Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

IT sektor u Srbiji je poput paralelnog univerzuma: po pitanju plata, organizacije, stručnjaka, profita i mnogih drugih parametara skoro da je dijametralno suprotan drugim privrednim granama. I to će, da se ne lažemo, biti i u narednih ko zna koliko godina.

Međutim, koliko god ovom sektoru išlo kao po loju, ne možemo zaboraviti činjenicu da je ukupan broj zaposlenih u Srbiji koji rade u IT-ju samo 2%, dodaje Milovan Milić, CEO i osnivač firme Devtech. Svega 2% onih koji direktno uživaju blagodeti razvoja ove industrije.

I dok ostatak domaće privrede pokušava da se digitalizuje najbolje što ume i može, ostaju oni koji to sebi ne mogu da priušte. Milovan dodaje:

Domaći IT sektor zaista beleži konstantan rast iz godine u godinu što pozitivno utiče na BDP i takođe podstiče i unapređuje pristup radu, proizvodne procese, usluge i sl. To vidim kao glavne benefite ostatka privrede u kontekstu adaptacije novih tehnologija u kojima je domaći IT sektor definitivno pionir.

Ali, sa druge strane, postoje segmenti našeg društva koji ne osećaju direktan, pa čak ni indirektan benefit IT sektora u svom svakodnevnom životu. Njima bi trebalo posvetiti više pažnje.

Kako prepoznati kome je pomoć potrebnija?

Čak i kada na nivou kompanije donesete odluku da budete društveno odgovorni i ostvarite doprinos ugroženim grupama, i dalje je teško i pomalo nezahvalno odrediti odakle početi. Ono što je Devtechu bila polazna tačka u ovom izboru jeste da organizacije kojima budu dodeljene donacije računara zaista imaju potrebu za istim. Milić objašnjava:

Na primer, u Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu smo videli da se koristi računar star više od 15 godina, sa sve CRT monitorom. Jedna osnovna škola u Somboru koja ima preko 350 đaka je pre naše donacije imala samo dva računara. Po istom kriterijumu računari su dodeljeni i Crvenom krstu, Svratištu za mlade, Dečijem selu i Fondaciji Novak Đoković.

To je, po mom mišljenju, jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju prilikom organizovanja ovakvih akcija – da to nešto što radimo zaista nekome i pomaže na jedan konkretniji način.

Kada to pronađete, dodaje naš sagovornik, biće vam lakše i da se interno organizujete, što nije zanemarljiva stavka kada znamo da IT kompanije dosta napora ulažu u pronalaženje novih zaposlenih, te obezbeđivanje odgovarajućih uslova za postojeće zaposlene. „Zaista zvuči kao kliše, ali kada postoji dobra volja preko izazova da se postane društveno odgovoran se lakše prelazi“, osmehuje se on.

‘CSR nema veze sa kompanijom ili državom – već sa nama’

A kada je pravi trenutak da kompanije postanu društveno odgovorne? Onog trenutka kada budu osnovane, odmah odgovara Milovan:

To je nešto što sami osnivači kompanija donose kao deo sebe i svog pogleda na svet u kompaniju. Naravno, kompaniju čine ljudi, pa i tu mislim svi zaposleni u nekoj kompaniji (i ne naravno samo u IT kompaniji) mogu da daju svoj doprinos i budu društveno odgovorni – a to ne znači nužno da mora postojati bilo kakva monetarna konotacija.

Biti društveno odgovoran znači toliko toga, dodaje Milovan. “Zbog toga bih pre rekao da nam je kolektivna svest na nacionalnom nivou po pitanju društvene odgovornosti nešto na čemu bismo mogli da poradimo, a to, naravno, nema nikakve veze samo sa IT sektorom ili državom, već sa nama samima”, ocenjuje on.

Zato je ova i svaka slična akcija bilo koga od nas prilika da se podsetimo da vratimo osnovnim i srednjim školama iz kojih smo potekli, fakultetima koje smo pohađali i organizacijama koje se na svoj način trude da doprinesu društvu u kom živimo. Ne zato što to tako treba, već zato što nekome zaista možemo pomoći, zaključuje Milić.

*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom Devtech koja je sponzorisala njegov nastanak.

Ostavi komentar

  1. vlado

    vlado

    12. 8. 2019. u 11:27 Odgovori

    Ja sam drustveno odgovoran. Godisnje kroz poreze dam drazvi preko 1.500.000 dinara.
    Od drustveno odgovorne drzave dobijem zdravstvene usluge za visemesecnim kasnjenjem i moram da doplatim. Decu lecimo SMS-om. Skolstvo sa zastarelim programom i cija deca na testiranjima su medju najlosijim u svetu. Dobijem puteve punih rupa. Jednog inspektora za kradje na 30.000 stanovnika i 10 saobracajnih policajaca koji naplacuju kazne za pojas i kada prekoracis brzinu za 5 km/h dok nadrogirani klinci divljaju na putevima. Imam dvojicu komsija lokalnih politicara koji nista ne rade, a ne znaju sta ce sa parama. Takodje u komsiluku imam par socijalnih slucajeva koji nece da rade i ponekada rade na crno. Zivim u sirem centru grada a nemam asfalt, trotoar, opticki kabel, kanalizaciju. Ja sam i previse drustveno odgovoran ali drzava je lopovska banda. Ne zelim da sve placam dva puta. Neka me drzava oslobodi poreza i ja cu tih 1.500.000 dati za drustveno odgovoran rad.

  2. Bogdan

    Bogdan

    13. 8. 2019. u 11:59 Odgovori

    Zašto sve firme, uključujući i IT sektor, ne plaćaju pun iznos za poreze i doprinose? Osnovni model “zapošljavanja” je postao rad preko agencija…

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.