IT i rad od kuće u Srbiji - predstavljamo rezultate ankete

Kako su se domaći IT-jevci prilagodili na rad od kuće? Predstavljamo rezultate ankete

Deset meseci od početka pandemije utisci u vezi sa radom od kuće su se slegli i naša anketa pokazala je sledeće: najveći broj učesnika (42,2%) uživa u 'remote' radu, a 27% njih željno iščekuje povratak u kancelariju. Koje su glavne prednosti i mane rade od kuće pročitajte u nastavku teksta.

Navršava se prva kalendarska godina otkako nam je koronavirus promenio način života, poslovanja a nekome i finansije kojima raspolaže, i zbog toga smo odlučili da uradimo presek dosadašnjih iskustava u vezi sa novim načinom rada za celu digitalnu industriju – radom od kuće.

Interesovalo nas je kako su se kolege iz industrije koje su prešle na remote režim adaptirale na isti, kako on utiče na njihovo psihološko stanje, sa kojim tehničkim izazovima se suočavaju i, na kraju, da li im taj način rada odgovara ili ne.

Kao i uvek, u obzir uzimamo širu definiciju IT industrije i u nju uključujemo stručnjake koji se, osim razvoja softvera, u tehnološkoj industriji bave i prodajom i marketingom, HR-om i administracijom, vođenjem projekata, dizajnom i drugim poslovima. U anketi je učestvovalo oko 500 ljudi iz industrije, a rezultate do kojih smo došli predstavljamo vam u tekstu koji sledi.

O učesnicima u anketi

Najveći broj anketiranih bavi se prodajom i marketingom (27,7%), a neznatno manji broj (26,9) programiranjem. Pored toga, u anketi su učestvovale i kolege koje se bave Project Management-om (9,9%), HR-om i administracijom (5,9%), dizajnom (3,7%) i ostalim oblastima u IT-ju.

U kom sektoru radite?

Apsolutno većina anketiranih (91,6%) je stalno zaposlena, a tek neznatni deo zaposlen je po projektu (4,7%) ili se svrstava u frilensere (3,7%). Međutim, od ukupnog broja ispitanika 44,4% uopšte nije imalo opciju rada od kuće, a 25,4% opciju remote rada mogao je da koristi kad god poželi. Ostatak ispitanika po ovom pitanju nalazi se na sredini: 13,8% ovu opciju koristilo je nekoliko puta mesečno, 9,1% jednom nedeljno, a 7,2% nekoliko puta nedeljno.

Najveći broj anketiranih na rad od kuće troši više od 8 sati

Najveći broj učesnika (preko polovine) od kuće radi od početka pandemije u Srbiji, a 25,7% preko šest meseci, dok ostatak na ovaj način radi manje od pola godine.

Koliko često ste pre pandemije imali opciju rada od kuće i koliko dugo već radite ‘remote’?

Ipak, u jednom trenutku 46,9% ispitanika vratilo se u kancelariju na duže od nedelju dana, dok se druga polovina uopšte nije vraćala.

Pored toga, nas je zanimalo i koliko vremena troše na radne zadatke kada rade od kuće i njihovi odgovori pokazali su sledeće: najveći broj njih radi više od osam sati (38,1%), zatim slede kolege koje na radne zadatke utroše između šest i osam sati (33,1%), pa oni koji rade manje od šest sati (18,1%) i 10,6% oni koji rade tačno osam sati.

Usamljenost i nedostatak prostorije za rad kao najveći izazovi

Na pitanje šta im je najveći psihološki izazov u procesu remote rada, učesnici u anketi najčešće su navodili sledeće: usamljenost zbog smanjenog fizičkog kontakta sa kolegama (što je navelo najveći broj ispitanika), nedostatak koncentracije, nedostatak motivacije da obave sve zadatke, stres jer moraju više da se dokazuju, strah od gubitka posla (samo 2,5%), a najčešće su dodavali da su im izazovi u tom domenu i usklađivanje obaveza sa decom i nejasna linija između posla i privatnog života.

Što se tiče tehničkih izazova, anketiranima najviše smeta nedostatak odvojene prostorije za rad, a zatim i problem u komunikaciji sa kolegama zbog udaljenosti, otežana organizacija zbog privatnih obaveza, nedostatak delova potrebne opreme ili njihova neadekvatnost, a nekoliko ispitanika navelo je i da nema izazove tehničke prirode.

Šta vam se najviše dopada u procesu rada od kuće?

Ipak, najveći broj ispitanika (49,4%) kao najbolju pogodnost ovakvog načina rada navodi to što ne troši vreme na prevoz, to što može da se organizuje kako želi (30,6%) i to što više vremena provodi sa ukućanima (11,6%). Kako je ovo pitanje imalo opciju za dopisivanje odgovora, veliki broj ljudi naveo je i da uživa u svakoj navedenoj opciji, da mogu da se zdravije hrane, slobodnije organizuju obaveze, te da im konačno ne smeta kancelarijska buka.

Rad od kuće na nedeljnom nivou kao najbolja opcija

Za kraj, kada u obzir uzmemo i dobre i ne tako dobre aspekte rada od kuće, učesnike smo pitali i sledeće: kako bi ocenili svoje iskustvo rada od kuće?

Da li biste želeli da radite od kuće i kada se pandemija u potpunosti stavi pod kontrolu?

Odgovori koje smo dobili su sledeći: 42,5% navelo je da im je od početka odgovarao ovakav način rada i da u njemu uživaju, 29,6% izjavilo je da im je u početku bilo izazovno ali da su se sada navikli, a 27,9% ocenjuje da im rad od kuće uopšte ne odgovara i da željno čekaju povratak u kancelariju.

Pa ipak, čak i oni kojima remote režim ne odgovara naveli su da bi, kada se pandemija stavi pod kontrolu, voleli da ponekad koriste tu opciju i to na sledeći način: na nedeljnom nivou 42,2%, na mesečnom nivou 13,8%, dok bi 34,1% želelo da nastavi da radi od kuće (ostatak jedva čeka povratak u kancelariju).

Ako niste učestvovali u anketi svoja zapažanja i iskustva podelite sa nama u komentarima.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.