Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Dvanaest godina kasnije, Kseniju Vasiljević, Project Manager u kompaniji Endava i dalje ponekad pitaju zašto radi muški posao i ovakve predrasude, kaže, uglavnom dolaze od ljudi koji nisu iz IT-ja.

Dobra stvar je, dodaje, da sličnu stvar nikada nije čula od kolega i to svedoči o tome da je u IT industriji, uprkos tome što je i dalje većinom čine muškarci, rodna diskriminacija značajno manje prisutna u odnosu na one tradicionalne. “Naravno, statistike govore da ni u našoj oblasti nije sjajno – recimo, žene su i dalje u proseku manje plaćene za isti posao ali sve više žena u struci se bori za svoje pozicije”.

Da li se put kojim idu žene koje ulaze u svet developmenta razlikuje od onog kojim idu muškarci? Kako je to izgledalo u tvom slučaju?

Ksenija: Na početku karijere susretala sam se sa izazovima sa kojima se, verujem, susreću svi junior developeri, bez obzira na pol – nesigurnost da li sam nešto uradila dovoljno dobro, nedoumice koliko često bih trebalo da pitam starije kolege/koleginice za pomoć, da li ću se uklopiti i slično. Nisam imala utisak da imam drugačije izazove, zato što sam žena, ali sam se van posla susretala sa raznim komentarima.

Programiranje definitivno nije muški posao i žene mogu biti jednako dobre ili čak i bolje u tome.

Kakva je situacija danas? Imaju li žene profesionalci u ovoj oblasti u nekim slučajevima drugačiji tretman?

Ksenija: Situacija se danas popravlja, više devojaka se odlučuje da studira na nekom od IT smerova na fakultetima. Pored problema u vezi sa platom, o kome smo pričale, žene se često susreću i sa izazovima nakon povratka sa porodiljskog odsustva. Zato treba birati kompanije koje ne degradiraju ženu nakon što postanu majke.

Poslednjih godina, dakle, ima sve više žena softver inženjera i žensko mišljenje se uvažava. U kompaniji u kojoj radim nema slučajeva u kojima mi imamo drugačiji tretman od muškaraca mada, moram priznati, u svom timu se zalažem da žene imaju drugačiji tretman u pozitivnom smislu – na primer, ako se tim seli iz jedne kancelarije u drugu, muški deo tima ima zadatak da prenese svu opremu. Ravnopravnost je neophodna, ali nastojimo da zadržimo i kavaljerstvo! 😊

Ti si odlučila da svoju karijeru dalje razvijaš u biznis delu IT kompanija. Zašto na tim netehničkim pozicijama ima mnogo više žena nego muškaraca?

Ksenija: Pre svega, više muškaraca se školuje za poslove u IT industriji, a više žena u poslovima vezanim za biznis i menadžment, pa samim tim imamo više muškaraca softver inženjera, a više žena na netehničkim pozicijama.

Još jedan razlog je i to što, nažalost, i dalje postoje predrasude da su muškarci bolji inženjeri od žena. Ovaj trend se polako popravlja, ali su još uvek vidne razlike. Zato je važno ispravljati i pogrešno mišljenje da programeri svakodnevno rade više od osam sati, te da je teško uskladiti poslovni i privatni život, što je bitno za mnogo devojaka i žena. Naravno, dešavaju se situacije kada posao zahteva veće angažovanje, ali se dobrom organizacijom mogu uskladiti poslovne i privatne obaveze, uključujući i brigu o deci.

Dakle, uprkos mišljenju mnogih, žene podjednako dobro mogu da rade i na tehničkim i na netehničkim pozicijama?

Ksenija: Da, naravno, radi se samo o tome da su to različite vrste poslova. Za razliku od developementa, gde ste fokusirani na to da napravite optimalno rešenje, u biznis delu je fokus na razumevanju potreba klijenata i na dobroj komunikaciji sa development timom.

Od Business Analyst-a se, na primer, očekuje da dobro poznaje proizvod na kome tim radi, da ima odličan odnos i kontakt sa klijentom, tako da može brzo da reši nedoumice koje tim ima, a za to su pre svega presudne veštine komunikacije i analitički pristup.

Kao Project Manager susrećete se sa raznim izazovima, od toga da držite budžet pod kontrolom, do toga da umete da prepoznate eventualne probleme kod klijenta ili unutar tima i da na vreme reagujete. U bilo kojoj business ulozi, pre svega je važno da steknete poverenje obe strane i od strane klijenta, i od strane inženjera, tako što ćete im pokazati da radite u zajedničkom interesu.

Obe ove oblasti i developement i business zahtevaju veliku posvećenost.

Šta bi u segmentu obrazovanja trebalo uraditi ne bi li se više devojčica/devojaka podstaklo da se bave ovim poslom? Šta, sa druge strane, mogu da urade kompanije?

Ksenija: Potrebno je razbiti predrasude da su IT zanimanja prvenstveno muška i da je programiranje jednolično. Naprotiv, posao programera je dinamičan i kreativan i ne treba zaboraviti da su upravo programeri ti koji danas najbrže menjaju svet, te da više nema oblasti u kojoj informacione tehnologije nisu prisutne. Neka predviđanja svedoče da za 15 godina pola zanimanja neće ni postojati, pa je naša realnost da se treba okrenuti IT-ju, novim tehnologijama i novim zanimanjima koja se otvaraju. Nije samo pitanje želje, već činjenica da se svet kreće u tom smeru. Dobar način je motivisati devojke kroz primere uspešnih IT žena.

Naravno, i IT kompanije mogu i trebalo bi da odigraju veliku ulogu u podsticanju devojaka da se zainteresuju za ovu industriju (posete završnim razredima osnovnih i srednjih škola,  radionice, obuke, takmičenja, mentorstva, prakse, posete kompanijama, dani otvorenih vrata, susreti, mentorstva…) – mogućnosti su neograničene i samo treba biti malo kreativan. Za žene koje su već u IT svetu, dovoljno je da politika kompanije bude ista za sve, nezavisno od pola: da nema razlike u platama za obavljanje istog posla, da se žene ne degradiraju prilikom povratka na posao sa porodiljskog odsustva i da nema rodne diskiminacija prilikom odlučivanja o izboru za pozicije rukovodećeg kadra. Ovo će stvoriti pozitivnu sliku o kompaniji i samim tim ohrabriti žene da rade u takvom okruženju.

Ako se ovakve stvari budu sprovodile, nisu potrebne nikakve dodatne mere.

Pred Netokracijom je još jedna Ladies of New Business konferencija, ovaj put posvećena IT industriji, na kojoj ćeš biti jedna od govornica. Šta ćeš podeliti sa publikom?

Ksenija: Podeliću sa njima svoj karijerni put od developera preko biznis analista do menadžera. Ispričaću im kako organizujem svoje obaveze na poslu, tako da ne trpe ni moja porodica, ni moja dodatna lična interesovanja. Zagolicaću im maštu kreativnim projektima na kojima sam radila (virtualna realnost i robotika) i začiniti pričom kako svako ko se bavi ovim poslom ima mogućnost da bar malo promeni svet u kome živimo.