Dejv Birs: Kreativnost nije talenat, to je veština koju svako može da nauči

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Kreativnost. Magična stvar. Kad radi – vozi te i ne pušta. Kad ne radi – baca te u depresiju. Ukoliko radiš u advertajzingu, može da te baci i u dugove. Takva je priroda ovog posla. Voleli bismo da je kreativnost nešto poput treninga za mišiće – što više dižeš tegove i jedeš više piletine, to ćeš biti jači.

Kad bolje razmislim, i kreativnost se može trenirati, negovati i dalje razvijati.

Ovo potvrđuje i Dejv Birs, jedan od vodećih predavača i autora iz oblasti kreativnosti i inovacija, ludi Britanac koji je karijeru izgradio kao kreativni direktor nekih od najvećih agencija u UK, uključujući OgilvyOne, McCann Worldgroup i Poke. Potom je, pretpostavljam, doživeo izgaranje, odlučio da agencijski život ne vodi nikuda i rešio da se povesti demistifikaciji kreativnosti kako bi pomogao pojedincima i kompanijama da razmišljaju izvan kutije.

Well, it takes one to know one.

Uoči Webiz Networking Night događaja i radionice koju ova ekipa organizuje sa Dejvom 10. oktobra u Beogradu (ulaznice za radionicu su dostupne, za Networking Night nisu, jbg), imao sam priliku da intervjuišem Birsa i popričam sa njim o kreativnosti, stvarima koji nas sprečavaju da budemo više kreativni od onoga koliko već jesmo, ali i da odgonetnemo da je uopšte moguće biti kreativan u industriji koja te proguta i ispljune brže nego kauboj duvan za žvakanje.

Dejv, kako ti definišeš kreativnost? Da li je to veština sa kojom se rađamo ili je možemo naučiti?

Kreativnost baš pogrešno shvatamo. Nisam pristalica verovanja da je to talenat koji jedni imaju, a drugi ne. Smatram to ishodom znatiželjnog uma. Radoznalost znači da uvek postavljaš pitanje. Ova pitanja mogu te dovesti do zanimljivih odgovora. Što su ovi odgovori manje očigledni, oni će biti kreativniji.

Radoznalost ispunjava naš um dragocenim informacijama koje postaju sastavni deo ideja. Nažalost, naši obrazovni sistemi i radna mesta imaju tendenciju da guše i ubijaju radoznalost prekomernim fokusiranjem na odgovore, a ne na pitanja. Do dobrih odgovora možete da dođete tek kada prvo postavite sjajna pitanja.

Tehnologija i ono što možemo sa njom je strava, ali da li ona ubija kreativnost? Kako to da popravimo?

Tehnologija je divna. Ona nam omogućava da postignemo više nego što smo ranije bili u mogućnosti. Uzmimo za primer Adobe Creative Suite koji omogućava milionima ljudi da rade stvari koje su ranije bile nemoguće za bilo koga osim stručnjaka sa specijalizovanom opremom. Međutim, koliko god da nam tehnologija pruža, ona nas isto tako može i limitirati.

Verujem da način na koji koristimo tehnologiju štetno utiče na našu sposobnost kreativnog razmišljanja. Moram da naglasim da nije kriva tehnologija, nego mi sami. Mnogi od nas neprestano pričaju koliko smo zauzeti, ali većina još uvek ima vremena da gleda Netflix i igra video igre. Često smo skloni da svoje aktivnosti izbegavanja dosade smatramo zauzetošću.

Naše bežanje od dosade nije dobro za mozak. Dosada je poznata kao alat za kreativno razmišljanje. Povrh toga, način na koji koristimo društvene mreže samo doprinosi štetnom uticaju na naše raspoloženje i osećaj sopstvene vrednosti. Nažalost, način na koji outsource-ujemo svoja sećanja, proračune, pa čak i odluke o tehnologiji, verovatno će nam oslabiti um.

Bojim se da način na koji koristimo tehnologiju narušava našu sposobnost da imamo ideje uopšte. Možda bismo trebali da pokušamo da se odvojimo od tih uređaja s vremena na vreme i ponovo iskusimo malo dobre starinske dosade.

Ali čekaj, nije valjda da svako može da nauči da bude kreativan? Koji je tvoj metod za obuku budućih kreativaca?

Naravno da može, svi mi možemo da poboljšavamo svoje kreativne sposobnosti. Neke od njih se odnose na ponovno uspostavljanje radoznalosti, a nešto od toga je u razumevanju samog procesa.

Napravio sam sistem koji se zove RIGHT Thinking koji pomaže ljudima da razumeju korake kroz koje trebaju da prođu: Research, Insight, Generate ideas, Hone i Test. Sistem sam koristio na mnogim problemima, od teškog inženjeringa do marketinških ideja. On vam zapravo pomaže da shvatite kako najbolje da primenite svoj um u svakoj fazi procesa.

Podeliću neke od alata i tehnika koje koristim u ovom poslu na Webiz radionici 10. oktobra.

Mogu li kompanije da unaprede njihovo kreativno razmišljanje?

Većina kompanija postavljena je tako da eliminiše individualne misli. Taj izmišljeni fokus na “kulturu kompanije” samo je pogoršao stvari. Umesto što zaposlene čini sličnim i ukalupljenim, biznisi i organizacije bi trebale da se fokusiraju na ohrabrivanje različitosti, osposobljavajući svoje zaposlene da probaju različite pristupe.

Drugi problem je naša trenutna opsesija produktivnošću. Kada držimo ljude usredsređene na odrađivanje posla, sprečavamo ih da razmišljaju o tom poslu. Da biste se pozabavili problemom i stvorili neke sveže ideje, potrebno vam je vreme – okruženje dobrodošlice i pravo mentalno stanje. Stres je posebno loš za kreativno razmišljanje. Ako želimo vredne ideje, te uslove moramo izgraditi prvo na radnom mestu.

Kako povećati šanse da klijent pristane na nekonvencionalne ideje?

Ljudi misle da je prodaja ideje nešto o čemu moraju da razmišljaju na samom kraju procesa. Ja mislim da bi o tome trebali da razmišljaju na početku, pre nego što uopšte započnu sa projektom. U svom poslu često pomažem kompanijama da se donosioci odluka usklade u startu, uključujem ih u celost onoga što se radi kako bih im pomogao da efikasnije procene u kom smeru proizvod ili ideja treba da se kreće. Takav pristup umnogome povećava šanse za uspeh.

Tvoja poruka za kreativne direktore u agencijama?

Proverite da je unos vašeg odeljenja širi od industrije, da ljudi nisu ukalupljeni, da su drugačiji. Tako dolazite do zanimljivih ideja.

Šta publika može da očekuje od tvoje radionice u Beogradu?

Ako želite da imate dobar output ideja, morate da imate dobar input! Na radionici ću pokazati kako da sakupite inspiracije i napunite glavu značajnim inputom. Ova vežba će imati dva benefita. Prvo, pomoći će vam da zamislite ideje koje inače ne biste imali. Druga korist je ta da ćete brzo unaprediti svoje kritičko razmišljanje.

Dobićete bolje razumevanje šta ideju čini dobrom i kvalitetnom, stoga ćete imati veću šansu da završite sa efikasnijim i uticajnijim idejama. Pored toga, to će biti zabavna i interaktivna sesija koja će ponovo zapaliti vašu ljubav prema dobrim idejama. Zaista se radujem druženju sa publikom u Beogradu!

Više o radionici Dejva Birsa pronađite na zvaničnom sajtu Webiza, dok iz organizacije ističu da će svi polazici ove radionice na poklon dobiti i primerak Dejvove nove knjige “How To Get Great Ideas”. 


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Analiza

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.

Office Talks Podcast

Mily Tech: Startap koji pomaže da vam paketi stižu na vreme

Gost 197. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Zlatković, osnivač i CEO kompanije Mily Technologies. On nam je predstavio razvojni put kompanije — od osnivanja do milionske investicije i planova za budućnost!

Intervju

Mastercard lansirao alat ‘Shopping Muse’ za jednostavnu i personalizovanu kupovinu

Kompanija Mastercard je razvila novi alat 'Shopping Muse' koji je zasnovan na AI tehnologiji a sve u cilju da se napravi veliki korak ka interaktivnijoj i angažovanijoj trgovini u budućnosti. 

Sponzorisano

Kako strani eksperti iz kompanije ABBYY ocenjuju IT tržište rada u Srbiji?

Predviđaju da će Srbija od 'outsourcing' regrutnog centra postati atraktivna tehnološka lokacija na globalnom tržištu, ali je prethodno potrebno preduzeti određene korake ka ostvarivanju tog cilja.

Intervju

Može li veštačka inteligencija pomoći u izgradnji održivih energetskih sistema i poslovanja?

Koliko bi i na koji način integracija AI tehnologije mogla da utiče na unapređenje rešenja u energetskom sektoru, ali i na poslovanje jedne kompanije? Odgovor na ovo pitanje dobili smo u razgovoru sa Jelenom Pejković iz kompanije Schneider Electric.