Vukom Stefanović, junior softver inženjer, otkriva kako vidi domaći IT

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Nakon specijala u kom smo sa senior softverskim inženjerima razgovarali o tome kako oni gledaju na domaću IT industriju, pokrećemo istoimeni specijal sa juniorima. Kako neko ko započinje karijeru gleda na tehnološku scenu u Srbiji?


Vuk Stefanović kao UI inženjer u kompaniji Grid Dynamics radi nešto više od godinu dana, a još od malih nogu bio je zainteresovan za računare i tehnologiju. Shodno tome upisao je ETŠ Nikola Tesla, gde se prvi put susreće sa programiranjem i to je, priseća se on, za njega u tom trenutku bilo prilično izazovno.

Uprkos tome, zadaci su mu bili zanimljivi i tada mu se definitivno iskristalisalo da je to ono čime želi da se bavi u budućnosti. “Nako toga sam upisao FON, IT smer, gde sam nastavio da učim programiranje, kako u okviru predmeta na faksu, tako i samostalno”, objašnjava Vuk za Netokraciju i dodaje:

U slobodno vreme voleo sam da istražujem različite oblasti programiranja kako bih našao koja mi najviše odgovara i da bih znao u kom smeru dalje da širim znanja. Na taj način sam sebe najbolje pronašao u web programiranju tako da sam u trećoj godini faksa bio demonstrator na predmetu koji se bavio isključivo front end tehnologijama gde sam dodatno proširio svoja znanja i stekao nova iskustva.

Vuk nam u intervjuu koji sledi otkriva kako iz njegovog ugla izgleda raditi u srpskom IT-ju, koje prednosti i koje mane to nosi, i kako ova industrija izgleda iz ugla nekog ko tek ulazi u nju.

Ući u IT je izazovno i treba pronaći način da se izdvojiš od konkurencije

U nastavku teksta, Vuk nam je otkrio i koliko ga je fakultet koji je studirao pripremio za početak karijere. To obrazovanje, kaže, pružilo mu je solidno znanje što se tiče osnova programiranja, ali na današnjem tržištu preovladava dosta novih tehnologija i alata koje predmeti na fakultetu ne pokrivaju i neophodan je samostalan rad i učenje kako bi se stekla šira slika. On dodaje:

Dobra stvar na fakultetu je što imaš dodira sa različitim programskim jezicima, strukturama podataka, algoritmima, pa je to dobra baza koja može da podstakne na dalje izučavanje nekog programskog jezika ili alata samostalno, ali prosto daleko od toga da je to dovoljno za neko ozbiljnije bavljenje istim.

Smatram da je najveći problem kod sadržaja predmeta na fakultetu to što se oni jako retko i sporo menjaju, dok je današnje IT tržište vrlo dinamično i jako često izlaze nove tehnologije, tako da je to najveći uzročnik raskoraka koji postoji između steknutog znanja na fakultetu i onog koje je neophodno za rad u nekoj IT kompaniji.

Vuk je zbog toga bio selektivno fokusiran – više se posvećivao predmetima koji su bili u vezi sa programiranjem, dok je menadžerske učio koliko mora ne bi li ih položio. “Takođe, po upisu na fakultet sam se učlanio u FONIS organizaciju koja je jedina bila orijentisana ka IT-ju. Smatram da je bitno uključiti se u neke projekte van predmeta na faksu, jer se na taj način stiče dodatno iskustvo što u samom radu sa drugim ljudima što u praktičnim stvarima, a u okviru FONIS-a bile su organizovane razne radionice na kojima je moglo da se susretne sa novim tehnologijama, kao i sa temama koje su bile potrebne za savladavanje određenog predmeta na fakultetu”, ističe on.

Po završetku fakulteta naš sagovornik krenuo je u potragu za prvim poslom i, kako kaže, potražnja za IT poslovima je velika, kao i broj zainteresovanih, pa se trebalo istaći u toj konkurenciji:

Prvi put sam aplicirao za praksu početkom četvrte godine na fakultetu i selekcija se sastojala iz tri kruga. Prvi krug je bio HR intervju gde je potrebno predstaviti sebe, bez nekih detalja o stručnom znanju. Drugi krug je bio tehničke prirode i mislim da je on krucijalan za postizanje konkurentske prednosti. Treći krug je bio razgovor za mentorima. Stigao sam do poslednjeg kruga, ali na kraju nisam dobio ponudu, što me je u tom momentu obeshrabrilo, ali sam i shvatio da je jako bitno biti istrajan i strpljiv da bi se došlo do željenog cilja, kao i u svemu u životu.

Nakon toga sam aplicirao za kompaniju u kojoj trenutno radim, i selekcija je sprovedena na isti način kao što sam već opisao kod prvog iskustva, jedina razlika je što sam ovog puta bio spremniji. Tako da odbijanje ne treba nikog da demotiviše već da bude dodatan podsticaj za dalji rad na sebi, i neminovno je da će to neko uvideti i ceniti.

Mogućnost usavršavanja i tim kao ključne vrednosti svake kompanije

Dok je tražio odgovarajuću praksu, Vuk je nailazio na dosta različitih oglasa i, kako kaže, nije mu se dopalo to što su neki oglasi bili vrlo opšti, nisu bile navođene specifične tehnologije koje bi se radile, kao ni specifična znanja potrebna za rad, dok sa druge strane neki oglasi su se sastojali iz nerealnih zahteva za nekoga ko traži praksu. To je, navodi naš sagovornik, jedan od izazova sa kojim se susreće svaki junior u ovoj industriji i nešto na čemu treba poraditi.

Sa druge strane, mnogo kompanija nudi fleksibilno radno vreme i rad od kuće, što je za posao programera jako važno zbog  koncentracije i mentalne fokusiranosti. “Ljudi, prosto, drugačije funkcionišu i svako ima svoje preferencije, bilo da se tiče okruženja za rad, bilo perioda dana u kom se neko oseća najproduktivnijim. Doduše, i ja koji više volim da idem u kancelariju desi mi se da se nekog jutra probudim i da mi se ne ustaje iz kreveta, pa zahvaljujući mojoj kompaniji to i jeste izvodljivo kad god se tako osećam”, navodi on i dodaje:

Još jedan od benefita koji smatram da je važan i da treba svaka kompanija da ima jesu team bildinzi i organizovane interne aktivnosti kako bi se oformio i taj neki neformalni odnos među kolegama, a istovremeno održao pozitivni duh i atmosfera među zaposlenima. Takođe neke zanimacije u kompaniji, poput šaha, teretane, stoni tenisa/fudbala, playstation-a i ostalih vidova opuštanja mogu jako da znače kada se zapne sa nekim zadatkom, ja konkretno najviše volim u tim situacijama da odigram partiju stoni tenisa 🙂

Ipak, kako navodi Vuk, faktori zadovoljstva menjaju se u različitim fazama karijere. “Trenutno je za mene najbitnija mogućnost napredovanja, usavršavanja sticanja novih znanja i veština, projekti koji su dovoljno izazovni i kroz koje mogu da steknem kako praktično tako i teorijsko znanje. Takođe mi je jako važno da budem okružen kvalitetnim ljudima, stručnim u svojoj oblasti koji su spremni da pomognu i vrše transfer znanja na kolege koje su još u fazi učenja, ali ne žalim se ako uz sve to ide i dobra plata”, navodi on.

Na kraju razgovora, naš sagovornik nam otkriva i da za sada ne planira da menja tehnologije u kojima radi, niti da se razvija u menadžerskom svetu. “Konkretno sebe vidim kao inženjera usko specijalizovanog za front end i težim usavršavanju u toj oblasti. Smatram da bi neko bio majstor u svom poslu da treba da se fokusira na jednu oblast, jer obično ljudi čiji se posao grana na više njih znaju dosta različitih stvari, ali površno i nedovoljno dobro za specifične i teže probleme”, zaključuje on.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.