Dejv Birs: Kreativnost nije talenat, to je veština koju svako može da nauči

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Kreativnost. Magična stvar. Kad radi – vozi te i ne pušta. Kad ne radi – baca te u depresiju. Ukoliko radiš u advertajzingu, može da te baci i u dugove. Takva je priroda ovog posla. Voleli bismo da je kreativnost nešto poput treninga za mišiće – što više dižeš tegove i jedeš više piletine, to ćeš biti jači.

Kad bolje razmislim, i kreativnost se može trenirati, negovati i dalje razvijati.

Ovo potvrđuje i Dejv Birs, jedan od vodećih predavača i autora iz oblasti kreativnosti i inovacija, ludi Britanac koji je karijeru izgradio kao kreativni direktor nekih od najvećih agencija u UK, uključujući OgilvyOne, McCann Worldgroup i Poke. Potom je, pretpostavljam, doživeo izgaranje, odlučio da agencijski život ne vodi nikuda i rešio da se povesti demistifikaciji kreativnosti kako bi pomogao pojedincima i kompanijama da razmišljaju izvan kutije.

Well, it takes one to know one.

Uoči Webiz Networking Night događaja i radionice koju ova ekipa organizuje sa Dejvom 10. oktobra u Beogradu (ulaznice za radionicu su dostupne, za Networking Night nisu, jbg), imao sam priliku da intervjuišem Birsa i popričam sa njim o kreativnosti, stvarima koji nas sprečavaju da budemo više kreativni od onoga koliko već jesmo, ali i da odgonetnemo da je uopšte moguće biti kreativan u industriji koja te proguta i ispljune brže nego kauboj duvan za žvakanje.

Dejv, kako ti definišeš kreativnost? Da li je to veština sa kojom se rađamo ili je možemo naučiti?

Kreativnost baš pogrešno shvatamo. Nisam pristalica verovanja da je to talenat koji jedni imaju, a drugi ne. Smatram to ishodom znatiželjnog uma. Radoznalost znači da uvek postavljaš pitanje. Ova pitanja mogu te dovesti do zanimljivih odgovora. Što su ovi odgovori manje očigledni, oni će biti kreativniji.

Radoznalost ispunjava naš um dragocenim informacijama koje postaju sastavni deo ideja. Nažalost, naši obrazovni sistemi i radna mesta imaju tendenciju da guše i ubijaju radoznalost prekomernim fokusiranjem na odgovore, a ne na pitanja. Do dobrih odgovora možete da dođete tek kada prvo postavite sjajna pitanja.

Tehnologija i ono što možemo sa njom je strava, ali da li ona ubija kreativnost? Kako to da popravimo?

Tehnologija je divna. Ona nam omogućava da postignemo više nego što smo ranije bili u mogućnosti. Uzmimo za primer Adobe Creative Suite koji omogućava milionima ljudi da rade stvari koje su ranije bile nemoguće za bilo koga osim stručnjaka sa specijalizovanom opremom. Međutim, koliko god da nam tehnologija pruža, ona nas isto tako može i limitirati.

Verujem da način na koji koristimo tehnologiju štetno utiče na našu sposobnost kreativnog razmišljanja. Moram da naglasim da nije kriva tehnologija, nego mi sami. Mnogi od nas neprestano pričaju koliko smo zauzeti, ali većina još uvek ima vremena da gleda Netflix i igra video igre. Često smo skloni da svoje aktivnosti izbegavanja dosade smatramo zauzetošću.

Naše bežanje od dosade nije dobro za mozak. Dosada je poznata kao alat za kreativno razmišljanje. Povrh toga, način na koji koristimo društvene mreže samo doprinosi štetnom uticaju na naše raspoloženje i osećaj sopstvene vrednosti. Nažalost, način na koji outsource-ujemo svoja sećanja, proračune, pa čak i odluke o tehnologiji, verovatno će nam oslabiti um.

Bojim se da način na koji koristimo tehnologiju narušava našu sposobnost da imamo ideje uopšte. Možda bismo trebali da pokušamo da se odvojimo od tih uređaja s vremena na vreme i ponovo iskusimo malo dobre starinske dosade.

Ali čekaj, nije valjda da svako može da nauči da bude kreativan? Koji je tvoj metod za obuku budućih kreativaca?

Naravno da može, svi mi možemo da poboljšavamo svoje kreativne sposobnosti. Neke od njih se odnose na ponovno uspostavljanje radoznalosti, a nešto od toga je u razumevanju samog procesa.

Napravio sam sistem koji se zove RIGHT Thinking koji pomaže ljudima da razumeju korake kroz koje trebaju da prođu: Research, Insight, Generate ideas, Hone i Test. Sistem sam koristio na mnogim problemima, od teškog inženjeringa do marketinških ideja. On vam zapravo pomaže da shvatite kako najbolje da primenite svoj um u svakoj fazi procesa.

Podeliću neke od alata i tehnika koje koristim u ovom poslu na Webiz radionici 10. oktobra.

Mogu li kompanije da unaprede njihovo kreativno razmišljanje?

Većina kompanija postavljena je tako da eliminiše individualne misli. Taj izmišljeni fokus na “kulturu kompanije” samo je pogoršao stvari. Umesto što zaposlene čini sličnim i ukalupljenim, biznisi i organizacije bi trebale da se fokusiraju na ohrabrivanje različitosti, osposobljavajući svoje zaposlene da probaju različite pristupe.

Drugi problem je naša trenutna opsesija produktivnošću. Kada držimo ljude usredsređene na odrađivanje posla, sprečavamo ih da razmišljaju o tom poslu. Da biste se pozabavili problemom i stvorili neke sveže ideje, potrebno vam je vreme – okruženje dobrodošlice i pravo mentalno stanje. Stres je posebno loš za kreativno razmišljanje. Ako želimo vredne ideje, te uslove moramo izgraditi prvo na radnom mestu.

Kako povećati šanse da klijent pristane na nekonvencionalne ideje?

Ljudi misle da je prodaja ideje nešto o čemu moraju da razmišljaju na samom kraju procesa. Ja mislim da bi o tome trebali da razmišljaju na početku, pre nego što uopšte započnu sa projektom. U svom poslu često pomažem kompanijama da se donosioci odluka usklade u startu, uključujem ih u celost onoga što se radi kako bih im pomogao da efikasnije procene u kom smeru proizvod ili ideja treba da se kreće. Takav pristup umnogome povećava šanse za uspeh.

Tvoja poruka za kreativne direktore u agencijama?

Proverite da je unos vašeg odeljenja širi od industrije, da ljudi nisu ukalupljeni, da su drugačiji. Tako dolazite do zanimljivih ideja.

Šta publika može da očekuje od tvoje radionice u Beogradu?

Ako želite da imate dobar output ideja, morate da imate dobar input! Na radionici ću pokazati kako da sakupite inspiracije i napunite glavu značajnim inputom. Ova vežba će imati dva benefita. Prvo, pomoći će vam da zamislite ideje koje inače ne biste imali. Druga korist je ta da ćete brzo unaprediti svoje kritičko razmišljanje.

Dobićete bolje razumevanje šta ideju čini dobrom i kvalitetnom, stoga ćete imati veću šansu da završite sa efikasnijim i uticajnijim idejama. Pored toga, to će biti zabavna i interaktivna sesija koja će ponovo zapaliti vašu ljubav prema dobrim idejama. Zaista se radujem druženju sa publikom u Beogradu!

Više o radionici Dejva Birsa pronađite na zvaničnom sajtu Webiza, dok iz organizacije ističu da će svi polazici ove radionice na poklon dobiti i primerak Dejvove nove knjige “How To Get Great Ideas”. 


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Karijere

Katarina Anđelković: Veći broj žena na čelnim pozicijama u IT kompanijama – to bih volela da vidim

Povodom međunarodnog dana žena, donosimo vam specijal inspirativnih priča dama koje svojim radom svakodnevno doprinose razvoju domaće IT industrije.

Startapi i poslovanje

ICT Hub otvorio nove prostorije u Beogradu – 520m2 za 90 ljudi

Redakcija Netokracije imala je ekskluzivnu priliku da poseti novootvorene kancelarije ICT Hub-a u Beogradu koje se nalaze na Trgu Nikole Pašića. Ovo je drugi veliki coworking prostor ICT Hub-a pored kancelarija u ulici kralja Milana, koja nastavlja da radi normalnim tokom.

Startapi i poslovanje

Srpski Hyperfacade pomoću veštačke inteligencije projektuje fasade širom Evrope

Startap iz Pančeva nudi digitalizovana rešenja koja olakšavaju proces fasadnog inženjeringa, spajajući građevinsku i tehnološku industriju. O Hyperfacade startapu i misiji kojom je vođen, razgovarali smo sa osnivačem Nenadom Simićem.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Kako je Jovan Simić pokrenuo FK Miljakovac?

Gost 135. epizode Office Talks podkasta bio je Jovan Simić, čovek koji živi za sport, konkretno fudbal. Ta strast ga je vodila od humanitarnih sportskih akcija, preko PR pozicije u FK Voždovcu i Olimpijskom komitetu, pa sve do pokretanja svog fudbalskog kluba Miljakovac.

Analiza

Kako obračunati ‘ekstra porez’ za 2022. godinu i na koga se on primenjuje?

U tekstu koji sledi, donosimo vam odgovore na sva pitanja koja imate u vezi sa godišnjim porezom na dohodak građana, te vašim obavezama prilikom oporezivanja.

Sponzorisano

Pet razloga zbog kojih ćete želeti da koristite mobilnu aplikaciju UniCredit Banke

Mobilna aplikacija UniCredit Banke Srbija ocenjena je od strane svojih korisnika najvišim ocenama na tržištu, u onlajn prodavnicama App Store i Google Play, u kategoriji mobilne bankarske aplikacije.

Karijere

Koja su prava radnika u slučaju otkaza i gde kompanije najčešće greše?

Poslednjih nekoliko nedelja u IT zajednici sve češće slušamo o otkazima i zamrzavanju zapošljavanja. To nas je nateralo da se zapitamo kako su u Srbiji regulisani otkazi usled smanjenja obima posla, te koja prava radnici mogu da ostvare ukoliko ostanu bez posla?

Internet marketing

DigiTalk u Zrenjaninu i ovog aprila o razvoju digitalne ekonomije u Srbiji

Digitalk, organizacija koju čine Vladimir Kovač, Ivan Minić i Vitomir Ognjanović, najavljuje dva vezana događaja u aprilu posvećena digitalnoj ekonomiji u Srbiji: Digitalk e-Commerce Days i Digitalk Konferenciju 2023. 

Upoznajte poslodavce

ABBYY razvojni centar u Srbiji zapošljava domaće inženjere, ali i netehničke kadrove

Multinacionalna kompanija ABBYY, koja razvija inteligentna rešenja za obradu dokumentacije, planira da do 2023. godine udvostruči broj domaćih stručnjaka s ciljem širenja poslovanja i stvaranja snažne tehnološke zajednice u Srbiji.