Programerima u Srbiji potrebni su kvalitetni projekti - ne stoni tenis

Za razvoj stručnjaka u IT industriji potreban je rad na kvalitetnim projektima – ne stoni tenis

Najveći broj IT kompanija u Srbiji radi 'outsourcing' ali, naravno, ima i onih koji razvijaju sopstvene proizvode. O izazovima sa kojima se te kompanije susreću nemamo često prilike da čujemo, pa smo se zato obratili direktoru softverske divizije kompanije Saga.

Današnje tržište rada, bar kada govorimo o domaćoj IT industriji, preplavljeno je oglasima koji u prvi plan ističu benefite poput dobrih kancelarija, druženja i privatnog zdravstvenog osiguranja.

Da je situacija iz ugla potreba kandidata ipak sušta suprotnost pokazuju i poslednja istraživanja u kojima se jasno navodi da developeri tragaju za kvalitetnim projektima na kojima će raditi, dok im je stoni tenis samo plus.

Ti kvalitetni projekti za njih obično podrazumevaju rad na složenim informacionim sistemima čija izrada počinje od nule – od razumevanja potreba klijenta, preko analize i izrade softverskog rešenja, objašnjava nam Milan Jevtić, izvršni direktor kompanije Saga.

Kroz detaljan razgovor sa njim otkrivamo kako izgleda razvoj tih složenih informacionih sistema iz ugla zaposlenih i kako se rad na takvim projektima odražava na njihove profesionalne sposobnosti.

Benefite koje kompanije nude zaposlenima treba dopuniti kvalitetnim projektima

U ovom trenutku, što se tiče stanja informatičkog tržišta u Srbiji, najveći izazovi nastaju zbog pogrešnih očekivanja, odmah na početku razgovora objašnjava Jevtić. „Kandidati sa školovanja izlaze sa očekivanjima koja su formirana kroz medijsku sliku i stavove njihovih vršnjaka, a koja su samo delimično u skladu sa onih što ih na početku karijere očekuje„, navodi on. 

Ta očekivanja, nastavlja on, jesu velika, i to je dobro, ali zato i kompanije i kandidati moraju da rade na međusobnom približavanju svojih stavova:

Meni je veoma drago da se i kod nas stiglo do tog nivoa da je, na primer, privatno zdravstveno osiguranje, barem u ovoj industriji, standard i da je ovdašnje tržište uspostavilo taj minimum odnosa u kompaniji prema zaposlenima. To je nivo ispod koga ne treba ići i koji treba održati, u šta spadaju već pomenuti benefiti poput kvalitetne opreme, dobro opremljenih kancelarija i različitih aktivnosti koje kompanije organizuju za svoje zaposlene.

Međutim, taj higijenski minimum ništa ne znači bez kvalitetnih projekata, koji se, tvrdi naš sagovornik, često ne ističu u prvi plan, a koji bi trebalo da omoguće da zaposleni inženjeri napreduju kroz rad na nečemu što je izazovno i što ih unapređuje kao profesionalce.

Ključna stvar za svaku kompaniju? Kontinuirana edukacija!

Jevtić tvrdi da se kandidati nakon završavanja fakulteta u izvesnom broju slučajeva zapošljavaju na poslovima koji su pre tehničarskog nego inženjerskog karaktera, uglavnom zbog pogrešnog očekivanja od softverske industrije. „Na primer, programiranje je samo jedan od elemenata razvoja bilo kakvog proizvoda ili informacionog sistema i ne može da pruži širu sliku o tome šta inženjerski posao zapravo znači“, pojašnjava on dodajući:

U inženjerskom poslu, dakle, javlja se tzv. vertikalna složenost koja podrazumeva da svako ko učestvuje na kompleksnim projektima ima priliku da se susretne i sa poslovnim kontekstom, hardverskim delom, mrežnom infrastrukturom i problemima koji se tiču bezbednosti – svim procesima koji čine jedan veliki informacioni sistem

Bez toga, kaže, nema kompletnog inženjera.

Sa druge strane, ova industrija se poprilično brzo razvija, tehnologije i novi načini implementacije informacionih sistema se toliko brzo menjaju, da je ključna stvar za svaku korporaciju da obavlja kontinuiranu edukaciju zaposlenih – onu koja uključuje i poznavanje poslovnog domena:

Taj biznis aspekt najviše dolazi do izražaja upravo kada kreirate sopstveni proizvod, a to u „outsourcing“ kompanijama u velikom broju slučajeva ne postoji, pa se razvoj softvera svodi na rešavanje problema niže kompleksnosti.

Izrada softvera i velikih sistema je trka na 5.000 metara

Da bi prevazišli ovaj izazov i inženjere suočili i sa biznis zahtevima iz pomenute kompanije su uveli tzv. koncept punog krugakoji zapravo podrazumeva kontrolu nad čitavim životnim ciklusom jednog proizvoda.

Taj krug, objašnjava Jevtić, podrazumeva da inženjeri sa klijentom identifikuju na koji način i u kom vremenskom periodu treba rešiti određeni problem, nakon čega se zajedničkim snagama, a nakon analize, projektuje informacioni sistem:

Svaki sistem ovog tipa je poput živog organizma koji posle toga ulazi u održavanje i unapređenje smisla korišćenja, što dalje otkriva da li se nešto može uraditi optimalno, da li su napravljeni određeni promašaji, a za to je potrebno više ciklusa.

Za taj jedan ciklus možemo da kažemo da predstavlja jedan pun krug – otkrivanje, analizu, dizajn, projektovanje, izradu, testiraje i puštanje u produkciju. Potrebno je istrčati više punih krugova, jer to nije samo trka na 400 metara, nego često na 5.000 – jer kvalitetan informacioni sistem, što se bolje i adekvatnije koristi, imaće i više krugova. Na kraju, nakon puštanja u produkciju, imate priliku da posmatrate kako produkt vašeg rada „živi“ i radite dalju analizu i implementirate unapređenja.

Obim i kompleksnost projekata na kojima se radi traži i uključivanje ljudi različitih stručnosti, što ne samo da omogućava međusobnu razmenu domenskih znanja već, kako kaže Jevtić, i upoznavanje sa nekim drugim elementima IT industrije, što stvara posebnu sinergiju.

Kako onda na nivou industrije inženjere približiti biznis aspektu poslovanja?

„Najpre treba promeniti način ili neke elemente obrazovanja, iz prostog razloga što se kod nas inženjeri stavljaju samo u tehničko-tehničarski kontekst, dok im organizacioni, poslovni i komercijalni aspekt nedostaje“, navodi naš sagovornik.

„Informatička industrija, pak, treba na bolji način da objasni i definiše šta je ukupan kontekst rada na velikim informacionim sistemima, koje prednosti i izazove to sa sobom donosi, a ne da podržava zapošljavanje i razvoj zaposlenih kojima će usaditi razumevanje da su popularna, fensi ili hype zanimanja ona koja će biti najbolje iskorišćenja ako adekvatno budu stavljena u poslovni i industrijski kontekst, zaključuje na kraju Milan.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Otvoren Ladies of New Business program mentorstva – čekamo tvoju prijavu!

Nakon jesenje Ladies of New Business konferencije, sada već tradicionalno, organizujemo i mentorski program koji će ovaj put biti otvoren za devojke koje zanima IT. Program startuje u januaru i trajaće do marta 2020. godine.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Propustili ste

Gaming

Novosadski 3Lateral razvijao je nastavak svetski poznate igre Hellblade – u ekskluzivnoj saradnji sa Xbox timom!

Gejming kompanija 3Lateral iz Novog Sada koja stoji iza tehnologije za kreiranje realističnih digitalnih modela i animacija, učestvovala je u razvoju nastavka video igre 'Hellblade' za Xbox koristeći najnoviji 'Unreal engine' koji je razvio Epic Games.

Kultura 2.0

Da li će ‘meme’ magija ikada prestati? Sudeći po opsesiji bejbi Jodom – ne

Ima li nekog ko počinje da čitav ovaj tekst, a da nikada nije poslao Džon Travolta mim? Iskreno, ne verujem, jer mimove toliko često srećemo i toliko im se često smejemo da su postali neizbežan deo moderne komunikacije - a mi nismo ni primetili. Ipak, da li su oni samo trend ili su tu da ostanu zauvek?

Gaming

Eipix postaje deo ruskog Playrixa – sledi širenje tima u Novom Sadu

Domaća gejming kompanija Eipix Entertainment akvizirana je od strane ruskog Playrixa, priključujući se tako njegovom novom studiju - Playrix RS. Studio sa sedištem u Novom Sadu, kažu, biće fokusiran na razvoj 'free to play' mobilnih igara najvišeg svetskog kvaliteta.

Kultura 2.0

Kada više pažnje posvetite svojim zaposlenima, a ne kandidatima – vaša Employer Branding strategija će biti mnogo uspešnija

Kuda plovi Employer Branding brod i gde smo grešili, a šta smo uradili dobro kada je ova oblast u pitanju u 2019. godini?

Karijere

Otvoren Ladies of New Business program mentorstva – čekamo tvoju prijavu!

Nakon jesenje Ladies of New Business konferencije, sada već tradicionalno, organizujemo i mentorski program koji će ovaj put biti otvoren za devojke koje zanima IT. Program startuje u januaru i trajaće do marta 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost ponovo dodeljuje €380.000 – po prvi put mogu da apliciraju i timovi

Inovativna preduzeća i naučno-istraživačke organizacije imaju na raspolaganju bespovratna sredstva Fonda za inovacionu delatnost za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija u ukupnom iznosu od šest miliona evra. Sledi novi ciklus dodele novca.