Programerima u Srbiji potrebni su kvalitetni projekti - ne stoni tenis

Za razvoj stručnjaka u IT industriji potreban je rad na kvalitetnim projektima – ne stoni tenis

Najveći broj IT kompanija u Srbiji radi 'outsourcing' ali, naravno, ima i onih koji razvijaju sopstvene proizvode. O izazovima sa kojima se te kompanije susreću nemamo često prilike da čujemo, pa smo se zato obratili direktoru softverske divizije kompanije Saga.

Današnje tržište rada, bar kada govorimo o domaćoj IT industriji, preplavljeno je oglasima koji u prvi plan ističu benefite poput dobrih kancelarija, druženja i privatnog zdravstvenog osiguranja.

Da je situacija iz ugla potreba kandidata ipak sušta suprotnost pokazuju i poslednja istraživanja u kojima se jasno navodi da developeri tragaju za kvalitetnim projektima na kojima će raditi, dok im je stoni tenis samo plus.

Ti kvalitetni projekti za njih obično podrazumevaju rad na složenim informacionim sistemima čija izrada počinje od nule – od razumevanja potreba klijenta, preko analize i izrade softverskog rešenja, objašnjava nam Milan Jevtić, izvršni direktor kompanije Saga.

Kroz detaljan razgovor sa njim otkrivamo kako izgleda razvoj tih složenih informacionih sistema iz ugla zaposlenih i kako se rad na takvim projektima odražava na njihove profesionalne sposobnosti.

Benefite koje kompanije nude zaposlenima treba dopuniti kvalitetnim projektima

U ovom trenutku, što se tiče stanja informatičkog tržišta u Srbiji, najveći izazovi nastaju zbog pogrešnih očekivanja, odmah na početku razgovora objašnjava Jevtić. „Kandidati sa školovanja izlaze sa očekivanjima koja su formirana kroz medijsku sliku i stavove njihovih vršnjaka, a koja su samo delimično u skladu sa onih što ih na početku karijere očekuje„, navodi on. 

Ta očekivanja, nastavlja on, jesu velika, i to je dobro, ali zato i kompanije i kandidati moraju da rade na međusobnom približavanju svojih stavova:

Meni je veoma drago da se i kod nas stiglo do tog nivoa da je, na primer, privatno zdravstveno osiguranje, barem u ovoj industriji, standard i da je ovdašnje tržište uspostavilo taj minimum odnosa u kompaniji prema zaposlenima. To je nivo ispod koga ne treba ići i koji treba održati, u šta spadaju već pomenuti benefiti poput kvalitetne opreme, dobro opremljenih kancelarija i različitih aktivnosti koje kompanije organizuju za svoje zaposlene.

Međutim, taj higijenski minimum ništa ne znači bez kvalitetnih projekata, koji se, tvrdi naš sagovornik, često ne ističu u prvi plan, a koji bi trebalo da omoguće da zaposleni inženjeri napreduju kroz rad na nečemu što je izazovno i što ih unapređuje kao profesionalce.

Ključna stvar za svaku kompaniju? Kontinuirana edukacija!

Jevtić tvrdi da se kandidati nakon završavanja fakulteta u izvesnom broju slučajeva zapošljavaju na poslovima koji su pre tehničarskog nego inženjerskog karaktera, uglavnom zbog pogrešnog očekivanja od softverske industrije. „Na primer, programiranje je samo jedan od elemenata razvoja bilo kakvog proizvoda ili informacionog sistema i ne može da pruži širu sliku o tome šta inženjerski posao zapravo znači“, pojašnjava on dodajući:

U inženjerskom poslu, dakle, javlja se tzv. vertikalna složenost koja podrazumeva da svako ko učestvuje na kompleksnim projektima ima priliku da se susretne i sa poslovnim kontekstom, hardverskim delom, mrežnom infrastrukturom i problemima koji se tiču bezbednosti – svim procesima koji čine jedan veliki informacioni sistem

Bez toga, kaže, nema kompletnog inženjera.

Sa druge strane, ova industrija se poprilično brzo razvija, tehnologije i novi načini implementacije informacionih sistema se toliko brzo menjaju, da je ključna stvar za svaku korporaciju da obavlja kontinuiranu edukaciju zaposlenih – onu koja uključuje i poznavanje poslovnog domena:

Taj biznis aspekt najviše dolazi do izražaja upravo kada kreirate sopstveni proizvod, a to u „outsourcing“ kompanijama u velikom broju slučajeva ne postoji, pa se razvoj softvera svodi na rešavanje problema niže kompleksnosti.

Izrada softvera i velikih sistema je trka na 5.000 metara

Da bi prevazišli ovaj izazov i inženjere suočili i sa biznis zahtevima iz pomenute kompanije su uveli tzv. koncept punog krugakoji zapravo podrazumeva kontrolu nad čitavim životnim ciklusom jednog proizvoda.

Taj krug, objašnjava Jevtić, podrazumeva da inženjeri sa klijentom identifikuju na koji način i u kom vremenskom periodu treba rešiti određeni problem, nakon čega se zajedničkim snagama, a nakon analize, projektuje informacioni sistem:

Svaki sistem ovog tipa je poput živog organizma koji posle toga ulazi u održavanje i unapređenje smisla korišćenja, što dalje otkriva da li se nešto može uraditi optimalno, da li su napravljeni određeni promašaji, a za to je potrebno više ciklusa.

Za taj jedan ciklus možemo da kažemo da predstavlja jedan pun krug – otkrivanje, analizu, dizajn, projektovanje, izradu, testiraje i puštanje u produkciju. Potrebno je istrčati više punih krugova, jer to nije samo trka na 400 metara, nego često na 5.000 – jer kvalitetan informacioni sistem, što se bolje i adekvatnije koristi, imaće i više krugova. Na kraju, nakon puštanja u produkciju, imate priliku da posmatrate kako produkt vašeg rada „živi“ i radite dalju analizu i implementirate unapređenja.

Obim i kompleksnost projekata na kojima se radi traži i uključivanje ljudi različitih stručnosti, što ne samo da omogućava međusobnu razmenu domenskih znanja već, kako kaže Jevtić, i upoznavanje sa nekim drugim elementima IT industrije, što stvara posebnu sinergiju.

Kako onda na nivou industrije inženjere približiti biznis aspektu poslovanja?

„Najpre treba promeniti način ili neke elemente obrazovanja, iz prostog razloga što se kod nas inženjeri stavljaju samo u tehničko-tehničarski kontekst, dok im organizacioni, poslovni i komercijalni aspekt nedostaje“, navodi naš sagovornik.

„Informatička industrija, pak, treba na bolji način da objasni i definiše šta je ukupan kontekst rada na velikim informacionim sistemima, koje prednosti i izazove to sa sobom donosi, a ne da podržava zapošljavanje i razvoj zaposlenih kojima će usaditi razumevanje da su popularna, fensi ili hype zanimanja ona koja će biti najbolje iskorišćenja ako adekvatno budu stavljena u poslovni i industrijski kontekst, zaključuje na kraju Milan.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Osnovano udruženje ‘Novi Taksi’ čiju će aplikaciju napraviti kompanija CarGo – nazire li se rešenje spora?

Kompanija CarGo Technologies i predsednik novoformiranog udruženja 'Novi taksi' potpisali su danas memorandum kojim se ova tehnološka kompanija obavezala da će napraviti aplikaciju za novu taksi firmu u Srbiji.

Tehnologija

Kosta Andrić: Vreme novih poslovnih modela za domaće kompanije nije nešto što se čeka – već je tu

Koji su to alternativni biznis modeli koji će kompanije koje posluju na domaćem tržištu učiniti relevantnim u budućnosti? Da li su one uopšte spremne na taj korak? Odgovore nam daje Kosta Andrić, Managing Partner organizacije ICT Hub, koja i ove godine 22. oktobra organizuje Corporate Innovation Conference.

E-commerce

Aplikacija 60seconds omogućava vam da kupujete u omiljenim prodavnicama – po cenama koje sami odredite

Ako bismo vam rekli da određeni proizvod možete kupiti 'online' po ceni koju sami dogovorite sa brendom mislili biste da vas lažemo, zar ne? Ipak, aplikacija 60seconds nudi upravo tu mogućnost, a o čemu se zapravo radi i kako ona funkcioniše, razgovarali smo sa suosnivačem ovog servisa.

Kolumna

Digitalna transformacija banaka nije samo kreiranje aplikacije – to je promena načina razmišljanja

Kada se u jednoj rečenici nađu reči digitalizacija i banka, prva asocijacija je, naravno, Internet bankarstvo. I Internet zaista jeste možda i najznačajniji deo infrastrukture digitalizacije. Da li u tim uslovima tradicionalno bankarstvo uopšte može da opstane?

Netokracija

OMGcommerce ponovo u Beogradu: 20. novembra odgovaramo na pitanja koja najviše muče domaće e-trgovce

Treću godinu zaredom Netokracija Srbija organizuje OMGcommerce Beograd. Ove godine bavimo se novom regulativom koja bi trebalo da unapredi poslovanje web trgovaca u Srbiji, ali i novim digitalnim proizvodima koji aktivno oblikuju našu digitalnu ekonomiju.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost dodeljuje bespovratno €380.000 – prijavite svoje inovativne projekte

Fond za inovacionu delatnost raspisao je danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 380.000 evra za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija kroz Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede.