Da li će ‘meme’ magija ikada prestati? Sudeći po Olimpijadi – ne

Ukoliko često visite na Internetu, sigurno s vremena na vreme dobijete ili pošaljete neki dobar mim (meme) koji dočarava situaciju u kojoj se trenutno nalazite. Mlađe generacije od mimova su napravili svojevrsno “božanstvo” Interneta, svrstavajući ih tako u domen pop kulture o kojem se uvek rado priča.

Mimovi su danas sve – fotografije sa šaljivim tekstovima, GIF formati, kraći video snimci i sve ono što je obrađeno od strane ljudi kako bi se stvorio novi kanal komuniciranja – jer slika govori više od hiljadu reči. Kada je reč o mimovima, zaista je tako.

Oni su danas nepresušna baza viralne inspiracije i kreativnosti korisnika, koji ih stvaraju na desetine i stotine hiljada svaki dan. Neki su čak otišli korak dalje, praveći svojevrsnog bota koji generički pravi mimove na osnovu templete-a koji korisnici šalju. Jedan od dokaza koliko su mimovi postali važan deo komunikacije modernog doba jesu i aktuelne Olimpijske igre u Parizu koje su generisale veliki broj mimova, od kojih je najpopularniji onaj sa turskim strelcem Jusufom Dikečom.

Mimovi su dakle jedan fenomen subkulture open source tipa koji je dostupan svima i svi mogu da ih kreiraju i menjaju, definišući tako naša osećanja i percipiranje sveta oko nas. Ipak, da li ti isti mimovi gotovo uopšte ne poznaju granice, koliko slobode treba dati korisnicima koji ih stvaraju i da li se mogu na neki drugi način definisati i selektovati? Da odgovorimo na ova pitanja, pomogla nam je Ana Mirković, CEO i suosnivač Digitalnog instituta komunikacija.

Mimovi kao alternativa mainstreamu

Bliža definicija Internet mimova koji su nastali kao koncept još 1990. godine, gotovo da ne postoji u potpunosti, a mnogi će vam reći da je to samo još jedan pravac umetnosti i neverbalne komunikacije čija je vizuelna interpretacija napredovala sa razvojem Interneta. Međutim, ako se vratimo u 1976. godinu, Ričard Dokins, britanski etolog pokušao je da u svojoj knjizi The Selfish Gene bliže definiše pomenutu kulturološku pojavu:

Meme ima poreklo još iz doba antičke Grčke, a danas predstavlja ime novog replikatora, tačnije jedinice za prenos kulturne baštine, dakle svega onog što je kroz vreme imitirano, kopirano, sve što je oko nas i što se vremenom širi i integriše u kulturu.

Bilo da su umetnost, jedinica kulture, alat za satirične poruke ili nešto drugo, ovaj novi jezik Interneta često je umeo da “skrene” u krajnost kao što je bio slučaj sa čuvenom žabom Pepe The Frog koja je, zahvaljujući društvu, pronašla svoje mesto u grafikama koje prezentuju teroriste i nasilje, što je rezultovalo da bude proglašena kao hate symbol – ali većina mimova nije takva, zavisi zapravo šta ljudi u međuvremenu naprave od njih i koliko ih populariziju (na negativan ili pozitivan način). Jedan od primera za to je i mim I’m You but Stronger. 

Mimovi predstavljaju osnovu određene internacionalne kulture, kao i da su oni ono što su u ljudskoj prošlosti zapravo bile slike na pećinama, tačnije neki delovi kulture koji su ilustrovali društvo tadašnjeg vremena.

Svaka kultura ima neku svoju umetnost i način izražavanja, a mimovi su jednostavno Internetski izrazi te kulture koji će brzo da se šire za određene trendove iz javnosti, što stvara važan deo Internet kulture.

Među samim mimovima postoje razlike te da su, recimo, oni gejmerski znatno drugačiji od drugih Internet subkulutra, jer svi mimovi žive na svoj način. Neki od njih su sveobuhvatni i možemo ih naći na Reddit-u, a mnogi su specifični u zavisnosti od zemlje do zemlje, jer nije u svim državama i delovima sveta smisao za humor isti.

Subkulutra takođe utiče na mimove. Na primer, naš humor na Balkanu se značajno razlikuje od drugih zemalja Evrope, a ljudi često kada otputuju, recimo u Nemačku ili SAD, veoma im je teško da se prilagode uprvo zbog humora, a mimovi su u mnogome izraz humora, predstavljajući tako kulturnu povezanost.

Uzmimo za primer određeno društvo, da li u jednoj zemlji ili regionu. To društvo ima određene tradicije, navike koje ih karakterišu, a jedna od tih tradicija je da na sličan način doživljavamo i stvaramo upravo mimove.

Pomenuti grafički izrazi kojima je posvećen ovaj tekst, predstavljaju danas ono što je pank kao muzika bio 70-tih i 80-tih godina dvadesetog veka, dakle one kulutre koje su bile alternativa mainstream-u.

Zašto su mimovi moćan alat komunikacije i šta posle njih?

Mimovi su u svojoj, skoro trideset godina staroj istoriji, postali toliko moćan alat komunikacije, koji su upotrebili svi, od kontroverznih pokreta u SAD-u, preko kompanija, do političara na društvenim mrežama. Kreativnost koju dopuštaju korisniku za kreiranje, otišla je još dalje, pa ove digitalne grafičke prikaze ne prave samo obični korisnici – već se time bave i posebne agencije o kojima je Vox Media uradio sjajan prilog.

Mimove moćnim alatom komunikacije čini upravo to što su prilagođeni društvenim mrežama i deljenju. Oni su kratki kratki, brzi, vizualni i jednostavno su stvoreni za deljenje na različitim mrežama, zahvaljujući formatima u kojima su napravljeni.

Mimovi danas dopuštaju totalnu slobodu izražavanja na društvenim medijima. Postoji puno Instagram profila koji komuniciraju sa svojom publikom i izražavaju se upravo uz pomoć mimova. Milenijalci ih takođe često koriste i zato oni predstavljaju današnji način izražavanja.

Gledano sa marketinške strane, brendovi su takođe shvatili da su mimovi jedan od načina komunikacije sa mladima pa su i oni počeli da pokušavaju da ih koriste. Sa druge strane i “hate” grupe i one druge grupe negativne konotacije su počele da koriste mimove u svojoj komunikaciji – što često ume da pokvari sliku o njima.

Istorija nas je naučila da će određene grupe i pokreti, uvek znati da iskorite neke nove društvene pojave u svoju koristi (simbolizim, formati ili nešto treće), a mimovi nisu izuzetak. Korišćenje mimova u budućnosti će zavisiti od toga u kom smeru će se dalje razvijati digitalna komunikacija i Internet. Za sada, 9gag, Reddit, ali i ostale društvene mreže su bazirane na vizuelnoj komunikaciji, a mimovi su savršeni za to.

Mimovi su obeležje jedne generacije i zauvek će to i biti

S obzirom na to da na temu mimova možemo da govorimo do sutra, mi smo gledali da ovu sveobuhvatnu pojavu pogledamo i iz još jednog ugla, a u tome nam je pomogla Ana Mirković koja u razgovoru za Netokraciju kaže da mimovi za nju predstavljaju najbolji projektivni test novog doba – koji omogućava ljudima da se izraze, pokažu svoje vrednosti i važnosti, emociju prema nekom fenomenu.

Ana dodaje da prosleđivanje tako modifikovanog sadržaja dalje, drugim ljudima može ulepšati dan, a i inspirisati ih da i sami kreiraju svoj mim. Iako u samoj etimologiji mim znači nešto imitirano, ona smatra je snaga svakog mima leži upravo u diferenciranju kom doprinose ljudi koji ga kreiraju. Kao što smo već pomenuli, mimovi utiču na sveobuhvatnu kulturu jedne zemlje, što Ana dalje objašnjava:

Svaka kultura ima svoje komunikacijske obrasce, a oni direktno odražavaju ponašanje ljudi koji joj pripadaju. Kako se humor smatra obaveznim elementom mima, jasno je koliko kultura ima uticaja na shvatanje mima i otkuda dolaze različite interpretacije – humor je veoma određen pop kulturom i razlike među kulturama se tu najlakše vide.

Kako Ana dalje ističe, Internet je u potpunosti liberalizovao komunikaciju, a svako od korisnika pronalazi svoje modele da plasira pravu poruku pravoj osobi, preko pravog kanala i koristeći pravi format:

Mim je svakako jedan od načina koji je danas najviše na ceni, a naročito mladi ljudi (tinejdžeri) sanjaju san o tome da pokrenu viralni proces sa prezanimljivim, do sada neviđenim, a zabavanim i beskrajno smešnim sadržajem pred kojim će svet “pasti na kolena”.

Mimovi kao uticaj na kreativno oblikovanje uma 

Mirković pored toga dodaje da postoji više razloga zašto su mimovi postali novi, digitalni jezik univerzalne nacije. Prema njenom mišljenju ono što spada u te razloge jeste jednostavan prikaz poruke, unošenje onih elemenata na grafikama koji su važni korisnicima, kao i potencijalno ogromna publika koja nesebično daje svoj feedback. Ana dalje objašnjava:

Kako je ključ komunikacije da druga osoba (sagovornik, primalac poruke) čuje i obavezno i razume poruku, mim nas prečicom vodi do ostvarenja cilja – jasno je onda zbog čega su mimovi jezik koji ceo svet razume. Upravo zbog toga što su razumljivi široj digital native populaciji, mimove često koriste i oglašivači, kao brz, “real-time” alat i jednostavan model viralnog marketinga.

“Danas se među ogromnim poruka koje dobijemo u toku dana setimo samo onih onih koje su nam važne, mnogo važne, koje daju posebnu vrednost našem životu i čine da se osećamo posebnim i koje nas na neki način zabave. I onih u čijem kreiranju smo sami učestvovali. Dakle, predviđam da će mimovi, u skladu sa svim gorenavednim – opstati, postati još zastupljeniji i biti podjednako na ceni”, zaključila je Ana na kraju.

Ako pogledamo malo dalje ka budućnosti, vidimo da svet definitivno ide ka novim rešenjima iz sveta tehnologije i okreće se onim već postojećim, čiji pun potencijal isplivava na površinu. Ovde pre svega mislim na veštačku inteligenciju, virtualnu realnost i YouTube, a koji će značajno uticati na neke nove standarde komuniciranja, posebno pomenuti video servis.

Mimovi će, ipak, još neko vreme ostati važna i neizbežna forma komunikacija za celu jednu generaciju koja neće izgubiti na važnosti. Ipak, sigurno je da će neki budući naraštaji gledati na mim na nešto što su koristili njihovi roditelji i upitno je koliko će u njima pronaći vrednost koju on ima danas.

Ono što smatram jeste da će mimovi u narednih par godina uobličiti puno mladih umova u smislu stvaralaštva, oblikujući i dalje način na koji danas komuniciramo i ono što je još važnije, način na koji razmišljamo – kao društvo ili kao pojedinci.