Novi Zakon o inovacionoj delatnosti bitan je za osnivače startapa – ali i za investitore

Prethodna godina pokazala se veoma značajnom kada su domaći startapi u pitanju. Gledano iz ugla finansija, srpski startapi osigurali su su rekordan broj investicija u toku 2021. godine. Prethodna godina pokazala se značajnom i kada je u pitanju legislativa jer je formirana Radna grupa za izradu predloga Strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine.

Pored Radne grupe, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavilo je i nacrt Zakona o inovacionoj delatnosti koji je nedavno i usvojen, a koji po prvi put prepoznaje startape, spin-off kompanije i poslovne anđele. Zašto je takva stvar značajna ne samo za subjekte koji su prepoznati zakonom, već i za čitavu zajednicu, otkriva nam Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ sa kojim smo razgovarali na ovu temu.

Zbog čega je Zakon o inovacionoj delatnosti bitan za startap zajednicu u Srbiji, koga se sve tiče i kada kreće sa primenom?

Nebojša: Ovaj Zakon koji je stupio na snagu na samom startu godine pokazuje da se vrlo brzo i ozbiljno krenulo sa primenom Strategije razvoja startap ekosistema. Kao organizacija koja je vodila proces izrade predloga Strategije i osigurala učešće privrede u velikoj meri – ponosni smo što višemesečni rad čitave Radne grupe ovako brzo daje rezultate.

Zakon obuhvata veoma široke ciljne grupe i uređuje čitav inovacioni sistem naše zemlje – što znači sve od naučnika i pronalazača, preko organizacija i institucija koje pružaju podršku i daju infrastrukturu za razvoj inovacija, pa do startapa i poslovnih anđela. Sjajno je što svi subjekti koji doprinose našoj ekonomiji kroz istraživanje i razvoj imaju krovni zakon i što je on sada unapređen.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ je kroz projekat „Preduzmi ideju“, koji realizuje uz podršku USAID-a, objavila predloge izmena Zakona za koje smo smatrali da u velikoj meri mogu doprineti razvoju inovativne ekonomije u Srbiji i drago nam je što veliki broj tih predloga ušao u finalnu verziju Zakona.

Koje su to najbitnije stavke koje su propisane novim zakonom?

Nebojša: Startapi su ovim zakonom prvi put zvanično prepoznati u našem zakonodavstvu. Osim simbolične važnosti ovog iskoraka za domaću privredu, postoji i niz praktičnih implikacija koje u vremenu pred nama mogu da pomognu razvoj ekosistema. Zakonom se daje mali, ali važan signal da su startapi, kao mlada inovativna brzorastuća preduzeća, prepoznati i da je samim tim identifikovan značaj ovih subjekata za razvoj naše ekonomije.

Konkretnije, Zakon postavlja osnov da startapi, kao posebna vrsta subjekta sa svojim specifičnostima koje ih razlikuju od drugih preduzetničkih poduhvata, ubuduće imaju poseban tretman. Kako će taj tretman izgledati, nadam se, odrediće realne potrebe samih startapa koje će se vremenom menjati kako ekosistem bude napredovao u svom razvoju.

Pored toga, Zakon donosi mogućnost kreiranja novog mehanizma za pojednostavljeni i ubrzani proces dolaska do podsticajnih mera namenjenih startapima. Naime, Zakon otvara prostor da se startapi, ukoliko to žele, samo jednom registruju kod Fonda za inovacionu delatnost i da svaki naredni put kada žele da iskoriste neki od podsticaja koje su državne institucije namenile startapima – to urade bez dodatne birokratije. Očekujem da će ova olakšica pomoći svim startapima koji do sada nisu koristili poreske i druge podsticaje da ubuduće ne propuštaju takve prilike.

Koji novi subjekti inovacionog ekosistema su još prepoznati zakonom?

Nebojša: Pored startapa, Zakon uvodi i pojam spin-off kao startap koji je pokrenula postojeća kompanija sa ciljem razvoja i komercijalizacije inovacija. Ovo je praksa koja je polako počela da postaje realnost i u našem ekosistemu, tako da mi je drago da je i taj naš predlog nadležno ministarstvo uvažilo i uvrstilo u nacrt Zakona koji je kasnije i usvojen.

Zakon takođe prepoznaje i poslovne anđele. Kako je ova oblast definisana i zašto je bitno njihovo prepoznavanje zakonom?

Nebojša: Nama kao organizaciji je posebno drago što je prihvaćen naš predlog da se u Zakonu nađe i pojam poslovnih anđela čije učešće u ekosistemu tek treba da bude detaljnije definisano, ali i podstaknuto. Ovim je napravljen prvi korak ka institucionalizaciji anđeoskog investiranja koje je do sada često bilo nepoznanica bankama i državnim institucijama.

Naše nedavno iskustvo u vezi sa pokretanjem grupe poslovnih anđela pokazalo nam je da je ovaj oblik ulaganja u startape izuzetno potreban našem ekosistemu. Tvrdim to na osnovu ogromnog interesovanja osnivača startapa u ranim fazama koji nam svakodnevno prilaze, ali i sve veće zainteresovanosti potencijalnih investitora koji bi želeli da istraže recept koji smo postavili – aktivno ulaganje koje, pored finansijskih sredstava, podrazumeva i daleko važniju investiciju vremena, znanja, iskustva i mreže kontakata svakog anđela.

U usvojenom Zakonu anđeli su definisani u svom suštinskom značenju kao pojedinci koji investiraju u inovativne subjekte, ali trenutno ništa bliže od toga. Očekujemo da će se u pravilniku koji se nadamo da će biti usvojen najkasnije do kraja godine ovo bliže i preciznije definisati. Ono što bismo mi voleli da vidimo jeste da podzakonska akta prepoznaju da anđeoska investicija podrazumeva i nefinansijsko ulaganje koje je često mnogo važnije od samog novca. To je nova institucija u Srbiji koja obično začudi ljude jer ne očekuju da su investitori u određeni biznis, u ovom slučaju startap, zaista spremni da, pored novca, ulažu poprilično svog vremena, kontakata i iskustva za pomoć timovima koji su na početku. Nadam se da će ovo povećati poverenje u takvu praksu u domaćem ekosistemu.

Zakon takođe otvara mogućnost da se anđeli registruju u tom statusu – takva praksa, ukoliko je pametno osmišljena i sprovedena, može da pomogne da se moguće zloupotrebe svedu na minimum i da istovremeno pojednostavi određene procese koje investicija nosi.

Pominje se da se novim zakonom otvara mogućnost za pojednostavljivanje procesa dobijanja različitih podsticaja za inovativne startape. O čemu je tačno reč?

Nebojša: Da bi se izbeglo da startapi i poslovni anđeli moraju pri svakom korišćenju podsticajnih mera svaki put iznova da dokazuju da su startapi, odnosno poslovni anđeli, Zakon je stvorio priliku da startapi dobiju mogućnost da se, ukoliko to žele, jednom registruju kod Fonda za inovacionu delatnost – i da onda svakom narednom prilikom mogu da koriste podsticaje bez dodatnog administrativnog opterećenja. Da bi se ovo u praksi i realizovalo, neophodno je i da državni organi – davaoci podsticaja u svojim propisima prepoznaju registar kao način legitimisanja startapa i DSI će davati predloge u tom smeru.

Kako promovisati različite podsticajne mere koje država obezbeđuje? Čini se da startapi nisu uvek upoznati sa svime što im je na raspolaganju?

Nebojša: Naša organizacija svakodnevno komunicira sa velikim brojem osnivača i trudimo se da im ukažemo na sve prilike koje do sada nisu iskoristili ili da ih povežemo sa ljudima, organizacijama i institucijama koje mogu da im pomognu da reše izazove sa kojima se suočavaju. U tim prilikama mi pažljivo slušamo šta su problemi sa kojima se suočavaju, te tražimo rešenja koja možemo sami da implementiramo ili za te potrebe tražimo partnere – u privatnom, civilnom ili državnom sektoru.

Trenutno radimo na izradi novog izdanja istraživanja Startap skener koji će nam omogućiti bolji uvid u stanje i potrebe našeg ekosistema. Osnivači startapa koji žele da pomognu da bolje identifikujemo potrebe gde je potrebna podrška mogu do kraja meseca da popune upitnik.

Takođe, u narednih nekoliko meseci bićemo u prilici da najavimo i vrlo konkretnu platformu koju razvijamo, a koja će okupiti znanja o prilikama kojih bi svaki (potencijalni) osnivač trebalo da bude svestan i onda donese odluku da li želi da ih iskoristi.

Koji su naredni koraci koji nam sleduju kada je u pitanju stvaranje pravnog okvira za lakše poslovanje domaćih startapa?

Nebojša: Zakon je otvorio niz prilika koje će moći da se materijalizuju kada budu bliže definisane – nadam se do kraja ove godine. Konkretno, mislim na donošenje podzakonskih akata koje će jezik Zakona prevesti u jezik prakse, ali i kreiranje samog registra na način koji će omogućiti da ciljevi izmena budu postignuti. Takođe, nekoliko državnih institucija biće zaduženo za sprovođenje svih ovih praksi u delo brzim i efikasnim procesom registracije, pre svega, te nas tu čeka još dosta posla. Inicijativa „Digitalna Srbija“ će ostati otvorena da podrži svaki napor bilo koje uključene strane ukoliko on vodi daljem razvoju startap ekosistema.

Foto: DSI/Mitar Mitrović