Manipulacije i pretnje glavni problem digitalnih prava i sloboda u Srbiji

Manipulacije sadržajem i pretnje glavni problem digitalnih prava i sloboda u Srbiji

U prostorijama Medija centra u Beogradu, SHARE Fondacija juče je publici i medijima predstavila godišnji monitoring izveštaj o stanju digitalnih prava i sloboda u Srbiji za 2016. godinu. Detaljno istraživanje ukazalo je da online medija u zemlji ima sve više, a ukoliko govorimo o povredi sloboda i prava u digitalnom okruženju, najčešće su uvrede i pretnje uglavnom upućene novinarima online medija - dok se kao veliki problem nameću i lažne stranice i profili na društvenim mrežama.

Na početku samog izlaganja, dr Đorđe Krivokapić, direktor za pravne politike SHARE Fondacije, izneo je podatak kako je u Srbiji osnivanje novih online medija u porastu, te da je zaključno sa 22. majem tekuće godine registrovano još 100 novih medija na Internetu, uz neminovan pad tradicionalnih medija. Osvrnuvši se na prava i slobode u digitalnom okruženju, što je i bila glavna tema konferencije, Krivokapić je naveo da pred državom tek stoji veliki broj obaveza i problema koje treba rešiti, dodavši tom prilikom:

Država trenutno ne poseduje mehanizme kojim bi implementirala prava u digitalnom okruženju. Osnovni problem sa kojim se suočavamo kada govorimo o ovoj vrsti naselja jesu različite vrste pretnja i uvreda, posebno putem Facebooka koji za veliki broj korisnika predstavlja ulaz i izlaz sa Interneta, uz podatak da oko 4,2 miliona ljudi koristi ovu društvenu mrežu u Srbiji.

Monitoring digitalnih prava i sloboda u Srbiji za 2016. godinu dostupan je za preuzimanje u PDF formatu.

Fokusirajući se više ka stanju današnje medijske slike Srbije, Đorđe dodaje da sadržaj koji naši sugrađani čitaju nije više pod uređivačkom kontrolom urednika koji bi trebalo da biraju šta je javni interes, već pod kontrolom algoritma koji sofisticirano slaže informacije, video klipove i fotografije za koje se očekuje da su u domenu interesovanja korisnika, a kako on kaže, upravo taj algoritam slika onu realnost koju ljudi žele da vide, dodavši sledeće:

Rizici po prava i slobode građana na Internetu rastu s porastom njegove upotrebe, dok se nadležnost države sve češće suočava sa ozbiljnim ograničenjima. Primera radi, od 100 sajtova koje naši građani najčešće posećuju, samo 40 ima relativne ili stabline veze sa Republikom Srbijom. Ostalih 60 je u potpunosti izvan prostora koji država može da kontroliše, što je samo jedna od urgentnih tema kojima se javni, privatni i civilni sektor moraju pozabaviti.

EU u korak sa tehnologijom, Srbija je teško prati

Pre nego što će prepustiti mesto panelistima, Krivokapić je poseban osvrt dao i na sajberkriminal koji prema njegovim rečima uzima najveće resurse Ministarstvu unutrašnjih poslova, upravo iz razloga što najviše ugrožava ličnu bezbednost građana – što uz detaljnu listu slučajeva povrede prava i sloboda čija su meta bili građani, javne ličnosti i novinari, predstavlja ozbiljan problem. „Potrebno je raditi i ulagati više u digitalnu pismenost u ovoj oblasti. Štaviše, trend u prošloj godini bio je i veliki broj manipulacija sadržajem, zatim kreiranje lažnih stranica na društvenim mrežama i YouTube stranicama“, zaključio je on.

Panelisti su na događaju u Medija centru govorili o pregovaračkim poglavljima 23 i 24, te šta je do sada urađeno u pristupnom procesu EU kada je reč o digitalnim pravima.

Više o sprovođenju reformi iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24 sa EU, govorilo se na posebnom panelu koji se ticao napretka u ovom nezaobilazom procesu pristupanja Evropskoj uniji. Učesnici panela, tačnije Milan Antonijević (YUCOM), Gordana Janković (Misija OEBS u Srbiji) i Sonja Stojanović Gajić (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), bili su složni da Srbija trenutno kasni sa merama iz pomenutih poglavlja, a kako Milan dodaje kada je reč o zaštiti podataka ličnosti, ne može se reći da je sve urađeno kako je bilo i navedeno u akcionom planu.

Potrebna ulaganja u suzbijanje visokotehnološkog kriminala za napredak u pregovorima

Sonja pak sa druge strane dodaje da se Evropska unija sve učestalije bavi cyber bezbednošću koja je razvijenim zemljama članicama veoma važna, s obzirom na to da je ekonomija u veoma bliskoj vezi sa Internetom a akcije građana EU sve više migriraju na virtuelni prostor. Kada je reč o Srbiji, kako ona kaže, odeljenje za visokotehnološki kriminal još ne poseduej dovoljno ljudi, resursa i znanja ze prevenciju i delovanje prilikom ozbiljnijih sajber napada.

Kako su panelisti na kraju zaključili, EU konstantno menja svoje pravne strukture koje idu u korak sa razvijanjem tehnologije, za razliku od naše države koja kasni u procesu implementacija, a to se mora što pre rešiti kako bismo uhvatili korak sa razvijenim Evropskim zemljama i kako bi ispunili kompletne zahteve u pomenutim pregovaračkim poglavljima.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.