‘Zeleno svetlo’ za Hyperloop na relaciji Njujork – Vašington?

Ideja o Hyperloopu, načinu transporta toliko revolucionarnom da je uopšte teško poverovati u njegovu izvodljivost, zaživela je u glavi vlasnika kompanije Tesla Motors Elona Muska mnogo pre njenog zvaničnog predstavljanja 2013. godine. Ovo prevozno sredstvo na elektro-magnetni pogon u vidu kapsule transportovalo bi ljude i robu na daleke razdaljine brzinom i do 900 km/h kroz tunele u kojima vlada vakuum i koji bi na svojoj trasi imao brojne stanice u koje bi se putnici spuštali liftom.

Njegova efikasnost nedavno je proverena prvim realnim testiranjem u vakuumskim tunelima, a ovo futurističko sredstvo tada je dostiglo brzinu od 112 km/h. Prethodna testiranja takođe su bila uspešna, a Hyperloop je tada prvi put testiran na otvorenom prostoru, na traci dugoj 1 km.

Međutim, uprkos uspešnosti prethodnih ogleda, ostala su otvorena pitanja bezbednosti same kapsule i smanjenja troškova njene izrade. Stoga je Muskov tvit kojim najavljuje usmenu potvrdu za početak izgradnje podzemnog tunela za saobraćanje Hyperloopa iznenadio ne samo tehnološku, već i širu javnost.

Na retvitove novinara o tome od koga je dobio usmenu potvrdu Musk nije odgovorio, ali je kasnije dodao da je za izgradnju ovog transportnog sistema potrebno još mnogo rada ne bi li se dobilo formalno odobrenje za njegovu izgradnju.

S druge strane, zvaničnici Pensilvanije i Baltimora kroz koje bi ovaj sistem prolazio izjavili su da ih povodom ovog projekta niko nije kontaktirao, što je još jedna činjenica koja izaziva sumnju u Muskovu tvrdnju.

Em najbrži, em najduži

Ovaj projekat zasigurno je jedan od najambicioznijih u oblasti saobraćaja, a svojom izgradnjom ova transportna kapsula skinula bi avio prevoz sa trona najbržeg prevoznog sredstva na Zemlji koje je u masovnoj upotrebi. Primera radi, razdaljina između Vašingtona i Njujorka kolima se može preći za tri i po sata, avionom za 43 minuta, dok bi Hyperloopu bilo potrebno rekordnih 29.

Takođe, ovaj tunel ujedno bi preuzeo titulu najdužeg na svetu od Gotardskog baznog tunela koji prolazi kroz švajcarske Alpe, a čija je ruta duga oko 57 km.

Naravno, za njegovu izgradnju potrebna je ogromna suma novca i podrška ne samo zainteresovanih investitora, već i kompanija koje bi izvodile radove. Stoga su se razumnim smatrala očekivanja da će se testiranja prebaciti u bogati Bliski istok, a da će prvi naručilac Hyperloopa za komercijalnu upotrebu biti Ujedinjeni Arapski Emirati.

Ali, kako to obično biva, jedan tvit je pobio sve. Na nama je sada samo da nagađemo ko će se prvi hvaliti najbržim prevoznim sredstvom na svetu: SAD ili UAE.