Evropski fondovi probleme rešavaju novcem

Nebojša Lazić: Evropski fondovi probleme rešavaju novcem, ne znanjem i iskustvom

Početkom februara više od 40 evropskih zemalja obeležiće nedelju posvećenu tehnološkom preduzetništvu. Pod imenom ‘Startup Europe Week’, prvi događaj ovog tipa koji je podržan od strane Evropske komisije i inicijative ‘Startup Europe’ održaće se i u Beogradu te Zagrebu gde Netokracija sudeluje kao organizator, a tokom kojeg će iskusni preduzetnici i investitori govoriti o različitim aspektima vođenja startapa na ovim prostorima. U intervjuu za Netokraciju, partner u StartLabs Ventures fondu, Nebojša Lazić, otkriva po čemu se to Evropa toliko razlikuje od Sjedinjenih Država.

nebojsa_sew

„Evropski startapi ne zaostaju (puno) za američkim, ali ih ima manje“, započinje razgovor Nebojša, izjavivši da je Evropa zaista širok pojam koji se sastoji od više različitih tržišta, jezika, kultura, ali i drugih ključnih faktora za poslovanje. I dok ne možemo posmatrati ni SAD ni Kinu kao unificirana tržišta, gledano iz perspektive veličine – broj tehnoloških kompanija iz Evrope i dalje je značajno manji, dok gotovo sve zaostaje za najrazvijenijim sistemom kao što je Silicijumska dolina.

Uspeh i kvalitet o kome često govorimo proistekli su upravo iz kvantiteta, ističe Lazić, dodajući da u Evropi danas posluje oko 300 Venture Capital fondova, pri čemu je samo u Kaliforniji taj broj tri puta veći. Pojedine razlike su, dakle, očigledne, a upravo one doprinele su činjenici da Evropa zaostaje nekoliko godina za Amerikom kada je razvoj tech preduzetništva u pitanju. No, to ne mora nužno da bude tako loša stvar ukoliko se stvari sagledaju iz pravog ugla.

Budite tamo gde su kupci

Na pitanje da li se mit da startapi moraju biti prisutni u Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko streme ka uspehu pokazao tačnim, Nebojša kaže da to naravno nije slučaj – da uspešnih startapa ima širom sveta, ali da postoje ključni faktori koji izdvajaju Ameriku te dolinu:

Najveća razlika jeste upravo taj odnos prema preduzetništvu i kapitalu. Više je resursa na raspolaganju, kolektivnog iskustva i preduzetničkog duha. Sama njihova kultura otvorena je prema startapima i preduzetnicima, lakše je pronaći pomoć za veliki broj pitanja. No, situacija se polako ali sigurno menja i u Evropi, kao i na Balkanu.

Prisustvo u Americi, dakle, nije od presudnog značaja. Ono što Lazić ističe kao znatno važniji faktor jeste upravo prisustvo startapa na onom tržištu kome je njihov proizvod namenjen. „Ukoliko je to Nemačka, Francuska, Kina… to je tržište na kome trebate da budete – tamo gde su vaše mušterije!“. Ukoliko se vaš startap obraća korisnicima koji se nalaze u Americi, onda je u vaš uspeh neposredno vezan uz vaše prisustvo na području SAD.

‘Svoje probleme rešavamo novcem’

Govoreći o razlikama između Evrope i Amerike, Nebojša skreće pažnju na dve potpuno različite investicione filozofije koje svoje korene sežu duboko u kulturološkom i socio-ekonomskom aspektu svakom od tržišta. „Kultura preduzetništva u Evropi dosta je drugačija nego na Balkanu, koja je opet dosta drugačija nego u Sjedinjenim Državama“, ukazujući na jednu karakteristiku kojoj su Evropljani skloniji od svojih „komšija preko bare“ – svoje probleme pokušavamo da rešimo pre svega novcem.

Kako Lazić kaže, ovaj fenomen direktno je uslovljen poreklom tog kapitala koji se nalazi u velikim korporacijama, bankama i evropskim institucijama. I dok te institucije žele da pomognu startap kompanijama nudeći im širok spektar bespovratnih sredstava i čineći to zaista iz najbolje namere, njihov DNK potpuno je drugačiji – oni nisu nastali kao startap i teško im je da pomognu mladim kompanijama koje su u potrazi za svojim poslovnim modelom.

evropska-banka
Kako negovati preduzetništvo i startape uz pomoć velikih institucija koje nemaju neophodno iskustvo – već isključivo veliki kapital?

Štaviše, Nebojša dodaje da se veliki broj bespovratnih sredstava kojim startapi pribegavaju često pokaže kao najgora moguća opcija za dalji razvoj proizvoda same kompanije:

Osnivači posegnu za novcem ali ne nužno i za znanjem koje dolazi sa Venture Capitalfondovima i investitorima čiji je posao da svojim savetima oplemene i unaprede njihovo poslovanje. Velika svota novca ne može uvek da zameni know-how, a timovima je uglavnom potrebna ova druga vrsta pomoći.

Ipak, i Evropa je pokazala da ima svoje pozitivne strane. Jedna od njih svakako jesu poslovni anđeli (business angels) koji imaju puno iskustva i koji vam mogu pomoći da vaš biznis odvedete na jedan viši nivo. Naravno, tu su i fondovi i akceleratori velikih korporacija kao što su BMW, Mercedes, Bosch, Bayer, Siemens. Nebojša napominje da svi oni danas pomažu startapima iz njihove industrije, ako ništa – makar sa kontaktima i mogućnostima koje liderska pozicija u svakoj od industrija nudi.

„Daleko od toga da je loše što Evropska unija i države žele da investiraju u startape i tehnološko preduzetništvo, ali to bi trebalo da se radi na nešto drugačiji način“, zaključuje on.

Evropski ‘Venture Capital’ zaostaje

Postoji li Evropsko tržište? Upitavši Nebojšu može li kompanija koja razvija globalni proizvod odmah ciljati čitavu Evropu, on je izjavio da se iz ugla startapa Evropa ne može posmatrati kao jedinstveno tržište. Ista je stvar sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, ali iz drugih razloga:

Mora se krenuti od nečeg manjeg – tržište je veliko i ne može se posmatrati kao jedan jedinstveni segment. Samo u Evropi mi imamo različite regulative, jezike, zakone. Evropa je veoma segmentovano tržište i smatram da ne postoji nešto što se zove „evropsko“ kada su tehnološke kompanije u pitanju.

U startu je potrebno pronaći određeni segment koji se gađa. Čak i uspešni startapi koji imaju veliki rast, provode dve, tri godine na tom jednom, usko definisanom tržištu. Coca Cola ili Toyota mogu da govore o sebi na evropskom ili američkom tržištu – startapi koji se tek razvijaju su daleko od toga.

I pored određene segmentovanosti, verovatno i najveća prednost kojom se za razliku od Evrope mogu pohvaliti tržišta poput SAD i Kine, jeste upravo mogućnost izlaska na druga, srodna tržišta. Lazić kaže da je skaliranje proizvoda dosta jednostavnije u Sjedinjenim Državama kada imate jedan jezik i manje faktora koji zahtevaju optimizaciju vašeg proizvoda. Kada je Evropa u pitanju, vaš servis mora biti lokalizovan na svaki jezik, za svako tržište. Sve se razvija praktično od nule za svaku novu zemlju.

startupeurope
Uključi se na vreme – ‘Startup Europe Week’ je događaj koji će se održati širom regiona.

Ujedno i najveća kritika upućena je upravo homogenosti evropskog investicionog sektora. Nebojša kaže da i u Evropi i SAD postoje inovativni startapi, ali da za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, u Evropi ne postoji inovativnost na polju Venture Capital-a:

Svi su modeli isti, jako je malo inovativnosti. U Sjedinjenim Državama ovaj sektor poprilično je razvijen – prevashodno zbog porekla novca. Kada je nešto institucionalizovano, kao što je to slučaj sa čitavom Evropom, onda tu i nema mnogo mesta za inovacije. Investitori u SAD su zapravo „preduzetnici“ koji pronalaze nova i inovativna rešenja za investiranje.

Ističući jasne razlike između dve preduzetničke filozofije, Lazić završava razgovor napominjući da Evropa može još mnogo toga da nauči kada je tehnološko preduzetništvo u pitanju, ali da stvari polako idu na bolje. Možda i najveća prednost razvijanja startapa u Evropi, te na Balkanu, jeste činjenica da posmatrajući Ameriku i prateći trendove, i sami možemo primeniti sve one pozitivne stvari koje još uvek nisu postale ustaljene u našoj sredini.

„Posmatrajmo to kao preduzetnički vremeplov“, zaključuje Nebojša, dodajući da nas upravo ti trendovi mogu postaviti kao lidere u svojoj industriji, pomažući nam da jasnije sagledamo u kom smeru se čitava stvar kreće.

Želiš da prisustvuješ Startup Europe Week događajima u Beogradu i Zagrebu, te širom regiona? Poseti zvanični sajt događaja, odaberi grad i prijavi se za nedelju preduzetništva u kojoj iskusni osnivači i investitori govore o tehnološkom preduzetništvu na Balkanu, ali i Evropi!

Ostavi komentar

  1. Bobo

    Bobo

    26. 1. 2016. u 15:48 Odgovori

    lose pare nema sta, startapi ne znaju sta ce i propadaju 🙂
    sve u svoje vreme, bili smo tacka koja tapka u mestu, sad smo milion tacaka koje se pomeraju, a onda cemo biti ko amerika, ili ne?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Tehnologija

Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

U misiji da demistifikujemo AI i konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI 'hype' organizujemo prvi internacionalni Brain Summit. Do tada, koje predrasude u vezi veštačke inteligencije vi imate?

Startapi i poslovanje

Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za preko 1.000 klijenata širom sveta

U trenutku kada se u mnogim kompanijama javlja dodatna potreba za optimizacijom radnih procesa i povećanjem efikasnosti, nameće se i potreba za savremenim alatima koji im u tome mogu pomoći. Jedan od njih je i Workpuls.