Test samostalnosti ušao u Skupštinu - primena od 1. marta 2020.

Delimično izmenjen ‘Test samostalnosti’ ušao u Skupštinu – primena od 1. marta 2020.

Predlog novog 'Testa samostalnosti' bliže određuje pojedine slučajeve angažovanja u odnosu na inicijalnu verziju, ali i dalje ostavlja mesta za različita tumačenja.

Na sajtu Skupštine Srbije objavljen je delimično izmenjen Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana. Iako se pojedini kriterijumi sada značajno razlikuju, jedna od najvećih novosti vezana je za početak primene novog zakona jeste to što se rok sa 1. januara pomera na 1. mart. 2020. godine.

U nastavku pročitajte delimično izmenjen „Test samostalnosti“ koji sada glasi:

  1. Nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
  2. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
  3. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
  4. Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
  5. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
  6. Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
  7. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
  8. Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.
  9. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom radnog dana između 00 i 24 časa.

Šta nove izmene donose?

Ukoliko imate vremena, evo i prve verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana i tzv. „Testa samostalnosti“ kako bi i sami uporedili najveće i najznačajnije izmene u čitavom predlogu. Stavke 1, 4, 6 i 7 ostale su nepromenjene, a izmene se odnose na:

U 2. stavki poništen deo koji se tiče materijala, alata, opreme ili drugih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji se sada nalazi u stavki broj 5 čime su razdvojeni oprema i prostor za rad kao posebne stavke.

3. stavkom poništen je deo koji se tiče toga da nalogodavac uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca.

U stavki broj 5, bliže je definisana upotreba specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koje nalogodavac obezbeđuje preduzetniku za rad. Takođe, izbačen je deo o zajedničkom radu sa drugim preduzetnicima ili preduzetnicima paušalcima.

U 8. stavki dodat je deo o delimičnoj zabrani koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu, što u suštini znači da pojedini ugovori sa non-compete kaluzulom neće nužno morati da padnu na ovom kriterijumu.

9. stavka bliže je definisala radni dan, dodavanjem dela o tome da se obavljanje aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Komentarišući predstavljene izmene, osnivač i vlasnik Knjigovodstvene agencije Knjiški Moljac, Milan Trbojević, za Netokraciju kaže:

Iako bih voleo da vidim još duži rok za prilagođavanje novom zakonu, dobro je videti to što je prema novom predlogu rok za primenu pomeren na početak marta, što bi preduzetnicima i nalogodavcima trebalo da pruži nešto više vremena za bolje usklađivanje.

Pojedine stvari bliže su i bolje definisane, vidi se da su pojedine primedbe i komentari uvaženi, ali nažalost ne svi. Ostaje nam da pratimo dalji tok ovog predloga zakona u Skupštini.

Po svemu sudeći, iako su pojedine izmene uvažene (čime je Ministarstvo finansija pokazalo da je spremno na kritiku i na diskusiju povodom osetljive teme koja dotiče mnoge), ostaje pitanje kako bi se predlog zakona mogao primenjivati u praksi i kakve bi njegove dugoročne posledice mogle biti na domaću IT industriji, ali i na druge industrije koje su revoltirane izmenama i zanemarivanjem njihovih slučajeva, o kojima smo već pisali.

Ostavi komentar

  1. Vuk

    Vuk

    4. 11. 2019. u 18:02 Odgovori

    Hvala što ste objavili ovo…

    Posebno mi se sviđaju (ne)argumenti za pravljenje ovog zakona.
    Suštinu nisu menjali a zalaženje toliko duboko u poslovne tajne firme i njenog poslovanja trpe samo oni koji su se predali Orvelijanskom sistemu…
    Ko je pisao ovaj zakon, nije nikada radio na tržištu…

  2. Milan

    Milan

    6. 11. 2019. u 22:40 Odgovori

    Molim vas, ako je moguce da odgovorite sta se desava sa nama pausalcuma koji smo vec stalno zaposleni i imamo i preduzetnicku radnju kao dodatnu delatnost. Kako ce se za nas tumaci test samostalnsti- ako sam dobro razumeo cilj ovoga je naterati poslodavca da zaposli pausalca. Takodje kako se tumaci to da sam u nekom periodu godine radio od kuce van radnog vremena zbog povecanog obima posla za firmu u kojoj sam zaposlen i za to naplatio svoj rad ispostavom racuna firmi u kojoj sam zaposlen. Napominjem da je rec o maloj sumi. Hvala.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.