Zanateria je nova 'online' robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda - Netokracija.rs

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Ideja iza ovog projekta jeste da se okupe mali proizvođači (tačnije proizvođači hrane i pića, odeće, obuće i pokućstva, majstori starih zanata, umetnici, dizajneri, kao i mali izdavači knjiga, stripova i muzičkih izdanja), koji ne mogu ili ne žele da uđu u velike distributivne lance i hipermarkete, što bi svakako uticalo na njihovu vidljivost. Zanateria je zapravo zamišljena kao online robna kuća, koja nema svoja skladišta i magacine, a primarna ideja jeste da se kupci direktno i jednostavno povežu sa proizvođačima.

Sama trgovina odvija se kao na handmade bazarima, ali bez ograničenog radnog vremena i prostornih barijera. Na ovaj način se, zahvaljujući sve više rastućoj online kupovini u zemlji, gradi platforma koja proizvođačima pruža mogućnost da razvijaju svoje brendove i ostvaruju direktnu komunikaciju sa svojim kupcima.

Mi smo imali priliku da porazgovaramo sa Aleksandrom Šćepanovićem, suosnivačem Zanaterie, koji je sa nama podelio priču o nastanku ovog projekta, trenutnom poslovanju i planovima za dalji rast i razvoj sopstvenog biznisa.

Šta se dešava kada se udruže haker, hustler i hipster?

„Mi svo već godinama redovni kupci i korisnici proizvoda malih proizvođača i iz te perspektive kupaca godinama smo čekali da se pojavi neko ko će okupiti sve male kreativne preduzetnike, zanatlije, hobiste i entuzijaste, razvrstati njihove proizvode po kategorijama i učiniti kupovinu jednostavnijom“, započinje razgovor za Netokraciju Aleksandar.

Kako kaže, raznih proizvođača je iz godine u godinu bilo sve više, proizvodi su postajali sve bolji, ali se i dalje niko nije ozbiljno posvetio okupljanjem istih na jednom mestu:

Konačno, pre oko tri godine, shvatili smo da ti ljudi koje čekamo treba da budemo mi. Milica i ja (dvoje od troje osnivača) smo tog leta putovali po SAD i u Vermontu smo obišli kraft robnu kuću koja nas je oduševila. Par nedelja kasnije smo se i venčali, a burme smo kupili od malih juvelira preko Interneta.

Kada su burme stigle (uz lične posvete majstora koji su ih pravili) kliknulo nam je da, po povratku u Srbiju, napravimo virtuelnu kraft robnu kuću na Internetu. Ideju smo predstavili našem prijatelju i uspešnom IT preduzetniku Ivanu Gaćeši i kada nam se on pridružio, inicijalni tim koji stoji iza ove platforme je bio kompletan.

Danas na ovom projektu, kako nam šaljivo objašnjava Aleksandar, rade tri osobe – hipster, hakeri hustler. Ove uloge tročlani tim zaista i ima, pa Milica Stanković Šćepanović koja je po zanimanju scenograf, iz uloge hipstera regrutuje nove proizvođače na platformi, a vodi i računa da izgradi cool efekat oko Zanaterie.

Sa druge strane, naš sagovornik nam otkriva da Ivan Gaćeša, kao „haker“ u ovoj podeli, bavi se svim tehničkim pitanjima vezanim za stabilno funkcionisanje platforme i održavanje baze podataka, uz povremeni uticaj na poslovne odluke. Kao treći član tima, tačnije hustler, Aleksandar se bavi komunikacijom i trudi se da Zanateriu upakuje u komunikacijski paket koji će podjednako dobro razumeti svi: proizvođači, kupci, mediji, potencijalni partneri i javnost uopšte.

185 proizvođača uvrstilo je preko 1.000 proizvoda – a to je tek početak

Kako Šćepanović posebno napominje, pored ovo troje ljudi, Zanateriu čine i svi registrovani proizvođači i kupci na sajtu bez čijeg poverenja i angažovanja ova ideja ne bi mogla da zaživi.

U ovom trenutku pomenuta kraft robna kuća okuplja prodavnice čak 185 proizvođača, a koji su do sada ulistali preko 1.000 proizvoda. Inače, do sada je prodato nešto više od 250 proizvoda, što je veoma dobar rezultat ako uzmemo u obzir da je Zanateria i dalje veoma mlad projekat koji se tek razvija.

Otkako je prodavnica otvorena za javnost, sve je više proizvođača koji ubacuju svoje proizvode i koji nastoje da iskoriste benefite online kupovine.

Aleksandar dalje dodaje da se ove brojke svakog dana postepeno povećavaju otkako je sajt otvoren za posetioce. Nas je zanimalo i na koji način je rešen proces dodavanja proizvoda u samu prodavnicu, a naš sagovornik dodaje da se čitav tim potrudio da maksimalno olakša ovaj posao proizvođačima:

Sam proces unošenja proizvoda se odvija tako što prodavac prvo izabere kategoriju u koju želi da doda proizvod, zatim unosi naziv proizvoda, fotografije, opise i odluči da li želi da koristi neke od naprednijih opcija (upravljanje zalihama, naručivanje robe na zahtev, podešavanje različitih atributa i varijacija i slično). Nakon ulistavanja, proizvod se šalje nama na odobravanje. Nakon što se uverimo da su fotografije reprezentativne a  opisi i kategorije odgovarajući, mi proizvod objavljujemo na sajtu.

Cilj je uvesti plaćanje karticama za sigurniju i bržu kupovinu

U nastavku, osvrnuli smo se malo više ka poslovnom modelu Zanaterije i na način na koji je ovaj tročlani tim postavio biznis model ove online robne kuće, kao i na koji način se vrši monetizacija i kupovina određenih proizvoda.

Aleksandar posebno stavlja do znanja da je želja tima još u početku bila da se proizvođačima iskomunicira da se ovde radi o ozbiljno platformi i zato su se odlučili da proizvođačima ponude besplatno otvaranje prodavnica i besplatno ulistavanje proizvoda, uz naplatu provizije od realizovanih prodaja:

Da dodamo i to da korisnici ne mogu sami sebi da otvore prodavnicu na sajtu, već je potrebno da prođu našu selekciju, a sa onima sa kojima dogovorimo saradnju, međusobne odnose definišemo ugovorima.

S obzirom na to da je ovaj naš posao na neki način pionirski, biće nam potrebno neko vreme da testiramo ponašanje kupaca i prodavaca na sajtu i uporedimo popularnost različitih kategorija proizvoda, nakon čega ćemo moći da razvijamo sofisticiranije metode naplate provizije i druge načine monetizacije na sajtu.

Štaviše, bitno je napomenuti da prodavci sami primaju narudžbine, šalju i naplaćuju proizvode pouzećem ili uplatom na račun, dok se transakcije odvijaju između prodavca i kupca, objašnjava naš sagovornik. Kada tim bude spreman za prelazak u sledeću fazu razvoja, tada će uvesti i plaćanje putem kartica i time dodatno olakšati proces kupoprodaje, unoseći još jedan nivo sigurnosti kupovine, ističe on.

Pred timom koji stoji iza Zanaterie ima još mnogo posla. Pored već navedenog plana integracija platnih kartica, uslediće i skaliranje biznisa ali i postepeno širenje na region – kada za to dođe vreme.

Zanateria kao alternativa konzumerističkoj trgovini

Pred sam kraj razgovora dotakli smo se teme daljeg promovisanja prodavnice i skaliranja poslovanja, a Šćepanović napominje da njegov tim raduje činjenica da čitava priča oko Zanaterie ima veliki potencijal za organski PR:

Sve više medija prepoznaje da je uspešna realizacija jedne ovakve ideje važna za lokalno tržište i daju nam prostor da se predstavimo. Pored toga, naravno, vodimo kontinuirane ciljane digitalne kampanje. Plan je da na proleće kampanju prenesemo i u „offline“ svet kada budemo krenuli u mini turneju po Srbiji gde ćemo na tribinama, radionicama i druženjima približavati ljudima ideju Zanaterije.

Kada je reč o skaliranju, Aleksandar dodaje da je definitivno plan da se, nakon dobre pripreme, tim otvori prema inostranstvu i ponudimo celom svetu proizvode domaćih proizvođača. Uz to, ideja je da se pažljivo prati šta se dešava u regionu po pitanju formiranja bescarinske zone država koje još uvek nisu u EU i tu će Zanateria vrebati svoju šansu da postane regionalni igrač.

Međutim, postoje li neki drugi poslovni planovi za naredni period?

„Istražujemo koliki je potencijal za pokretanje klasičnih maloprodajnih objekata koji bi prodavali samo kraft proizvode“, napominje Aleksandar, dodavši da se aktivno razmišlja i o tome kako mogu pomoći zanatlijama koji se ne bave proizvodnjom već uslužnim delatnostima.

Ipak, ove ideje su sada samo skice o kojima tim Zanaterie diskutuje, a najveću pažnju posvećuju tome da njihov projekat postane prepoznatljiv brend i default mesto za kupovinu svih ljudi koje zanimaju zanatski proizvodi i izdanja nezavisnih izdavača knjiga, stripova i muzičkih izdanja.

„Želimo da se pozicioniramo kao alternativa konzumerističkom tipu trgovine, ali isto tako želimo da izgradimo skladnu zajednicu proizvođača i kupaca, da Zanateria postane mesto sa kojeg se na scenu vraća ekonomija sa ljudskim likom. Naravno tu je i tehnička strana cele priče i naš rad na tome da Zanateria bude stabilan, brz i pouzdan sajt“, zaključio je na kraju Aleksandar.


Ostavi komentar

  1. Nataša

    Nataša

    25. 2. 2020. u 06:07 Odgovori

    Zainteresovana sam za saradnju. Bavim se izradom unikatne ženske odeće. Slikanje na tekstilu, perle, vez, ručno rađeno cveće. Svaki detalj je ručno rađen. Koji je postupak registracije i kome da pošaljem fotografije svojih modela? Hvala Vam veliko na odgovoru. Što pre!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?