Domaće developere uglavnom je oblikovala 'outsourcing' industrija, dok je znatno manji broj njih imao priliku i da radi u kompaniji ili startapu koji razvija sopstveni proizvod. Kakva su njihova iskustva?
Poslovanje domaćih IT kompanija poprilično je jednostavno: najveći broj bavi se outsourcing-om i pružanjem tehnoloških usluga svojim inostranim klijentima. Jedan deo njih razvija i svoj in-house proizvod (sa strane), dok svakako najmanji broj kompanija radi na sopstvenim rešenjima i proizvodima.
Zbog takvog odnosa snaga, stručna javnost već nekoliko godina unazad polemiše o tome da li je apsolutna dominacija outsourcing modela štetna za domaću visokotehnološku industriju. Kao argument protiv izvoza tehnoloških usluga (u obimu u kojem je danas prisutno na domaćem tržištu) navodi se pre svega loša reputacija koju ovaj model sa sobom nosi – Balkan se percipira kao centar jeftine i inteligentne radne snage, a nijedan stručnjak ne želi takvo mišljenje o sebi, zar ne?
Pa ipak, situacija je takva da je većinu IT profesionalaca na domaćem tržištu oblikovala outsourcing industrija što ne mora nužno biti loše – u zavisnosti od toga kako gledate na ovu situaciju. Upravo zato odlučili smo da čujemo i drugu stranu, developere koji rade u kompaniji koja se isključivo bavi razvojem svog tehnološkog proizvoda.
Koje su glavne prednosti kada radite na razvoju sopstvenih rešenja? Sa kakvim se izazovima susrećete? Odgovore nam daju programeri iz beogradske kompanije Balkaneum koja razvija blockchain rešenja u oblasti online trgovine.
Direktan uticaj na proizvod razlog su više za prijavu na konkurs
Rad u kompaniji koja razvija sopstveni proizvod, sam po sebi ne mora nužno doneti neku posebnu prednost, započinje razgovor Srđan Furman, Senior System Software Developer. “I u takvim kompanijama možete dobiti izuzetno nezanimljiv i neinspirativan posao, a sama kompanija može biti ogromna sa sporom birokratijom i nedefinisanim ciljevima, objašnjava on:
To je važno napomenuti odmah na početku: među ovakvim kompanijama i kompanijama koje izvoze tehnološke usluge uopšte ne mora da bude neke velike razlike sa tačke gledišta jednog zaposlenog. I outsourcing kompanije mogu da ponude veoma zanimljivo i dinamično radno okruženje, a kako će se pojedinac snaći u nekoj kompaniji zavisi od mnogo faktora.
Naravno, sasvim je druga priča sa startapima i situacijama kada si ti taj koji direktno utiče na razvoj novog proizvoda od samog početka.
Međutim, u kompanijama koje kreiraju svoja rešenja, a nalaze se na početku razvoja, postoji mnogo veća mogućnost da se radi sa tehnologijama i rešenjima koje developeri sami izaberu, a postoji i mogućnost da se sprovedu sopstvene inicijative, naglašava Srđanov kolega, Marko Atanasievski, Senior System Developer. Upravo je to ono što IT-jevce privlači kod takvih kompanija – mogućnost da, za promenu, razvijaju nešto novo, ocenjuje Marko.
To je, između ostalog, i naše sagovornike privuklo poslu koji obavljaju – činjenica da ne moraju da ispravljaju nered koji su drugi ostavili za sobom.
Sloboda u organizaciji posla nosi i odgovornost
Među prednostima rada u mladim product kompanijama često se navodi i to da u takvim sredinama developeri verovatno imaju više slobode u organizaciji posla. Srđan napominje da programeri imaju odrešene ruke u slučajevima kada su projekti takvi da dozvoljavaju slobodu. “Kada postoji ideja i želja da se nešto napravi od nule i omogućeno vam je da to uradite najbolje što umete, to je sloboda”, naglašava.
“Kada, recimo, radite u startapu, postoji sloboda da se utiče na odabir tehnologija i programskih jezika, takođe prilikom definisanja specifikacija i dizajna softvera”, dodaje Atanasievski. Manje birokratije znači i manje kontrole, a samim tim i opušteniju atmosferu:
Svako gleda kako da se izbori sa svojim delom slagalice i nema mnogo vremena da se bavi tuđim problemima. Developer sam mora da bude disciplinovan i da se dobro organizuje da bi uradio posao, jer ga niko drugi neće kontrolisati niti ići za njim i ispravljati stvari.
To, sa druge strane, može da znači i da verovatno nećete biti izolovani od biznis dela, poput većine developera koji rade u kompanijama koje pružaju tehnološke usluge. Marko pojašnjava:
Developeri koji rade na razvoju proizvoda u ranoj fazi su definitivno mnogo više izloženi biznis pitanjima i dilemama kompanije. Negde u pozadini stalno stoji taj psihološki pritisak da investicija mora da se opravda i da nema puno vremena za to, te u skladu sa tim svaka odluka mora da se donosi, za razliku od outsourcing firmi gde će developer mirne savesti čitati novine po ceo dan ako klijent nema tekuće zadatke za njega.
Rad u takvim sredinama podrazumeva donekle i drugačiji profesionalni razvoj i usvajanje novog seta veština iako je to, kako napominje Srđan, nešto što se u ovom poslu podrazumeva i redovno usvaja sa svakim novim projektom.
Atanasievski naglašava da, kada govorimo o radu u ovakvom tipu kompanija, najpre mora da se uđe u materiju na koju se proizvod odnosi i da se razumeju budući korisnici i njihove potrebe. Nakon toga, dodaje, potrebno je tehnički osmisliti i dizajnirati proizvod, što je vrlo izazovno. “Kasnije se, pak, dolazi u kontakt sa marketingom, ranim korisnicima, što sve pomaže developeru da shvati da nije dovoljno samo načukati lep kod već taj kod mora da smisleno reši nečiji problem”, kaže naš sagovornik.
Koji tip developera bi se snašao u ovim uslovima?
Rad na sopstvenom proizvodu, ma u kojoj fazi se on nalazio, vrlo često nije izvor neizmerne radosti. Taj proces može biti poprilično dug, frustrirajući i sa brojnim izazovima koje na početku ne možete ni da naslutite, a vrlo često ćete se osećati i kao da se ne pomerate sa jedne tačke.
Kako se onda nositi sa tim osećajem da gubite konce?
“Uz što precizniju projekciju toga šta želimo da uradimo i uz odgovarajući vremenski okvir”, kaže Furman. Njegov kolega dodaje:
Developeru naviklom na dobru organizaciju neke veće IT kompanije će svakako smetati i blaga anarhija koja vlada u startapima rane faze. U svim nezgodnim trenucima uglavnom sebi kažem “idemo dalje, pa dokle god doguramo” budući da je u svakom slučaju rad na ovom projektu jedno vrlo interesantno i korisno iskustvo, ali i dobra referenca.
Ipak, i u slučaju da projekat uspe, kod nekih programera se može javiti strah od toga da će im se posao svesti na ispravljanje bug-ova i doradu softvera, ali naši sagovornici saglasni su da to definitivno nije tako. “Ako bih svaki dan došao na posao, seo za računar i počeo da se pitam kome još treba ovo što ja radim ili da li ćemo izgurati do kraja sa ovim, nikada ništa ne bih uradio. Istina je zapravo da se trud gotovo uvek isplati. Posebno u ovom poslu”, ističe Srđan.
Zato je za rad u kompaniji poput Balkaneuma veoma važan odnos prema poslu. “Za mene je uspeh kada rešim probleme na koje nailazim tj. kada ih ponovo rešim još bolje. To je moj posao. Trudim se da ne razmišljam previše o uspehu krajnjeg proizvoda. Ako uspemo – odlično, ako ne, nešto smo naučili”, dodaje Furman.
Realnost je da većina startapa koji rade na svom proizvodu ne uspe u svojoj misiji, kaže Marko, ali znanje i iskustvo koje se stekne ostaje u svakom slučaju. On smatra da je rad u startapima jedino za proaktivne i samostalne developere sa iskustvom ili za vrlo ambiciozne juniore koji mogu sami da se snađu i koji su spremni da grizu.
“Postoji neka tendencija da se rad u startapima posmatra kao milosrđe developera prema kompaniji, međutim, postoje i mnogi dobro kapitalizovani startapi koji mogu da ponude tržišne uslove svojim zaposlenima, zaključuje on.
Zato pažljivo birajte.
Kompanija Balkaneum trenutno širi svoj tim i zapošljava profesionalce na sledećim pozicijama Full Stack Web Programmer ((NodeJS/React/Redux), Back End Developer (NodeJS/Go) i Front End Developer (ReactJS/CSS/HTML).