Programerima u Srbiji potrebni su kvalitetni projekti - ne stoni tenis

Za razvoj stručnjaka u IT industriji potreban je rad na kvalitetnim projektima – ne stoni tenis

Najveći broj IT kompanija u Srbiji radi 'outsourcing' ali, naravno, ima i onih koji razvijaju sopstvene proizvode. O izazovima sa kojima se te kompanije susreću nemamo često prilike da čujemo, pa smo se zato obratili direktoru softverske divizije kompanije Saga.

Današnje tržište rada, bar kada govorimo o domaćoj IT industriji, preplavljeno je oglasima koji u prvi plan ističu benefite poput dobrih kancelarija, druženja i privatnog zdravstvenog osiguranja.

Da je situacija iz ugla potreba kandidata ipak sušta suprotnost pokazuju i poslednja istraživanja u kojima se jasno navodi da developeri tragaju za kvalitetnim projektima na kojima će raditi, dok im je stoni tenis samo plus.

Ti kvalitetni projekti za njih obično podrazumevaju rad na složenim informacionim sistemima čija izrada počinje od nule – od razumevanja potreba klijenta, preko analize i izrade softverskog rešenja, objašnjava nam Milan Jevtić, izvršni direktor kompanije Saga.

Kroz detaljan razgovor sa njim otkrivamo kako izgleda razvoj tih složenih informacionih sistema iz ugla zaposlenih i kako se rad na takvim projektima odražava na njihove profesionalne sposobnosti.

Benefite koje kompanije nude zaposlenima treba dopuniti kvalitetnim projektima

U ovom trenutku, što se tiče stanja informatičkog tržišta u Srbiji, najveći izazovi nastaju zbog pogrešnih očekivanja, odmah na početku razgovora objašnjava Jevtić. “Kandidati sa školovanja izlaze sa očekivanjima koja su formirana kroz medijsku sliku i stavove njihovih vršnjaka, a koja su samo delimično u skladu sa onih što ih na početku karijere očekuje“, navodi on. 

Ta očekivanja, nastavlja on, jesu velika, i to je dobro, ali zato i kompanije i kandidati moraju da rade na međusobnom približavanju svojih stavova:

Meni je veoma drago da se i kod nas stiglo do tog nivoa da je, na primer, privatno zdravstveno osiguranje, barem u ovoj industriji, standard i da je ovdašnje tržište uspostavilo taj minimum odnosa u kompaniji prema zaposlenima. To je nivo ispod koga ne treba ići i koji treba održati, u šta spadaju već pomenuti benefiti poput kvalitetne opreme, dobro opremljenih kancelarija i različitih aktivnosti koje kompanije organizuju za svoje zaposlene.

Međutim, taj higijenski minimum ništa ne znači bez kvalitetnih projekata, koji se, tvrdi naš sagovornik, često ne ističu u prvi plan, a koji bi trebalo da omoguće da zaposleni inženjeri napreduju kroz rad na nečemu što je izazovno i što ih unapređuje kao profesionalce.

Ključna stvar za svaku kompaniju? Kontinuirana edukacija!

Jevtić tvrdi da se kandidati nakon završavanja fakulteta u izvesnom broju slučajeva zapošljavaju na poslovima koji su pre tehničarskog nego inženjerskog karaktera, uglavnom zbog pogrešnog očekivanja od softverske industrije. “Na primer, programiranje je samo jedan od elemenata razvoja bilo kakvog proizvoda ili informacionog sistema i ne može da pruži širu sliku o tome šta inženjerski posao zapravo znači”, pojašnjava on dodajući:

U inženjerskom poslu, dakle, javlja se tzv. vertikalna složenost koja podrazumeva da svako ko učestvuje na kompleksnim projektima ima priliku da se susretne i sa poslovnim kontekstom, hardverskim delom, mrežnom infrastrukturom i problemima koji se tiču bezbednosti – svim procesima koji čine jedan veliki informacioni sistem

Bez toga, kaže, nema kompletnog inženjera.

Sa druge strane, ova industrija se poprilično brzo razvija, tehnologije i novi načini implementacije informacionih sistema se toliko brzo menjaju, da je ključna stvar za svaku korporaciju da obavlja kontinuiranu edukaciju zaposlenih – onu koja uključuje i poznavanje poslovnog domena:

Taj biznis aspekt najviše dolazi do izražaja upravo kada kreirate sopstveni proizvod, a to u “outsourcing” kompanijama u velikom broju slučajeva ne postoji, pa se razvoj softvera svodi na rešavanje problema niže kompleksnosti.

Izrada softvera i velikih sistema je trka na 5.000 metara

Da bi prevazišli ovaj izazov i inženjere suočili i sa biznis zahtevima iz pomenute kompanije su uveli tzv. koncept punog krugakoji zapravo podrazumeva kontrolu nad čitavim životnim ciklusom jednog proizvoda.

Taj krug, objašnjava Jevtić, podrazumeva da inženjeri sa klijentom identifikuju na koji način i u kom vremenskom periodu treba rešiti određeni problem, nakon čega se zajedničkim snagama, a nakon analize, projektuje informacioni sistem:

Svaki sistem ovog tipa je poput živog organizma koji posle toga ulazi u održavanje i unapređenje smisla korišćenja, što dalje otkriva da li se nešto može uraditi optimalno, da li su napravljeni određeni promašaji, a za to je potrebno više ciklusa.

Za taj jedan ciklus možemo da kažemo da predstavlja jedan pun krug – otkrivanje, analizu, dizajn, projektovanje, izradu, testiraje i puštanje u produkciju. Potrebno je istrčati više punih krugova, jer to nije samo trka na 400 metara, nego često na 5.000 – jer kvalitetan informacioni sistem, što se bolje i adekvatnije koristi, imaće i više krugova. Na kraju, nakon puštanja u produkciju, imate priliku da posmatrate kako produkt vašeg rada “živi” i radite dalju analizu i implementirate unapređenja.

Obim i kompleksnost projekata na kojima se radi traži i uključivanje ljudi različitih stručnosti, što ne samo da omogućava međusobnu razmenu domenskih znanja već, kako kaže Jevtić, i upoznavanje sa nekim drugim elementima IT industrije, što stvara posebnu sinergiju.

Kako onda na nivou industrije inženjere približiti biznis aspektu poslovanja?

“Najpre treba promeniti način ili neke elemente obrazovanja, iz prostog razloga što se kod nas inženjeri stavljaju samo u tehničko-tehničarski kontekst, dok im organizacioni, poslovni i komercijalni aspekt nedostaje”, navodi naš sagovornik.

“Informatička industrija, pak, treba na bolji način da objasni i definiše šta je ukupan kontekst rada na velikim informacionim sistemima, koje prednosti i izazove to sa sobom donosi, a ne da podržava zapošljavanje i razvoj zaposlenih kojima će usaditi razumevanje da su popularna, fensi ili hype zanimanja ona koja će biti najbolje iskorišćenja ako adekvatno budu stavljena u poslovni i industrijski kontekst, zaključuje na kraju Milan.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

9 razloga zašto žene ne (p)ostaju preduzetnice

Čula sam više puta da žene preduzetnice njihove kolege muškarci doživljavaju 'neozbiljno' i 'da se ne bave pravim biznisima'. Zašto postoji takva reputacija, i da li je zaista tako? 

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Propustili ste

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Društvene mreže

Facebook, Instagram i Twitter planiraju da omasove NFT sadržaj – šta to znači za korisnike?

Kompanija Meta, u ovom slučaju Instagram i Facebook, planiraju da korisnicima omoguće da kreiraju, prikazuju i prodaju NFT sadržaj u okviru svojih sistema. Štaviše, i Twitter je odlučio da počne sa prikazivanjem NFT-a što nas može uvesti u jednu novu eru društvenih mreža.

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Global Infrastructure and Cloud Architect?

Svoja razmišljanja za Netokraciju deli Igor Kosanović iz kompanije STADA IT Solutions (STADA GIS Serbia).

Office Talks Podcast

Od prvog gosta do globalne booking platforme

Prethodne dve godine slušali smo i čitali kako je pandemija pokosila industriju turizma. Može li se ovaj ogromni globalni sektor oporaviti brže zahvaljujući većem uplivu tehnologija? Upravo o tome razgovaramo u 78. epizodi Office Talks podcasta sa Đorđem Jevtićem iz startapa SerbianBookers.

Tehnologija

Crypto Lifers prvi je projekat umetnika Vladimira Popova koji nam otkriva kako je ušao u NFT svet

Da NFT i digitalna umetnost bazirana na blockchain tehnologiji nije prisutna samo u bogatim društvima i državama pokazuje nam i jedan od domaćin autora NFT kolekcije, Vladimir Popov. Njegov umetnički rad je već objavljen na internetu, a o tome ćemo govoriti u nastavku teksta.

Karijere

ProductDock organizuje ‘Rookie Boot Camp’ – tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju Javu

Program prakse biće organizovan u novosadskoj kancelariji ove kompanije od 1. marta, a otvorene su četiri pozicije za praksu. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u ProductDock-u.