činjenice da fakulteti upisuju znatno više studenata nego što mogu kvalitetno da obrazuju. Mnogim fakultetima nedostaju nastavno osoblje, oprema, pa čak i prostor. Zbog toga je teško organizovati praktičnu nastavu, pa naši akademci nemaju priliku da koriste čak ni osnovne programe tokom školovanja.
Rešenje je u praktičnoj nastavi
Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, osoba se može smatrati kompjuterski pismenom ako zna da uradi četiri zadatka, među kojima je i izrada grafika, a prema tom kriterijumu čak 95% studenata sa pomenutih fakulteta koji su obihvaćeni anketom je nedovoljno kompjuterski pismeno.
Osim toga, navode i da 72% anketiranih nije znalo da prevede nijedan od pet osnovnih termina iz svoje struke na engleski jezik, dok je od 48 anketiranih samo troje budućih pravnika znalo je kako se na engleskom kaže “član zakona” ili “fizičko lice”, a samo jedan je znao kako se kaže “uredba”.
“U sumornoj slici društvenih fakulteta postoje i svetle tačke. Studenti koji su znali da reše praktične probleme ili da rade u Excelu su često isticali da su to naučili zahvaljujući profesorima koji su organizovali nastavu kroz praktičan rad. Problem je samo što na svakom od obuhvaćenih fakulteta, ima tek po jedan ili dva takva profesora”, zaključio je Bumbić.
Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!