Ko to prikuplja naše podatke?

SHARE Fondacija predstavila ‘Internet Atlas’ Srbije: Ko to prikuplja naše podatke?

U prepunoj sali ‘Centra za kulturnu dekontaminaciju’, sinoć je održana konferencija u organizaciji SHARE Fondacije na kojoj je najviše bilo reči o funkcionisanju Interneta kao nevidljive infrastrukture. Tom prilikom, predstavljena je mreža skrivenih puteva kojima se kreću naši podaci - od kućnih kompjutera preko lokalnog provajdera do omiljenog sajta i nazad, prolazeći kroz različite kompanije i javne službe.

Share-fondacija-featured

Već na samom početku događaja predstavljeno je istraživanje o monitoringu putem koga su se prisutni upoznali sa statistikom o napadima na srpske sajtove ali i o prekršenim pravima i slobodama na Internetu. Što se tiče tehničkih napada, istraživanje je pokazalo sledeće:

  • Onemogućavanje pristupa sadržaju – dogodilo se 4 puta
  • Uništavanje i krađa podataka – tri puta
  • Neovlašćena izmena sadržaja – jedan put

Uzdrmani temelji slobode govora na Internetu, doveli su do pojave straha pri objavljivanju nekog sadržaja, te mnogi koji imaju potrebu da se oglase, odustaju od toga pre svega zbog nesigurnosti i reakcija koje vladaju u digitalnom svetu.

Ozbiljnost ove situacije možda i najbolje oslikava sledeća statistika istraživanja koju je predstavila SHARE fondacija. Da živimo u društvu u kome je cenzura i dalje neprevaziđen problem, dokaz su i učestali napadi na sajtove poput Telepromtera, Peščanika i Cenzolovke, pa čak i na tradicionalne medije poput lista Danas, navodi se u istraživanju.

Sve ovo na kraju rezultira pojavom informacionih delikta poput uvreda, neistina i ugrožavanja privatnosti, ali i pravnih posledica koje na kraju dovode do krivičnih prijava, privatnih tužbi, prekršajnih postupaka – pa čak i pritvora.

Share-fondacija
Sajtovi koji su pretrpeli najviše tehničkih napada na Internetu

Internet kao nevidljiva infrastruktura

Iz organizacije su se potrudili da publici što slikovitije približe nevidljivu infrastrukturu Interneta te su se osvrnuli na takozvane „Internet pakete“ koji se sastoje od hedera i contenta. Putem njih, naše informacije i poruke se kreću od jednog mesta do drugog prelazeći tako put, na primer od Beograda preko Frankfurta do Dablina i Ujedinjenog Kraljevstva, da bi se na kraju stacionirale u data centrima kompanija Facebook ili Google u Severnoj Karolini.

Praćenje puta koji Internet paket prelazi u deliću sekunde, znatno pomaže da se na kraju izvede statistika, obziorm da podaci ostaju zapisani na putu. Nakon ove globalne slike putovanja jedne informacije, usledila je i šarenolika Internet mapa Srbije i provajdera, od kojih je najveći upravo Telekom Srbija.

Predstavivši veliki grafikon koji zapravo ocrtava mrežu pretrage u Srbiji, iz organizacije su naveli da na osnovu cookies-a, velike kompanije, u ovom slučaju prikupljači podataka, dobijaju uvid u statistiku vaše pretrage kao i vaših potreba, te na osnovu formiranih profila interesovanja pojedinog korisnika plasiraju reklame na webu koje će najverovatnije biti interesantne osobi koja određenu stranicu često pretražuje.

Koje sve podatke dozvoljavamo da pojedine kompanije vide putem naših pametnih telefona? (Fotografiju u većoj rezoluciji preuzmite ovde)

Što se tiče mobilnih telefona, situacija je nešto drugačija, te se na osnovu prihvatanja uslova u premissions-u prilikom preuzimanja aplikacija, prikupljaju skoro svi multimedijalni podaci korisnika, među kojima su čak i SMS poruke. Isti je slučaj i sa smartphone aplikacijama mnogih medija u našoj zemlji, a među najvećim sakupljačima podataka su, kao što je i očekivano Viber, WhatsApp, Skype, Hangouts i druge.

Na samom kraju konferencije istaknut je značaj pristupu ličnih podataka sa mobilnih telefona koji se ostvaruje putem različitih prijemnika i SIM kartica, a koje koristi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ipak, iako je sve van naše kontrole, ličnu privatnost bar nekako možemo zaštititi ukoliko tačno znamo koje podatke odobravamo kompanijama, zaključili su organizatori.

Detaljne grafikone o prenosima informacija na webu, ali i mrežu srpskog Interneta možete pronaći na sajtu labs.rs.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Tehnologija

Muzički streaming servisi dostupni u Srbiji nude i probni period – ovo su njihove prednosti

Većina korisnika u Srbiji danas svoju omiljenu muziku pušta preko YouTube-a, pametnog telefona ili eksternih memorija. Međutim, muzički 'streaming' servisi nude znatno bolje korisničko iskustvo. Mi vam donosimo spisak onih najpopularnijih ali i njihove prednosti.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?

E-commerce

Boban ranac osvojio je Srbiju zahvaljujući Oskaru koji je u e-commerce ušao – slučajno

Jedan Novosađanin, potraga za praktičnim rancem i slučajni susret sa Kickstarter kampanjom neke holandske firme bili su dovoljni da Srbija dobije Bobana.