Povodom Dana žena, donosimo vam intervju sa direktorkom Inicijative "Digitalna Srbija" koja je sa nama podelila iskustvo žene na rukovodećoj pozciji u Srbiji, ali i stanje ženskog preduzetništva u domaćem startap ekosistemu.
Iako žene čine više od petine zaposlenih u IT sektoru u Srbiji, svega 10% njih dolazi do direktorskih pozicija. Taj procenat pokazuje da, i pored rasta broja žena u industriji, liderske uloge i dalje ostaju rezervisane uglavnom za muškarce.
Razlozi su kompleksni – od nedostatka mentorske podrške i uzora, preko ukorenjenih stereotipa, do sporijeg napredovanja kroz hijerarhiju. Povodom Međunarodnog dana žena, razgovarali smo sa Tanjom Kuzman, direktorkom Inicijative “Digitalna Srbija”, o tome kako izgleda karijerni put žena u IT-u, šta ih usporava i šta je potrebno da bi se situacija promenila.
Sa iskustvom u radu sa startapima, investitorima i tehnološkim kompanijama, naša sagovornica donosi jasan uvid u izazove i mogućnosti koje oblikuju budućnost žena u srpskoj digitalnoj industriji.
Kako je biti “žena direktor” u Srbiji?
Tanja Kuzman je od ranog detinjstva bila fascinirana prirodnim naukama, a naročito svime što je povezano sa brojevima. Ta sklonost usmerila ju je ka finansijama, a ključni trenutak u njenoj karijeri dogodio se tokom osnovnih studija kada je, zahvaljujući praksi u Svetskoj banci, otkrila strast prema korporativnim finansijama i upravljanju:
Ključni trenutak, koji je definisao da ću se baviti korporativnim finansijama i korporativnim upravljanjem, desio se tokom osnovnih studija na praksi u Svetskoj banci uz mentorstvo sjajne ekspertkinje u ovim oblastima.
Nakon završetka master studija, njeno prvo zaposlenje omogućilo joj je da u kratkom vremenskom roku stekne dragoceno iskustvo u kreiranju ekonomskih politika. Ipak, prekretnica se dogodila pet godina kasnije kada se upoznala sa VC fondovima i njihovom ulogom u razvoju startap ekosistema:
Vreme provedeno sa startap osnivačima koji svojim idejama oblikuju budućnost u dinamičnom okruženju, definisalo je dalji pravac moje profesionalne karijere.
Ipak, kao žena u u tradicionalno muškim industrijama, na putu do uspeha suočavala se s raznim izazovima:
Na samom početku karijere, izazovi su uglavnom bili vezani za godine iskustva i preispitivanje moje ekspertize. Kasnije su se pojavili i kulturološki stereotipi i neosnovane pretpostavke koje su otežavale napredak.
Pored rukovođenja Inicijativom “Digitalna Srbija”, Tanja je i profesorka na FEFA fakultetu, gde nastoji da studente poveže sa realnim poslovnim okruženjem:
Trudim se da u svojoj ulozi profesorke budućim generacijama približim sve ono što se u datom trenutku dešava u poslovnom okruženju kako bi sticali praktična znanja koja će moći odmah da primene.
Istovremeno, rad sa mladima omogućava joj da bolje razume njihove perspektive i ostane u toku s globalnim trendovima. Položaj žena u digitalnoj industriji Kada je reč o položaju žena u digitalnoj industriji u Srbiji, istraživanja pokazuju i pozitivne i zabrinjavajuće trendove:
U IKT sektoru imamo 22,3% žena, naspram proseka EU od 18,9%.
Ipak, i dalje je primetan problem sporijeg napredovanja žena u hijerarhiji, kao i nedostatak ženskih uzora i mentorki u kompanijama:
Žene mnogo duže ostaju na juniorskim pozicijama, samo 17% njih dođe do menadžerskih pozicija i manje od 10% njih postanu direktorke.
Žene u domaćem startap ekosistemu
Prema istraživanju Inicijative “Digitalna Srbija”, žene osnivačice startapa u Srbiji i dalje pretežno dolaze iz oblasti društvenih nauka, dok su IT sektor i tehnička znanja slabije zastupljeni:
Broj žena u startap ekosistemu se povećava, ali nije vidljivo povećanje broja žena sa tehničkim znanjima.
Na globalnom nivou, studije pokazuju da devojčice već sa šest godina počinju da gube interesovanje za tehnologiju zbog načina na koji im je predstavljena. Kako bi se situacija poboljšala, Tanja naglašava važnost sticanja tehnoloških veština, bez obzira na prethodno obrazovanje:
U narednom vremenskom periodu će biti izuzetno važno da sve žene steknu znanja i veštine u vezi sa tehnologijama koje menjaju njihove karijere.
Nadalje, naša sagovornica ističe da podaci za 2024. godinu pokazuju da je oko 20% startapa koji su podigli investicije imalo bar jednu ženu u osnivačkom timu:
Ovaj rezultat potvrđuje prisustvo sve većeg broja žena u startap ekosistemu.
Ipak, izazov ostaje mali broj žena u svetu VC fondova i među poslovnim anđelima, što utiče na obim investicija u startape koje vode žene. Inspirativne priče uspešnih žena u startap svetu Na globalnom nivou, Tanja izdvaja priču Melanie Perkins, suosnivačice Canve, koja je prikupila više od 589 miliona dolara investicija:
Ona je uspela da strukturno promeni industriju dizajna i omogući milionima korisnika da bez prethodnog dizajnerskog iskustva kreiraju vizuale koji su im potrebni.
U Srbiji, jedan od zapaženih startapa je Collabwriting, koji su osnovali Sandra Iđoški i Ivan Ralić:
Prošle godine uspeli su da podignu investiciju od 1,1 milion evra, a njihov proizvod pomaže istraživačima u obradi velike količine informacija.
Prema Tanjinom mišljenju, mentorstvo je ključno za osnaživanje žena u preduzetništvu, ali i dalje postoji nedostatak mentorskih mreža:
Podaci ukazuju na nedostatak podrške za osnivačice nakon seed runde finansiranja i serije A, kada startapi ulaze u drugu kritičnu fazu svog razvoja.
Prema Tanjinom mišljenju, međunarodno umrežavanje i izloženost globalnim iskustvima krucijalni su za povećanje stope uspešnosti ženskih startapa. Planovi za budućnost Inicijativa “Digitalna Srbija” planira kreiranje programa koji će omogućiti veći broj žena da stekne znanja o naprednim tehnologijama, bez obzira na formalno obrazovanje:
Smatramo da je to najbrži put do većeg broja žena u IT industriji, kao i među osnivačicama startapa.
Istovremeno, Tanja navodi da je jedan od ključnih ciljeva podsticanje multidisciplinarnosti u obrazovanju, što će doprineti razvoju novih profesija i većem uključivanju žena u tehnološke sektore.
Svim našim čitateljkama, želimo srećan 8. mart! 🌹
