9 razloga zašto žene ne (p)ostaju preduzetnice

Žensko preduzetništvo se u poslednjih nekoliko godina pominje kao kategorija kojoj treba podrška. Kao žena, slažem se. I ne treba nam buđenje samo u preduzetništvu, no i u korporativnim toksičnim sredinama, ali o tome drugi put. 

Iako je objektivno izazovno biti žena preduzetnica, moram da primetim da se najveći razlozi zbog kojih ne (p)ostajemo preduzetnice nalaze u nama samima, kao i da je naš nedostatak prethodnog udruženog delanja, razlog zbog kog je i danas ta igra nameštena protiv nas. Zato su važni programi podrške koji nas osnažuju i udružuju. 

Prvi korak ka isceljenju je iskrenost, ne zauzimanje uloge žrtve. Prvo donosi moć, drugo je oduzima. 

Žene preduzetnice u Srbiji postoje, neke vode firme i preko dve decenije. Ali ne ostaje svaka preduzetnica u igri toliko dugo, iz raznih razloga. I nije svaki od njih tržišni problem, no lična odluka. Sledi par razloga.

#1 Patrijarhat u velikim biznisima jer žene ne žele da ulaze u politiku

Veliki biznis i politika idu ruku uz ruku. I to je tako svuda, ne samo u Srbiji. Žene imaju slabiji stomak za ono što politika podrazumeva i obično se sklanjaju od biznisa koji bi zahtevali takvu vrstu žrtve. 

Šta će to meni?

Zato imamo veliki broj ženskih, lepih biznisa koji zapošljavaju 1-5 zaposlenih i nemaju  megalomanske ambicije. To su biznisi koji služe porodice da dobro žive. Sve preko toga bi zahtevalo da porodice pate, a onda i sam biznis gubi svoj smisao. Preduzetništvo je u tom slučaju samozapošljavanje ili upošljavanje užeg kruga porodice. Ovakav biznis može da funkcioniše bez problema, osim kada se kapital na tržištu ukrupnjava van volje pojedinačnih aktera, te preduzetnice ili moraju usisati konkurente ili nestati. 

Treba podvući da se od politike ne može pobeći, i da je deo svakog aspekta života, te da ona ne treba biti razlog za odustajanje od bavljenja biznisom, no podstrek da se upotrebi na pravi način i kanališe. 

#2 Strah od poremećaja porodične dinamike

Postoje žene koje imaju talenat, znanje i strast prema nečemu od čega zarađuju sa strane, a što bi objektivno moglo postati biznis. Međutim, one ili ne postaju preduzetnice, ili se povlače kad shvate da će morati da se menjaju i preuzmu neke stereotipno (ne uvek i objektivno) muške osobine da bi bile preduzetnice. 

Ne postoje dve odvojene osobe, poslovna i lična. 

Promena na ženi je promena koju će osetiti i partner, i u većini slučajeva, partneru se neće dopasti to što žena koju je oženio da bude basista, sada misli da je frontmen. Biznis nije samo lepo, no i naporno, ponekad ružno i rizično, i ostaviće traga na ženi ako je prethodno bila zaštićena od toga kako svet zaista funkcioniše, a možda će i rezultovati i u pucanju odnosa, jer se muškarac više ne oseća kao glava porodice. Ovo razmišljanje nije rezervisano za ruralne sredine, postoji u svakom sloju drustva, čak i u elitnom. 

Jedan veoma školovan i uspešan IT ekspert je svojoj devojci rekao da će prestati da želi decu bude li više vremena provodila u mom društvu. Drugi biznismen mi je rekao da ženi kao što sam ja verovatno ne bi bilo važno da spremi doručak svojoj deci. Treći, serijski preduzetnik, svojoj devojci je rekao da joj ubacujem ideje u glavu i da mu pravim probleme.  

Zamisli ti to. Žena sa idejom u glavi? Sunce ti. Pa, to treba lopatom tući. Postoji prećutni sporazum prilikom formiranja zajednice šta je čija uloga. Samo dve veoma fleksibilne osobe mogu da se menjaju i opstaju zajedno. Sve ostalo, puca. Suočene sa ovakvim izborom, žene uglavnom biraju porodicu, naročito ako nisu egzistencijalno ugrožene. 

Naravno, postavlja se pitanje da li su te žene uopšte za to, ako ih je toliko lako poljuljati. Međutim, ne bih trčala da osuđujem, s obzirom da se bavim biznisom za koji je pakleno teško akvizirati klijente (iako većini treba organizaciona promena) i realizovati opipljive rezultate. Dok sam se bavila marketingom, bilo je drugačije, skoro svakom treba marketing jer to povezuje sa rastom prihoda, i tu potrebu prepoznaje. 

#3 Preduzetništvo kao međufaza između poslova

Karakteristično i za muškarce i za žene. Dešava se da osoba dostigne percipirani maksimum u svom korporativnom karijernom putu, te dođe do zaključka da bi želela da proba da napravi svoj biznis. Desi se da potceni šta je potrebno da bi to zaživelo, jer je unutar korporacije dosta stvari bilo delegirano drugima, te ne razume ceo proces na koji se obavezala. Ako osoba ne izabere da svaštari i smanji sebe zarad budućeg rasta, zaboravi na beneficije, poslovne ručkove i sigurnu platu, mala je verovatnoća da će ostati u preduzetništvu, a veća da je to prelazni posao dok ne naiđe dobra prilika za povratak u korporativni svet na velika vrata.

#4 Izražen individualistički duh, žeđ za slobodom i ličnim razvojem

I ova stavka se odnosi na oba pola, i ženski i muški. Preduzetnica se postaje zbog žeđi za slobodom, ali ako biznis dođe do određene veličine, a ne prate ga procesi koji podržavaju nastanak sistema, preduzetnica postaje zarobljena više no na poslu od 9 do 5. Ako ona ima perfekcionističku tendenciju i nedovoljno zrelosti da to nosi, biznis je može uništiti ako se ne povuče da izgradi osovinu, jer se rast prebrzo desio. Takođe, ako preduzetnica vidi sistem, procedure i pravila kao ograničavanje njene lične slobode ili identiteta, može da se desi sa postane usko grlo razvoja ili biznis ugasi ili proda. 

Iskreno, ja sam spadala u ovu kategoriju. Nisam želela da se majem sa upravnim odborima, i papirima u dvadesetim godinama. Za to ima vremena i u četrdesetim. Svesno sam ugušila nešto što je gušilo mene, jer sam verovala da ću udariti jako brzo u plafon u svom profesionalnom rastu i neću ostvariti svoj potencijal, no postati srpska gazdarica. Posle tri godine, zahvalna sam sebi na toj odluci, iako je to jedna od najtežih stvari koju sam morala da uradim u svom životu. 

#5 Krug podrške kao privremena predbračna formacija

Krugovi ženske podrske postoje, ali ih ima malo. Ne pričam o tim izuzecima, pričam o opštem stanju na tržištu. 

Žene obično ne podržavaju druge žene na konzistentan način, osim u humanitarnim akcijama. Fokus žene u domaćinstvu u kom su dužnosti podeljene na tradicionalan način, je na porodici. Ona gubi svoj identitet van porodice. Identifikuje se dominantno u funkciji nečije majke ili supruge. Još jedna relikvija patrijarhata. Ona se postepeno ali konzistentno zatvara ka spoljašnjem svetu, i komunicira da nema energije za stvari van tog neposrednog, porodičnog, kruga interesovanja. Za to vreme, muškarci koji su neopterećeni porodičnim obavezama, svoja prijateljstva održavaju i pomažu se kroz život, osim u vanrednim okolnostima. Situacija je još izraženija ako je žena udajom preskočila klasu ili dve u društvenom staležu, njeno zatvaranje ka verziji sebe pre braka je još odlučnija. Pisala sam o tome da klase postoje u jednom od prethodnih članaka. 

Ljudi ne vole svedoke iz prošlosti koju bi najradije zaboravili. 

Nisu sve žene sa ambicijom iz Beograda, sede u habovima ili su tokom studija shvatile da žele da budu preduzetnice. Međutim, ako se tada nisu okružile ženama koje dele njihove ambicije, jako će im biti teško da opstanu na preduzetničkom putu u okruženju iz kog su potekle, ali koje im nije destinacija. Vući će ih nazad, iz najbolje namere. Ovde treba podrška. Ženama koje nemaju kapital, lokaciju, roditelje ili partnera da ih podupiru. 

U podkastu Work Life, gošća Adama Granta je rekla: “Privilege is about the absence of inconvenience. When you have it, you don’t notice it.” 

#6 Novac i finansijska sigurnost kao kratkoročan motiv

Slično prethodnom, ali ipak zaslužuje da bude zasebna stavka, devojke koje dolaze iz patrijarhalnog domaćinstva u Beograd da studiraju i imaju ambicije da im život bude drugačiji od života njihovih majki/baka/prabaka, svesne su da nema nazad. Pametne, one zaista promućurne, nastoje da sebi obezbede izvore prihoda i dobru budućnost. Neke to rade kroz preduzetništvo, naročito ako dolaze iz preduzetničke porodice. Međutim, ako im nije motiv da stvaraju i da budu slobodne, no želja da budu sigurne na taj način i bolje zarade, ako se ukaže manje stresna opcija da se osećaju bezbedno i dobro zarađuju/žive, bilo kroz brak gde partner preuzima obaveze oko biznisa, bilo kroz priliku za rad u firmi koja nudi bolje uslove, žena će izaći iz preduzetništva. 

Preduzetništvo je u ovom slučaju bio kanal da se obezbedi finansijska sigurnost. Kanal, ne smisao sam po sebi. Plan B. 

Nema preduzetništva bez ljubavi prema stvaranju. I najuspešniji ljudi će vam često reći koliko su dugo radili za džabe ili mali novac, da bi ih krenulo. Najčešće, na samom početku, o kratkoročnom novcu nisu ni razmišljali. Razmišljali su o dugoročnom novcu i vrednosti.

#7 Žena u muškom društvu

Pošto žena generalno ima malo u preduzetništvu, one retko osnivaju nešto zajedno, te su uglavnom u partnerstvima sa muškarcima, ako uopšte uspeju da se za vlasnički deo izbore. 

Muška partnerstva se obično zasnivaju na drugarstvu i prethodnom poznanstvu. U takvom sastavu, igra je često nameštena tako da žena mora da radi za veoma mali udeo, vezana je kapitalom, i pritom se malo pita. Žena postaje priključak ekipi koju nije birala, a sa kojom mora da radi, i koja će na znak bilo kog konflikta zauzeti stranu koja će retko kad biti njena. Ipak, ti ljudi se znaju od ranije, a i čak i da to ne kažu, smatraju da joj je mesto da rađa decu. 

Šta se ona trpa u “naša posla”?

Da bi žena imala bilo kakav uticaj u takvom društvu, nažalost, mora da pronađe način da dobije većinu u parlamentu, tj. firmi i da ima ljude koji su njoj lojalni. 

Prljava je to igra. Ponekad uključuje i zapošljavanje ljudi koji ti objektivno ne trebaju, samo da dobiješ masu. 

Problem je to što je čak i narativ u poslovnom okruženju napravljen tako da istisne žene jer im je neprijatno. A ko želi život u kom će mu 80% vremena biti neprijatno?

Iscrpljene i iznurene, žene ili odlaze iz ovakvih biznisa, ili, nažalost, postaju surovije od svojih muških partnera jer im fokus postaju pobeda i osveta. Nisam sigurna koja opcija je gora… Svakako treba podrška, da iz tog okruženja izađu, i odu u neko koje ih neće uništavati, no negovati. Ali potrebno je imati snage da ideš dalje dok ne pronađeš adekvatne partnere u toj saradnji. Problem ima duboke korene, ali svaki član tima, bez obzira na pol, treba da doprinese na neki način i pokaže svoju vrednost, i ukoliko se ta vrednost uvažava, partnerstvo ima potencijala, bez obzira na pol. 

#8 Kompleksan odnos sa dominantnim ocem

Zbog manjka žena na pozicijama od uticaja, devojčice koje su želele karijeru, nisu mogle da se ugledaju na majke, no na očeve. Često to divljenje prema ocu prati i strah od doživljavanja sudbine docilne, često okarakterisane kao slabe majke, kao i obećanje sebi ja neću tako. Žene koje rade na sebi, prepoznaju da majka tu nije bila žrtva, no manipulator, kom je stanje u kom je zbrinuta, samo prividno potlačena, odgovaralo. Tada strah od sudbine majke prelazi u prezir, gađenje i želju da se bude kao muškarac. 

Problem? Ne možeš biti bata, jer si, prosto rečeno, seka. I to je divno. Ali seka ne znači nemoć, slabost, glupost, naivnost isl. To je već stvar izbora. 

Žena koja nije videla ženu na poziciji moći, ne može da zamisli takvu pojavu, te počinje da oponaša ono što zna, a to je muškarac na poziciji moći. 

Boss bi*ch, girl boss, Boginja, Žena-Majka-Kraljica. To ne govori osoba koja je emotivno dorasla poziciji na kojoj se nalazi. 

Problem u ovom načinu razmišljanja je što negiranje ženske energije dovodi do zdravstvenih problema. Neregularni ciklusi, miomi, ciste, nemogućnost ostanka u drugom stanju od stresa, to je šablon. 

Dolazimo do momenta, kada buduća porodica ili zdravlje budu dovedeni u pitanje. Tada se većina žena izabrati da se povuče iz aktivne uloge u preduzetništvu. 

Drugi problem koji nastaje, a vezan je za nepostojanje uzora ženske moći, je taj što žena iz takvog okruženja često podsvesno, ceo život traži muški autoritet kom će se prikloniti, koliko god da misli da ga ne traži. Čak i da postane partner sa drugom ženom preduzetnicom, koja ima žensku energiju, neće moći da prihvati njen autoritet, ako ova ne podseća na Tatu na neki način. Bar ne, bez ozbiljne psihoterapije.

#9 Najjače se borimo za druge, ne za sebe

Pročitala sam negde, a i sigurna sam da ćete se setiti brojnih primera iz prakse, da žene motiviše više da zaštite druge, no da sebe guraju u prvi plan. Čak i u pregovorima za platu, veća je verovatnoća da će je žena dobiti ako kaže da će na taj način doprineti sistemu, umesto muškarca koji bi to zahtevao jer to zaslužuje. 

Najviše sam bila motivisana kada sam videla da moj tim na mene računa i da smo zajedno u celoj priči. Manje sam bila motivisana kada sam bila freelancer ili radila samostalno na projektima. Tu me je držala data reč da ću nešto isporučiti i potreba da zaštitim reputaciju. 

Za preduzetništvo, na velikoj skali, potrebna je određena doza sebičnosti, samoživosti i narcizma kom su žene, ako ništa, socijalno kondicionirane da ređe podležu. 

Još jednom, izuzeci postoje. Žene koje vode firme 20 i više godina u Srbiji, postoje. Ali malo ih je. I često nisu u fokusu javnosti, te su programi podrške preduzetnicama i te kako značajni. Budimo svesni da će biti potrebno bar par generacija žena preduzetnica da se promeni raspodela obaveza između partnera u domaćinstvu i očekivanje od žena, kao i isčisti iskristalizuje figura žene preduzetnice, na koju će devojčice moći da se ugledaju na zdrav način. Sve pre toga, bojim se, neophodna je žrtva, kao prelazni stadijum evolucije u nov poredak.

Ovaj članak je inspirisan poslovnim iskustvima, knjigom Adama Granta “Give & Take” i filmom “Self Made: Inspired by the Life of Madam C.J. Walker”. Tematika filma je transformacija bivše afro-američke robinje u prvu milionerku SAD-a sa početka dvadesetog veka. Znači, može. Veliko hvala Dragani Jovčić, suosnivačici platforme “Uradi-Zaradi” koja je značajno doprinela tekstu kroz konstruktivnu kritiku. 

Nastavak o značaju žena na uticajnim pozicijama i primer iz prakse u sledećem članku.

Autorka naslovne grafike je Iva Kujundžić.