Ko to prikuplja naše podatke?

SHARE Fondacija predstavila ‘Internet Atlas’ Srbije: Ko to prikuplja naše podatke?

U prepunoj sali ‘Centra za kulturnu dekontaminaciju’, sinoć je održana konferencija u organizaciji SHARE Fondacije na kojoj je najviše bilo reči o funkcionisanju Interneta kao nevidljive infrastrukture. Tom prilikom, predstavljena je mreža skrivenih puteva kojima se kreću naši podaci - od kućnih kompjutera preko lokalnog provajdera do omiljenog sajta i nazad, prolazeći kroz različite kompanije i javne službe.

Share-fondacija-featured

Već na samom početku događaja predstavljeno je istraživanje o monitoringu putem koga su se prisutni upoznali sa statistikom o napadima na srpske sajtove ali i o prekršenim pravima i slobodama na Internetu. Što se tiče tehničkih napada, istraživanje je pokazalo sledeće:

  • Onemogućavanje pristupa sadržaju – dogodilo se 4 puta
  • Uništavanje i krađa podataka – tri puta
  • Neovlašćena izmena sadržaja – jedan put

Uzdrmani temelji slobode govora na Internetu, doveli su do pojave straha pri objavljivanju nekog sadržaja, te mnogi koji imaju potrebu da se oglase, odustaju od toga pre svega zbog nesigurnosti i reakcija koje vladaju u digitalnom svetu.

Ozbiljnost ove situacije možda i najbolje oslikava sledeća statistika istraživanja koju je predstavila SHARE fondacija. Da živimo u društvu u kome je cenzura i dalje neprevaziđen problem, dokaz su i učestali napadi na sajtove poput Telepromtera, Peščanika i Cenzolovke, pa čak i na tradicionalne medije poput lista Danas, navodi se u istraživanju.

Sve ovo na kraju rezultira pojavom informacionih delikta poput uvreda, neistina i ugrožavanja privatnosti, ali i pravnih posledica koje na kraju dovode do krivičnih prijava, privatnih tužbi, prekršajnih postupaka – pa čak i pritvora.

Share-fondacija
Sajtovi koji su pretrpeli najviše tehničkih napada na Internetu

Internet kao nevidljiva infrastruktura

Iz organizacije su se potrudili da publici što slikovitije približe nevidljivu infrastrukturu Interneta te su se osvrnuli na takozvane „Internet pakete“ koji se sastoje od hedera i contenta. Putem njih, naše informacije i poruke se kreću od jednog mesta do drugog prelazeći tako put, na primer od Beograda preko Frankfurta do Dablina i Ujedinjenog Kraljevstva, da bi se na kraju stacionirale u data centrima kompanija Facebook ili Google u Severnoj Karolini.

Praćenje puta koji Internet paket prelazi u deliću sekunde, znatno pomaže da se na kraju izvede statistika, obziorm da podaci ostaju zapisani na putu. Nakon ove globalne slike putovanja jedne informacije, usledila je i šarenolika Internet mapa Srbije i provajdera, od kojih je najveći upravo Telekom Srbija.

Predstavivši veliki grafikon koji zapravo ocrtava mrežu pretrage u Srbiji, iz organizacije su naveli da na osnovu cookies-a, velike kompanije, u ovom slučaju prikupljači podataka, dobijaju uvid u statistiku vaše pretrage kao i vaših potreba, te na osnovu formiranih profila interesovanja pojedinog korisnika plasiraju reklame na webu koje će najverovatnije biti interesantne osobi koja određenu stranicu često pretražuje.

Koje sve podatke dozvoljavamo da pojedine kompanije vide putem naših pametnih telefona? (Fotografiju u većoj rezoluciji preuzmite ovde)

Što se tiče mobilnih telefona, situacija je nešto drugačija, te se na osnovu prihvatanja uslova u premissions-u prilikom preuzimanja aplikacija, prikupljaju skoro svi multimedijalni podaci korisnika, među kojima su čak i SMS poruke. Isti je slučaj i sa smartphone aplikacijama mnogih medija u našoj zemlji, a među najvećim sakupljačima podataka su, kao što je i očekivano Viber, WhatsApp, Skype, Hangouts i druge.

Na samom kraju konferencije istaknut je značaj pristupu ličnih podataka sa mobilnih telefona koji se ostvaruje putem različitih prijemnika i SIM kartica, a koje koristi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ipak, iako je sve van naše kontrole, ličnu privatnost bar nekako možemo zaštititi ukoliko tačno znamo koje podatke odobravamo kompanijama, zaključili su organizatori.

Detaljne grafikone o prenosima informacija na webu, ali i mrežu srpskog Interneta možete pronaći na sajtu labs.rs.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?