Tragač Žarko iz Potere po zanimanju je programer!

Žarko Stevanović iz Potere: Svetski šampion u znanju po zanimanju je programer!

Žarka već godinama gledate kao jednog od tragača u kultnom kvizu Potera gde je gotovo nepobediv. A, da li ste znali da je on po profesiji programer koji pored kvizova, karijeru gradi u sferi kompjuterskih nauka?

Kviz Potera važi za jedan od najgledanijih i najdugovečnijih nedeljnih TV kvizova u Srbiji, a trenutno imamo priliku da svakog ponedeljka pratimo njegovu jubilarnu desetu sezonu, na prvom programu RTS-a. Kao što već sigurno znate, koncept kviza je takav da četvoro takmičara ulaze u koštac s jednim od četiri tragača — iskusnih kvizaša s impresivnim poznavanjem opšte kulture — i pokušavaju da ga sustignu na putu do osvajanja novčane nagrade.

Međutim, verovatno niste znali da od sva četiri trgača, jedino Žarko Stevanović, svetski šampion u znanju, ne potiče iz sfere društveno-humanističkih nauka ili umetnosti. Dok je Milorad Milinković filmski reditelj, Milica Jokanović diplomirana pravnica, a Milan Bukvić politikolog i student filozofije, Žarko je, ni manje ni više, nego softverski developer!

Saznavši za to činjenicu, brže-bolje smo ga kontaktirali kako bi sa nama podelio svoju zanimljivu karijernu priču, na šta je on veoma rado odgovorio, jer retko ima priliku da za medije govori o svom primarnom zanimanju. U intervjuu koji sledi, Žarko Stevanović, softverski developer u kompaniji Adacta i tragač iz Potere, govorio je o programiranju, obrazovanju, ljubavi prema kvizovima, sponi između svoje dve profesije, a svima vama koji još uvek tražite sebe, na kraju je uputio važnu poruku.

Potera može da počne!

Kada se kod tebe tačno rodila ljubav prema kompjuterima?

Žarko: Prvi kompjuter sam dobio davne 2001. godine, ali su mene kao dete zanimale uglavnom samo igrice i filmovi. Tek negde u starijim razredima počeo sam da koristim osnovni Office paket. U srednjoj školi sam išao na društveni smer jer sam imao ideju da studiram istoriju ili nešto slično, dok na kraju nisam odlučio da se okrenem za 180 stepeni i upišem Elektrotehnički fakultet u Beogradu.

Fakultet sam upisao poveden pričama o lakšem zaposlenju, bez ikakve ljubavi i preteranog interesovanja za sam predmet studiranja, kao i bez ideje šta bih radio sa tim. Ubrzo je došao prvi kolokvijum iz Programiranja 1 na kom sam ostvario maksimalan broj poena. Tada sam shvatio da mi to ide i odlučio da ću se baviti nekim vidom programiranja.

Kako je izgledalo tvoje školovanje? Koliko je formalno obrazovanje važno za uspešnu karijeru u IT-ju?

Žarko: Kao što sam već pomenuo u odgovoru na prethodno pitanje, upisao sam društveni smer gimnazije, da bih, možda sasvim nelogično, upisao ETF. Već po samom dolasku na fakultet shvatio sam da to možda nije za mene, iz prostog razloga što elektrotehnika nikada nije bila predmet mog bliskog interesovanja. Svejedno – pokušao sam, dao dosta ispita, upoznao mnoge uspešne ljude, ali na kraju nije išlo, pa sam se, nakon dve godine, upisao na Fakultet organizacionih nauka.

Ubrzo po upisivanju sam počeo da radim (ne u struci) i posle nekoliko godina sam izgubio motivaciju za učenjem i posao stavio na prvo mesto. Iskustvo pokazuje da je u IT-ju daleko bitnije interesovanje nego formalno obrazovanje. Najkorisnija odlika formalnog obrazovanja u IT-ju je pre svega da čoveku pruži širu sliku, da ga upozna sa celokupnim spektrom IT industrije i da ga zainteresuje za određeni deo (IT administracija, web programiranje, data science i tako dalje).

Možeš li da nam opišeš kako je do sada izgledao tvoj karijerni put?

Žarko: Početkom 2017. zaposlio sam se na Pab kvizu “Inkvizitor” kao autor i voditelj pab kviz večeri. Nepunih godinu dana nakon toga već sam dovoljno zarađivao da započnem samostalan život i da studiram uporedno sa time. Zarada je bila takva, da mi posao u struci nije ni bio potreban dok se nije dogodila pandemija COVID-19. Kako je zbog epidemioloških mera došlo do zatvaranja pabova i kafića, tako je moj budžet počeo da trpi.

Krajem 2020. godine pronašao sam svoj prvi posao, plaćenu praksu u jednoj domaćoj kompaniji u trajanju od devet meseci. Iako sam već nekoliko godina bio zainteresovan za data science i mašinsko učenje, na ovoj praksi radio sam web programiranje, što radim i danas. Tu sam puno naučio o načinu rada u IT industriji, kao i o samoj programerskoj profesiji.

Nažalost, nakon isteka prakse firma nije bila u mogućnosti da mi ponudi stalan posao, pa sam se na nekoliko meseci vratio vođenju pab kviza. Već u januaru 2022. godine, pronašao sam posao junior software developera u jednoj kompaniji gde sam radio u finansijskom sektoru, da bih od septembra počeo s radom u kompaniji Adacta gde sam i danas.

U skladu sa prethodnim pitanjem, ukratko nam opiši svoju trenutnu poziciju u kompaniji Adacta.

Žarko: Trenutno se nalazim na poziciji junior software developera i radim na projektu DVA. DVA je nemačka osiguravajuća kuća koja je pre nekoliko godina poverila kompaniji Adacta izradu platforme za digitalno poslovanje. Tech Stack našeg projekta je kombinacija JavaScript, C# i AngularJS.

Konkretno, moja zaduženja na ovom projektu se uglavnom tiču računovodstva (accounting), a najviše zadataka imam na polju izrade printout-a. Printout je tekst jedne fakture, podsetnika, ponude i sličnih objekata u PDF formatu. Postoje određeni planovi uvođenja data science u naše poslovanje pa imam ambiciju da se dalje razvijam u oblasti koja me najviše zanima.

Kako uspevaš da pronađeš dovoljno vremena za programiranje i bavljenje kvizovima?

Žarko: Posao tragača u Poteri uopšte nije tako naporan. Ono što mnogi gledaoci ne znaju je činjenica da se kviz snima u periodu od oko mesec dana tokom leta i onda se cele godine emituje ono što je tad snimljeno. Stoga, imam samo 5 do 6 “radnih” dana na televiziji. Ono što je daleko napornije je rad na pab kvizu, koji sam, pritisnut poslovnim obavezama, sveo na dva dana nedeljno.

Potrebno je uložiti vreme u izradu jednog kviza, a zatim ga i voditi, što često ume da bude prilično naporno. Kako bih uskladio posao i pab kviz, morao sam da se dobro organizujem. Svaki dan imam tačno određeno vreme za bavljenje kvizom, što pokušavam maksimalno da ispoštujem i da ne idem preko tog vremena. Samo dobra organizacija i disciplina omogućuju balans između posla, kviza i informisanja/učenja.

Na koji način se informišeš i ostaješ u toku s inovacijama, kada su u pitanju sve oblasti tvog interesovanja?

Žarko: Za tehnološke inovacije daleko najčešće koristim Reddit. Na Reddit-u pratim mnoštvo subreddit-a u vezi sa programiranjem i tehnologijama, a kad uhvatim dovoljno slobodnog vremena odslušam i neki kurs na specijalizovanim sajtovima kao što su Udemy i Coursera.

Što se tiče oblasti nevezanih za posao, njih takođe pronalazim na Redditu. Ukoliko su čitaoci zainteresovani za kvizove, onda preporučujem Sporcle, sajt s ogromnim brojem kvizova o svim mogućim oblastima. To je meni idealan način za održavanje mentalne kondicije.

Da li ti analitički način razmišljanja pomaže kada u kvizu moraš da primeniš logiku?

Žarko: Svakako, kao neko sa izraženim analitičkim načinom razmišljanja, uvek pokušavam da problem sa kojim se suočavam razdvojim na osnovne elemente. Nakon razdvajanja, pokušavam da prepoznam obrasce ili veze među podacima koje imam. To može da se primeni i na kviz, s tim što se u kvizu zahteva i određena brzina prisećanja i povezivanja.

To je nešto što se postiže vežbanjem i zbog toga smatram da na kviz u tom domenu treba gledati kao na sport. Kao što na primer iskusni šahista može od jednog pogleda na tablu i raspored figura da smisli veliki broj poteza, tako i iskusni kvizaš može u trenutku da se seti podataka i, što je najvažnije, da ih poveže.

S druge strane, koliko je u softverskom developmentu bitna širina znanja koju poseduješ?

Žarko: Iskreno, nisam siguran kako da odgovorim na ovo pitanje. Svako znanje, pa čak i ono “nepotrebno”, veoma je korisno, što može da se prevede i na IT, u zavisnosti od toga čime se osoba bavi. Solidan broj najboljih srpskih i svetskih kvizaša su upravo programeri ili se bave srodnim delatnostima.

S druge strane, znam nekoliko briljantnih kolega programera koji nemaju gotovo nikakvu širinu znanja i koje ne interesuje ništa drugo osim programiranja i eventualno još jedne oblasti poput sporta ili filma. Zato mislim da je ipak teško reći da li postoji tačan odgovor na ovakvo pitanje.

U jednom intevjuu izjavio si da bi na jedan dan voleo da budeš Elon Musk. Da li si sada promeio mišljenje? skorašnjih afera?

Žarko: Taj intervju dao sam, zapravo pre nekoliko godina, dok je još Elon Musk bio “normalan”. Šalu na stranu, apsolutno me ne zanimaju njegovi privatni životni potezi, na Muska sam tada gledao samo kao na sjajnog inovatora. I dalje se divim većini njegovih poslovnih poteza, ali sada mnogo više uviđam značaj imidža i javnog mnjenja.

Ali opet, dok mnogi smatraju njegove poslovne poteze poput izlaska Tesle na berzu ili kupovine Twitter-a, on je i dalje jedan od najbogatijih i najuspešnijih ljudi na svetu, zbog čega je očigledno u pravu u vezi sa mnogim stvarima. Inače, jedan od najboljih opisa koje sam video za Muska je Real Life Batman Villain, sa čime se, kao ljubitelj Džokera i Bejna, apsolutno slažem.

Šta bi savetovao mladim ljudima, koji pokušavaju da pronađu vreme za sva svoja interesovanja?

Žarko: Pre svega treba uvesti disciplinu i dobru organizaciju vremena. To uključuje pre svega postavljanje prioriteta. Verujem da bi većini mladih IT svet bio glavna preokupacija, dok je meni prioritet ipak bio bavljenje kvizom. Ponekad pomislim da sam možda napravio veliku životnu grešku gubljenjem vremena na ETF-u, kao i zbog toga što se nisam bavio programiranjem u srednjoj školi kao većina mojih kolega.

Zato je moja poruka za buduće IT-jevce da uče i studiraju ono što najviše vole kako bi im školovanje prošlo lakše, a da deo slobodnog vremena posvete programiranju. Ponoviću šta sam rekao u odgovoru na neko od prethodnih pitanja, formalno obrazovanje je tu samo da bi nam pokazalo neke nove vidike, a na nama je da izaberemo jedan put i da se njemu posvetimo.

Kako vidiš sebe u narednih godinu dana, kada su u pitanju obe tvoje preokupacije?

Žarko: U narednih godinu dana sebe i dalje vidim kao software developera u kompaniji Adacta“ pre svega jer mi trenutno stanje odgovara, ali svakako planiram da se u slobodno vreme usavršavam i u drugim oblastima, pre svega u data science. Jednog dana bih voleo da postanem tech lead ili da se nađem na nekoj od menadžerskih pozicija.

Što se Potere tiče, gledaćemo se i naredne sezone. Snimanja za narednu sezonu se održavaju u julu kada i mene i takmičare očekuju novi izazovi, mnoštvo teških pitanja i odluka, kao i vredne nagrade.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

AI menja programiranje iz korena – kako da to okrenete u svoju korist?

Kompanija Tenderly, zajedno sa kompanijom Infobip u Beogradu organizuje meetup posvećen startapima koji žele da implementiraju veštačku inteligenciju u svoje poslovanje. Mi smo razgovarali sa Marinom Šolčić koja će biti predavač na ovom događaju.

Najava

Regionalni ‘open data’ izazov: Napravi aplikaciju koristeći podatke javne uprave

Regionalna škola za javnu upravu (ReSPA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP Srbija) raspisuju Regionalni izazov otvorenih podataka 2024.

Startapi i poslovanje

Ingsoftware akvizirao Neopix, sledi ukrupnjavanje niške IT scene

Domaća kompanija Ingsoftware akvizirala je Neopix, tako da ove niške kompanije sa velikim iskustvom u razvijanju digitalnih proizvoda i međusobno veoma kompatibilnim ekspertizama od 25. marta posluju kao jedna.

Propustili ste

Gaming

SGA izveštaj: Video igre kreirane u Srbiji za 2023. godinu prihodovale €175 miliona

Uprkos izazovima koje je donela 2023. godina, gejming industrija Srbije uspela je ne samo da očuva stabilnost, već i da poveća prihode i broj zaposlenih, pokazuje istraživanje Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) koje je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije predstavljeno javnosti.

Startapi i poslovanje

Srpski Collabwriting podigao €1,1 milion za AI implementaciju u poslovanje!

Nakon osvojenih €880.000 na prošlogodišnjoj 'How To Web' konferenciji, startap Sandre Iđoški i Ivana Ralića nastavlja da pridobija povrenje investitora.

Novost

Bitcoin Halving je počeo, zašto je on važan za ovu kriptovalutu i njene rudare?

Bitcoin Halving koji se dešava danas je redak događaj u mehanizmu Bitcoina, nakon kog obično uslede značajne promene kada je reč o ovoj kriptovaluti.

Tehnologija

Ko je zapravo lažna dr Emili Roberts o kojoj je izvestilo preko 50 domaćih medija?

Učesnica ovogodišnjeg Dana internet domena i njeno predavanje na temu 'Borba protiv uznemiravanja u deepfake eri' privukla je ogromnu medijsku pažnju i to s dobrim razlogom!

Office Talks Podcast

Biznis podcasti omladinu kvare?

U 186. epizodi podkasta govorili smo o sve većoj ekspanziji zapaljivog sadržaja o izgradnji biznisa, uspehu i brzom obogaćivanju. Sve to smo uporedili i analizirali sa realnim pričama o izgradnji preduzetništva u Srbiji i gde zapravo u ovom slučaju postoje kontradiktornosti.

Startapi i poslovanje

Otvoren konkurs za StarTech grantove do $50.000

Konkurs je deo šireg projekta kompanije Philip Morris, ukupno vrednog osam miliona evra, koji sprovodi NALED uz podršku Vlade Srbije.