Nedavno je zatvorena jedna od najvećih 'tech' konferencija na svetu koja se poslednjih nekoliko godina održava u Lisabonu. I dok je odbrojavanje do sledećeg događaja već počelo, mi smo porazgovarali sa stručnjacima o njihovom utisku sa samita u Portugalu i koja su sve značajna iskustva i znanja prikupili.
Naši sagovornici bili su složni da je čitav glavni grad Portugala na nogama tokom trajanja samita, te da se svi trude da ova velika manifestacija protekne u najboljem mogućem redu. Svoje utiske iz ove zemlje na obali Atlantika za Netokraciju su komentarisali Marko Radosavljević (Client Service Director u agenciji Executive Group), Vuk Kosovac (član izvršnog odbora u Societe Generale banci) i Jovana Kostić (Head of Product u kompaniji TeleGroup).
Nema sumnje da Web Summit okuplja veliki broj kompanija iz različitih sfera IT-a, startape, političare (i Anu Brnabić) i pre svega poznate inostrane stručnjake koji su kroz svoja keynote predavanja mnogobrojnu publiku u Lisabonu upoznali sa najnovijim trendovima u svetu informacionih tehnologija, uz plasiranje najboljih praksi i saveta za sve učesnike samita.
Međutim, kako je sve to izgledalo iz ugla učesnika ovog velikog samita?
Da li regulative mogu sprečiti zloupotrebu podataka?
“Ceo Lisabon je u znaku samita, oseća se podrška čitavog grada, čemu svedoči činjenica da je konferenciju otvorio premijer, a zatvorio predsednik države. Kada je reč o panelistima, pokrenutim temama, brojem startap kompanija koje su imale priliku da predstave svoje ideje, Web Summit je sasvim sigurno jedna od najvećih i najkvalitetnijih konferencija ove vrste u svetu”, otkriva Marko svoje mišljenje na početku razgovora.
“Iako je, naravno, značajan deo programa posvećen pozitivnom uticaju tehnologije na razvoj u različitim segmentima, poput zdravstva ili filmske i muzičke industrije, pokrenuta je i diskusija o anomalijama izazvanim zloupotrebom društvenih mreža i drugih platformi na internetu”, kaže Radosavljević i dodaje:
Govor mržnje, fenomen lažnih vesti, zloupotreba podataka i njihovo korišćenje za političku manipulaciju, provejavali su na velikom broju panela, a zajednički zaključak je da je neophodna određena vrsta regulative ili “opšeg društvenog ugovora” koji će postaviti određena pravila i u ovoj oblasti.
Još jedna interesanta i važna tema sa samita koju je sa nama podelio Marko, odnosi se na zloupotrebu u pribavljanju i korišćenju ličnih podataka. On posebno izdvaja predavanje Kristofera Vilija, uzbunjivača u aferi Kembridž analitika koji je izneo stanovište da nacionalna tela nadležna za uređivanje ove oblasti jednostavno nisu dorasla zadatku – bez obzira na to što je reč o razvijenim društvima poput Velike Britanije ili Sjedinjenih Američkih Država.
Kako kaže Radosavljević, kao što ljudi poštuju pravila u saobraćaju ili bilo kojoj drugoj oblasti i industriji, kompanije koje dolaze u dodir sa velikom količinom ličnih podataka moraju takođe poštovati određene zakone kada je u pitanju njihovo korišćenje.
Kako se profesionalno bavi komunikacijama, Marko za Netokraciju kaže da mu je posebno bila interesantna diskusija o neophodnosti transformacije velikih tradicionalnih brendova i njihovo prilagođavanje digitalnom okruženju u kojem posluju:
Posebno zanimljiva teza je da korisnici i potrošači, podstaknuti aktivističkim karakterom društvenih medija, jednostavno “teraju” brendove da postanu aktivni subjekti društva i da zauzimaju snažne, nekad i političke stavove po određenim društvenim pitanjima, što je nekada bilo gotovo nezamislivo.
Tehnologija kao osnov za napredak društva
Jedan od naših sagovornika bio je i Vuk Kosovac iz Societe Generale banke, a prema njegovim rečima ono što izdvaja ovu konferenciju nije samo impresivan broj posetilaca, već širok dijapazon tema koje pokrivaju sve aspekte digitalne transformacije. Tom prilikom Vuk ističe:
Samit nam je omogućio da proširimo vidike različitim viđenjima, jer često dublje proučavajući teme iz struke ili industrije iz koje dolazimo umemo da izgubimo iz vida širu, mnogo važniju, sliku – danas više nego ikad ranije imamo ogromnu priliku da uz pomoć tehnologija menjamo čitavo društvo na bolje. Zato je fokus i unapred pažljivo isplaniran konferencijski “itinerary” ključan, jer je moguće izgubiti se u obilju izbora koje konferencija nudi.
Kosovac dodaje kako je na samitu bilo puno interesantnih pogleda na teme sa kojima se svakodnevno susrećemo i koje su već naša realnost – od razvoja AI, preko blockchaina do unapređenja korisničkog iskustva. Ipak, njemu tri stavke posebno zapale za oko:
- Prva stvar je da uspeh ne zavisi od tehničkog znanja. Ono se svakako podrazumeva, a brzina promena zahteva od nas da učimo svaki dan kako bismo ostali konkurentni. Međutim, kreativnost i preduzetnički duh su ono što zaista čini razliku, odnosno energija i volja da se određena ideja i sprovede. Konačno, organizatori i podvlače da je Web summit najveći skup tech preduzetnika na svetu.
- Druga tema je fokus vodećih kompanija, ali i uloga država i vlada, na doprinos opštem dobru i razvoju digitala za uspostavljanje održivog razvoja. Navešću interesantan primer jedne velike kompanije koja je istakla da su svi njihovi objekti snadbeveni strujom iz obnovljivih izvora energije.
- Treća stvar se tiče činjenice da smo na MoneyConf delu samita koji je posvećen sinergiji fintech i tech kompanija i velikih banaka mogli da vidimo samo jednog govornika iz tradicionalnih banaka – što nam govori koliko je transformacija ovog sektora odmakla.
‘A contract for the Web’ – za otvoreniju i sigurniju mrežu
“Između predavanja i panel diskusija na Web samitu bilo je moguće obići veliki broj startap kompanija koje su u različitim fazama razvoja ali i videti kako se velike korporacije kao što su IBM, Cisco i Amazon okreću ka mladim inovatorima i na koji način ih podržavaju kroz pružanje blockchain i cloud infrastrukture”, započinje razgovor Jovana.
Ona ocenjuje da su panel diskusije i predavanja dali određen pogled na aktuelne tech teme ali ako je publika očekivala konkretne odgovore na pitanja poput toga šta je budućnost kriptovaluta, koje društvene mreže će držati primat narednih godina ili hoće li AR konačno zaživeti u punom sjaju ostali su verovatno razočarani. Ipak, bilo je korisnik predavanja koja su Jovani privukla pažnju:
Ono predavanje koje bih izdvojila vezano je za funkcionisanje SingularityNET, kao i za pregled dokle su Sophia i Han roboti stigli sa učenjem. Sa druge (humane) strane, ovo je bila odlična prilika saznati koje sve mogućnosti mi kao IT zajednica iz Srbije imamo za saradnju sa regionom i drugim državama, ili preko organizacija kao što je Inicijativa Digitalna Srbija, ili direktno kompanija sa kompanijom. Koncentrisano prisustvo ideja i mogućnosti za povezivanje na Web samitu garantuju začetak perspektivnih saradnji.
Na pitanje Netokracije koje teme i predavači su joj ostavili najveći utisak, Jovana izdvaja izvršnog direktora Twitch-a, Emeta Šera, te da je bilo izuzetno inspirativno slušati čoveka koji viziju kompanije ne kompromituje zarad ispunjenja finansijskih ciljeva, već pronalazi nove pistupe poslovnom modelu koji diferencira Twitch od konkurencije.
Naša sagovornica kaže da se tema etičnosti na Internetu provlačila kroz više predavanja:
Suočeni sa porastom cyber kriminala i online uznemiravanja, kompanije i njihovi predstavnici stavljaju ovu temu u prvi plan i ističu da većinu svojih napora upiru u kreiranje boljeg i tolerantnijeg online sveta. Interesantno je istaći i “A contract for the Web” koji je predstavio Tim Berners-Lee (osnivač World Wide Web-a).
“Ovaj ugovor, koji mogu da potpišu sve kompanije, udruženja ali i vlade (Francuska je prva u Evropi podržala ovaj ugovor), se očekuje u maju 2019. i cilj je da obezbedi razvoj otvorene i sigurne mreže, koja će istovremeno štiti privatnost korisnika ali i omogućiti primenu tehnologije za razvoj boljeg društva”, zaključila je na kraju Jovana.
Web Summit će se, sada već tradicionalno, održati u Lisabonu i sledeće godine od 4. do 7. novembra u Altice Areni.