IT preduzetništvo znači posvećenost poslu 24/7, bolje je početi što ranije – poručuje Dragana Čalija

Nošena zacrtanim ciljem koji je veoma želela da ostvari, Dragana Čalija je danas, šest godina kasnije, uspešna preduzetnica koja je spojila znanje iz programiranja i hrabrost da izađe na veoma konkurentno inostrano tržište, što je na kraju rezultovalo osnivanjem IT firme Saint Di koja uspešno posluje na tržištu Engleske već šest godina. Dragana i njen tim danas, pored outsourcing dela, kreiraju i digitalno rešenje za ugostitelje pod nazivom OrderEngine koje je plasirano i na srpsko tržište.

U tome joj je, objašnjava, pomogao preduzetnički duh koji je usvojila još u toku studentskih dana i koji je vodio ka konačnom cilju – osnivanju firme, iako je neko vreme uspešno radila kao web developer. Ipak, sam put do uspeha, kaže, nije bio nimalo lak, kao što se može učiniti dok čitate ove redove. Izostajala je podrška, bilo je potrebno preseliti se u drugu državu i prevazići sve probleme i izazove koje preduzetništvo sa sobom nosi ali – to je biznis.

Sumirajući period od studiranja pa sve do danas, Dragana nam detaljno otkriva svoj karijerni put, sa akcentom da razvoj i rad na sebi nikada ne prestaje i da uvek ima prilika koje treba iskoristiti, sa ciljem da inspiriše i druge devojke iz sveta tehnologije.

Ideja o pokretanju sopstvenog posla kod tebe se javila čak i pre nego što si završila fakultet, zar ne?

Da. Ja sam završila Fakultet tehničkih nauka, računarstvo i informatiku na katedri za Internet i elektronsko poslovanje, tačnije web development. Prvo sam radila kao web developer, ali sam već od tih studentskih dana imala ambiciju da idem u preduzetničke vode, pa čak i dok sam radila na pomenutoj poziciji stremila sam ka tome da dođem do menadžerskih pozicija. Prva od njih je bila Project Management, a zatim sam bila i član PMO-a (Project Management Office). Tek nakon toga sam odlučila da krenem sa svojom kompanijom.

To mi je uvek bila vizija i ideja čak i dok sam radila u drugim firmama. Danas ima šest godina otkako sam otvorila ‘outsourcing’ firmu Saint Di, a pre dve godine smo krenuli i sa startapom u okviru kompanije.

Ako govorimo o tom preduzetničkom duhu, o tome šta me pokreće u poslu i šta me inspiriše, moram da kažem da sam ja neko koga motiviše i inspiriše stvaranje nečega – bilo da je to kompanija, tim, novi proizvod i slično – ta neka ambicija kada znate da ste nešto napravili, stvorili i da to ima neku svoju celinu i vrednost.

Ali, moraš biti prilično hrabar da pokreneš sopstvenu firmu sa 27 godina, pogotovo u ovoj industriji?

Taj period jeste bio prilično izazovan i jedan od razloga jeste to što u tom trenutku devojke i žene programeri nisu bile toliko zastupljene u industriji i u preduzetništvu kao vlasnice kompanija. Ja sam znala samo par devojka koje su bile suosnivači i suvlasnici, a koje su na preduzetnički put krenule sa prijateljima muškarcima i zato mi je bilo jako teško da se odlučim da budem žena osnivač svoje kompanije.

Drugi razlog zašto je bilo teško jeste da sam preko noći odlučila da ću da uplovim u te preduzetničke vode bez ijednog klijenta u najavi, bez tima. Samo ja, moja odluka, želja i ambicija. Bilo je, između ostalog, izazovno jer ste morali da pokažete nekom klijentu da treba da vam poveri posao – vama kao ženi u tom svetu sa 27 godina i da imate sposobnost da izgurate sve do kraja. Trebalo mi je više od pola godine da motivišem i uspem da dođem do prvog velikog klijenta sa kojim ćemo početi da radimo i taj klijent je bio sa domaćeg tržišta jer u tom momentu nisam imala mogućnost da izađem na globalno tržište.

Da li si u tom trenutku imala nečiju stručnu podršku?

Tada nisam dobijala podršku od strane organizacija – nekako si prepušten sam sebi, ideš protiv svih i ono što mi je u nekoliko trenutaka pomoglo jeste pozicija asistenta na fakultetu, jer je to davalo reputaciju da ako fakultet prepoznaje vaš kvalitet i talenat u programiranju, onda će to prepoznati i drugi. To mi je bila jedina svetla tačka koja je uticala da ljudi prepoznaju da iza mene postoji kvalitet najpre kao stručnog lica, a kasnije i kao talenta za menadžment i biznis.

To odsustvo podrške verovatno je jedna od najvećih prepreka sa kojima si se susrela, zar ne?

Da. Prijatelji ne znaju sa čime se nosite, porodica je uplašena da li vi zacrtane ciljeve i ideje možete da izgurate sami bez ikakvih finansija i bez ikakve podrške nekog partnera, bez tima i slično. Falilo je i odsustvo podrške u krugu bliskih ljudi jer su svi oni verovali da ja to mogu, ali konkretna pomoć u okruženju nije postojala.

Upravo taj strah prema ambicijama koje imate je nešto što vam u svakom slučaju otežava put i nikako ne doprinosi. U tom slučaju potrebno je da eliminišete taj strah drugih i ja sam bila svesna da to mogu.

Ipak, sigurno ima stvari koje su ti odmah išle od ruke?

Imala sam veštine potrebne za rad sa ljudima i ‘networking’ mi je dobro išao. I sada mislim da sam dobra u uspostavljanju kontakata i komunikaciju. Te veštine su mi dale snagu da budem sigurna u momentu kada vam neko poveri projekat, da verujem da ću imati ljude i tim koji će to moći da iznese.

Kakva je situacija danas? Koliko je teško istovremeno imati i klijente i raditi na sopstvenom proizvodu kada ste mali tim?

Veoma je izazovno raspodeliti svoju energiju na više sektora i posvetiti tu energiju i vreme svakom sektoru u istoj meri da nijedan sektor ne oseti da manjka za energijom i zacrtanim ciljevima. Dugo vremena sam tražila pomoć, odnosno partnera koji će se priključiti samoj kompaniji na ‘executive’ nivou kako bi svi sektori mogli da se razvijaju kvalitetnije i brže, jer sam počela da dostižem limite kada je reč o ulaganju u sve te sektore, u ljude i rad sa ljudima, pritom više nisam toliko boravila u zemlji.

Sve su ovo izazovi koje smo u ovom momentu premostili jer smo pre par meseci uspeli da dovedemo jednog Amerikanca u naš tim. Sada stvari idu mnogo lakše i brže, a zadovoljstvo se vidi na nivou čitave kompanije, proizvoda i ‘outsourcing’ dela firme.

Da li sada imaš više vremena da se posvetiš razvoju proizvoda? Kako ste uopšte došli na ideju za to?

Ideja za OrderEngine je pokrenuta od strane mog najboljeg prijatelja koji radi u ugostiteljstvu dugi niz godina. Taj period koji smo proveli zajedno, računajući razne događaje u sektoru ugostiteljstva i naše sastanke i druženje, izrodio je potrebu da se pronađe neko tehnološko rešenje koje je potrebno ugostiteljstvu. I sama sam provela dosta vremena u ovoj industriji i bila mi je veoma interesantna. Radeći na analizi tržišta ugostiteljstva sa njim, uvideli smo jednu prazninu koja nije pokrivena softverski i koja “boli” samo tržište i otuda ideja da krenemo sa razvojem OrderEngine-a, softvera koji pomaže tim ljudima da lakše naručuju robu.

Za kraj, šta je to što moramo uraditi da bi više devojaka i žena pošlo tvojim stopama?

Smatram da smo još uvek u fazi da motivišemo žene da uđu u IT, ali to se mnogo promenilo u odnosu na pre nekih šest godina. Ima nas više, industrija je sve šira i ima mnogo grana koje nisu samo puko programiranje, već možete raditi mnogo interesantnih stvari. Ali, smatram da je i dalje onaj strah od toga koliko se treba žrtvovati da bi uplovili u preduzetničke vode, nešto što odbija.

Ono što, ipak, volim da istaknem, jeste da je programiranje divan posao za žene, jer mogu same da isplaniraju svoje vreme i da uklope posao i privatni deo. Mislim da žene to prepoznaju jer im pruža mogućnost da se ostvare kao majke, ali i na profesionalnom planu. Sa druge strane, smatram da ono što ih muči jeste briga da li će imati vremena da sve postignu jer preduzetništvo znači posvećenost poslu 24/7.

Kako onda skupiti hrabrost za to?

Krenite na vreme i budite hrabre da odluku donesete mnogo ranije, a ne kasnije. Idite korak po korak, jer ste vi onda ti koji možete diktirati koliko veliku kompaniju želite da imate i do koje mere hoćete da rastete da biste bili uspešni u svim sektorima života.

Tekstu je doprinela i koleginica Milena Rašić.

Ovaj tekst deo je Ladies of New Business specijala u kom pokrivamo priče uspešnih preduzetnica i žena koje posluju u digitalnoj industriji, a u okviru kog možete pronaći i druge priče o uspešnim damama sa ovog područja.