Rodna diskriminacija u IT-ju ne postoji ili smo na nju navikli?

Postavili smo pitanje – kako unaprediti položaj žena u domaćoj IT industriji?

Danas, u industriji u kojoj radimo, većina žena će reći da ni u jednom poslovnom aspektu nije diskriminisana i to u najvećem broju slučajeva zaista i jeste tako. Međutim, IT industrija i dalje se ne može pohvaliti velikim brojem žena - a to nije situacija samo u Srbiji.

Izborile smo se za karijeru, glasačka prava, vodimo državne kancelarije i same države. Međutim, i dalje nas pitaju – planirate li porodicu. Organizujemo radionice šminkanja za devojčice i IT radionice za dečake (kao što podseća naša sagovornica), teret održavanja kuće i brige za decu i dalje uglavnom počiva na nama i neretko je to situacija koju prihvatamo bez preispitivanja.

„Drugim rečima, postoji slika o ženi i ono što se smatra njenim obavezama, nekakav nepisani kodeks rodne neravnopravnosti u Srbiji, društveni pritisak nevidljiva sila koja je veoma prisutna“, kaže Katarina Popović, vlasnica trening studija za javni nastup PitchBitch, spisateljica i novomedijska umetnica.

Kako onda na nivou društva promeniti sliku o devojčicama i ženama kao bespomoćnim, ne-inženjerskim mozgovima, lepoticama, mašinama za rađanje i onima koje ostaju kod kuće i slično, kao što kaže Katarina?

Zašto žene zarađuju i do 400 evra manje od muškaraca?

Iako smo tekst započeli konstatacijom da bar u ovoj digitalnoj industriji rodna diskriminacija daleko od svakodnevice, Zoja Kukić, jadna od osnivača SEE ICT-ja, kaže da pravo pitanje nije koliko je ona česta, već koliko smo se na nju navikli:

Srbija je, zapravo, kada su u pitanju žene u tehničkim naukama, u boljoj situaciji nego većina drugih zemalja (za šta možemo da zahvalimo komunizmu). Međutim, to ne znači da neki oblik diskriminacije ne postoji, a najbolji primer za to je vic koji se priča već decenijama o razlici između žene programera i morskog praseta. Istraživanje koje je radio Startit kaže da je kod nas svega 12% žena među programerima, a da su im prosečne plate za gotovo 400 evra manje nego plate njihovih kolega.

Takođe, dodaje Zoja, žene zbog svojih obaveza oko kuće i porodice često imaju mnogo manje vremena da posećuju različite događaje, de se druže i upoznaju sa kolegama i to važi u celom svetu, pa i Srbiji. “U IT zajednici, zbog niskog procenta žena u njemu, često se mnogi programi i konferencije prilagođavaju muškarcima” i na tom polju žene kao profesionalci pate.

Na svetskom nivou takođe se mnogo govori o diskriminaciji okrenutoj ka startap preduzetnicama, gde investitori često pregovaraju sa startapima u lobiju hotela, na večeri ili čak u svojim vikendicama i đakuzijima. “Ako ste muškarac, to je uglavnom ok, ali ako ste žena lako možete biti pogrešno protumačene ili se prosto osećati neprijatno u tom okruženju”. Takođe, dodaje, postoji više istraživanja o tome da investitori lošije ocenjuju startape koje vode žene, da im postavljaju potpuno drugačija pitanja i fokusiraju se više na negativne scenarije”.

Oglasi za posao pišu se u muškom rodu

Ako se osvrnemo na segment zapošljavanja u IT-ju, situacija je takva da uglavnom nema mesta diskriminaciji – imate manjak stručnjaka, njihova fluktuacija među kompanijama je velika i na vama kao na poslodavcu je da ponudite najbolje uslove i zaposlite najboljeg mogućeg kandidata, ma kog on pola bio.

Međutim, prilikom zapošljavanja žene se razlikuju od muškaraca i to zbog određenih samonametnutih razloga. Na primer, vrlo često se od žena koje su u ovoj industriji može čuti da njihove koleginice vrlo često prihvataju određeni zadatak ukoliko se osećaju skoro stoprocentno sposobnom da ga obave, dok će muškarci posao prihvatati sa daleko više samopouzdanja.

Nevena Sofranić, osnivač agencije Omnes Group i jedna od devojaka koja stoji iza organizacije IT Girls, kaže da se tu zapravo radi o razmatranju devojaka/žena da li da uopšte uđu u proces apliciranja za posao jer se devojke često vode samim oglasom – koji kod nas znaju da budu jako ambiciozni. „Dolazimo u priliku da moramo da ih uveravamo da nije neophodno znati ono što poslodavci napišu pod good to have i ovo je slučaj samo kod žena, već i kod juniora oba pola“.

Rodna neravnopravnost se ipak, kaže Nevena, najčešće može videti u oglasima koji su pisani u muškom rodu.

Poslodavci ne vrše to svesno, niti tu vidim direktnu diskriminaciju. Međutim, poslodavci koji komuniciraju kulturu kao Work Hard, Play Hard, a zatim to što imaju ispod 10% žena u tech timovima pravdaju činjenicom da se žene ne prijavljuju na poslove.

Naši najuspešniji klijenti su se izolovali od histerije na hiper-konkurentnom tržištu rada, često imaju fiksno radno vreme (sa kliznim dolaskom) na primer i to ženama i seniorima odgovara, jer su to ljudi sa porodicama i životom van posla.

Na koga da se ugledamo?

Ono što Katarina smatra, a što su pokazala i istraživanja, jeste da devojke imaju premalo ženskih uzora u IT industriji ili drugim industrijama koje se smatraju tipično muškim:

Kako vreme prolazi sve više sam svesna koliko su primeri uspešnih žena za mene bili presudni, posebno za moje slobodno kretanje kroz razne industrije. Jedna od mojih heroina je Maja Lalić, arhitekta, osnivač Miksera i Remiksa, sveobuhvatni kreativac koji realizuje sjajne projekte u kulturi i umetnosti.

Nikad nisam smatrala da su tehnologija ili umetnost ili književnost nešto ‘žensko’ ili ‘muško’ ili nešto što mora da se razdvoji. Pitanje je uvek bilo da li ti to želis i da li se dovoljno trudiš. Ja verujem u ‘meta-human’ vrstu – sve nas koji šetamo kroz razne industrije i spajamo znanja u nove projekte.

Ono čega mi nismo dovoljno svesni, dodaje, jeste to koliko su naše devojčice brilijantne. „Kada sam radila radionice sa devojčicama u završnim razredima osnovne škole za Dan Devojčica u IKT uradila sam malo istraživanje – svaku sam pitala šta je najviše zanima da radi u zivotu“. Odgovori su, kaže, svi bili različiti i varirali od sportistkinje preko novinarke, građevinskog inženjera, arhitekte, programerke, forenzičarke, hemičarke, matematičarke do modne dizajnerke, rediteljke:

Od otprilike 200 devojčica ne postoji neka srednja vrednost njih koje žele da se bave nečim što se smatra tipičnim ‘ženskim’ zanimanjem ili hobijem. Ako je to tako, šta se onda desi u srednjoj skoli? Koliko njih izgubi motivaciju ili odustane od svojih snova?

Naročito u periodu puberteta potrebno je da više radimo sa devojčicama da ne odustaju od svojih snova i ostanu u sferama koje ih interesuju i zato je dobra inicijativa.

Zato je, ocenjuje Katarina, odgovornost svake od nas da se učinimo ‘vidljivom’ i da pričamo o svom radu – da držimo predavanja i radionice za devojčice (i dečake) – što ranije u razvoju, to bolje.

Šta nam je činiti – na nivou industrije?

Na kraju, ističe Zoja, na nama je da pođemo od sebe i načina na koje mi lično možemo promeniti svoje okruženje, umesto da tražimo krivca. „Krivac nam daje izgovore i stvara frustracije, a kada smo okrenuti ka svojim akcijama, makar to bio i neki mali pomak, kada to radi veliki broj žena u isto vreme zapravo osećamo rezultat i napredujemo“:

I ja sam uhvatila sebe da sam u prošlosti ponekad bila više kritički nastrojena prema ženama nego prema muškarcima. Stoga sam u poslednjih nekoliko godina radila na tome da to osvestim i iskorenim i danas zaista iskreno podržavam žene iz svog okruženja – pohvalim ih za stvari koje su postigle i privatno i javno, trudim se da im pomognem u daljim planovima i pitanjima itd. I ovo je nešto što verujem da svi treba i možemo da radimo.

U IT industriji, dodaje Nevena, podsticanje žena da se uključe u ovu industriju može se uraditi i podizanjem svesti o tome da će sutra svaki posao biti delom vezan za ovu oblast – nije više pitanje da li treba raditi u ovoj industriji, nego na kojoj poziciji – to bi ženama trebalo da bude dovoljna dodatna motivacija.

„Devojke su apsolutno sposobne da koriste šrafcigere, WD40, da prave robote ili projektuju zgrade i mostove, vode ljude i kompanije, kao i da pišu poeziju ili slikaju, budu nežne majke (ako to žele) ili da rade nesto potpuno drugo“, zaključuje Katarina pozivajući dame da se priključe projektu Kreativno mentorstvo koji ima za cilj lični i profesionalni razvoj pojedinca.

Netokracija u cilju osnaživanja devojaka i žena organizuje petu po redu Ladies of New Business konferenciju koja će ove jeseni biti posvećeni ženama u svetu IT-ja – developerkama, onima koje u tehnološkim kompanijama rade na netehničkim pozicijama i svim damama koje u taj svet tek žele da uđu. Vidimo se 4. decembra!

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Vanja organizuje prvo ‘online’ individualno takmičenje za mlade programere u Srbiji

Vanja Paunović, mladi softverski inženjer koji stoji iza YouTube kanala Džimiks, organizuje prvo 'online' takmičenje u programiranju u Srbiji za srednjoškolce i studente. Tema je proizvoljna, a rok za dostavljanje projekta je 1. maj.

Tehnologija

Cardano je nova blockchain mreža, a njena kriptovaluta je udesetostručila svoju vrednost

U svetu kriptovaluta gotovo svaki dan imamo novine koje oblikuju ovo intenzivno tržište. Jedna od njih jeste i blockchain platforma Cardano čiji je deo i kriptovaluta Ada.

Startapi i poslovanje

Srpski B-Fresh inovativnim sistemom pakovanja nastoji da promeni prehrambenu industriju

Tehnologija bi u budućnosti mogla u potpunosti da promeni poljoprivredu i prehrambenu industriju. Startap B-Fresh iz Srbije koji razvija rešenje za duži rok trajanja hrane upravo to dokazuje, ali pokazuje i da Srbija ima još jedan talentovan tim iz 'agrotech' sektora.

Internet marketing

IAB MIXX Awards 2021: Otvorene prijave – žiri bira nagrade u 15 kategorija!

Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta.

Digitalni mediji

Šta je to Patreon i koja je njegova uloga u podršci kreatorima sadržaja na Internetu?

U poslednjih dve, tri godine na domaćoj YouTube sceni sve više se govori o Patreonu - platformi koja nezavisnim video kreatorima pomaže da naprave nove modele zarade i okupe publiku koja će ih novčano nagraditi za kvalitetan sadržaj.

Startapi i poslovanje

Endava akvizirala hrvatsku agenciju Five za 33+ miliona evra

Ova kompanija nakon prošlogodišnje akvizicije Comtrade-a nastavlja sa jačanjem svog prisustva u regionu. Hrvatski Five postaje deo ove internacionalne kompanije, a 'exit' je vredan više od 33 miliona evra - kroz deonice i keš.