Marko Crnjanski
3. 6. 2015.
U prepunoj sali ‘Centra za kulturnu dekontaminaciju’, sinoć je održana konferencija u organizaciji SHARE Fondacije na kojoj je najviše bilo reči o funkcionisanju Interneta kao nevidljive infrastrukture. Tom prilikom, predstavljena je mreža skrivenih puteva kojima se kreću naši podaci - od kućnih kompjutera preko lokalnog provajdera do omiljenog sajta i nazad, prolazeći kroz različite kompanije i javne službe.
Već na samom početku događaja predstavljeno je istraživanje o monitoringu putem koga su se prisutni upoznali sa statistikom o napadima na srpske sajtove ali i o prekršenim pravima i slobodama na Internetu. Što se tiče tehničkih napada, istraživanje je pokazalo sledeće:
- Onemogućavanje pristupa sadržaju – dogodilo se 4 puta
- Uništavanje i krađa podataka – tri puta
- Neovlašćena izmena sadržaja – jedan put
Uzdrmani temelji slobode govora na Internetu, doveli su do pojave straha pri objavljivanju nekog sadržaja, te mnogi koji imaju potrebu da se oglase, odustaju od toga pre svega zbog nesigurnosti i reakcija koje vladaju u digitalnom svetu.
Ozbiljnost ove situacije možda i najbolje oslikava sledeća statistika istraživanja koju je predstavila SHARE fondacija. Da živimo u društvu u kome je cenzura i dalje neprevaziđen problem, dokaz su i učestali napadi na sajtove poput Telepromtera, Peščanika i Cenzolovke, pa čak i na tradicionalne medije poput lista Danas, navodi se u istraživanju.
Sve ovo na kraju rezultira pojavom informacionih delikta poput uvreda, neistina i ugrožavanja privatnosti, ali i pravnih posledica koje na kraju dovode do krivičnih prijava, privatnih tužbi, prekršajnih postupaka – pa čak i pritvora.
Internet kao nevidljiva infrastruktura
Iz organizacije su se potrudili da publici što slikovitije približe nevidljivu infrastrukturu Interneta te su se osvrnuli na takozvane “Internet pakete” koji se sastoje od hedera i contenta. Putem njih, naše informacije i poruke se kreću od jednog mesta do drugog prelazeći tako put, na primer od Beograda preko Frankfurta do Dablina i Ujedinjenog Kraljevstva, da bi se na kraju stacionirale u data centrima kompanija Facebook ili Google u Severnoj Karolini.
Praćenje puta koji Internet paket prelazi u deliću sekunde, znatno pomaže da se na kraju izvede statistika, obziorm da podaci ostaju zapisani na putu. Nakon ove globalne slike putovanja jedne informacije, usledila je i šarenolika Internet mapa Srbije i provajdera, od kojih je najveći upravo Telekom Srbija.
Predstavivši veliki grafikon koji zapravo ocrtava mrežu pretrage u Srbiji, iz organizacije su naveli da na osnovu cookies-a, velike kompanije, u ovom slučaju prikupljači podataka, dobijaju uvid u statistiku vaše pretrage kao i vaših potreba, te na osnovu formiranih profila interesovanja pojedinog korisnika plasiraju reklame na webu koje će najverovatnije biti interesantne osobi koja određenu stranicu često pretražuje.
Što se tiče mobilnih telefona, situacija je nešto drugačija, te se na osnovu prihvatanja uslova u premissions-u prilikom preuzimanja aplikacija, prikupljaju skoro svi multimedijalni podaci korisnika, među kojima su čak i SMS poruke. Isti je slučaj i sa smartphone aplikacijama mnogih medija u našoj zemlji, a među najvećim sakupljačima podataka su, kao što je i očekivano Viber, WhatsApp, Skype, Hangouts i druge.
Na samom kraju konferencije istaknut je značaj pristupu ličnih podataka sa mobilnih telefona koji se ostvaruje putem različitih prijemnika i SIM kartica, a koje koristi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ipak, iako je sve van naše kontrole, ličnu privatnost bar nekako možemo zaštititi ukoliko tačno znamo koje podatke odobravamo kompanijama, zaključili su organizatori.
Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!