Evropski fondovi probleme rešavaju novcem

Nebojša Lazić: Evropski fondovi probleme rešavaju novcem, ne znanjem i iskustvom

Početkom februara više od 40 evropskih zemalja obeležiće nedelju posvećenu tehnološkom preduzetništvu. Pod imenom ‘Startup Europe Week’, prvi događaj ovog tipa koji je podržan od strane Evropske komisije i inicijative ‘Startup Europe’ održaće se i u Beogradu te Zagrebu gde Netokracija sudeluje kao organizator, a tokom kojeg će iskusni preduzetnici i investitori govoriti o različitim aspektima vođenja startapa na ovim prostorima. U intervjuu za Netokraciju, partner u StartLabs Ventures fondu, Nebojša Lazić, otkriva po čemu se to Evropa toliko razlikuje od Sjedinjenih Država.

nebojsa_sew

„Evropski startapi ne zaostaju (puno) za američkim, ali ih ima manje“, započinje razgovor Nebojša, izjavivši da je Evropa zaista širok pojam koji se sastoji od više različitih tržišta, jezika, kultura, ali i drugih ključnih faktora za poslovanje. I dok ne možemo posmatrati ni SAD ni Kinu kao unificirana tržišta, gledano iz perspektive veličine – broj tehnoloških kompanija iz Evrope i dalje je značajno manji, dok gotovo sve zaostaje za najrazvijenijim sistemom kao što je Silicijumska dolina.

Uspeh i kvalitet o kome često govorimo proistekli su upravo iz kvantiteta, ističe Lazić, dodajući da u Evropi danas posluje oko 300 Venture Capital fondova, pri čemu je samo u Kaliforniji taj broj tri puta veći. Pojedine razlike su, dakle, očigledne, a upravo one doprinele su činjenici da Evropa zaostaje nekoliko godina za Amerikom kada je razvoj tech preduzetništva u pitanju. No, to ne mora nužno da bude tako loša stvar ukoliko se stvari sagledaju iz pravog ugla.

Budite tamo gde su kupci

Na pitanje da li se mit da startapi moraju biti prisutni u Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko streme ka uspehu pokazao tačnim, Nebojša kaže da to naravno nije slučaj – da uspešnih startapa ima širom sveta, ali da postoje ključni faktori koji izdvajaju Ameriku te dolinu:

Najveća razlika jeste upravo taj odnos prema preduzetništvu i kapitalu. Više je resursa na raspolaganju, kolektivnog iskustva i preduzetničkog duha. Sama njihova kultura otvorena je prema startapima i preduzetnicima, lakše je pronaći pomoć za veliki broj pitanja. No, situacija se polako ali sigurno menja i u Evropi, kao i na Balkanu.

Prisustvo u Americi, dakle, nije od presudnog značaja. Ono što Lazić ističe kao znatno važniji faktor jeste upravo prisustvo startapa na onom tržištu kome je njihov proizvod namenjen. „Ukoliko je to Nemačka, Francuska, Kina… to je tržište na kome trebate da budete – tamo gde su vaše mušterije!“. Ukoliko se vaš startap obraća korisnicima koji se nalaze u Americi, onda je u vaš uspeh neposredno vezan uz vaše prisustvo na području SAD.

‘Svoje probleme rešavamo novcem’

Govoreći o razlikama između Evrope i Amerike, Nebojša skreće pažnju na dve potpuno različite investicione filozofije koje svoje korene sežu duboko u kulturološkom i socio-ekonomskom aspektu svakom od tržišta. „Kultura preduzetništva u Evropi dosta je drugačija nego na Balkanu, koja je opet dosta drugačija nego u Sjedinjenim Državama“, ukazujući na jednu karakteristiku kojoj su Evropljani skloniji od svojih „komšija preko bare“ – svoje probleme pokušavamo da rešimo pre svega novcem.

Kako Lazić kaže, ovaj fenomen direktno je uslovljen poreklom tog kapitala koji se nalazi u velikim korporacijama, bankama i evropskim institucijama. I dok te institucije žele da pomognu startap kompanijama nudeći im širok spektar bespovratnih sredstava i čineći to zaista iz najbolje namere, njihov DNK potpuno je drugačiji – oni nisu nastali kao startap i teško im je da pomognu mladim kompanijama koje su u potrazi za svojim poslovnim modelom.

evropska-banka
Kako negovati preduzetništvo i startape uz pomoć velikih institucija koje nemaju neophodno iskustvo – već isključivo veliki kapital?

Štaviše, Nebojša dodaje da se veliki broj bespovratnih sredstava kojim startapi pribegavaju često pokaže kao najgora moguća opcija za dalji razvoj proizvoda same kompanije:

Osnivači posegnu za novcem ali ne nužno i za znanjem koje dolazi sa Venture Capitalfondovima i investitorima čiji je posao da svojim savetima oplemene i unaprede njihovo poslovanje. Velika svota novca ne može uvek da zameni know-how, a timovima je uglavnom potrebna ova druga vrsta pomoći.

Ipak, i Evropa je pokazala da ima svoje pozitivne strane. Jedna od njih svakako jesu poslovni anđeli (business angels) koji imaju puno iskustva i koji vam mogu pomoći da vaš biznis odvedete na jedan viši nivo. Naravno, tu su i fondovi i akceleratori velikih korporacija kao što su BMW, Mercedes, Bosch, Bayer, Siemens. Nebojša napominje da svi oni danas pomažu startapima iz njihove industrije, ako ništa – makar sa kontaktima i mogućnostima koje liderska pozicija u svakoj od industrija nudi.

„Daleko od toga da je loše što Evropska unija i države žele da investiraju u startape i tehnološko preduzetništvo, ali to bi trebalo da se radi na nešto drugačiji način“, zaključuje on.

Evropski ‘Venture Capital’ zaostaje

Postoji li Evropsko tržište? Upitavši Nebojšu može li kompanija koja razvija globalni proizvod odmah ciljati čitavu Evropu, on je izjavio da se iz ugla startapa Evropa ne može posmatrati kao jedinstveno tržište. Ista je stvar sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, ali iz drugih razloga:

Mora se krenuti od nečeg manjeg – tržište je veliko i ne može se posmatrati kao jedan jedinstveni segment. Samo u Evropi mi imamo različite regulative, jezike, zakone. Evropa je veoma segmentovano tržište i smatram da ne postoji nešto što se zove „evropsko“ kada su tehnološke kompanije u pitanju.

U startu je potrebno pronaći određeni segment koji se gađa. Čak i uspešni startapi koji imaju veliki rast, provode dve, tri godine na tom jednom, usko definisanom tržištu. Coca Cola ili Toyota mogu da govore o sebi na evropskom ili američkom tržištu – startapi koji se tek razvijaju su daleko od toga.

I pored određene segmentovanosti, verovatno i najveća prednost kojom se za razliku od Evrope mogu pohvaliti tržišta poput SAD i Kine, jeste upravo mogućnost izlaska na druga, srodna tržišta. Lazić kaže da je skaliranje proizvoda dosta jednostavnije u Sjedinjenim Državama kada imate jedan jezik i manje faktora koji zahtevaju optimizaciju vašeg proizvoda. Kada je Evropa u pitanju, vaš servis mora biti lokalizovan na svaki jezik, za svako tržište. Sve se razvija praktično od nule za svaku novu zemlju.

startupeurope
Uključi se na vreme – ‘Startup Europe Week’ je događaj koji će se održati širom regiona.

Ujedno i najveća kritika upućena je upravo homogenosti evropskog investicionog sektora. Nebojša kaže da i u Evropi i SAD postoje inovativni startapi, ali da za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, u Evropi ne postoji inovativnost na polju Venture Capital-a:

Svi su modeli isti, jako je malo inovativnosti. U Sjedinjenim Državama ovaj sektor poprilično je razvijen – prevashodno zbog porekla novca. Kada je nešto institucionalizovano, kao što je to slučaj sa čitavom Evropom, onda tu i nema mnogo mesta za inovacije. Investitori u SAD su zapravo „preduzetnici“ koji pronalaze nova i inovativna rešenja za investiranje.

Ističući jasne razlike između dve preduzetničke filozofije, Lazić završava razgovor napominjući da Evropa može još mnogo toga da nauči kada je tehnološko preduzetništvo u pitanju, ali da stvari polako idu na bolje. Možda i najveća prednost razvijanja startapa u Evropi, te na Balkanu, jeste činjenica da posmatrajući Ameriku i prateći trendove, i sami možemo primeniti sve one pozitivne stvari koje još uvek nisu postale ustaljene u našoj sredini.

„Posmatrajmo to kao preduzetnički vremeplov“, zaključuje Nebojša, dodajući da nas upravo ti trendovi mogu postaviti kao lidere u svojoj industriji, pomažući nam da jasnije sagledamo u kom smeru se čitava stvar kreće.

Želiš da prisustvuješ Startup Europe Week događajima u Beogradu i Zagrebu, te širom regiona? Poseti zvanični sajt događaja, odaberi grad i prijavi se za nedelju preduzetništva u kojoj iskusni osnivači i investitori govore o tehnološkom preduzetništvu na Balkanu, ali i Evropi!

Ostavi komentar

  1. Bobo

    Bobo

    26. 1. 2016. u 15:48 Odgovori

    lose pare nema sta, startapi ne znaju sta ce i propadaju 🙂
    sve u svoje vreme, bili smo tacka koja tapka u mestu, sad smo milion tacaka koje se pomeraju, a onda cemo biti ko amerika, ili ne?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Propustili ste

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Tehnologija

10 zanimljivih gedžeta koji mogu biti vaši na Crni petak!

Crni petak, dan poznat po velikim popustima na razne proizvode polako nam se bliži. Ako želite da izbegnete stampedo ljudi u šoping centrima, mi smo za vas pripremili zanimljive gedžete koje možete kupiti preko domaćih web prodavnica.