Dejv Birs: Kreativnost nije talenat, to je veština koju svako može da nauči

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Kreativnost. Magična stvar. Kad radi – vozi te i ne pušta. Kad ne radi – baca te u depresiju. Ukoliko radiš u advertajzingu, može da te baci i u dugove. Takva je priroda ovog posla. Voleli bismo da je kreativnost nešto poput treninga za mišiće – što više dižeš tegove i jedeš više piletine, to ćeš biti jači.

Kad bolje razmislim, i kreativnost se može trenirati, negovati i dalje razvijati.

Ovo potvrđuje i Dejv Birs, jedan od vodećih predavača i autora iz oblasti kreativnosti i inovacija, ludi Britanac koji je karijeru izgradio kao kreativni direktor nekih od najvećih agencija u UK, uključujući OgilvyOne, McCann Worldgroup i Poke. Potom je, pretpostavljam, doživeo izgaranje, odlučio da agencijski život ne vodi nikuda i rešio da se povesti demistifikaciji kreativnosti kako bi pomogao pojedincima i kompanijama da razmišljaju izvan kutije.

Well, it takes one to know one.

Uoči Webiz Networking Night događaja i radionice koju ova ekipa organizuje sa Dejvom 10. oktobra u Beogradu (ulaznice za radionicu su dostupne, za Networking Night nisu, jbg), imao sam priliku da intervjuišem Birsa i popričam sa njim o kreativnosti, stvarima koji nas sprečavaju da budemo više kreativni od onoga koliko već jesmo, ali i da odgonetnemo da je uopšte moguće biti kreativan u industriji koja te proguta i ispljune brže nego kauboj duvan za žvakanje.

Dejv, kako ti definišeš kreativnost? Da li je to veština sa kojom se rađamo ili je možemo naučiti?

Kreativnost baš pogrešno shvatamo. Nisam pristalica verovanja da je to talenat koji jedni imaju, a drugi ne. Smatram to ishodom znatiželjnog uma. Radoznalost znači da uvek postavljaš pitanje. Ova pitanja mogu te dovesti do zanimljivih odgovora. Što su ovi odgovori manje očigledni, oni će biti kreativniji.

Radoznalost ispunjava naš um dragocenim informacijama koje postaju sastavni deo ideja. Nažalost, naši obrazovni sistemi i radna mesta imaju tendenciju da guše i ubijaju radoznalost prekomernim fokusiranjem na odgovore, a ne na pitanja. Do dobrih odgovora možete da dođete tek kada prvo postavite sjajna pitanja.

Tehnologija i ono što možemo sa njom je strava, ali da li ona ubija kreativnost? Kako to da popravimo?

Tehnologija je divna. Ona nam omogućava da postignemo više nego što smo ranije bili u mogućnosti. Uzmimo za primer Adobe Creative Suite koji omogućava milionima ljudi da rade stvari koje su ranije bile nemoguće za bilo koga osim stručnjaka sa specijalizovanom opremom. Međutim, koliko god da nam tehnologija pruža, ona nas isto tako može i limitirati.

Verujem da način na koji koristimo tehnologiju štetno utiče na našu sposobnost kreativnog razmišljanja. Moram da naglasim da nije kriva tehnologija, nego mi sami. Mnogi od nas neprestano pričaju koliko smo zauzeti, ali većina još uvek ima vremena da gleda Netflix i igra video igre. Često smo skloni da svoje aktivnosti izbegavanja dosade smatramo zauzetošću.

Naše bežanje od dosade nije dobro za mozak. Dosada je poznata kao alat za kreativno razmišljanje. Povrh toga, način na koji koristimo društvene mreže samo doprinosi štetnom uticaju na naše raspoloženje i osećaj sopstvene vrednosti. Nažalost, način na koji outsource-ujemo svoja sećanja, proračune, pa čak i odluke o tehnologiji, verovatno će nam oslabiti um.

Bojim se da način na koji koristimo tehnologiju narušava našu sposobnost da imamo ideje uopšte. Možda bismo trebali da pokušamo da se odvojimo od tih uređaja s vremena na vreme i ponovo iskusimo malo dobre starinske dosade.

Ali čekaj, nije valjda da svako može da nauči da bude kreativan? Koji je tvoj metod za obuku budućih kreativaca?

Naravno da može, svi mi možemo da poboljšavamo svoje kreativne sposobnosti. Neke od njih se odnose na ponovno uspostavljanje radoznalosti, a nešto od toga je u razumevanju samog procesa.

Napravio sam sistem koji se zove RIGHT Thinking koji pomaže ljudima da razumeju korake kroz koje trebaju da prođu: Research, Insight, Generate ideas, Hone i Test. Sistem sam koristio na mnogim problemima, od teškog inženjeringa do marketinških ideja. On vam zapravo pomaže da shvatite kako najbolje da primenite svoj um u svakoj fazi procesa.

Podeliću neke od alata i tehnika koje koristim u ovom poslu na Webiz radionici 10. oktobra.

Mogu li kompanije da unaprede njihovo kreativno razmišljanje?

Većina kompanija postavljena je tako da eliminiše individualne misli. Taj izmišljeni fokus na „kulturu kompanije“ samo je pogoršao stvari. Umesto što zaposlene čini sličnim i ukalupljenim, biznisi i organizacije bi trebale da se fokusiraju na ohrabrivanje različitosti, osposobljavajući svoje zaposlene da probaju različite pristupe.

Drugi problem je naša trenutna opsesija produktivnošću. Kada držimo ljude usredsređene na odrađivanje posla, sprečavamo ih da razmišljaju o tom poslu. Da biste se pozabavili problemom i stvorili neke sveže ideje, potrebno vam je vreme – okruženje dobrodošlice i pravo mentalno stanje. Stres je posebno loš za kreativno razmišljanje. Ako želimo vredne ideje, te uslove moramo izgraditi prvo na radnom mestu.

Kako povećati šanse da klijent pristane na nekonvencionalne ideje?

Ljudi misle da je prodaja ideje nešto o čemu moraju da razmišljaju na samom kraju procesa. Ja mislim da bi o tome trebali da razmišljaju na početku, pre nego što uopšte započnu sa projektom. U svom poslu često pomažem kompanijama da se donosioci odluka usklade u startu, uključujem ih u celost onoga što se radi kako bih im pomogao da efikasnije procene u kom smeru proizvod ili ideja treba da se kreće. Takav pristup umnogome povećava šanse za uspeh.

Tvoja poruka za kreativne direktore u agencijama?

Proverite da je unos vašeg odeljenja širi od industrije, da ljudi nisu ukalupljeni, da su drugačiji. Tako dolazite do zanimljivih ideja.

Šta publika može da očekuje od tvoje radionice u Beogradu?

Ako želite da imate dobar output ideja, morate da imate dobar input! Na radionici ću pokazati kako da sakupite inspiracije i napunite glavu značajnim inputom. Ova vežba će imati dva benefita. Prvo, pomoći će vam da zamislite ideje koje inače ne biste imali. Druga korist je ta da ćete brzo unaprediti svoje kritičko razmišljanje.

Dobićete bolje razumevanje šta ideju čini dobrom i kvalitetnom, stoga ćete imati veću šansu da završite sa efikasnijim i uticajnijim idejama. Pored toga, to će biti zabavna i interaktivna sesija koja će ponovo zapaliti vašu ljubav prema dobrim idejama. Zaista se radujem druženju sa publikom u Beogradu!

Više o radionici Dejva Birsa pronađite na zvaničnom sajtu Webiza, dok iz organizacije ističu da će svi polazici ove radionice na poklon dobiti i primerak Dejvove nove knjige „How To Get Great Ideas“. 


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.

Startapi i poslovanje

Najbrže rastuća evropska development agencija dolazi u Srbiju – i u startu zapošljava 20 developera

Q, zagrebačka development i dizajn agencija, na čuvenoj Deloitte Technology Fast 500 EMEA listi zauzela je 20. mesto, što je čini najbrže rastućom development agencijom u Evropi. Uskoro otvaraju i kancelariju u Srbiji, povodom toga razgovaramo sa njihovim osnivačem.

Kultura 2.0

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.

Startapi i poslovanje

Srpski Hunch postao deo ekskluzivnog ‘ad-tech’ programa koji organizuje Google

Beogradski startap Hunch koji razvija SaaS rešenje za automatizaciju digitalnog oglašavanja, postao je deo programa kompanije Google namenjenog startapima iz oblasti marketinga. O tome šta to znači za njihovo dalje poslovanje, za Netokraciju objašnjava CEO ovog startapa.