Kako žene menjaju IT - uprkos uverenju da je to 'muška' oblast?

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Dvanaest godina kasnije, Kseniju Vasiljević, Project Manager u kompaniji Endava i dalje ponekad pitaju zašto radi muški posao i ovakve predrasude, kaže, uglavnom dolaze od ljudi koji nisu iz IT-ja.

Dobra stvar je, dodaje, da sličnu stvar nikada nije čula od kolega i to svedoči o tome da je u IT industriji, uprkos tome što je i dalje većinom čine muškarci, rodna diskriminacija značajno manje prisutna u odnosu na one tradicionalne. „Naravno, statistike govore da ni u našoj oblasti nije sjajno – recimo, žene su i dalje u proseku manje plaćene za isti posao ali sve više žena u struci se bori za svoje pozicije“.

Da li se put kojim idu žene koje ulaze u svet developmenta razlikuje od onog kojim idu muškarci? Kako je to izgledalo u tvom slučaju?

Ksenija: Na početku karijere susretala sam se sa izazovima sa kojima se, verujem, susreću svi junior developeri, bez obzira na pol – nesigurnost da li sam nešto uradila dovoljno dobro, nedoumice koliko često bih trebalo da pitam starije kolege/koleginice za pomoć, da li ću se uklopiti i slično. Nisam imala utisak da imam drugačije izazove, zato što sam žena, ali sam se van posla susretala sa raznim komentarima.

Programiranje definitivno nije muški posao i žene mogu biti jednako dobre ili čak i bolje u tome.

Kakva je situacija danas? Imaju li žene profesionalci u ovoj oblasti u nekim slučajevima drugačiji tretman?

Ksenija: Situacija se danas popravlja, više devojaka se odlučuje da studira na nekom od IT smerova na fakultetima. Pored problema u vezi sa platom, o kome smo pričale, žene se često susreću i sa izazovima nakon povratka sa porodiljskog odsustva. Zato treba birati kompanije koje ne degradiraju ženu nakon što postanu majke.

Poslednjih godina, dakle, ima sve više žena softver inženjera i žensko mišljenje se uvažava. U kompaniji u kojoj radim nema slučajeva u kojima mi imamo drugačiji tretman od muškaraca mada, moram priznati, u svom timu se zalažem da žene imaju drugačiji tretman u pozitivnom smislu – na primer, ako se tim seli iz jedne kancelarije u drugu, muški deo tima ima zadatak da prenese svu opremu. Ravnopravnost je neophodna, ali nastojimo da zadržimo i kavaljerstvo! 😊

Ti si odlučila da svoju karijeru dalje razvijaš u biznis delu IT kompanija. Zašto na tim netehničkim pozicijama ima mnogo više žena nego muškaraca?

Ksenija: Pre svega, više muškaraca se školuje za poslove u IT industriji, a više žena u poslovima vezanim za biznis i menadžment, pa samim tim imamo više muškaraca softver inženjera, a više žena na netehničkim pozicijama.

Još jedan razlog je i to što, nažalost, i dalje postoje predrasude da su muškarci bolji inženjeri od žena. Ovaj trend se polako popravlja, ali su još uvek vidne razlike. Zato je važno ispravljati i pogrešno mišljenje da programeri svakodnevno rade više od osam sati, te da je teško uskladiti poslovni i privatni život, što je bitno za mnogo devojaka i žena. Naravno, dešavaju se situacije kada posao zahteva veće angažovanje, ali se dobrom organizacijom mogu uskladiti poslovne i privatne obaveze, uključujući i brigu o deci.

Dakle, uprkos mišljenju mnogih, žene podjednako dobro mogu da rade i na tehničkim i na netehničkim pozicijama?

Ksenija: Da, naravno, radi se samo o tome da su to različite vrste poslova. Za razliku od developementa, gde ste fokusirani na to da napravite optimalno rešenje, u biznis delu je fokus na razumevanju potreba klijenata i na dobroj komunikaciji sa development timom.

Od Business Analyst-a se, na primer, očekuje da dobro poznaje proizvod na kome tim radi, da ima odličan odnos i kontakt sa klijentom, tako da može brzo da reši nedoumice koje tim ima, a za to su pre svega presudne veštine komunikacije i analitički pristup.

Kao Project Manager susrećete se sa raznim izazovima, od toga da držite budžet pod kontrolom, do toga da umete da prepoznate eventualne probleme kod klijenta ili unutar tima i da na vreme reagujete. U bilo kojoj business ulozi, pre svega je važno da steknete poverenje obe strane i od strane klijenta, i od strane inženjera, tako što ćete im pokazati da radite u zajedničkom interesu.

Obe ove oblasti i developement i business zahtevaju veliku posvećenost.

Šta bi u segmentu obrazovanja trebalo uraditi ne bi li se više devojčica/devojaka podstaklo da se bave ovim poslom? Šta, sa druge strane, mogu da urade kompanije?

Ksenija: Potrebno je razbiti predrasude da su IT zanimanja prvenstveno muška i da je programiranje jednolično. Naprotiv, posao programera je dinamičan i kreativan i ne treba zaboraviti da su upravo programeri ti koji danas najbrže menjaju svet, te da više nema oblasti u kojoj informacione tehnologije nisu prisutne. Neka predviđanja svedoče da za 15 godina pola zanimanja neće ni postojati, pa je naša realnost da se treba okrenuti IT-ju, novim tehnologijama i novim zanimanjima koja se otvaraju. Nije samo pitanje želje, već činjenica da se svet kreće u tom smeru. Dobar način je motivisati devojke kroz primere uspešnih IT žena.

Naravno, i IT kompanije mogu i trebalo bi da odigraju veliku ulogu u podsticanju devojaka da se zainteresuju za ovu industriju (posete završnim razredima osnovnih i srednjih škola,  radionice, obuke, takmičenja, mentorstva, prakse, posete kompanijama, dani otvorenih vrata, susreti, mentorstva…) – mogućnosti su neograničene i samo treba biti malo kreativan. Za žene koje su već u IT svetu, dovoljno je da politika kompanije bude ista za sve, nezavisno od pola: da nema razlike u platama za obavljanje istog posla, da se žene ne degradiraju prilikom povratka na posao sa porodiljskog odsustva i da nema rodne diskiminacija prilikom odlučivanja o izboru za pozicije rukovodećeg kadra. Ovo će stvoriti pozitivnu sliku o kompaniji i samim tim ohrabriti žene da rade u takvom okruženju.

Ako se ovakve stvari budu sprovodile, nisu potrebne nikakve dodatne mere.

Pred Netokracijom je još jedna Ladies of New Business konferencija, ovaj put posvećena IT industriji, na kojoj ćeš biti jedna od govornica. Šta ćeš podeliti sa publikom?

Ksenija: Podeliću sa njima svoj karijerni put od developera preko biznis analista do menadžera. Ispričaću im kako organizujem svoje obaveze na poslu, tako da ne trpe ni moja porodica, ni moja dodatna lična interesovanja. Zagolicaću im maštu kreativnim projektima na kojima sam radila (virtualna realnost i robotika) i začiniti pričom kako svako ko se bavi ovim poslom ima mogućnost da bar malo promeni svet u kome živimo.

Ostavi komentar

  1. цар

    цар

    5. 12. 2018. u 16:42 Odgovori

    Ја у животу нисам чуо ни од кога да је ИТ мушка област нити је ко уоште икад поменуо ишта слично. Оно што сам чуо јесте да је премало жена у ИТ-ју али ту није проблем до друштва или им ко брани да раде него жене из неког разлога имају мање интересовања за ту област на уштрб економије, права, медицине и сличних области. Такође, никад нисам чуо ни да жене у ИТ-ју имају мање плате од мушкараца у ИТ-ју, наравно кад је иста позиција у питању.

  2. Marija Zaric

    Marija Zaric

    6. 12. 2018. u 14:18 Odgovori

    Zasto nedostaju zene u IT-u (na primer web dizajn) je zato sto mnoge nisu zainteresovane sa jedne strane i moraju mnogo vise da se dokazuju *why i odustaju, sa druge strane oglasi za posao traze ninja kodere. Sada se prica o tom nedostatku, pa hajde da zaposlimo zene cisto da ih bude. Diversity hype.

    Sto se tice plata, da postoji razlika izmedju zena i muskaraca. Zasto? Zato sto opet ima malo zena koje imaju svoje kompanije i koje imaju poziciju odlucivanja.

    A onda i zene same po sebi nemaju podrsku prema drugim zenama u okviru IT. Tipa hajde da napravimo projekat zajedno. Da odrzimo strucna predavanja, projekte, inicijative…U poslednje dve godine drzanja predavanja ovde i u inostranstvu, konkretno ovde nisam upoznala nijednu web dizajnerku koja se bavi time neki niz godina. U inostranstvu ih ima poprilicno mali broj, mnoge su odustale od pojave responsivnog dizajna. Sto znaci nedostatak upornosti, posvecenosti i entuzijazma. Ili jednostavno se bave necim drugim.

    No, ipak u celini sve je to individualna stvar. Izrazito.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni mediji

Kako da napravite podcast zbog kojeg nećete morati da prodate bubreg?

Šta morate da znate ukoliko želite da se upustite u avanturu zvanu podcast?

Kultura 2.0

Ko je vaš Mesija na razmućivanje?

Kada ste prvi put shvatili da ste matori? Ja pre nekih 5-6 godina, tada u kasnim dvadesetim.

Digitalni mediji

Valjda niste zaboravili na TikTok jer ova aplikacija upravo menja način na koji konzumiramo digitalni sadržaj

Aplikacija TikTok otklanja iluziju o tome kako je bilo koji korisnik društvenih mreža tu da odlučuje i aktivno bira – to umesto njega u potpunosti radi aplikacija. Znači li to da dolazi novo doba za društvene mreže?

Propustili ste

Mobilno

Šta za domaće korisnike znači Google-Huawei situacija?

Veliku cenu trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine moraće da plati kompanija Huawei sa kojom Google ovih dana prekida saradnju. Otkrivamo šta to znači za korisnike uređaja ove kineske kompanije.

Netokracija

Kako da unapredite korisničko iskustvo svojih klijenata? Saznajte na ‘Customer Experience’ konferenciji!

Bavite se korisničkim iskustvom ili podrškom, marketingom, IT-jem ili vas jednostavno zanima digitalna transformacija? Netokracijina Customer Experience konferencija u Zagrebu je pravo mesto za vas!

Digitalni mediji

Kako da napravite podcast zbog kojeg nećete morati da prodate bubreg?

Šta morate da znate ukoliko želite da se upustite u avanturu zvanu podcast?

Startapi i poslovanje

U kojoj meri sarađuju domaće kompanije i startapi?

Uoči predstojeće Webiz edukacije u Novom Sadu, razgovaramo sa učesnicima panela o saradnji kompanija i startapa. Kako taj odnos izgleda danas i može li se unaprediti?

Mobilno

Societe Generale Srbija i Mastercard lansirali mCard – uslugu plaćanja mobilnim telefonom na POS terminalima

Societe Generale Srbija lansirala je u petak mCard - uslugu koja omogućava beskontaktno plaćanje pametnim telefonom na svim POS terminalima u zemlji i inostranstvu gde se prihvataju Mastercard beskontaktne platne kartice.

Startapi i poslovanje

Vukan Simić (FishingBooker): Svaki dan na posao dolazi 80 ljudi koji veruju u ono što stvaramo – to je naš najveći uspeh

Sa Vukanom Simićem razgovarali smo o putu koji je prošao FishingBooker, jedan od najpoznatijih domaćih startapa i servis koji se bavi rezervacijom pecaroških tura svuda u svetu.