Da li davanje vlasničkog udela ima budućnost u domaćim firmama?

Da li davanje vlasničkog udela ima budućnost u domaćim firmama?

Ideja radničkog upravljanja tekovina je političke teorije 19. veka, a na prostoru bivše Jugoslavije doživela je kao pun zamah kroz radnički samoupravni sistem. Suština ovog koncepta bila je demokratizacija upravljanja preduzećem i povećanje motivacije radnika da daju veći doprinos poslovnom uspehu budući da će preduzeće doživljavati kao svoje.

Iako je radničko samoupravljanje danas često prezreno, a svakako odbačeno kao ekonomski model, ono je ipak nastavilo da živi kroz sličan koncept koji se zasniva na dodeljivanju zaposlenima vlasničkih prava u kompaniji u kojoj rade. Takav vid uključivanja zaposlenih poznato je kao Employee Stock Ownership Plan (ESOP) i vrlo je zastupljeno u kompanijama koje posluju kao akcionarska društva.

Ako posmatramo lokalne prilike, akcionarska društva nisu naročito popularna u Srbiji zbog toga što je minimalni osnovni kapital 3.000.000 dinara, imaju složenu upravljačku strukturu, zahtevno izveštavanje, ali i zbog toga što ne postoji dovoljno razvijena privreda. S druge strane, kod društava sa ograničenom odgovornošću (DOO), koja je najzastupljenija forma privrednih subjekata, udeli se ne mogu sticati, niti se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude, kao što to mogu akcionarska društva.

Otuda su mogućnosti za stimulisanje zaposlenih u Srbiji kroz ESOP bile praktično nepostojeće. Međutim, izmenama propisa iz 2019, od aprila 2020. u primeni je mehanizam koji omogućuje da i DOO koristi ESOP. Naravno, taj mehanizam mogu da koriste kako startapi kojima treba novac za finansiranje projekata, tako i investitori koji obezbeđuju sredstva, ali naš fokus će biti na podsticajima za zaposlene.

Šta kaže statistika?

Formalno, mehanizam se zasniva na tome što vlasnik udela, odnosno član DOO izdvoji jedan deo koji DOO stiče (rezervisani sopstveni udeo – RSU), u cilju naknadne dodele zaposlenima prava na sticanje udela (PSU). Budući da se radi o važnoj promeni u strukturi vlasništva DOO, postoji obaveza da se RSU registruje kod Agencije za privredne registre, a PSU, kao finansijski instrument, kod Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHoV). Sve do realizacije PSU, RSU je praktično zamrznut jer DOO nema pravo glasa po osnovu RSU niti se ti udeli računaju u kvorum skupštine. Uz to, RSU ne daje pravo na učešće u dobiti.

Po registraciji RSU, DOO kod CRHoV registruje koji su uslovi za sticanje PSU. Konkretno, odlukom o emisiji PSU definiše se, između ostalog, broj PSU koji se emituje, cena koju imalac PSU plaća za sticanje udela i rok dospeća. Iako je cena bitan element odluke, kada se radi o zaposlenima, ona će uglavnom biti povlašćena ili čak simbolična (npr. 10 dinara). Što se tiče roka dospeća, reč je o poslovnoj odluci poslodavca koja zavisi od interne kadrovske politike ili dogovora sa zaposlenim, a u domaćoj praksi – pretežno varira od jedne do četiri godine.

U sklopu pripreme, pribavili smo informacije od APR i CRHoV o broju DOO koja su registrovala RSU, strukturi delatnosti tih DOO, broj emisija PSU i broj imalaca PSU. Prema informacijama od 9. februara 2022. tek 12 DOO je registrovalo ukupno 79 RSU. Baza podataka APR ne daje mogućnost izdvajanja podataka o privrednim društvima i članovima koji su registrovani na osnovu realizovanog finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela u rezervisanom sopstvenom udelu.

Očekivano, podaci APR pokazuju da je najzastupljenije računarsko programiranje (šifra 62.01) kao delatnost većine društava koja su registrovala RSU (devet ukupno). Preostala tri obavljaju delatnost reklamnih agencija (šifra 73.11), prerada i konzervisanje voća i povrća (šifra 10.39) i istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama (šifra 72.19). Ipak, naknadna analiza podataka kojima raspolaže CRHoV pokazuju da je ovih devet IT kompanija DOO zapravo deo iste grupe.

ESOP još nema dovoljnu popularnost u Srbiji

Prema izveštaju CRHoV sa stanjem od 8. marta 2022, postoji ukupno 104 emisije finansijskih instrumenata PSU (99 aktivnih i pet poništenih), a svi imaoci PSU su fizička lica. Razlika između podataka koje smo dobili od APR i CRHoV nastala je usled toga što su od 9. februara do 8. marta registrovani novi RSU, odnosno PSU.

Osnovnom pretragom po kriterijumu pretežne delatnosti (62.01 – računarsko programiranje), forme (DOO) i aktivnog poslovanja nalazimo da postoji više od 3.200 registrovanih kompanija. Otuda ukupan broj onih koje su registrovale RSU deluje zanemarljivo, što navodi na zaključak da ESOP još uvek nije stekao dovoljnu popularnost na tržištu Srbije. Razlozi za to je vrlo često neinformisanost i to kako poslodavaca, tako i zaposlenih, o mogućnostima za primenu ESOP. Drugi razlog mogao bi da bude taj što je malo poznato da postoji poresko oslobođenje kod dodele udela zaposlenima, što može da doprinese popularizaciji ESOP.

Najzad, u dugom odsustvu konkretnih mogućnosti za primenu ESOP, domaće kompanije su razvile druge opcije koje su i dalje dosta zastupljene. Primera radi, poslodavac može da osnuje zavisno društvo za ključnim zaposlenim (joint venture) gde zaposleni postaje partner (ima udeo u kapitalu) na zajedničkom projektu, a često dobija tzv. “C level” poziciju (CEO, CFO, CTO i dr.). Pored toga, blokčejn tehnologija omogućava da se efekat sličan RSU i PSU postigne kroz izdavanje tokena, što značajno ubrzava projekte i angažovanje ljudi.

Imajući u vidu hronični nedostatak radne snage na tržištu, možemo da zaključimo da vreme ESOP-a tek dolazi, a da će zaposleni sve više biti vlasnici IT fabrika.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Kolumna

Po čemu srpski Zakon o digitalnoj imovini podseća na Azarov transfer iz Čelsija u Real?

Advokati Ilija Rilaković i dr Minja Đokić u zajedničkoj kolumni razjasnili su (ne)mogućnost plaćanja usluga stranih kompanija kripto valutom!

Sponzorisano

Kompanija Proximus u Srbiji zapošljava IT stručnjake i gradi inženjering timove

Proximus je došao na tržište Srbije još 2017. godine kada je preko svoje kompanije BICS postao vlasnik Telesigna. Ovom akvizicijom, Proximus počinje da zapošljava prve Market Development specijaliste, čime mladi talenti stiču mogućnost brzog učenja i razvoja u internacionalnom okruženju.

Office Talks Podcast

LinkedIn za šahiste broji 10.000 korisnika

Gošća 188. epizode Office Talks podkasta bila je Lena Miladinović, osnivačica OutpostChess platforme namenjene umrežavanju svih ljubitelja šaha — kako profesionalaca, tako i entuzijasta.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Startup Genome 2024: Ekosistemi Beograda i Novog Sada vrede preko milijardu evra!

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija imalo je premijerni uvid u ovogodišnje izdanje Startup Genome istraživanja koje je obuhvatilo podatke za startap ekosisteme Beograda i Novog Sada.

Startapi i poslovanje

PolyAI Nikole Mrkšića vredi $500 miliona!

PolyAI, startap sa sedištem u Londonu koji razvija glasove generisane uz pomoć veštačke inteligencije za upotrebu u pozivnim centrima, zatvorio je krug finansiranja od 50 miliona dolara (39,4 miliona funti) dostigavši tako ukupnu vrednost od blizu 500 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

Silicon Garden investirao u srpski OTA Sync u zaokruženoj ‘seed’ rundi ulaganja

Domaća hotel tech kompanija OTA Sync prikupila je dodatna sredstva koja će se koristiti za širenje prodajnog tima na globalno tržište. 

Startapi i poslovanje

DSI investirao u Veli — kripto platformu za finansijske savetnike

Najnovija investicija DSI mreže poslovnih anđela otišla je startapu Veli, iza kojeg stoje Stevan Radonjanin i Marko Selaković. Ova platforma omogućava profesionalcima da investiraju u kriptovalute za svoje klijente i upravljaju njihovim portfeljima.

Office Talks Podcast

Trickest: Etičko hakovanje i ofanzivni cybersecurity

U 190. epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo sa Nenadom Zarićem i Mihailom Tomićem, osnivačima startapa Trickest, koji su nam govorili o njegovom nastanku, cybersecurity industriji i etičkom hakovanju.

Startapi i poslovanje

Američki Autodesk akvizirao je novosadski Wonder Dynamics!

Wonder Dynamics akviziran je od strane američkog giganta za 3D animaciju, koji je ovaj potez objavio u jučerašnjem saopštenju na svom zvaničnom sajtu.