Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

IT sektor u Srbiji je poput paralelnog univerzuma: po pitanju plata, organizacije, stručnjaka, profita i mnogih drugih parametara skoro da je dijametralno suprotan drugim privrednim granama. I to će, da se ne lažemo, biti i u narednih ko zna koliko godina.

Međutim, koliko god ovom sektoru išlo kao po loju, ne možemo zaboraviti činjenicu da je ukupan broj zaposlenih u Srbiji koji rade u IT-ju samo 2%, dodaje Milovan Milić, CEO i osnivač firme Devtech. Svega 2% onih koji direktno uživaju blagodeti razvoja ove industrije.

I dok ostatak domaće privrede pokušava da se digitalizuje najbolje što ume i može, ostaju oni koji to sebi ne mogu da priušte. Milovan dodaje:

Domaći IT sektor zaista beleži konstantan rast iz godine u godinu što pozitivno utiče na BDP i takođe podstiče i unapređuje pristup radu, proizvodne procese, usluge i sl. To vidim kao glavne benefite ostatka privrede u kontekstu adaptacije novih tehnologija u kojima je domaći IT sektor definitivno pionir.

Ali, sa druge strane, postoje segmenti našeg društva koji ne osećaju direktan, pa čak ni indirektan benefit IT sektora u svom svakodnevnom životu. Njima bi trebalo posvetiti više pažnje.

Kako prepoznati kome je pomoć potrebnija?

Čak i kada na nivou kompanije donesete odluku da budete društveno odgovorni i ostvarite doprinos ugroženim grupama, i dalje je teško i pomalo nezahvalno odrediti odakle početi. Ono što je Devtechu bila polazna tačka u ovom izboru jeste da organizacije kojima budu dodeljene donacije računara zaista imaju potrebu za istim. Milić objašnjava:

Na primer, u Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu smo videli da se koristi računar star više od 15 godina, sa sve CRT monitorom. Jedna osnovna škola u Somboru koja ima preko 350 đaka je pre naše donacije imala samo dva računara. Po istom kriterijumu računari su dodeljeni i Crvenom krstu, Svratištu za mlade, Dečijem selu i Fondaciji Novak Đoković.

To je, po mom mišljenju, jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju prilikom organizovanja ovakvih akcija – da to nešto što radimo zaista nekome i pomaže na jedan konkretniji način.

Kada to pronađete, dodaje naš sagovornik, biće vam lakše i da se interno organizujete, što nije zanemarljiva stavka kada znamo da IT kompanije dosta napora ulažu u pronalaženje novih zaposlenih, te obezbeđivanje odgovarajućih uslova za postojeće zaposlene. „Zaista zvuči kao kliše, ali kada postoji dobra volja preko izazova da se postane društveno odgovoran se lakše prelazi“, osmehuje se on.

‘CSR nema veze sa kompanijom ili državom – već sa nama’

A kada je pravi trenutak da kompanije postanu društveno odgovorne? Onog trenutka kada budu osnovane, odmah odgovara Milovan:

To je nešto što sami osnivači kompanija donose kao deo sebe i svog pogleda na svet u kompaniju. Naravno, kompaniju čine ljudi, pa i tu mislim svi zaposleni u nekoj kompaniji (i ne naravno samo u IT kompaniji) mogu da daju svoj doprinos i budu društveno odgovorni – a to ne znači nužno da mora postojati bilo kakva monetarna konotacija.

Biti društveno odgovoran znači toliko toga, dodaje Milovan. „Zbog toga bih pre rekao da nam je kolektivna svest na nacionalnom nivou po pitanju društvene odgovornosti nešto na čemu bismo mogli da poradimo, a to, naravno, nema nikakve veze samo sa IT sektorom ili državom, već sa nama samima“, ocenjuje on.

Zato je ova i svaka slična akcija bilo koga od nas prilika da se podsetimo da vratimo osnovnim i srednjim školama iz kojih smo potekli, fakultetima koje smo pohađali i organizacijama koje se na svoj način trude da doprinesu društvu u kom živimo. Ne zato što to tako treba, već zato što nekome zaista možemo pomoći, zaključuje Milić.

*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom Devtech koja je sponzorisala njegov nastanak.

Ostavi komentar

  1. vlado

    vlado

    12. 8. 2019. u 11:27 Odgovori

    Ja sam drustveno odgovoran. Godisnje kroz poreze dam drazvi preko 1.500.000 dinara.
    Od drustveno odgovorne drzave dobijem zdravstvene usluge za visemesecnim kasnjenjem i moram da doplatim. Decu lecimo SMS-om. Skolstvo sa zastarelim programom i cija deca na testiranjima su medju najlosijim u svetu. Dobijem puteve punih rupa. Jednog inspektora za kradje na 30.000 stanovnika i 10 saobracajnih policajaca koji naplacuju kazne za pojas i kada prekoracis brzinu za 5 km/h dok nadrogirani klinci divljaju na putevima. Imam dvojicu komsija lokalnih politicara koji nista ne rade, a ne znaju sta ce sa parama. Takodje u komsiluku imam par socijalnih slucajeva koji nece da rade i ponekada rade na crno. Zivim u sirem centru grada a nemam asfalt, trotoar, opticki kabel, kanalizaciju. Ja sam i previse drustveno odgovoran ali drzava je lopovska banda. Ne zelim da sve placam dva puta. Neka me drzava oslobodi poreza i ja cu tih 1.500.000 dati za drustveno odgovoran rad.

  2. Bogdan

    Bogdan

    13. 8. 2019. u 11:59 Odgovori

    Zašto sve firme, uključujući i IT sektor, ne plaćaju pun iznos za poreze i doprinose? Osnovni model „zapošljavanja“ je postao rad preko agencija…

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Mobilno

Izabrali smo za vas 40 najboljih telefona u ovom trenutku – od €250 do preko €1.000

Da li se i vi često zbunite kada planirate da kupite novi mobilni telefon, posebno sada kada je tržište prezasićeno raznim modelima? Ponuda mobilnih telefona nije nikada bila bogatija za sve ciljne grupe korisnika. Mi smo se potrudili da vam te ponude detaljnije približimo kroz cenovne kategorije najinteresantnijih modela za kupovinu.

Propustili ste

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.