Ona ima 28 godina, završila je studije, radila na projektima tokom školovanja, a danas radi za poznatu srpsku IT kompaniju na nekom od proizvoda koji koriste desetine i stotine hiljada korisnika. Ona se ponosi svojom karijerom. Ne, ovo nije mit. Ovo je profil prosečne žene u domaćem ICT sektoru, koji poslednjih godina beleži sve veći broj pripadnica lepšeg pola.
Sa razvojem IT industrije na našim prostorima, porastao je i broj otvorenih pozicija za različite kadrove. Sve je više onih koji upravo ovde vide svoju karijeru, pri čemu programerske i dizajnerske smerove upisuje i rekordan broj žena. Nedavno je potvrđeno da je Elektrotehnički fakultet u Beogradu ove godine upisao i najveći broj devojaka do sada, dok je sličan trend vidljiv i na drugim univerzitetima. Informacione tehnologije jesu zanimljive, a prognoze kažu da će i u narednim godinama predstavljati industriju sa najviše potencijala na ovim prostorima, ali i u svetu.
“Srpska IT industrija danas zapošljava 25% više žena nego što je to slučaj u Evropskoj Uniji”, izjavila je za Netokraciju osnivač udruženja “Women in Tech”, Nataša Kilibarda. Ona kaže da je ICT sektor u Srbiji oduvek predstavljao svetlu stranu medalje, iako smatra da žena koje rade u tehnologiji možda i nema onoliko koliko bi moglo da ih bude. Govoreći o ovoj temi, Kilibarda je istakla da su žene danas direktno uključene u razvoj i stvaranje proizvoda, te da se nalaze na stručnim pozicijama gde su se dokazale kao vešti programeri, dizajneri, web administratori, SM i SEO eksperti.
Pozitivnu situaciju potvrdila je i Bojana Ilić, PR menadžer kompanije Humanity u Srbiji. Ona kaže da ova američka kompanija danas zapošljava 13 žena od ukupno 58 zaposlenih, dodavši da to i nije tako mali broj za jednu tehnološku kompaniju. Ipak, Ilićeva se slaže da bi taj broj mogao biti veći, pozivajući sve zainteresovane devojke da im se pridruže u njihovom beogradskom predstavništvu na nekoj od otvorenih pozicija.
Humanity danas broji 6 žena na inženjerskim pozicijama, pri čemu u poslednje vreme za stručne poslove aplicira sve veći broj devojaka. Bojana dodaje da se u kompaniji ne prave razlike između polova, te dodaje da su upravo žene proaktinvije kada su zahtevi za dodatnom edukacijom u pitanju, što kompaniji izuzetno godi i koje gotovo uvek ispunjavaju.
Sličnu situaciju zadesili smo i u najpoznatijoj srpskoj IT kompaniji – Nordeusu. Menadžer za odnose s javnošću, Milan Đukić, rekao nam je da se situacija znatno promenila u odnosu na prethodne godine – kako u školama tj. na fakultetima, tako i u samim kompanijama koje danas zapošljavaju veliki broj žena:
Neke od najvećih kompanija ne samo da imaju veliki broj pripadnica lepšeg pola u svojim redovima, već su one i na rukovodećim pozicijama a izuzetan broj manjih firmi, startupova i kompanija u osnivanju, zapravo vode ili su osnovale dame.
Đukić dodaje da je Nordeus osnovan u periodu kada je interesovanje dama za inženjerske pozicije izuzetno poraslo, te se može reći da je broj žena koje apliciraju za stručne pozicije od prvog dana bio izuzetno velik. Ipak, iz godine u godinu primećuje se blagi porast, kao i sve veći broj devojaka koje se zapošljavaju u ovoj kompaniji.
Nataša kaže da domaće IT kompanije predstavljaju izuzetno pozitivne primere, pri čemu Nordeus, Microsoft Srbija i drugi mogu poslužiti kao uzori kako se ceni i neguje ravnopravnost među polovima. Kilibarda je pomenute kompanije pohvalila, dodavši da smo na dobrom putu da stvorimo okruženje u kome se žene neće smatrati nedovoljno tehnološki potkovnima i uzimati sa rezervom bez predstave o njihovim sposobnostima.
Edukacijom od malih nogu do promocije ICT kod žena
Upitavši Natašu koliko je važno podržati devojke u srednjoj školi i na fakultetima, koje nastoje da se školuju za neku od profesija u IT-ju, ona dodaje da se edukacijom mora krenuti još u osnovnoj školi. Ocenivši takav poduhvat donkihotovskim, ona ističe da je neophodno prilagoditi nastavne programe, kako bi od pukih korisnika napredne tehnologije (devojčiče i dečaci najranijih uzrasta), videli koliko mogućnosti zapravo leži u kreiranju jednog tehnološkog proizvoda.
Država i resorna ministarstva su, bar kada sam imala neposrednu malenu ulogu u tome, radila na postavljanju osnove za nešto što bismo sutra mogli nazvati digitalnom nacijom – projekti Digitalna škola, Klikni bezbedno – Safer Internet Center, Girls in ICT. Sada ne bih rekla da se dovoljno trudi.
Prema njenim rečima, devojčice danas u većoj meri koriste social media platforme i mobilne aplikacije, te bi volela kada bi moglo intenzivnije da se radi sa njima na shvatanju da iza takvih proizvoda stoje i devojke, žene – poput Marise Majer (Yahoo), Šeril Sandberg (Facebook), Meg Vitmen (HP), bez čijeg rada industrija ne bila to što danas jeste.