Anastasija iz Moskve je u Kragujevcu ostvarila uspešnu IT karijeru

Anastasija se iz Moskve doselila u Kragujevac i ostvarila uspešnu IT karijeru kao QA tester

U Srbiji, Anastasija je naišla na podršku zajednice da otpočne karijeru u IT-ju, a sada joj vraća svojim aktivizmom, korisnim savetima i lekcijama iz industrije.

Stalno slušamo kako mladi odlaze iz Srbije u potrazi za boljim životom i dostojanstvenom budućnosti. Premda je ovo, nažalost, istina za mnoge profesije, reklo bi se da je IT i dalje svetla tačka domaće privrede. Zato, pored uspešnih priča domaćih stručnjaka, neretko nailazimo i na strance koji su u srpskom ekosistemu pronašli “sigurnu luku” za izgradnju karijere u oblasti informacionih tehnologija.

Jedna od njih je Anastasija Engelhardt, koja se pre osam godina doselila iz Rusije i baš u našoj zemlji naišla na podršku da se prekvalifikuje i otpočne svoje IT putovanje o kojem je oduvek maštala. Za domaći ekosistem ima samo reči hvale, a za sve pruženo uzvraća mu aktivizmom i edukacijom iz oblasti QA testiranja, što je ujedno i njena glavna niša.

Kako izgleda srpska IT industrija iz ugla jedne Ruskinje, koje su razlike u odnosu na tamošnji ekosistem, koliko je važna dostupnost edukacije i angažovanost zajednice, Anastasija je podelila sa nama u intervjuu koji sledi.

U Kragujevcu je naišla na atmosferu podrške i ohrabrivanja

Dok je još uvek bila učenica srednje škole, Anastasijini roditelji doneli su odluku da se iz Moskve porodično presele u Kragujevac. Od nje očekivalo da nastavi da bude odličan đak, a kako nije znala srpski jezik, to je bio prvi izazov s kojim se susrela. Zato se pralaleno sa školom posvetila samostalnom učenju našeg jezika i za dve godine dostigla je nivo B1. Pri tome, ispunila je očekivanja i kada je u pitanju školski uspeh. O promeni koja ju je snašla i razlikama s kojima se susrela, ona govori na sledeći način:

Ono što volim kod sebe je to što se ne plašim promena i što sam spremna da hrabro kročim u nepoznato. Zbog toga nisam osećala stres ni nervozu nakon preseljenja. Posmatrala sam to kao svoju novu priliku. U Moskvi se moraš prilagoditi promenama brzinom svetlosti i biti među najboljima.

Kako kaže, u Moskvi se od dece očekuje da postanu “genijalci” već u ranom adolescentskom periodu, što može biti demotivišuće i već na samom početku diskvalifikovati one koji se odmah ne istaknu. Zato ju je prijatno iznenadila atmosfera zajedništva i podrške na koju je naišla u Srbiji:

U Kragujevcu, situacija je bila potpuno drugačija. Postojale su brojne besplatne radionice za mlade, mnogo podrške od strane profesora i preduzetnika koji te ohrabruju da napreduješ svojim tempom. To me je zaista privuklo. Takođe, primila sam mnogo podrške od okruženja. Srbi su narod koji želi da pomogne i veoma su druželjubivi.

Još kao dete, naša sagovornica pokazala je interesovanje za računarstvo i informatiku, ali je zbog uvreženog stereotipa da svaki IT stručnjak mora biti odličan iz matematike, krenula drugim putem. Ipak, tokom pandemije, odlučila je da ispravi ovu “nepravdu”, skupi hrabrost i počne da izučava oblast koja ju je oduvek privlačila. Tokom kursa manuelnog testiranja u organizaciji kompanije Yandex, zaljubila se u oblast QA.

Pošto je jedno vreme bila zaposlena kao predavač ruskog jezika, istrenirala je sposobnost uočavanja i ukazivanja na greške, što joj je umnogome pomoglo u novoj karijernoj prilici.  Nakon završenog ITBootcamp kursa koji pokriva osnove Manual i Automation testiranja, odmah je pronašla posao u jednom kragujevačkom startapu, a danas radi kao QA Specialist u firmi Launch Control. Kada smo je pitali da nam bliže predstavi oblast svog interesovanja,  posebno je istakla:

Za mene, QA zahteva poseban ‘mindset’. QA nije samo stvar traženja bagova, tu je i kreativna strana – razmišljanje van kutije, gde se trudiš da otkriješ slučajeve koje niko nije ni predvideo. Logika ti pomaže da sve to lepo složiš u test slučajeve. Važno je biti ‘majstor’ u radu sa dokumentacijom i znati kako da se sporazumeš s timom.

Pored navedenog, ona dodaje i da, suprotno od uobičajenog stereotipa, QA stručnjaci, ne traže bagove, već je njihov primarni cilj osiguravanje kvaliteta. Sve to podrazumeva mnogo komunikacije između timova, davanje konstruktivnog feedback-a i predlaganje poboljšanja.

Rusko IT tržište je zasićenije od srpskog

Kada smo je pitali da prokomentariše domaći ekosistem, Anastasija mu je dala dobru “fakultetsku” ocenu 7.5 od 10. Zasluge za otpočinjanje karijere, pripisuje podršci Kancelarije za mlade u Kragujevcu i edukativnim radionicama u okviru Biznis inovacionog centra. Tu je upoznala principe startap poslovanja, osnovala vlastito udruženje i učestvovala u brojnim praksama. Kako prvih godina nije imala srpsko državljanstvo, pružene prilike su joj puno značile. Trenutnu situaciju sa krizom u domaćoj industriji, naša sagovornica komentariše:

Poslednje dve godine, kako sam aktivna u IT sektoru, primetila sam porast besplatnih edukativnih događaja, kao i programa podrške ženama i preduzetnicama, uključujući i besplatne prekvalifikacije za IT pozicije. Što se tiče tržišta rada, trenutno postoji globalna kriza i deficit IT poslova, naročito na juniorskim pozicijama. Ovo je realnost koju svi u industriji prepoznajemo i sa kojom se suočavamo.

Osvrnuvši se na trenutnu situaciju u Rusiji, naša sagovornica zapaža da postoji bogat izbor edukativnih programa i podrške za one zainteresovane za IT u okviru tamošnjeg ekosistema. Ona ovu tvrdnju obrazlaže činjenicom da su, nakon situacije sa Ukrajinom i povlačenjem stranih firmi, mnogi IT stručnjaci u Rusiji dobili povlastice poput povoljnih uslova za hipoteku. Ipak, to nije sprečilo masovno relociranje firmi u druge zemlje. Poredivši ovdašnje i rusko tržište, Anastasija zaključuje sledeće:

Ako poredimo srpsko IT tržište sa ruskim, vidljiva je razlika u broju kandidata za pozicije. Na primer, u Rusiji za jednu QA poziciju može biti i do 200-500 kandidata, što ukazuje na prezasićenje tržišta i visoku konkurenciju. Srbija, sa druge strane, ima manju konkurenciju, ali i manje tržište, što donosi svoje prednosti i izazove.

Anastasija zajednici doprinosi mentorstvom, organizacijom događaja, učešćem u javnim nastupima i kreiranjem sadržaja.

Instagram blog i edukacija iz QA testiranja

Odluku da postane IT blogerka Anastasija je donela već tokom prekvalifikacije u okviru IT Bootcamp-a. Primetila je da nedostaje praktičnih objašnjenja za teoriju koju su učili i da nema puno domaćih blogera koji odgovaraju na tehnička pitanja o radu u IT industriji, kao što su detalji o radnom danu QA inženjera ili o specifičnostima radnog okruženja.

Kako se već bavila blogovanjem u drugoj oblasti, odlučila je da svoja znanja i iskustva podeli sa drugima. Nakon mentorstva u prvoj IT firmi, počela je da daje praktične savete i prikazuje svoj radni dan. Na sve to, okruženje je odreagovalo veoma pozitivno:

Dobila sam veliku podršku, naročito od ljudi koji su bili u procesu prekvalifikacije. Izabrala sam Instagram iz dva razloga. Prvo, jer većina ljudi koji se prekvalifikuju koristi tu mrežu, a drugo, želela sam da pored edukativnog sadržaja prikažem i lifestyle aspekte rada u IT-u, uz humoristične Reels-ove.

Ona u okviru svojih online aktivnosti organizuje i edukacije  pretežno usmerene na ljude koji tek ulaze u svet QA — one bez, ili sa malo iskustva. U svom radu, posebno je ponosna na projekat “Humanitarni izazov”, kurs sa fokusom na praktični rad. Koncept kursa bio je zasnovan na principu flipped classroom, gde polaznici samostalno uče, a ona potom detaljno komentariše njihove bug report-e, test kejseve i predloge za unapređenje. A kako je sve to izgledalo, opisala je:

U ovom izazovu učestvovalo je 26 sjajnih polaznika, od kojih je 70% završilo sve domaće zadatke, a 97% bar jedan od tri. Projekat je uključivao i humanitarnu komponentu – polaznici su uplaćivali novac direktno humanitarnim organizacijama, uključujući ‘Budi Human’, ‘Srbi za Srbe’, ‘LiceUlice’ i ‘SOS Dečja Sela’. Za 24 sata skupili smo 104.000 dinara, a kurs je trajao mesec dana.

Na svom Instagram blogu @zena_u_it, Anastasija sa zajednicom deli korisne lekcije i savete iz industrije.

Društveni angažman je od posebnog značaja za zajednicu

Kao ambasadorka organizacije Google Women Techmakers, Anastasija zajednici doprinosi mentorstvom, organizacijom događaja, učeščem u javnim nastupima i kreiranjem sadržaja. U protekloj godini, u okviru WTM zajednice, organizovala je i prvi International Women’s Day u Kragujevcu, kome je prisustvovalo 70 učesnika i četiri govornice iz IT industrije. A, tu su i druge aktivnosti u koje je aktivno uključena:

Takođe, na ‘QA Open Day’, koji smo organizovali sa Launch Control u Starit centru Kragujevac, okupili smo preko 80 ljudi i diskutovali o temama poput ‘Zašto ChatGPT neće preuzeti QA poslove’ i trenutnom stanju IT tržišta u Srbiji.

Pored organizovanja događaja, učestvovala sam kao govornik na deset IT ‘meetup’-a i konferencija, dosegnuvši ukupno 650 ljudi. ‘Networking’ i deljenje znanja su ključni u našoj industriji, stoga aktivno učestvujem u organizovanju događaja u Kragujevcu uz podršku Startita, što mi daje dodatnu energiju i zadovoljstvo.

Povrh svega, Anastasija je i suosnivačica udruženja KEIK u Kragujevcu, koje je ovog meseca napunilo pet godina. Udruženje je formirano s primarnim fokusom na projekte iz oblasti kulture i edukacije za mlade, što je naša sagovornica detaljnije objasnila na sledeći način:

Pre nego što sam se usmerila na IT, angažovala sam se u organizovanju i održavanju besplatnih časova ruskog jezika za preko 60 ljudi u Kancelariji za mlade u Kragujevcu, kao i u organizaciji ruskih večeri u kulturnom centru UMMUS.

Doprineli smo promociji kulturnih događaja u gradu kroz projekat ‘Gde u Kragujevcu ove nedelje?’, koji smo realizovali uz podršku grada Kragujevca. Tu sam se oprobala u ulozi projektnog menadžera, kamermana i voditelja emisije. Rad u neprofitnom sektoru sa mladima zahteva fleksibilnost i sposobnost da se preuzmu različite uloge.

Anastasija ističe da su ‘networking’ i deljenje znanja ključni u domaćoj industriji.

Multidisciplinarni rad i svestranost zahtevaju kvalitetan odmor

Gorepomenuto udruženje, nedavno je realizovalo projekat QA prakse s mentorstvom u srpskim startap firmama Petsmeet i NaučiDizajn. Praktikanti su, uz Anastasijinu mentorsku podršku, testirali mobilne i web aplikacije i pripremali test dokumentaciju. Trenutno, udruženje sarađuje na projektu prakse sa kompanijom MatchIt.

Kako naša sagovornica ističe, jedan od njenih glavnih ciljeva jeste povezivanje srpskih startap kompanija, koje još uvek nemaju QA tim, sa mladim QA testerima koji nakon kurseva mogu mnogo naučiti u startap okruženju uz mentorsku podršku. Uzevši u obzir sve te obaveze, pitali smo našu sagovornicu kako postiže work-life balans, i koje su njene taktike protiv burnout-a, na šta nam je odgovorila:

Kao supruga, majka, volonter, IT blogerka i QA tester, shvatila sam da 24 sata dnevno često nisu dovoljna. Borba s prioritetima i pronalaženje ‘work-life’ balansa je stalni izazov. Nekada se u jednom mesecu fokusiram na posao i učenje, a u drugom mesečnom periodu više vremena posvetim odmoru i porodici. Ključno je pronaći vreme za dobar odmor kako bi se izbegao ‘burnout’.

Zato, Anastasija organizuje svoje vreme planirajući i do tri meseca unapred, sa godišnjim planom učenja i okvirnim planom odmora. Kroz iskustvo, naučila je koliko preopterećenje može uticati na život, pa je jasno odredila svoje granice i uvek uzima odmor nakon zahtevnih projekata.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.

Office Talks Podcast

Mily Tech: Startap koji pomaže da vam paketi stižu na vreme

Gost 197. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Zlatković, osnivač i CEO kompanije Mily Technologies. On nam je predstavio razvojni put kompanije — od osnivanja do milionske investicije i planova za budućnost!

Intervju

Mastercard lansirao alat ‘Shopping Muse’ za jednostavnu i personalizovanu kupovinu

Kompanija Mastercard je razvila novi alat 'Shopping Muse' koji je zasnovan na AI tehnologiji a sve u cilju da se napravi veliki korak ka interaktivnijoj i angažovanijoj trgovini u budućnosti. 

Sponzorisano

Kako strani eksperti iz kompanije ABBYY ocenjuju IT tržište rada u Srbiji?

Predviđaju da će Srbija od 'outsourcing' regrutnog centra postati atraktivna tehnološka lokacija na globalnom tržištu, ali je prethodno potrebno preduzeti određene korake ka ostvarivanju tog cilja.

Intervju

Može li veštačka inteligencija pomoći u izgradnji održivih energetskih sistema i poslovanja?

Koliko bi i na koji način integracija AI tehnologije mogla da utiče na unapređenje rešenja u energetskom sektoru, ali i na poslovanje jedne kompanije? Odgovor na ovo pitanje dobili smo u razgovoru sa Jelenom Pejković iz kompanije Schneider Electric.