Zašto će SAP investirati 2,2 milijarde dolara u ‘Internet of Things’ do 2020. godine?

Šta spaja Internet of Things i zemlju čuvenih Wurst kobasica, ukusnih piva i kvalitetnih automobila? Jedan akronim – SAP. Kao kompanija koja se nalazi u top 20 poslodavaca po veličini u Nemačkoj i koja na globalnom nivou zapošljava više od 87.000 zaposlenih, SAP poslednjih godina prolazi kroz proces tranzicije koji jednu od najpoznatijih softverskih kompanija priprema za budućnost. Budućnost koja će po svemu sudeći biti itekako povezana.

Poslednja istraživanja projektuju da će do 2020. godine u svetu biti više od 50 milijardi IoT uređaja koji će moći da komuniciraju međusobno, dodatno optimizujući svakodnevne procese i čineći našu budućnost daleko efikasnijom, a možda čak i održivom. Zaboravite na scene iz filmova I, Robot i Terminator – ne verujem da će se mašine pobuniti protiv ljudi (makar ne u skorije vreme), ali mi ćemo svakako naći način da ih uposlimo i izvučemo maksimalnu korist iz njihovog rada.

A ko bolje može da maksimizuje od Nemaca? Unapred se izvinjavam na šaljivom uvodu, ali mislim da je blaga doza humora neophodna kako bismo objasnili veličinu i značajnost četvrte, tehnološke revolucije koja je pred našim vratima. Pardon, koja je nogom šutnula naša vrata, provalila nam u kuću, otvorila frižider i pojela poslednje parče torte. Oh dođavola, trebali smo biti spremniji zar ne?

B2B IoT ne zauzima naslovnice, ali…

Prvog dana posete SAP IoT Startup akceleratoru koji se nalazi na 5 minuta laganog hoda od čuvenog Alexanderplatza, našoj maloj ali odabranoj novinarskoj trupi, obratila se Dr. Tanja Rueckert, predsednica IoT & Digital Supply Chain odeljenja koje direktno sarađuje na implementaciji ideja startapa koji prolaze kroz program pomenutog akceleratora.

Jedan od preduslova da kompanije pristupe SAP IoT Startup akceleratoru jeste da timovi razvijaju napredna rešenja koja mogu pomoći SAP-ovim klijentima, a koja se mogu uvezati sa SAP Leonardo IoT platformom. Sa namerom da dodatno obogati svoj IoT portfolio, SAP je 2016. godine pokrenuo IoT kao akcelerator koji blisko radi sa inovativnim timovima na razvoju i implementaciji njihovih rešenja u stvarnom poslovnom okruženju, a koji ne uzima procenat (equity) od kompanija koji prođu kroz ovaj program.

Štaviše, nedavno je SAP IoT akcelerator proglašen za Best Newcomer Accelerator 2017. što predstavlja bitnu potvrdu za tim koji vodi sam prostor i koji je zadužen za program.

Više o samom programu, otkrio nam je Ignatz Schatz, Startup Engagement Manager koji kaže kako IoT Startup akcelerator trenutno radi sa 7 timova na relaciji Palo Alto – Berlin. “Fokus našeg rada je definitivno IoT b2b – u pitanju su kompanije za koje nećete čuti na televiziji, čija rešenja iz korena menjaju različite industrije čiji lideri već decenijama koriste SAP-ova rešenja”, ističe Schatz, dodavši da čvrsto veruje u neraskidivu vezu između velikih korporacija i malih inovativnih timova.

Jedan od takvih timova jeste i XMPro koji velikim kompanijama i sistemima pruža mogućnost agilnog razvoja naprednih IoT sistema, povezujući različite pametne senzore sa njihovom platformom. Objasnivši problem koji ovaj startap rešava na primeru naftne kompanije Chevron sa kojom XMpro sarađuje, Andrew Parsons, menadžer za tržište Ujedinjenog Kraljevstva, izjavio je kako je njihova platforma za svega 6 meseci aktivnog korišćenja uspela da ostvari uštedu od čak 8 miliona dolara, ali i optimizuje vreme provedeno u planiranju i organizovanju popravki – proces koji je nekada trajao dva i po sata, sada traje 8 minuta.

“Kada u čitavoj priči dodamo i momenat skaliranja, jasno je zašto b2b IoT startapi predstavljaju zaista interesantno polje rada kome u potpunosti želimo da se posvetimo”,dodaje Schatz, osvrnuvši se na činjenicu da je SAP krajem 2016. godine obelodanio planove za investiranje čak 2.2 milijarde dolara u razvoj naprednih IoT rešenja.

Prvog dana posete SAP-ovom Data Centru, imali smo priliku i da se upoznamo sa radom SAP.io fonda koji program sprovodi u saradnji sa Techstarsom – jednim od najpoznatijih akceleratora na svetu. “Sam fond počeo je sa radom 2017. godine i raspolaže sa 35 miliona dolara opredeljenih za investiranje u early stage startape”, izjavila je Alexa Gorman, predsednica SAP.io fonda koja je prisutne uputila kako to inovativne kompanije mogu bazirati svoja rešenja na big data sistemima po kojima je SAP poznat. Pored fonda, tu je svakako i Foundry koji služi kao svojevrstan program inkubacije, a koji poseduje kancelarije u Berlinu, San Francisku, Tel Avivu i Njujorku.

Da li ste znali da klijenti ove nemačke kompanije svakog trenutka proizvedu 282.000 litara piva, gotovo 50.000 barela nafte i 12.600 kilograma čokolade? Jedan od razloga zbog kojih se SAP može ponositi velikim brojkama svakako jeste i 45-godišnja tradicija u čijem se središtu nalazi želja za inoviranjem i pružanjem naprednih rešenja kao odgovor na najkompleksnije probleme klijenata. Njih 355.000 koji su ovoj kompaniji u 2016. godini omogućili prihod od 22,1 milijarde evra.

Budućnost je ono što još uvek ne vidimo

Sa ciljem da proces inovacije sistematizuje i omogući još većem broju mladih da svoju profesionalnu karijeru započnu u ovoj kompaniji, SAP je 2014. godine otvorio i Centar za inovaciju (SAP Innovation Centre) u Potdstamu – velikom univerzitetskom gradu udaljenom 45 minuta od centra Berlina. U okviru centra danas radi stotinak istraživača koji se bave rešavanjem nekih od najkompleksnijih pitanja moderne tehnologije: od mašinskog učenja pa sve do kvantnog računarstva.

I ovoga puta, u fokusu predavanja našla su se primenjiva rešenja čiji razvoj i implementacija može pre svega obogatiti SAP-ov portfolio, ali i doprineti unapređenju poslovnih procesa velikog broja klijenata.

Jedno od rešenja koje je privuklo pažnju jeste i SAP Brand Impact – napredni alat koji uz pomoć veštačke inteligencije meri vreme i dostupnost vizuelnog identiteta nekog brenda čiji se logo pojavljuje, recimo u prenosu fudbalskog meča. Proces merenja koliko se jedan brend puta pojavio u okviru prenosa do sada se radio ručno, uz pomoć klikera. SAP-ovo rešenje jeste automatizacija tog procesa, ali i kreiranje unikatne platforme zakupa koja bi funkcionisala baš kao i programatski zakup display oglasa na webu – prave reklame prikazuju se pravim korisnicima na osnovu njihovih preferencija, direktno putem TV-a ili weba.

No, vreme je da sumiramo utiske iz Berlina

Dok trčim po frankfurtskom aerodromu pokušavajući da uhvatim let za Beograd, setih se priče da su među SAP-ovim klijentima gotovo sve velike avio kompanije, među kojima je naravno i Lufthansa. Dobar deo koda koji pokreće svet oko nas gotovo nikada neće izbiti na videlo, njegov je zadatak da neprimetno radi u pozadini, održavajući procese na koje se oslanjaju milioni ljudi i stotine hiljada biznisa.

Pa ipak, puko održavanje nije moguće u svetu u kome su promene toliko brzo dešavaju da ne stignemo ni da ih ispratimo. Kako SAP-ov glavni dizajner, Martin Wezowski kaže, nekada ste mogli da radite jednu te istu stvar 75 godina i da se vaš biznis uopšte ne promeni. Danas, taj broj iznosi svega 15 godina. Upravo iz tog razloga, jedna velika tehnološka kompanija poput SAP-a ulaže ogromne napore i finansijska sredstva u inovacije i četvrtu tehnološku revoluciju koja je već promenila veliki broj biznisa i našu svakodnevnicu, a čiji će se puni potencijal tek videti u godinama koje dolaze.

Na kraju krajeva, budućnost možda ne vidimo, ali ukoliko ne pokušavamo da se snađemo u “mraku” – ukoliko samo stojimo u mestu, budućnost će proći pored nas i tada će već biti kasno.