Kompjuteri su upravo postali pametniji. Mnogo pametniji.

Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, verovatno što nam prvo pada na pamet jesu scene iz filmova Terminator ili iRobot. Iako se neki od najbrilijantnijih umova današnjice staraju da roboti nikada ne zavladaju planetom Zemljom, napredak koji je ostvaren na ovom polju, pa samo u proteklih nekoliko godina, govori nam da roboti već sada počinju da razmišljaju kao i ljudi.

Tim istraživača sa Stanford univerziteta, predstavio je još prošle godine zanimljivu tehnologiju koja kompjuteru omogućava da, umesto što bi opisao fotografiju (ljude i predmete), opiše dešavanja na njoj. U prevodu, umesto što bi na fotografiji prepoznao psa, automobil ili čoveka, kompjuter sada može da prepozna da čovek vozi automobil dok je pas izbacio glavu kroz prozor.

Po imenu NeuralTalk, ova tehnologija zasnovana je na neuralnim mrežama koje se koriste za identifikaciju ljudi, objekata, ali i dešavanja. Čitav sistem funkcioniše poput ljudskog mozga, gde se delovanje mreža može posmatrati kao dečija spoznaja. Jednom kada kompjuter naučite kako izgledaju određeni objekti, radnje i slično, kompjuter tj. tehonologija to znanje može da primeni na svet oko sebe.

Iako je tehnologija još uvek daleko od komercijalne upotrebe, pa čak i od 100% tačnosti, ona osvetljava oblast za koju smo dugo mislili da je skrivena u ćošku neke laboratorije, data u ruke nekolicini geekova da se igraju. Upravo ti geekovi sada su smislili rešenje koje umnogome može promeniti način na koji ljudi i mašine komuniciraju i sarađuju, a verovali ili ne, čitav trend započeo je Google koji je za potrebe svog Google Maps tima kreirao Google Brain – svojevrsnu pametnu mrežu koja na osnovu ogromnog broja vizuelnih podataka pomaže pri određivanju brojeva i ulica.

Glavna osoba zadužena za razvoj NeuralTalk tehnologije pri Stanford univerzitetu, Fei-Fei Li, izjavila je prošle godine za New York Times:

Pikseli u slici su crna materija Interneta. Što bolje razumemo tu materiju, tako otkrivamo nove mogućnosti veštačke inteligencije.

Komercijalizacija neizbežna – ali šta posle toga?

Objasnivši da su do pre nekoliko godina kompjuteri mogli da prepoznaju objekte, a da sada mogu da prepoznaju i dešavanja na fotografiji, Li nastavlja razgovor izjavivši da tehnološki giganti Facebook i Google možda i najglasnije zagovaraju razvoj veštačke inteligencije. Jedna ovakva tehnologija lako može pronaći put do servisa kao što su Google Photos ili pak YouTube – zamislite pretragu na osnovu kriterijuma “fotografija na kojoj šetam psa u parku”, i sve će vam biti jasno.

Sa druge strane, Elon Musk je nedavno donirao 10 miliona dolara kako bi se brilijantni umovi s početka teksta postarali da takva tehnologija nikada ne prevagne u korist samih mašina, jer jednom kada spoznaju svet oko sebe, tanka je granica između korisnog delovanja u službi ljudi i mogućih nezgoda.

U međuvremenu, svetu ostaje da pažljivo posmatra razvoj veštačke inteligencije, a pogotovo tehnologija kao što je NurealTalk koja obećava mnoštvo pozitivnih stvari, ali i skreće pažnju da Terminator i iRobot u bliskoj budućnosti možda i neće izgledati tako daleko.