Srbija zauzela 62. mesto na Globalnom indeksu inovacija za 2017. godinu

Kako Drašković ocenjuje, još jedan primer nepovoljnih faktora je i činjenica da od 236 regiona u EU samo 10% može da se podvede pod one koji predvode u inovacijama. Da bi se to rešilo, bitan faktor u inovacijama trebalo bi da bude i socijalna i regionalna uključenost, kao i javno-privatno partnerstvo i deljenje podataka – čime se unapređuje ekosistem.

Digitalizacija Srbije

U odnosu na evropske zemlje, Srbija se nalazi na 62. mestu, a na listi svih zemalja ispred nje su sve bivše zemlje SFRJ, osim BiH. Tako je Slovenija na 32, Hrvatska na 41, Crna Gora na 48, Makedonija na 61. mestu, dok BiH zaostaje na 86. poziciji.

Kao ključni sektor koji bi unapredio sve ostale prepoznat je IT i njegov razvoj trebalo bi da bude stožerna tačka za dalje unapređenje svih oblasti. To bi značilo dodatno osnaživanje ekosistema podrške i deljenja znanja na lokalnom i globalnom nivou.

Neki od načina na koji se to može rešiti su partnerstva startapa i velikih kompanija, smanjivanje jaza između univerziteta i kompanija, te pružanje podrške od strane privatnog sektora u cilju unapređenja preduzetništva.

Ova pitanja obrađena su i kroz panel diskusiju na kojoj su pored dr. Draška Draškovića govorili i Jovana Tomić (lider centra za inovacije i razvoj prehrambenih proizvoda kompanije Desing), Goran Pitić (profesor ekonomije FEFA fakulteta) i Marija Desivojević Cvetković (potpredsednik kompanije Delta Holding). Tom prilikom profesor Pitić je istakao:

Srbija je zemlja paradoksa – s jedne strane imamo fantastične stvari, a sa druge nikako da napravimo big bang. Mi napredujemo na listama, ali niko ne može da kaže da nam je baš toliko bolje. Digitalizacija nije prolazna stvar, ona menja i obrazovanje i kulturu. Polovina zanimanja će nestati za deset godina i zato mladim ljudima moramo pomagati da se digitalno opismene.

Potrebno je imati viziju i raditi na njoj

Trougao znanja – obrazovanje, inovacije, preduzetništvo, prema mišljenju panelista, mora staviti fokus na pokušaju refokusiranja pažnje naše društvene zajednice, na digitalno opismenjavanje kao imperativ. I to se mora vršiti u domenu formalnog obrazovanja i unutar kompanija.

Kako ističe Desivojević Cvetković, kod termina digitalna transformacija ključna reč je transformacija. “To znači promeniti sve ono što ste do sada u kompaniji radili, promeniti način mišljenja, ponašanja, odreći se svega što ste do tad poznavali.”

Ključ su ljudi, promena načina njihovog razmišljanja. To se radi na dva načina – ili konstantnom edukacijom ili dovođenjem mladih ljudi.

Kada su sprovedene dubinske promene, što u sistemu, što u mentalitetu ljudi, kada se administracija svede na razumnu meru i kada država postane digitalni servis, kako zaključuju učesnici panela, inovacijama ništa ne može stajati na putu i za to nije potrebno biti najbogatija država na svetu (što pokazuje i primer Estonije). Potrebno je samo imati viziju i raditi na njenom ostvarenju.