Vukom Stefanović, junior softver inženjer, otkriva kako vidi domaći IT

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Nakon specijala u kom smo sa senior softverskim inženjerima razgovarali o tome kako oni gledaju na domaću IT industriju, pokrećemo istoimeni specijal sa juniorima. Kako neko ko započinje karijeru gleda na tehnološku scenu u Srbiji?


Vuk Stefanović kao UI inženjer u kompaniji Grid Dynamics radi nešto više od godinu dana, a još od malih nogu bio je zainteresovan za računare i tehnologiju. Shodno tome upisao je ETŠ Nikola Tesla, gde se prvi put susreće sa programiranjem i to je, priseća se on, za njega u tom trenutku bilo prilično izazovno.

Uprkos tome, zadaci su mu bili zanimljivi i tada mu se definitivno iskristalisalo da je to ono čime želi da se bavi u budućnosti. “Nako toga sam upisao FON, IT smer, gde sam nastavio da učim programiranje, kako u okviru predmeta na faksu, tako i samostalno”, objašnjava Vuk za Netokraciju i dodaje:

U slobodno vreme voleo sam da istražujem različite oblasti programiranja kako bih našao koja mi najviše odgovara i da bih znao u kom smeru dalje da širim znanja. Na taj način sam sebe najbolje pronašao u web programiranju tako da sam u trećoj godini faksa bio demonstrator na predmetu koji se bavio isključivo front end tehnologijama gde sam dodatno proširio svoja znanja i stekao nova iskustva.

Vuk nam u intervjuu koji sledi otkriva kako iz njegovog ugla izgleda raditi u srpskom IT-ju, koje prednosti i koje mane to nosi, i kako ova industrija izgleda iz ugla nekog ko tek ulazi u nju.

Ući u IT je izazovno i treba pronaći način da se izdvojiš od konkurencije

U nastavku teksta, Vuk nam je otkrio i koliko ga je fakultet koji je studirao pripremio za početak karijere. To obrazovanje, kaže, pružilo mu je solidno znanje što se tiče osnova programiranja, ali na današnjem tržištu preovladava dosta novih tehnologija i alata koje predmeti na fakultetu ne pokrivaju i neophodan je samostalan rad i učenje kako bi se stekla šira slika. On dodaje:

Dobra stvar na fakultetu je što imaš dodira sa različitim programskim jezicima, strukturama podataka, algoritmima, pa je to dobra baza koja može da podstakne na dalje izučavanje nekog programskog jezika ili alata samostalno, ali prosto daleko od toga da je to dovoljno za neko ozbiljnije bavljenje istim.

Smatram da je najveći problem kod sadržaja predmeta na fakultetu to što se oni jako retko i sporo menjaju, dok je današnje IT tržište vrlo dinamično i jako često izlaze nove tehnologije, tako da je to najveći uzročnik raskoraka koji postoji između steknutog znanja na fakultetu i onog koje je neophodno za rad u nekoj IT kompaniji.

Vuk je zbog toga bio selektivno fokusiran – više se posvećivao predmetima koji su bili u vezi sa programiranjem, dok je menadžerske učio koliko mora ne bi li ih položio. “Takođe, po upisu na fakultet sam se učlanio u FONIS organizaciju koja je jedina bila orijentisana ka IT-ju. Smatram da je bitno uključiti se u neke projekte van predmeta na faksu, jer se na taj način stiče dodatno iskustvo što u samom radu sa drugim ljudima što u praktičnim stvarima, a u okviru FONIS-a bile su organizovane razne radionice na kojima je moglo da se susretne sa novim tehnologijama, kao i sa temama koje su bile potrebne za savladavanje određenog predmeta na fakultetu”, ističe on.

Po završetku fakulteta naš sagovornik krenuo je u potragu za prvim poslom i, kako kaže, potražnja za IT poslovima je velika, kao i broj zainteresovanih, pa se trebalo istaći u toj konkurenciji:

Prvi put sam aplicirao za praksu početkom četvrte godine na fakultetu i selekcija se sastojala iz tri kruga. Prvi krug je bio HR intervju gde je potrebno predstaviti sebe, bez nekih detalja o stručnom znanju. Drugi krug je bio tehničke prirode i mislim da je on krucijalan za postizanje konkurentske prednosti. Treći krug je bio razgovor za mentorima. Stigao sam do poslednjeg kruga, ali na kraju nisam dobio ponudu, što me je u tom momentu obeshrabrilo, ali sam i shvatio da je jako bitno biti istrajan i strpljiv da bi se došlo do željenog cilja, kao i u svemu u životu.

Nakon toga sam aplicirao za kompaniju u kojoj trenutno radim, i selekcija je sprovedena na isti način kao što sam već opisao kod prvog iskustva, jedina razlika je što sam ovog puta bio spremniji. Tako da odbijanje ne treba nikog da demotiviše već da bude dodatan podsticaj za dalji rad na sebi, i neminovno je da će to neko uvideti i ceniti.

Mogućnost usavršavanja i tim kao ključne vrednosti svake kompanije

Dok je tražio odgovarajuću praksu, Vuk je nailazio na dosta različitih oglasa i, kako kaže, nije mu se dopalo to što su neki oglasi bili vrlo opšti, nisu bile navođene specifične tehnologije koje bi se radile, kao ni specifična znanja potrebna za rad, dok sa druge strane neki oglasi su se sastojali iz nerealnih zahteva za nekoga ko traži praksu. To je, navodi naš sagovornik, jedan od izazova sa kojim se susreće svaki junior u ovoj industriji i nešto na čemu treba poraditi.

Sa druge strane, mnogo kompanija nudi fleksibilno radno vreme i rad od kuće, što je za posao programera jako važno zbog  koncentracije i mentalne fokusiranosti. “Ljudi, prosto, drugačije funkcionišu i svako ima svoje preferencije, bilo da se tiče okruženja za rad, bilo perioda dana u kom se neko oseća najproduktivnijim. Doduše, i ja koji više volim da idem u kancelariju desi mi se da se nekog jutra probudim i da mi se ne ustaje iz kreveta, pa zahvaljujući mojoj kompaniji to i jeste izvodljivo kad god se tako osećam”, navodi on i dodaje:

Još jedan od benefita koji smatram da je važan i da treba svaka kompanija da ima jesu team bildinzi i organizovane interne aktivnosti kako bi se oformio i taj neki neformalni odnos među kolegama, a istovremeno održao pozitivni duh i atmosfera među zaposlenima. Takođe neke zanimacije u kompaniji, poput šaha, teretane, stoni tenisa/fudbala, playstation-a i ostalih vidova opuštanja mogu jako da znače kada se zapne sa nekim zadatkom, ja konkretno najviše volim u tim situacijama da odigram partiju stoni tenisa 🙂

Ipak, kako navodi Vuk, faktori zadovoljstva menjaju se u različitim fazama karijere. “Trenutno je za mene najbitnija mogućnost napredovanja, usavršavanja sticanja novih znanja i veština, projekti koji su dovoljno izazovni i kroz koje mogu da steknem kako praktično tako i teorijsko znanje. Takođe mi je jako važno da budem okružen kvalitetnim ljudima, stručnim u svojoj oblasti koji su spremni da pomognu i vrše transfer znanja na kolege koje su još u fazi učenja, ali ne žalim se ako uz sve to ide i dobra plata”, navodi on.

Na kraju razgovora, naš sagovornik nam otkriva i da za sada ne planira da menja tehnologije u kojima radi, niti da se razvija u menadžerskom svetu. “Konkretno sebe vidim kao inženjera usko specijalizovanog za front end i težim usavršavanju u toj oblasti. Smatram da bi neko bio majstor u svom poslu da treba da se fokusira na jednu oblast, jer obično ljudi čiji se posao grana na više njih znaju dosta različitih stvari, ali površno i nedovoljno dobro za specifične i teže probleme”, zaključuje on.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpsko-švajcarski Strong Network podigao €5,1 investicije – širi se na Evropu i SAD

Strong Network, srpsko-švajcarski startap dobio je investiciju vrednu 5,1 miliona evra kako bi ubrzao svoje širenje na teritorije Evrope i SAD-a. Rundu investiranja predvodio je OpenOcean zajedno sa Wingman Ventures fondom.

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.