Prošlog petka u UK Parobrod održan je panel u organizaciji ICT Hub-a. Pod nazivom "Zašto nema više startapova u Srbiji", diskusija je probala da odgonetne mnoga pitanja, ali po svemu sudeći istakla ono najvažnije - država apsolutno ne zna kako da stvori uslove za promociju preduzetništva, uloži u edukaciju i stvori jake kadrove, te ‘unovči’ na trendu koji će i u godinama ispred nas biti jedna od najbrže rastućih industrijskih grana.
Da pređem na ponetu. Uvevši prisutne u današnju sliku srpskog startup ekosistema, Marius Starcke, osnivač organizacije STARTeurope i tehnološki konsultant, izjavio je da se dosta toga uradilo u Srbiji samo u poslednjih nekoliko godina. Iz industrije koja je prevashodno bila okrenuta ka izvozu i outsource projektima, veliki broj preduzetnika odlučio je da rizikuje i krene sa razvojem sopstvenih proizvoda – upravo iz Srbije.
Pojedini su uspeli, neki to pokušavaju i na dobrom su putu, a dobar deo tehnoloških kompanija i dalje se nalazi na samom početku. Da li je problem nedostatak kapitala, edukacije, manjka stručnih kadrova, loših uslova za razvoj ili nešto sasvim peto? Iskren odgovor jeste od svega po malo, ali hajde da preskočimo deo u kome su pojedini panelisti probleme svaljivali isključivo na nedovoljan pristup kapitalu, te pređemo na onaj deo koji jasno otkriva da država Srbija jednostavno nema konkretne ciljeve i planove kada je u pitanju stvaranje povoljne preduzetničke klime iz koje kasnije i nastaju uspešne tehnološke kompanije.
Inspiracija ima cenu
Želim da vam ispričam jednu priču. Mnogi me danas pitaju kako sam se odlučio za novinarstvo (još više kada im kažem da sam iz srpskog jezika u osnovnoj školi imao trojku), a glavni krivac za ljubav prema pisanoj reči jeste upravo moj profesor srpskog jezika u srednjoj školi, Milan Tešić.
Vidite, profesor Tešić bio je mlad profesor koji i u najgorim uslovima rada nije prestajao da inspiriše svoje učenike. Čak i kada smo svi skupa gledali epizode South Parka na času, ili analizirali “Anu Karenjinu” (koju je od nas trideset pročitalo samo troje) on se trudio da nas učini boljim ljudima, skrene pažnju na to kako da razmišljamo svojom glavnom i kako da u životu donosimo prave odluke.
Sve što danas vidite oko vas: vaš pametni telefon, Facebook i ostale društvene mreže, vaša omiljena kafa, pa čak i ovaj tekst – sve je to nastalo isključivo iz strasti. Da nije bilo ljudi koji su razvijali, testirali, eksperimentisali, ulagali svoje vreme i svoj trud u nadi da će kreirati nešto novo i inovativno, svet kakav danas znamo ne bi ni postojao. Zašto onda nema više takvih ljudi u Srbiji? Problem je u samom obrazovnom sistemu tj. u onom delu školovanja koji mlade osobe treba da inspiriše, da podstakne na dodatno znanje, na kreiranje neke vrednosti, a ne na uhlebljenje i jurenje državnog posla.
Vladimir Prelovac, osnivač Devana Technologies, kao jedan od panelista sumirao je to jako lepo:
Kako očekujete da se mlade osobe zainteresuju za preduzetništvo, za nauku i tehnologiju, kada smanjujete plate prosvetnim radnicima koji iste te osobe trebaju da edukuju i inspirišu?
Današnji mentalitet vladajuće elite jeste promocija svih onih vrednosti koje su sušta suprotnost preduzetništvu i pokretanju sopstvenog biznisa. Vladimir Jovanović iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj otkrio je da se prema poslednjem istraživanju, 99% mladih na jugu Srbije izjasnilo kako želi u državnu službu, ne i da pokreće sopstveni biznis. I dalje se pitamo zašto nema više startup kompanija u Srbiji?
Nepovoljni uslovi najveći su problem
Tokom panela nekoliko puta moglo se čuti da je država usvojila Strategiju za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine. Gospodin Jovanović dodao je da se prethodnih godina nije izdvajalo mnogo za pomoć malim i srednjim preduzećima, te da će država u godinama koje su ispred nas uložiti dodatan napor za pomoć startup kompanijama.
Ali to nije primarni posao države! Njen posao jeste da stvori uslove za izgradnju jedne takve kompanije, za normalno poslovanje sa progresivnim oporezivanjem, ne i da blokira preduzetnike različitim zakonima i odredbama, promovišući sivu ekonomiju represivnim metodama koje ne uspevaju. Takav način razmišljanja doveo nas je ovde gde jesmo – preduzetnici se ne osećaju sigurno u Srbiji i svoje biznise radije otvaraju preko.
Kapital, dakle, nije fundamentalni problem koji će sprečiti preduzetnika u Srbiji da pokrene startup kompaniju i testira ideju prema kojoj je strastven u stvarnom, poslovnom okruženju. Sa ovim mišljenjem složili su se i panelisti Rade Joksimović i Vladimir Prelovac, koji da su čekali pomoć od države i kapital koji će magično da padne sa neba, danas ne bi iza sebe imali uspešne biznise.
I dok onaj mali broj ljudi koji su pronašli nešto što ih zaista inspiriše i pokreće, nastavlja da razvija proizvode i usluge (pa čak i van Srbije, sa inostranim kapitalom), država će raditi ono što najbolje zna – donosiće nove planove, usvajati nove mere, skrećući pritom pogled sa stvarnih problema, okrivljujući prethodnu vlast da nisu uradili dovoljno. I tako u krug, iznova i iznova.