Test samostalnosti ušao u Skupštinu - primena od 1. marta 2020.

Delimično izmenjen ‘Test samostalnosti’ ušao u Skupštinu – primena od 1. marta 2020.

Predlog novog 'Testa samostalnosti' bliže određuje pojedine slučajeve angažovanja u odnosu na inicijalnu verziju, ali i dalje ostavlja mesta za različita tumačenja.

Na sajtu Skupštine Srbije objavljen je delimično izmenjen Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana. Iako se pojedini kriterijumi sada značajno razlikuju, jedna od najvećih novosti vezana je za početak primene novog zakona jeste to što se rok sa 1. januara pomera na 1. mart. 2020. godine.

U nastavku pročitajte delimično izmenjen „Test samostalnosti“ koji sada glasi:

  1. Nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
  2. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
  3. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
  4. Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
  5. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
  6. Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
  7. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
  8. Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.
  9. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom radnog dana između 00 i 24 časa.

Šta nove izmene donose?

Ukoliko imate vremena, evo i prve verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana i tzv. „Testa samostalnosti“ kako bi i sami uporedili najveće i najznačajnije izmene u čitavom predlogu. Stavke 1, 4, 6 i 7 ostale su nepromenjene, a izmene se odnose na:

U 2. stavki poništen deo koji se tiče materijala, alata, opreme ili drugih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji se sada nalazi u stavki broj 5 čime su razdvojeni oprema i prostor za rad kao posebne stavke.

3. stavkom poništen je deo koji se tiče toga da nalogodavac uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca.

U stavki broj 5, bliže je definisana upotreba specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koje nalogodavac obezbeđuje preduzetniku za rad. Takođe, izbačen je deo o zajedničkom radu sa drugim preduzetnicima ili preduzetnicima paušalcima.

U 8. stavki dodat je deo o delimičnoj zabrani koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu, što u suštini znači da pojedini ugovori sa non-compete kaluzulom neće nužno morati da padnu na ovom kriterijumu.

9. stavka bliže je definisala radni dan, dodavanjem dela o tome da se obavljanje aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Komentarišući predstavljene izmene, osnivač i vlasnik Knjigovodstvene agencije Knjiški Moljac, Milan Trbojević, za Netokraciju kaže:

Iako bih voleo da vidim još duži rok za prilagođavanje novom zakonu, dobro je videti to što je prema novom predlogu rok za primenu pomeren na početak marta, što bi preduzetnicima i nalogodavcima trebalo da pruži nešto više vremena za bolje usklađivanje.

Pojedine stvari bliže su i bolje definisane, vidi se da su pojedine primedbe i komentari uvaženi, ali nažalost ne svi. Ostaje nam da pratimo dalji tok ovog predloga zakona u Skupštini.

Po svemu sudeći, iako su pojedine izmene uvažene (čime je Ministarstvo finansija pokazalo da je spremno na kritiku i na diskusiju povodom osetljive teme koja dotiče mnoge), ostaje pitanje kako bi se predlog zakona mogao primenjivati u praksi i kakve bi njegove dugoročne posledice mogle biti na domaću IT industriji, ali i na druge industrije koje su revoltirane izmenama i zanemarivanjem njihovih slučajeva, o kojima smo već pisali.

Ostavi komentar

  1. Vuk

    Vuk

    4. 11. 2019. u 18:02 Odgovori

    Hvala što ste objavili ovo…

    Posebno mi se sviđaju (ne)argumenti za pravljenje ovog zakona.
    Suštinu nisu menjali a zalaženje toliko duboko u poslovne tajne firme i njenog poslovanja trpe samo oni koji su se predali Orvelijanskom sistemu…
    Ko je pisao ovaj zakon, nije nikada radio na tržištu…

  2. Milan

    Milan

    6. 11. 2019. u 22:40 Odgovori

    Molim vas, ako je moguce da odgovorite sta se desava sa nama pausalcuma koji smo vec stalno zaposleni i imamo i preduzetnicku radnju kao dodatnu delatnost. Kako ce se za nas tumaci test samostalnsti- ako sam dobro razumeo cilj ovoga je naterati poslodavca da zaposli pausalca. Takodje kako se tumaci to da sam u nekom periodu godine radio od kuce van radnog vremena zbog povecanog obima posla za firmu u kojoj sam zaposlen i za to naplatio svoj rad ispostavom racuna firmi u kojoj sam zaposlen. Napominjem da je rec o maloj sumi. Hvala.

    • Piter

      Piter

      26. 11. 2019. u 08:18 Odgovori

      I mene to zanima, mada bi po logici stvari trebalo da test samostalnosti ne važi za preduzetnike koji su zaposleni i imaju dodatnu delatnost jer je tu stvar jasna… ali nažalost logika ovde nije nešto u šta bismo se mogli pouzdati.

    • Damir

      Damir

      6. 12. 2019. u 17:46 Odgovori

      Tu padate test samostalnosti 1/1. Ako ste radili za svog poslodavca prekovremeno, trebalo je da vam plati prekovremeno a ne da ispostavljate fakturu.
      Agencija iz radnog odnosa za neke potpuno nezavisne klijente je vec komplikovanija prica i tu i mene zanima tumacenje.

  3. nemezis

    nemezis

    6. 12. 2019. u 13:34 Odgovori

    Zakon je blago receno idiotski, totalitaran i protiv trzista. Test samostalnosti ce moci da prodje ko god hoce i realno tesko ce biti prakticno sprovodjen. Na cast neka je inicijatorima, ako su nesto para na ovakav nacin privredili, dace ih na doktore.

  4. Anonymous

    Anonymous

    6. 12. 2019. u 13:47 Odgovori

    Ovaj zakon nema za cilj da natera poslodavca da uradi bilo sta. Niti da zastiti radnike, gradjane. Jedini cilj mu je da odzepari ljude da ovi iz vrha imaju odakle svoje dzepove da pune. Ljudi ovde moraju da shvate da to sto se prebacuje odgovornost na poslodavca da plati doprinose neznaci da je to porez poslodavca i da se placa od njegovog prihoda. To su porezi koji idu na teret gradjana i placaju se od vasih zarada. Iskreno treba da se plati porez, ali problem je u tome sto mi placamo a nista ne dobijamo. Sutra cemo dobiti penziju od koje ne moze da se zivi, ako je u opste dobijemo. A kad vam treba lekar opet morate da platite. Za sve treba veza i vlada opste nepoverenje u institucije.

  5. Rajko

    Rajko

    6. 12. 2019. u 14:33 Odgovori

    Da li nego zna sta bi se desilo ako ja na primer u toku jedne godine prodam proizvod za na primer 500 eura jednom klijentu, i onda me do kraja godine niko ne angazuje, i onda samim tim godinu zavrsim sa 100% prihoda od jednog klijenta?
    Takodje, da li se prihod gleda u smislu uplate na racun, jer bih ja takodje mogao da uradim 2 posla za 2 klijenta, a da mi jedan uopste ne plati, jer se ispostavi da nema novca. Sta se onda desava?

  6. Biljana

    Biljana

    6. 12. 2019. u 16:49 Odgovori

    „Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.“ Da li neko ovo razume? Traže da imamo više klijenata kao paušalci, al postoji neka vrsta zabrane pružanja usluga drugim nalogodavcima. Totalni rebus. o.O

    • Petar

      Petar

      10. 1. 2020. u 10:09 Odgovori

      Pogrešno si razumela, odredbe kriterijuma ne smeš da ispuniš… dakle, ako imaš ugovor sa određenim klijentom koji ti zabranjuje rad sa drugim klijentima, smatra se da je u pitanju ugovor o radu – te time padaš test jer si de fakto kod njega zaposlena – ali su prihvatljive odredbe koje se odnose na zabranu saradnje sa direktnim konkurentima.

      • Biljana

        Biljana

        11. 2. 2020. u 14:59 Odgovori

        Petre, hvala na odgovoru. Dakle, ovih 9 stavki ne treba da ispunjavam da bih bila paušalac? Pitanje je možda potpuno glupo, al zaista sam zbunjena. Pošto ću imati regularan ugovor sa firmom u kojoj radim (full-time), plus sopstvenu paušalnu agenciju gde sarađujem sa drugim klijentima, nisam više sigurna na šta da obratim pažnju…

  7. Jovan

    Jovan

    10. 12. 2019. u 21:17 Odgovori

    Ne razumem cemu ovo, i onako taj novac ulazi u PDV sistem, kupuje se roba odavde, koriste se usluge drzave i preduzeca unutar nje koji opet ide u budzet, zasto onda POREZ!?

  8. Marko

    Marko

    11. 12. 2019. u 22:51 Odgovori

    U ugovoru sa tvojom trenutnom firmom ako pise da ne smes da radis za drugu firmu koja se bavim izradom slicnog/istog proizvoda. Kod mene na primer pise. Ako imas to, ne prolazis tu stavku.

  9. Sasa MArkovic

    Sasa MArkovic

    26. 12. 2019. u 23:06 Odgovori

    Odredbe ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2020. godine, osim
    odredaba člana 5. i člana 10. u delu koji se odnosi na oslobođenje od plaćanja
    poreza po osnovu zarade kod poslodavca koji obavlja inovacionu delatnost, koje će
    se primenjivati od 1. marta 2020. godine.
    Clan koji nas interesuje je clan 18. Dakle, koliko vidim odavde, sve ostaje od 1.1.2020.

  10. Anna D.

    Anna D.

    20. 2. 2020. u 13:46 Odgovori

    Jasno mi je kako funkcioniše ovaj test samostalnosti ali sada ide pitanje: da li se ovaj test radi po principu SAMOTESTIRANJA (i ne prilažete ga nigde i nikome) ili se to negde odrađuje, u prisustvu nekog lica? Predaje li se kome na proveru/uvid?
    Ko ga proverava – kako i gde?
    Ako je test,valjda ga neko i proverava?
    Ne razumem!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Propustili ste

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.