Investiranje u nekretnine je super, ali tehnologija je više kul

Investiranje u nekretnine je super, ali sve više investitora okreće se tehnologiji

Pogledamo li domaću te regionalnu investitorsku scenu ovih dana, brzo ćemo primetiti da su se stvari drastično promenile u svega nekoliko godina. Sve je više fondova samim tim i seed kapitala, no da li je dovoljno samo ‘upumpati’ resurse i stajati po strani posmatrajući kako se zajednica razvija? Nebojša Lazić, partner u fondu StartLabs govori o ovoj temi.

investor_input_3

Setite se najranijih početaka, negde tamo 2010, 2011. godine. Srpska startap scena podigla se od nule, pojavile su se prve ideje, organizovana su prva takmičenja — stigao je i prvi početni kapital u vidu fondova iz Evropske unije a tu je bio prisutan i SBAN. Čitava stvar umnogome je zavisila od različitih organizacija koje nisu nužno bile investitorski orijentisane, ali danas je situacija ipak nešto drugačija.

I dok “komšijski” fondovi svakako igraju važu i nezaobilaznu ulogu u izgradnji srpske startap zajednice, scena se polako okreće ka novim igračima koji beleže zanimljive investicije, igraju aktivnu rolu u daljem razvoju zajednice, te već sada predstavljaju polazno odredište za mnoge mlade startape u potrazi za investicijom.

“Drago mi je da smo deo te priče. Shvatanje tehnološkog preduzetništva, investicija i čitavog procesa počelo je da sazreva — ljudi su aktivniji, scena je poprilično napredovala”, započeo je razgovor Nebojša istakavši da Slovenija i Hrvatska za sada prednjače kada je razvijenost te naprednost ekosistema u pitanju. Ipak, kada se pogleda geografska veličina domaćih “tech centara” među kojima se ističu Beograd, Novi Sad i Niš, ne bismo pogrešili ukoliko kažemo da bi upravo jedan od ovih gradova u skorijoj budućnosti mogao postati gravitacioni centar startap dešavanja u jugoistočnoj Evropi.

Beograd i Novi Sad svakako se mogu pohvaliti velikim brojem specijalizovanih okupljanja na kojima se mogu videti i posetioci iz zemalja regiona (Foto: ICT Hub)
Beograd i Novi Sad svakako se mogu pohvaliti velikim brojem specijalizovanih okupljanja na kojima se mogu videti i posetioci iz zemalja regiona (Foto: ICT Hub)

No, stvari su kod nas i dalje na početku — ima još puno da se radi. Lazić kaže da je StartLabs samo u poslednjih godinu dana razgovarao sa više od 300 startapa, te da je primetna jedna karakteristika — realnost. Do sada je bilo svega nekoliko pravih startapa u Srbiji koji nisu samo vikend projekti, ali ljudi su konačno postali spremni da se u potpunosti upuste u ovu priču i tako prihvate sve što rad na startapu nosi sa sobom: i dobre i loše strane.

Investitori žele da se edukuju i to je odlično za čitavu zajednicu

Upitavši Nebojšu kako danas izgleda srpski startap ekosistem sa stanovišta investitora, on kaže da postoji nekoliko jasnih pokazatelja koji govore da je sve više onih ljudi (potencijalnih investitora) koji su došli do određenog kapitala, a koji više ne žele da investiraju samo u stvari poput nekretnina — već vide tehnologiju kao zanimljivu oblast o kojoj, iako ne znaju mnogo, su spremni da nauče više bilo kroz zajednički rad sa StartLabs-om ili na neki drugi način:

Biti anđeo u Srbiji sa sobom nosi mnoge nedoumice jer sama zajednica i dalje nema tog iskustva kada su investicije u pitanju. Stoga smo rešili da pomognemo pojedincima da se uključe u proces investiranja kroz naš drugi fond StartLabs Ventures koji je za kratko vreme već okupio solidan broj domaćih investitora — koji i čine 2/3 našeg fonda, barem u ovom trenutku.

Nastavivši priču o mnogim problemima sa kojima se anđeoski investitori susreću u zajednicama koje su i dalje u najranijim fazama razvoja, Lazić je zaključio da oni danas postoje na svakom tržištu, ali da se anđeli pojavljuju u startap ekosistemu na samom kraju njegovog formiranja.

Kako se domaća i regionalna scena razvijaju, tako i investitori stiču više iskustva (Foto: entreprenuer.com)
Kako se domaća i regionalna scena razvijaju, tako i investitori stiču više neophodnog iskustva kroz sam rad sa kompanijama.

Iako prva karika u lancu investiranja, anđeli se poslednji javljaju — nakon što startapi počnu da se razvijaju i nakon što investicioni fondovi počnu da investiraju. Neophodno je da postoji način kako se dolazi do startapa, način na koji se investira u njih. Samim tim i čitav ekosistem mora biti razvijeniji budući da su anđeli i poslednji check mark koji prethodi razvijenoj i samoodrživoj zajednici. Da bi anđeli mogli uspešno da rade, ekosistem mora biti formiran i zreo. 

Novca za ideje ima sasvim dovoljno

Jedno od važnijih pitanja koje se poslednje vreme može čuti u srpskoj, te regionalnoj zajednici jeste i dostupnost novca za early stage startape. I dok su Eleven te LAUNCHub podelili većinu novca koji je bio izdvojen za prvu fazu njihovog rada tj. investiranja, na tržištu se sada pojavljuju i drugi igrači poput dugo najavljivanog ENIF-a (koji se najverovatnije neće tako zvati, te koji prema izvorima bliskim materiji i dalje nije zatvoren), Lakestar fond vredan 350 miliona evra, ali i takmičenje Pioneers of the Balkans koje upravo u saradnji sa fondovima StartLabs, Speedinvest i J&T Ventures najboljim startapima pruža priliku za investiciju u visini od 250.000 evra.

Dostupnost novca dakle nije problem.

Kako Nebojša kaže, problem je druge prirode a to je da veliki broj investitora koji rade na ovim područjima danas nije fizički prisutno u zajednici u koju želi da investira. Poput muzičkog producenta koji želi da potpiše novi, mladi bend, on prvo mora otići na veliki broj koncerata i sam se uveriti u ono što se dešava na bini. Isti je princip i sa startapima:

Dužnost investitora jeste da budu prisutni u zajednici, da pomognu timovima – kako kroz investiciju, tako i na druge načine. StartLabs investira u 6 do 8 timova godišnje, ali kada podvučemo crtu, zapravo radimo sa mnogo više njih.

Aktivno radimo sa timovima koji su deo našeg portfolia, ali trudimo se da budemo tamo gde je zajednica te da budemo od koristi svim ljudima koji nas kontaktiraju.

piob
Da li ste znali da Pioneers of the Balkans okuplja najinovativnije ideje? Požurite, prijave su otvorene do 31. avgusta!

Ukazavši da u ovom trenutku postoje mnogobrojne opcije za dobijanje seed kapitala, Lazić isto tako napominje da je kapital jedan od onih stvari koje nije loše imati na pretek, ali da domaći timovi koji i stignu do većih, Series A rundi, oni taj kapital svakako neće zatvarati na ovim prostorima — već najverovatnije u Silicijumskoj dolini ili nekoj od startap prestonica zapadne Evrope poput Londona ili Berlina.

Pratimo li napredak zajednice ili se krećemo u mestu?

Kako najbolje izmeriti koliko smo napredovali od najranijih dana? Iako stvari nisu baš toliko proste da se stave na samo jedan grafikon, postoji nekoliko faktora koji nam jasno mogu ukazati na činjenicu da se stvari razvijaju svojim tokom i da zapravo idu u pravom smeru. No, pojedine navike nisu se promenile od ranih dana, a među njih bismo mogli svrstati i startap takmičenja koja danas umnogome predstavljaju sekundarnu stvar u ovom svetu, ali koja prema Nebojšinim rečima i dalje igraju važnu ulogu na Balkanu pa i malo šire — barem sa aspekta motivacije:

Kada jedan tim pitch-uje pred 500 ljudi, šanse da će na taj način doći do investicije, te do investitora koji zadovoljava sve njihove potrebe i nisu baš velike, ali kreiraće se svojevrstan ripple efekat koji će pokrenuti tih 500 ljudi u publici i koji će dodatno aktivirati čitavu zajednicu.

Nebojša završava razgovor napominjući da startap takmičenja, kada se organizuju dobro i kada okupe prave ljude uz pravu poruku, mogu ostaviti daleko veći uticaj na one koji žele da se uključe u tehnološko preduzetništvo, a koji u tom trenutku nisu dovoljno smeli da izađu na tu istu binu. Videći i sebe kroz prizmu zajednice koja je uvek otvorena i spremna da pomogne, oni kreću na putovanje koje će ih odvesti na mnoga mesta, a koje će im na najbolji mogući način približiti šta to zapravo znači rad na sopstvenom startapu.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Propustili ste

Tehnologija

Top 10 ‘Black Friday’ gedžeta koje već sada možete da kupite – prema izboru Netokracije

Sada već tradicionalno donosimo vam spisak nama najinteresantnijih gedžeta iz tehnološkog sveta koje možete nabaviti po sniženim cenama za Black Friday.

Gaming

Facebookov ‘cloud gaming’ ponudiće oglašivačima nove mogućnosti za reklamu

'Cloud' gejming je termin koji je u ovoj dinamičnoj godini isplivao na površinu i zainteresovao mnoge. Iako mu je potrebno još vremena da pokaže svoj pun potencijal, velike kompanije polažu ogromnu nadu u ovu oblast. Nakon kompanija Google i Apple, svoj 'cloud' gejming servis predstavio je i Facebook.

Društvene mreže

1.000.000 pregleda kasnije i domaći Extreme Intimo srušio je Instagram svojim humanim gestom

Ovih dana niste mogli da ne primetite video koji je šerovan širom Instagrama: kampanju #stvarnoželim brenda Extreme Intimo koji je za svako deljenje videa poklanjao novčana sredstva za porodilišta širom Srbije. Više o tome razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije.

Internet marketing

TikTok kampanja ‘Teži Ravnoteži’ za 10 dana ima više od 700.000 pregleda – i interesuje tinejdžere širom Balkana

U okviru nacionalne kampanje 'Teži ravnoteži' pokrenut je i TikTok kanal sa ciljem edukacije đaka i studenata na temu zdravih životnih stilova. U nastavku teksta organizatori nam detaljnije otkrivaju o čemu je reč.

Office Talks Podcast

Država ćuti na zahteve frilensera (gost Miran Pogačar)

23. epizodu Office Talks podkasta obeležila je aktuelna tema oporezivanja frilensera. Naš gost bio je Miran Pogačar, predsednik novoosnovanog Udruženja radnika na Internetu.

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.